Novo istraživanje: Proizvodnja kultivisanog mesa više šteti životnoj sredini nego stočne farme?

Kultivisano meso, laboratorijski je proizvedeno i smatra se najvernijom imitacijom životinjskog mišićnog tkiva koje ljudi vekovima koriste u ishrani. Proizvodi se u pogonima koji podsećaju na laboratorije. Od životinje se na početku uzima mali komadić mišića koji će služiti za dalju proizvodnju istovrsnih ćelija. Ćelije se s hranljivom podlogom postavljaju u velike inoks rezervoare, tzv. bioreaktore. Temperatura, vlaga, kiseonik, sve se detaljno programira prema proizvodnom protokolu, a ćelije se pričvršćuju na svojevrsne viseće držače.

Na taj način im se omogućuje rast u obliku dugačkih trakica koje imitiraju mišićna vlakna. Uz dodatak ugljenih hidrata, aminokiselina, soli, masnoća, vitamina i faktora rasta, one rastu i za nekoliko nedelja se ubiru. Na kraju se formiraju u željeni oblik uz dodatak začina. Drugim rečima, to je uzgoj živih ćelija van životinjskog organizma.

Do sada je utvrđeno mišljenje da je kultivisano meso dobijeno iz životinjskih ćelija, ekološki održivije od regularno dobijene govedine. Globalno, smatra se da klasično mesno govedarstvo doprinosi s oko 18 odsto emisiji gasova staklene bašte (od svih ljudskih aktivnosti), te se čak smatra glavnim uzrokom nestajanja pitke vode i glavnim uzrokom deforestacije.

Derik Risner i kolege dovode u pitanje uticaj na životnu sredinu

Derik Risner i kolege s kalifornijskog Univerziteta Dejvis ove su godine završili istraživački rad pod nazivom Environmental impacts of cultured meat: A cradle-to-gate life cycle assessment. Rad je predan na stručnu recenziju i u pre-štampanoj verziji je dostupan javnosti. Već u ovoj fazi, podigao je puno prašine jer autori tvrde da sadašnji način proizvodnje iz životinjskih ćelijskih kultura više šteti životnoj sredini nego farmski proizvedeno meso.

Ko se boji Gejtsa još? Odlazi li u istoriju stočarstvo kakvo danas poznajemo?

Rezultati spomenutog istraživanja sugerišu da je potencijal globalnog zagrevanja od proizvodnje mesa iz ćelijskih kultura čak od četiri do 25 puta veći nego onaj od proizvodnje klasične govedine, odnosno da se uzgojem u laboratorijima izlučuje više CO2 i time potencira problem gasova staklene bašte.

Naučnici su procenili da se u proizvodnji svakog kilograma mesa iz ćelijskih kultura izluči od 246 kg do 1.508 kg ugljen dioksida, što je 25 puta više u poređenju s proizvodnjom CO2 po kilogramu uobičajeno dobijene govedine na farmama. Do ove pojave dolazi zato što se ugljen dioksid izlučuje u različitim fazama proizvodnje laboratorijski dobijenog mesa, a pogotovo su faze visokog prečišćavanja sastojaka energetski zahtevne.

Njihovo istraživanje dovodi u pitanje pretpostavku iskorištava li ova proizvodnja više prirodnih resursa nego uobičajeno stočarstvo. Analiziran je celi postupak stvaranja veštačkog mesa od sirovina pa do finalnog proizvoda. Podloga za rast ćelijskih kultura koja je upotrebljavana u ovom radu je tzv. Essential 8TM.

Derik Risner i njegove kolege upotrebili su ovaj hranljivi medijum jer su In vitro životinjske čelije osetljive na nečistoće u poređenju sa ćelijama kvasca ili s bakterijama. U istraživanju je u obzir uzeta svaka korišćena sirovina (rude, nafta, voda, zemljište) i sve emisije u atmosferu (npr. ugljen dioksid i azot-oksid). Na osnovu sprovedenih ispitivanja, autori zaključuju da uzgoj kultura ćelija na prečišćenom hranljivom medijumu više utiče na globalno zagrevanje nego proizvodnja pravog goveđeg mesa. Autori se nadaju da će njihovo istraživanje podstaći i druge naučne institucije na detaljna dalja istraživanja.

Za uzgoj mesnih ćelijskih kultura koristi se hranljiva podloga koji mora da bude obrađena i prečišćena od endotoksina, kažu istraživači. Metode uklanjanja endotoksina iz hranljivog medija čine: dvofaznu ekstrakciju, ultrafiltraciju, hidrofobnu kromatografiju, kromatografiju izmenom iona, membranske adsorbcije, korišćenje afinitetne smole i dr. Ćelijske kulture su jako osetljive na uticaj hemijske i mikrobiološke kontaminacije. Zato korišćeni sastojci moraju da budu tzv. farmaceutske čistoće. Hranljivi medijum za proizvodnju ćelijskih kultura najčešće sadrži i fetalni goveđi serum čija pretpriprema prolazi kroz 18 faza što zahteva utrošak velikih količina energije. 

Nisu svi zadovoljni s ovim istraživanjem

UC Dejvis istraživanje je naišlo na kritike promotera veštačkog mesa. Neprofitna The Good Food Institute organizacija naglašava da se sastojci za hranljive medijume mogu dobiti na više načina, dok autori koriste podlogu sa sastojcima farmaceutske čistoće. Prema istoj organizaciji proizvođači kultivisanog mesa su svesni ove činjenice i uvode promene da bi snabdevanje sastojcima za hranljive medijume bila kao u proizvodnji hrane, a ne kao u farmaceutskoj industriji.

S druge strane autori istraživanja brane svoj rad tvrdnjom da su istraživali baš medijum za rast "Essential 8TM" jer je on korišćen u proizvodnji kultivisanog mesa.

Rezultati istraživanja na sličnu temu nisu dali definitivne zaključke.

Odobrili meso iz laboratorije - posle piletine, proizvodiće i govedinu

Ovo nije prvi rad koji sugeriše da kultivisano meso možda nije ekološki održivo. Iako se u toj proizvodnji koristi manje vode i zemljišta, energetski je zahtevnija. U 2019. godini grupa naučnika s "Oxford Martin School" dotakla se emisije gasova staklene bašte stvorenih u proizvodnji kultivisanog i običnog goveđeg mesa s farme. Prema njima proizvodnja veštačkog u nekim je slučajevima štetnija za okolinu zbog razlike u periodu zadržavanja metana i CO2. Globalno zagrevanje kao posledica izlučenog ugljen dioksida traje, dok ono uzrokovano metanom nestaje za nekoliko decenija.

Ranije ove godine međunarodna grupa istraživača koja je objavila svoj rad u The International Journal od Life Cycle Assessment koristeći podatke iz 15 firmi koje se bave proizvodnjom veštačkog mesa i njihovih lanaca snabdevanja, zaključila je da je za tu proizvodnju potrebno manje poljoprivrednog zemljišta i da je manje zagađenje azotom u odnosu na uobičajenu stočarsku proizvodnju. Ali, isto tako su zaključili da je proizvodnja energetski visoko-zahtevna. Ali, prema tom radu, ovakva će biti bolja za životnu sredinu od klasične živinarske i svinjogojske proizvodnje u slučaju korišćenja obnovljivih izvora energije.

I stočari i konzervacionisti treba da teže humanosti i zaštiti životne sredine

Stočarska proizvodnja nas snabdeva s belančevinama (meso, mleko, jaja) i čini integralni deo svetske proizvodnje hrane. Svetska proizvodnja mesa se povećala sa 70,57 miliona tona iz 1961. godine na 337,18 miliona tona u 2020. godini. Očekuje se da će se usled rasta stanovništva potražnja za mesom i mesnim proizvodima udvostručiti do 2050. godine. Zato naučna elita ubrzano pokušava da pronađe tehnologiju koja će omogućiti proizvodnju dovoljne količine belančevina životinjskog porekla za ishranu. Kultivisano meso u laboratorijama neosporno predstavlja potencijal i humanu alternativu, ali ovaj rad upozorava da stvari nisu crno-bele. Trenutno se, kao humana alternativa, proizvodi u malim serijama i uz ekonomski gubitak, pa očigledno još proizvodna tehnologija nije dovoljno usavršena da bi se proizvod mogao nazvati ekološki održivim.

Ali, plan je dugoročno uvesti ovakvo meso u industrijsku proizvodnju. Istraživači će morati usmeriti svoj fokus na pronalaženje tehnologija koje koriste manje energije i prirodnih resursa, te stvaranju manje emisije gasova staklene bašte. Korišćenjem isključivo obnovljivih izvora energije, uzgojem ćelijskih kultura otpornih na endotoksine, te poboljšanim tehnikama prečišćavanja sirovina, industrija bi mogla da krene napred.

Kultivisano meso je zelenija i humanija alternativa klasičnom mesnom govedarstvu jer koristi manje zemljišta, manje stočne hrane, manje vode i manje antibiotika i nema potrebe za klanjem živih bića. Samo kad bi još takva proizvodnja trošila manje energije.