Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj heljde
  • 20.03.2022. 07:30

Heljdi je potrebno manje hraniva nego drugim ratarskim vrstama

Može se uzgajati kao glavni ili postrni usev. Izrazito je medonosna, a pogodna je i za zelenišno đubrivo. Sadrži proteina više nego kukuruz i pšenica

Foto: Vedran Stapić
  • 148
  • 33
  • 0

Obična heljda Fagopyrum esculentum se često naziva žitaricom, ali ona pripada grupi lažnih žita ili pseudožita. Deo je porodice Polygonaceae. To je biljna vrsta koja se veoma dugo koristi kao hrana za ljude i stoku. Potiče s planinskih područja srednje i severoistočne Azije, gde se još uvek mogu pronaći njene divlje vrste. U Evropu su je preneli Mongoli kao hranu za konje u svojim osvajačkim pohodima tokom 14. veka.

Zrno heljde ne sadrži gluten, bogato je hranjivim elementima i materijama. Sadrži 13 do 15 odsto proteina, više od kukuruza i pšenice. Koristi se u gastronomiji, narodnoj medicini, stočarskoj proizvodnji. Izrazito je medonosna, a pogodna je i za zelenišno đubrivo.

Karakteristike heljde

Privredni značaj imaju tri vrste heljde: obična, tatarska i višegodišnja. Kod nas se uzgaja obična koja ima najveću prehrambenu vrednost. Vretenasti koren prodire u dubinu do jednog metra, a najveći deo se nalazi na dubini do 30 cm. Stablo je razgranato, šuplje i dostiže visinu od 50 do 150cm. Listovi su srcoliki.

Ne sadrži gluten, ali ima puno proteina (Foto: Depositphotos/AndrewLozovyi)

Na jednoj biljci se obrazuje od 1.000 do 2.000 belih do bledoružičastih cvetova koji su sakupljeni u složenu cvast. Cvetanje je sukcesivno i traje između 30 i 45 dana. Za nju je karakteristično da je dimorfna, odnosno ima cvetove koji imaju duže prašnike od tučka, dok je kod drugih obrnuto, tučak je duži od prašnika. Oba tipa cveta su podjednako zastupljeni. Posledica ove pojave je problematična oplodnja, jer kada na žig stuba tučka padne polen iz prašnika koji nisu iste dužine kao stub, zametanje semena može biti manje i do 50 odsto. Plod je oraščić koji može biti crn, tamnosmeđ, srebrnast, žutocrvenkasta išaran ili jednobojan. Sastoji se od jezgra i ljuske koju je potrebno odstraniti.

Zahtevi heljde

Heljda je kultura viših nadmorskih visina. Na terenima iznad 400 m.n.v. najbolje uspeva. Može da se uzgaja na visini do 4000m u Himalajima. Uspeva na različitim tipovima zemljišta. Izrazito plodna zemljišta i preintenzivno đubrenje mogu izazvati njeno poleganje, opadanje cvetova i smanjenje prinosa. Za nju je najbolje zemlju orati u jesen i na proleće obaviti predsetvenu pripremu na dubinu do osam centimetara.

Osetljiva je na hladnoću i sušu. Propada kad je kratkotrajni mraz od -1ºC.

Optimalna temperatura klijanja se kreće između 15 i 20ºC, a minimalna je 5ºC. Za rast i razvoj joj pogoduje temperatura od 20 do 25ºC. Više temperature usporavaju rast i smanjuju prinos, a na 30ºC on se potpuno prekida.

Osetljiva je na sušu (Foto: Depositphotos/Milosz_)

Ne podnosi sušu, jer je veliki potrošač vode, posebno u periodu klijanja, cvetanja i formiranja zrna. Da bi proklijala potrebno je da zrno upije 35 odsto vode od svoje mase. Uz dovoljno vlažnosti i optimalnu temperaturu klija veoma brzo, za dva do tri dana.

Kada je uzgajamo postrno, neophodno je obezbediti navodnjavanje. Žita su odličan predusev za ovu kulturu. Njena prednost je što treba manje hraniva nego druge vrste. Kao što smo već rekli, čak ne podnosi plodne i dobro pođubrene parcele. Zbog kratkog perioda vegetacije potrebno je obaviti predsetveno đubrenje, a veoma se retko prihranjuje tokom vegetacije.

Setva heljde

Možemo je uzgajati kao glavni ili postrni usev. Prolećna setva se obavlja kada se zemljište zagreje na 12 do 15ºC. Kako bi podstakli bolje i ujednačeno klijanje dobro je seme pre setve ugrejati. To možemo uraditi tako što ga u tankom sloju raspemo preko cerade i izložimo delovanju sunca ili držimo u toploj prostoriji pre setve.

Kod postrne setve osim što je neophodno obezbediti navodnjavanje, jer se setva obavlja u sušnom periodu, potrebno je obratiti pažnju i kada se javljaju jesenji mrazevi, jer ona mora imati dovoljno vremena da sazori u jesenjem periodu.

Postrno posejana (Foto: V.Stapić)

Za setvu se koristi jednogodišnje seme pošto veoma brzo gubi klijavost. Seje se na dubinu do maksimalno šest centimetara. Možemo je sejati uskoredno i širokoredno. Kod uskoredne setve, koja je kod nas najčešći tip, potrebno je do 100 kg semena na ha, a međuredni razmak je do 10 cm, u redu od četiri do pet centimetara.

Kako bi osigurali dobru oplodnju i visoke prinose u vreme cvetanja potrebno je postaviti košnice sa pčelama u blizini useva.

Ne podnosi većinu herbicida protiv korova i ne treba je uzgajati na zakorovljenim parcelama.


Povezana biljna vrsta

Heljda

Heljda

Sinonim: - | Engleski naziv: Buckwheat | Latinski naziv: Fagopyrum esculentum Moench.

Heljda je vrlo stara kultura poreklom iz Azije. Gaji se zbog zrna koje je dobro svarljivo a služi i kao dijetalna hrana. Zbog sličnosti u hemijskom sastavu zrna kao i načina... Više [+]

Tagovi

Heljda Bez glutena Pseudožitarica Postrni usev Proteinska biljka Uzgoj heljde Zahtevi Suša


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.