Omiljeni sastojak čorbi i salata, ali i afrodizijak?

Rastao je od Azije do severne Afrike, do Sredozemlja, Evrope i Engleske na pustim i močvarnim područjima, bio je poznat u najstarija vremena kao moćna lekovita i začinska biljka kojoj su pripisivana maltene čarobna dejstva. U starom Egiptu bio je nezaobilazan u pogrebnim vencima (tako je i nalažen u grobnicama faraona).

U antičkoj Grčkoj, Homer opisuje polja Odisejevih lutanja kao "prekrivena celerom i ljubičicama". Antički Rimljani cenili su ga kao lekovitu biljku. Pominje ga francuski fitoterapeut Moris Mesek navodeći da je još u srednjevekovnim knjigama i starim narodnim poslovicama bio poznat kao lek, osobito za jačanje, i ističući da mu poljoprivrednici pripisuju snažna afrodizijačka svojstva.

Spominje ga Tolkin u "Gospodaru prstenova" kao biljku sposobnu da izraste čak i na spaljenim opustošenim područjima. Popularan je i u kineskoj tradicionalnoj medicini kao sredstvo za regulisanje visokog pritiska. U pitanju je naravno celer, Apium graviolens, kako su ga zvali Rimljani u davna vremena.

Oštar ukus zbog biljnih ulja

Ova dvogodišnja ili višegodišnja biljka iz porodice štitarki ima zeljasto stablo visine do 80 centimetara, sjajne tamnozelene listiće, koren vretenast ili gomoljast i bele cvetove koji cvetaju od jula do septembra. Listići idu u supu ili u salatu, ali, koren je najvažniji deo biljke, oštrog začinskog ukusa, zahvaljujući biljnim uljima (terpenima). Kad se skuva, ukus postaje blag i prijatan. Upravo ovaj koren štiti od bakterija, gljivica i virusa, po čemu je i postao poznat.

Sušenje je najvažniji korak u izradi domaće "vegete"

Najviše lekovitih sastojaka nalazi se u svežem isceđenom soku iz sirovog korena, tu su svi vitamini B kompleksa, C vitamin, A i E vitamin, kalcijum, natrijum, alkaloid apiin, aspargin i eterično ulje. Jedenjem celera i pijenjem soka, svi ovi blagotvorni sastojci deluju antibakterijski i antimikotički na usta, grlo, želudac i creva, pomažu stvaranje žuči, pročišćavaju mokraćne puteve i ceo organizam.

Ublažava prehlade, snižava holesterol

Seme celera je tradicionalni narodni lek protiv artritisa u Engleskoj i Australiji. Celer ublažava prehlade i zapaljenja, simptome artritisa, astme, reume i bronhitisa. Jača imunitet, naročito tokom zime. Snižava holesterol. Smanjuje rizik od pojave dijabetesa i bolesti srca.

Mere opreza kad je u pitanju konzumiranje ovog povrća su neophodne kod trudnica, dijabetičara i bubrežnih bolesnika, a alergija na celer, iako retka, može da se pojavi i posle jedenja skuvanog korena, jer se alergen ne uništava kuvanjem. 

"Ajde Kato, ajde zlato, ajde sa mnom celer brati"

Od 16. veka, celer se gaji kao kultivisana biljka, simbol je veselja i luksuza i omiljeni sastojak čorbi i salata. Mnoga narodna imena pokazuju koliko je cenjen: ak, červez, opih, selen, zelen, zelena, selenin. Ušao je i u pesme, na primer, "ajde Kato, ajde zlato, ajde sa mnom celer brati". U Bačkoj devojke pevaju "ogradi se, dragi, od sela selenom", to jest, ne slušaj ogovaranja.

Za uspešan uzgoj celera, nekoliko mera primenite u jesen

Posebnu zanimljivost predstavlja verovanje, veoma staro, da je celer afrodizijak. Savremena istraživanja pokazuju da zaista sadrži jedan hormon, androgen, za koji se sumnja da utiče na privlačnost muškaraca - međutim, kako su ljudi iz davnih vremena mogli da znaju za to? Iz srednjeg veka potiče recept u kome se petlove kreste kuvaju dok ne pobele i onda poslužuju sa celerom i sokom od limuna, kao "proveren način" za jačanje, a francuski kuvari ostavili su poslovicu "ni put do Rima nije težak zbog celera i ljubavi".

U venčićima, koji se pletu za praznike da bi zaštitili kuću, tor ili štalu od nevidljivih zlih bića, kod srpskih poljoprivrednika uvek se nalazi i po malo celera, za "zlu ne trebalo".