Ove jeseni prinosi heljde su oko 1,5 tona po hektaru i uprkos tome što su generalno niski, poljoprivrednici kažu da je isplativa jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.
Zlatar ima veliki potencijal za uzgoj organiskih žitarica poput heljde, raži, spelte, raži, ovsa i golozrnog ječma. Analize koje su prethodnih nekoliko godina obavili ovlašćeni instituti za prehrambenu tehnologiju pokazuju da je heljda proizvedena u novovaroškom kraju organskog porekla i da crno zrno zadovoljava sve propisane kriterijume, pa bi lako mogla i u izvoz, piše RINA.
"Prednost ovog kraja je što se velika prostranstva mogu odmah koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na proizvodnju na ekološkim osnovama", kaže agronom Jekoslav Purić za ovu agenciju.
Kako dalje prenosi B92, preko hiljadu metara nadmorske visine, surova klima i bez bilo kakve primene hemijskih sredstava, uslovi su u zlatarskom kraju gde je jedino i moguća takva intenzivna proizvodnja heljde. Posebno u selima Radijevići i Komarani, gde se na desetinama hektara plodnog zemljišta gaji i dalje na organski način ova žitarica. Purić je 2004. godine sa 4,5 hektara bio najveći proizvođač ove biljke u Srbiji, a poslednjih godina je seje na preko 20 hektara, dok na približno istoj površini gaji i speltu.
"Srbija uvozi velike količine heljde jer domaća proizvodnja ne može da podmiri sve potrebe. A ne bi moralo da bude tako baš zbog njene široke primene i sigurnog plasmana", navodi Purić.
Heljdi je potrebno manje hraniva nego drugim ratarskim vrstama
Ove jeseni prinosi su oko 1,5 tona po hektaru i uprkos tome što su generalno niski, poljoprivrednici kažu da je isplativa jer se slabiji rod nadomešćuje dobrom cenom brašna.
Primetno je da pojedine male pekare izbacuju iz asortimana neke pekarske proizvode od heljdinog brašna. Kako kaže za Politiku predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, razlog tome je što ga gotovo nema na tržištu. Zbog toga je skupo, pa ga koristi samo nekoliko pekara u Srbiji.
Pralica napominje da je heljdino brašno specifično kao i njegova obrada, a i sam proces proizvodnje takvih pekarskih proizvoda. Ne koriste se mešavine s belim brašnom, a heljda je zasejana u izuzetno malim količinama.
"Tačno je to što pekari kažu. Postoje neki proizvodi koje mi ne možemo da proizvodimo jer bi bili skupi i nemamo kupce za njih. Nama su sve sirovine u poslednjih godinu dana poskupele za sto posto, a naši proizvodi za 20 do 30 odsto. Ali i da hoćemo ne možemo da podignemo cene jer onda gubimo tržište", rekao je predsednik Unije pekara Srbije.
Poznavaoci smatraju heljdu nezamenljivom među zdravim namernicama. Popularna je kao zdrava hrana zbog visokog udela proteina, a mnogi je smtaraju i prirodnim lekom za kojim vlada velika potražnja.
Tagovi
Autor
