Opasnost pored puta - šta kada ambrozija napadne?

Ko je prvi put doživeo alergijski napad od ambrozije (Ambrosia artemisiifolia), neće to iskustvo zaboraviti do kraja života, a ko već zna da je alergičan, uzimao je lekove još od početka leta. Ova biljka sa lepim imenom i krajnje nepovoljnim delovanjem na ljude, nije evropskog porekla.

Stigla je polovinom 19. veka, odnekud sa američkog kontinenta i od tada se proširila u neviđenim razmerama, jer je veoma plodna i otporna. U Srbiji je prvi put primećena 1953. godine, u Sremskim Karlovcima. Jedna biljka može da proizvede do osam milijardi zrna polena, a svega osam do 20 zrna u kubnom metru vazduha mogu da izazovu alergiju.

Raste obično na obodu sela i obradivog zemljišta, ne izdvaja se od ostalog bilja na livadi, nema osobit miris po kome bi je ljudi identifikovali. Polen joj je jak i snabdeven nekom vrstom iglica, koje omogućuju dug let. Pored puteva, ambrozija se lako kači za točkove automobila tako da stiže i u gradove i tamo, među betonom i čelikom, izaziva alergiju ponekad tako snažnu da zahteva bolničko lečenje.

Poljoprivrednici najugroženiji

Najugroženiji su razumljivo poljoprivrednici, jer borave u prirodi (tamo gde se ambrozija nalazi) i seosko stanovništvo, ali, alergija napada i one koji žive daleko od sela. 

Reakcija na nju je snažna i brza, kao na koprivu, iako ove biljke nisu nikakav rod. Počinje grebanjem u grlu: nekad osoba potpuno izgubi glas kao od jake prehlade ili zapaljenja glasnih žica. Sledi pravi potop suza iz očiju, tako da je napadnuti potpuno onesposobljen za bilo kakav rad ili boravak van kuće. Iz nosa takođe kreće vodopad - alergični su posle oporavka pričali da su koristili krevetske čaršave umesto maramica.

Ambrozija opasna i za stoku. Kako se hemijski i ekološki izboriti sa ovim korovom?

Kod nekih se pojavljuje i uzastopno kijanje koje veoma iscrpljuje, nos je začepljen i uobičajene kapi za nos ne pomažu, na koži se širi crveni osip, a počinju i problemi sa varenjem. U plućima se čuje čudan zvuk, sledi i jak kašalj. Alergični oteknu, oči su im crvene, a ako počne gušenje, neophodne su injekcije i to hitno. U blažim oblicima oboleli uzima lekove koji srazmerno brzo deluju. Sve ovo ambrozija radi služeći se onim iglicama koje ima na polenu i koje se vrlo uspešno zakače za gornje disajne puteve ljudi. Jedino dobro što može da se kaže za ambroziju je: nije zarazna. Ako se jedan član porodice/kolektiva razboleo, ne znači da će i svi ostali. 

Jedna od najopasnijih alergenskih biljaka

Ambrozija daje simptome slične velikom broju virusnih i bakterijskih infekcija, pa obolelog treba da pregleda lekar, da utvrdi da li je u pitanju alergija ili nešto drugo i preporuči, prema prilici, lekove. Ova korovska biljka cveta od jula do oktobra, naročito ako je leto toplo. Tokom celog perioda može da izazove alergiju jer njen polen deluje po sto dana od trenutka kad se odvojio od biljke.

Uklanja se čupanjem iz korena, negovanjem niskog rastinja i niskim košenjem, do pet centimetara iznad zemlje. Ako se ne pokosi nisko, naraste ponovo, već za nekoliko dana. U krajnjem slučaju koriste se i herbicidi. Države EU odavno pomažu poljoprivrednicima da se reše ambrozije s obzirom da je u pitanju jedna od najopasnijih alergenskih biljaka na planeti. 

S ambrozijom se upoznao dr Jovan Tucakov, naučnik i autor kapitalne knjige "Lečenje biljem", u nadi da i ova biljka ima neko lekovito dejstvo. Nije ga pronašao. O njoj nema narodnih verovanja niti ima ikakvu primenu u narodnoj medicini - sva sreća. Ko primeti neke od simptoma koje izaziva, ide kod doktora, što pre, jer lečenje "na svoju ruku" ne daje rezultat.