Planinsko žito koje uspeva na neplodnom zemljištu, ali mu treba vlaga

Heljda (Fagopyrum esculentum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije troskota (Polygonaceae) ali se u narodu ubraja u žitarice i tako se i gaji. Koristi se za ishranu ljudi, stoke i živine i za đubrenje zemljišta, zaoravanjem. Spada u biljne kulture koje su došle u ove krajeve s istoka.

Tačnije, na Balkan je stigla s Turcima, a u Evropu sa mongolskom najezdom. Po drugoj varijanti, doneli su je Huni, oko 375. godine nove ere. Zvanično je poreklom iz Persije, odakle potiče i njeno osnovno ime - helda. Divlje varijante i danas rastu oko Bajkalskog jezera i u Mandžuriji, a u Kini je već 4.000 godina poznata kao korisna biljka. Na Korejskom poluostrvu koristi se njen plod, ali i mladi zeleni listići, za ishranu i za lek.

Utiče na rodnost vinograda?

Kod poljoprivrednika u našim krajevima poznata je odavno. Narodna imena - elda, elsa, elja, jelda, jeja, pohanka, poganika, tatarka, tursko žito i druga - ukazuju da je nekad bila veoma značajna za ishranu stanovništva. Može da raste na neplodnom zemljištu, nepogodnom za gajenje žitarica, samo traži dosta vlage. Austrougarski lekar, putopisac, geolog i geograf Ami Bue beleži oko 1840. da je heljda planinsko žito i zato se gaji širom Bosne, Crne Gore i Albanije.

Heljda na planini Zlatar: Kvalitetom ispunjava sve kriterijume za izvoz

Isto potvrđuje i Sima Trojanović krajem devetnaestog veka pišući o Bosni. U Kneževini Srbiji, u doba Obrenovića, heljda se nije gajila u 11 od 17 okruga - pojavljuje se samo u planinskim krajevima gde su poljoprivrednici imali interesa da je gaje. Ova biljka dragocena je za povećanje nektara i polena u prirodnoj sredini. Takođe je proučen njen uticaj na rodnost vinograda, tako da se na Novom Zelandu seje u vinogradarskim oblastima.

Verovanja potvrdila i nauka

Prema verovanjima poljoprivrednika, heljda donosi zdravlje i dobitak porodici. Ona je "prahvaljena" (od davnina hvaljena) kao izuzetno lekovita biljka. Reguliše šećer, poboljšava varenje, jača imunitet. Kao hrana, zasićuje, jer ima visoku nutritivnu vrednost, a lako se vari. Sadrži jedinjenja koja deluju protiv raznih upala. Medonosna je i dobar pokrivač tla, korisna čoveku i njegovom domaćinstvu u svakom pogledu.

Sva ova verovanja potvrdila je kasnije i nauka. Tako se od heljde proizvode mnoga hemijska jedinjenja, visoko vredno biogorivo, različiti farmaceutski i kozmetički proizvodi - maske za lice, piling, bebi puder i drugo, pa čak i posteljina koja ima antialergijsko i antibakterijsko dejstvo. Proglašena je superhranom na svetskom nivou i gaji se na oko tri miliona hektara. U proizvodnji prednjače zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Kina, Brazil, Poljska, Francuska, Japan i SAD.

U poslednje vreme raste potražnja za heljdom kao osnovom za zdravu ishranu. Na tržištu Srbije mogu da se nađu brašno od oljuštenog zrna heljde, integralno brašno, oljušteno i proprženo zrno heljde, ljuspice i griz. Hleb od heljde, peciva, kore za pitu i gibanicu, rezanci od heljde spremljeni na užički način, postaju pravi "hit", ispravljajući tako nepravdu koja je naneta ovoj biljci.