Pa ko još baca hranu u današnje vreme?

Grehota je bacati hranu, rečenica je koja vam se sigurno urezala u pamćenje još u detinjstvu dok ste sedeli pred tanjirom omraženog čušpajza, kada bi trebalo pojesti ono što je ostalo na dnu šerpe - da se ne baci. Ili, ako bi vam komadić hleba pao na pod, stariji bi tada samo rekli - duni i pojedi. A ako se i "bacalo", nepojedeno bi završilo u napoju, rasuto kokama ili u posudi za mačke i pse. 

Sve bi bilo iskorišćeno, pa i ono što bi slučajno ostalo nepokupljeno na polju, zaoralo bi se u zemlju i krug bi bio zatvoren. 

Vreme u kojem živimo donelo je nove navike. Radije ćemo nešto baciti nego da se udebljamo, decu ne treba terati da sve pojedu jer će imati kasnije problema s ishranom, a mačke i psi jedu hranu iz konezrve. 

Koliko puta ste iz frižidera bacili hleb, sir, nareske, voće, povrće jer su se uplesnili, pokvarili, ili kako mi kod kuće kažemo, ufunjali? Koliko puta ste bacili kore od krompira ili jabuka u mešani otpad umesto u kompost? Koliko puta je čorba od boranije završila u WC šolji? 

Naravno da ima izuzetaka koji planiraju obroke svoje porodice, koji sve iskoriste do zadnje mrvice. Ova će praksa sigurno biti sve češća jer je hrana sve skuplja. 

Ali, najveći problem s bacanjem hrane nije u domaćinstvima. 

Od polja do police

Prema podacima koje je objavio UN povodom Međunarodnog dana svesnosti o gubitku i bacanju hrane, a koji se obeležava danas, 29. septembra, čak 14 odsto globalno proizvedene hrane gubi se od polja do polica u trgovinama, dakle od berbe ili žetve do trenutka kada dođe u prodaju na malo. Tako se 17 odsto uzalud baci, od čega 11 odsto ide na domaćinstva, pet na prehrambenu industriju, a dva odsto maloprodaju. 

I nije tu reč samo o bacanju hrane nego i svih onih resursa koji su bili potrebni da bi se ona proizvela - svaka kap vode koja se utrošila za navodnjavanje, svaki kilovat sat struje koji se potrošio za zagrevanje plastenika, svako zrno đubriva koje je podsticalo rast biljaka, svaki dinar koji je uložen u marketing i svaka sagnuta leđa koja su uništavala korov, kopala, brala plodove. 

Osim toga, ovaj otpad na odlagalištima čini osam do 10 odsto ukupnih globalnih gasova staklene bašte.

Istovremeno, prema procenama Organizacije za prehranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda (FAO) čak 3,1 milijardi ljudi širom sveta nema pristup zdravoj hrani, a oko 828 miliona ljudi gladuje.  

Prepoloviti količine 

Obeležavanjem ovoga dana se želi proširiti svest o tome da je potrebno delovanje nacionalnih i lokalnih vlasti, kao i privatnog sektora - od preduzeća do samih pojedinaca. 

FAO ima plan održivog razvoja prema kojem do 2030. žele prepoloviti bacanje hrane na nivou maloprodaje i potrošača, ali i smanjiti gubitke u lancima proizvodnje i snabdevanja.

Kako poručuju, cilj je i smanjiti njen gubitak i maksimalno iskoristiti postojeću za prehranu što više ljudi. Rešenje vide u inovacijama, tehnologiji i infrastrukturi za smanjenje gubitka i rasipanja, a to se odnosi na kratke lance snabdevanja, hladnjače, način označavanja hrane o roku trajanja i upotrebi i slično. 

Our food system is under great pressure.

Climate change, environmental degradation, economic shocks & conflicts are endangering #foodsecurity globally for millions of people.

Let's stop #foodwaste

Read @SKyriakidesEU statement on #FLWDayhttps://t.co/wMNI5mxBc2#FoodWasteEU pic.twitter.com/0DOQDh7jHK

— EU Food Safety - #EUFarm2Fork (@Food_EU) September 29, 2022

Takođe, ističu da hrana nikada nije otpad i da se primenom kružne ekonomije ona može pretvoriti u kompost ili koristiti za proizvodnju biogasa i slično, o čemu više pišu u vodiču kojeg možete preuzeti ispod teksta. 

Šta bi to značilo za domaćinstva, proizvođače i preduzeća? 

Kako ne bacati? 

Pomno planirajte obroke, a onda i kupovinu. Slobodno kupite proizvod koji je pred istekom roka trajanja jer se namirnice poput keksa, testenine, pirinča i sličnih mogu jesti i posle tog vremena. Nakon što namirnice kupite, pravilno ih čuvajte - na hladnom i tamnom mestu ili u frižideru. Pakiranja posle otvaranja ponovo dobro zatvorite ili prebacite u ambalažu s poklopcem. Ako to ne učinite, dogodiće se, na primer, da će povrće i voće uvenuti, otvorena pašteta ili naresci osušiti, hleb poplesniti. 

Potražite postoje li u vašoj blizini grupe za doniranje hrane, ne ustručavajte se ponuditi svoj višak. Zar nije bolje da ga neko pojede nego da ga na kraju bacite? 

Food loss & waste account for 8-10 % of total global greenhouse gas emissions.

We can all act #ActNow to reduce food waste & support impactful #ClimateAction. https://t.co/fTiw9BLS5r pic.twitter.com/nJx2hAO6UW

— António Guterres (@antonioguterres) September 29, 2022

Ako živite u kući, u dvorištu napravite mesto za komposter i tamo odlažite otpad od voća i povrća. U gradu ga odložite u za to predviđene kante i kontejnere. Pola kvadratnog metra na balkonu je sasvim dovoljno za jednu takvu posudu. Osim toga, od ovog otpada možete napraviti sredstvo za čišćenje. 

S druge strane, trgovine na malo i poduzeća koja se bave hranom trebaju pomnije planirati nabavku, poboljšati načine čuvanja hrane, organizovati povoljniju kupovinu svežeg voća i povrća pre nego što ono postane neprivlačno kupcima. Restorani svoje otpatke mogu donirati raznim azilima za životinje ili čak malim uzgajivačima svinja i slično 

Proizvođači žitarica, voća i povrća, ali i restorani mogu kontaktirati biogasna postrojenja koja će hranu pretvoriti u energiju. 

Jer, ponovimo, hrana nije, ne može i ne sme biti otpad!