• Agrar na skeneru
  • 31.12.2019. 12:00

Osvrt na poljoprivredu u 2019. godini

Ne računajući katastrofalne poplave koje su u centralnoj Srbiji napravile štetu procenjenu na 25 miliona evra, u proizvodnom smislu, ova godina u poljoprivredi uklapa se u trend višegodišnjeg proseka

Foto: Đorđe Simović
  • 191
  • 13
  • 0

Kao što je to bio običaj, u poslednjim danima godine na izmaku, trebalo bi se podsetiti šta je to što je obeležilo agrar u prethodnih 365 dana. Generalno, Republički zavod za statistiku (RZS) obradio je i objavio rezultate anketiranja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Tako smo saznali da imamo gotovo 100.000 gazdinstava manje nego što je broj kojim se baratalo u javnosti - tek 564.541 gazdinstva.

Trend je da manja gazdinstva nestaju a njihovo zemljište kupuju veći proizvođači. Zato nam se povećala i prosečna veličina gazdinstva, kako u centralnoj Srbiji tako i u Vojvodini. Anketa je pokazala da imamo ispod 900.000 goveda i tek nešto više od tri miliona svinja. Anketa je pokazala (i potvrdila) da nam stari stanovništvo koje se bavi poljoprivredom i da je čak 42,5 % poljoprivrednika starije od 65 godina. Struktura ratarske proizvodnje nam je nepovoljna. Dominiraju žiratice nad uljaricama. 

Dotrajala domaća mehanizacija

Anketa je pokazala da je čak 90 odsto traktora punoletno. Prema podacima predsednika Skupštine Udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, Đorđa Miškovića ove godine u Srbiji kupljeno je oko 2.000 novih traktora i 90 kombajna. Kada je reč o korišćenoj poljoprivrednoj mehanizaciji, kupljeno je 1.000 traktora i 300 kombajna bez ikakvih ograničenja tako da polako, ali sigurno postajemo deponija za raubovanu mehanizaciju iz EU. U Srbiji imamo 400.000 dvoosovinskih traktora. Uz svu pomoć države za deset godina kupljeno je samo 20.000 traktora što znači da smo obnovili samo pet procenata pogonske poljoprivredne mehanizacije.

Pred kraj godine najavljeno je subvencionisanje kupovine traktora koji se delimično proizvode ili sklapaju u Srbiji. Maksimalni podsticaji po jednom traktoru biće do 800.000 dinara, a reč je o traktorima do 60 kW.

Ove godine proizveli smo 2,5 miliona tona pšenice, što je prema Republičkom zavodu za statistiku za 13,8% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Dodatni problem sa domaćom pšenicom u dobrom delu su toksini nastali kao posledica fuzarioze klasa. Kukuruza smo proizveli  7,5 miliona tona, što je za 7,7% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Nešto više proizveli smo soje nego lane, a suncokreta u okviru višegodišnjeg proseka. 

Povrtari beleže uspeh na tržištu

U 2019. godini šećerna repa nastavila je da posrće. Nekada smo pod šećernom repom imali 70.000 hekatara, a ove godine skromnih 30.000. Proizveli smo milion i po tona šećerne repe. Očekuje se proizvodnja šećera od 240.000 tona. Ako znamo da su domaće potrebe oko 200.000 tona, na kraju možemo biti i srećni što šećer nećemo morati da uvozimo.

Predsednik Vojvođanskog društva povrtara, Žarko Ilin, kaže da povrtari mogu da budu zadovoljni ovom proizvodnom godinom. Kada je o problemima reč, bilo ih je u proizvodnji graška zbog virusa. Crni luk je trpeo zbog obilnih padavina. Zbog hladnog vremena u aprilu, bilo je problema u proizvodnji ranog kupusa i praziluka. Hit usev ove godine bila je paprika. Iz godine u godinu, kako kaže Ilin, površine pod ovim povrćem uvećavaju se za po pet odsto. Povrtari su ostvarili i dobre cene na tržištu. 

Digitalizacija svakog segmenta agrara?

Kada je o voćarstvu reč, na početku godine imali smo izmrzavanje kod mnogih voćnih vrsta. Potom je usledilo loše oprašivanje naročito kod višnje, kruške i šljive. Prof. dr Zoran Keserović, Predsednik društva voćara Vojvodine, kaže da smo, uprkos svemu, u prvih deset meseci izvezli 5% više voća u odnosu na 2018. Kod jabuke taj rast čak je 16%. Najveći pomak u izvozu je kod sveže maline i kod kajsije.

Vlada konstantno insistira na digitalizaciji u svim segmentima pa je tako i u poljoprivredi. Kao jedan od vidova digitalizacije, uspostavljen je i sistem olakšanog prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi. 

Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Ovu godinu pamtićemo i po sve značajnijim davanjima iz pokrajinske kase za mlade poljoprivrednike, žene i proizvođače koji proizvode u regionima sa otežanim uslovima privređivanja. Nastavljeni su i IPARD program kao i projekat "500 zadruga u 500 sela", u okviru kog je u Vojvodini dvadeset i jedna zadruga dobila podsticaje u ukupnom iznosu od nemalo 300 miliona dinara.

Kako je bilo i očekivano, nakon širenja u Evropi, pojavila se i kod nas afrička kuga svinja ali, na sreću, nije zahvatila šira proizvodna područja i na vreme je lokalizovana. 

Pred kraj godine, otvoren je automatski sistem protivgradne odbrane, koji je kao pilot projekat instaliran prvo u Valjevu. Iz Vlade najavljuju da će do 2021. godine biti dovršeni radarski centri u Užicu, na Bukulji i Fruškoj gori.


Tagovi

Poljoprivredna gazdinstva Poljoprivredna anketa Kupovina traktora Đorđe Mišković Žarko Ilin Fuzarioza klasa Zoran Keserović


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."