Pogled u nebo, grumen zemlje u ruci - kad je vreme za setvu?

Od najranijih vremena, poljoprivrednici su pokušavali da nekako predvide vremenske prilike povoljne za velike poslove - sa manjim ili većim uspehom, a najviše učeći od starijih i posmatrajući prirodu oko sebe. 

U vremenu pre interneta i društvenih mreža, pre nego što je osnovan ijedan poljoprivredni fakultet ili napisana knjiga o poljoprivredi, pre hibrida i sredstava za zaštitu bilja, pre mehanizacije i prvih poljoprivrednih mašina koje su zamenile konje i volove, poljoprivrednici su vekovima u proleće sejali i sadili biljke koje su gajili za ishranu svog domaćinstva i stoke, a takođe i za prodaju.

Kako su znali da je pravo vreme?

Znali su tako što su morali da znaju - greška je u davnim vremenima mogla da bude uvod u rizik od gladi. Nisu propuštali da nauče od starijih, dolazili su i sami do izvesnih zapažanja kroz težak rad i mučno iskustvo, a svejedno ako bi i sve uradili kako valja. Priroda je za samo jedno mrazno jutro mogla da im uništi trud.

U Kikindi je od davnih vremena poznata priča o momku koji je, zavaran prijatnom temperaturom, ranim odlaskom zime i sunčanim danima, odlučio da posadi luk i zelenu salatu ranije nego što je uobičajeno, radujući se kako će prvi imati sveže povrće za pijacu.

"Sačekaj bar još dve nedelje", ubeđivao ga je otac.

I, bio je u pravu: odjednom je zahladnelo i mladićev trud bio je uništen.

"To ti je za one dve nedelje", rekao mu je otac.

"Pametni" orah

Zato su poljoprivrednici, stalno izloženi milosti ili nemilosti prirode, pokušavali na razne načine da nekako predvide kakvo će vreme biti i da li je dovoljno otoplilo da se pristupi setvi i sadnji. Nekad su "narodne mudrosti" i verovanja pomagala, nekad i ne, jer priroda promeni ćud za čas, a umesto lepog vremena desi se da u aprilu bude hladnije nego na početku marta, na primer.

Voće koje rano cveta, naročito rane vrste kajsija, obično stradaju od mrazeva i hladna jutra odnesu najveći deo roda. Zato su stari poljoprivrednici posmatrali orah, u svojoj ili komšijskoj bašti: ako je orah isterao "rese" (cvasti), brige nema, mrazeva više neće biti, jer orah je "pametan" i "oprezan", kako se onda govorilo.

Mnogi poljoprivrednici i danas pokušavaju da utvrde da li je zemlja dovoljno zagrejana na stari način, koji pominju još etnolozi: uz pomoć pregršti zemlje koju zahvate u dlan sa svoje njive ili bašte, pa tu zemlju prevrću po dlanovama i na osnovu njene rastresitosti i konzistencije, nekad i po mirisu, pogađaju da li je vreme za početak velikih radova.

Zemlja u bašti i zemlja sa njive drugačije reaguje na otopljenje, ali, nijedan od anketiranih poljoprivrednika nije umeo da objasni naučniku kako zna da li je zemlja spremna za setvu ili sadnju ili nije.

"Tako su naši stari radili", bilo je jedino što su umeli da kažu.

Drugi su posmatrali nebo: ako su noći vedre i zvezde krupne, to sluti na mraz i treba zaštititi voće, koliko je u ono doba zaštita dimom uopšte bila dostupna. Izrazito crven zalazak sunca donosi kišu ili vetar prema poznatoj izreci "crveno veče - mokro jutro". Nekad je topljenje snega i pojava prvog cveća bila dovoljno jasan signal da je vreme za posao, ali, već godinama se Banat suočava sa zimama bez snežnog pokrivača, ako sneg zabeli za dan ili dva, i to je mnogo.

Plavi leptiri i molitva

U davna vremena je pojava sitnih plavih leptira predstavljala znak da je proleće stiglo i da se zima neće vraćati. Poljoprivrednici su početak radova rado vezivali za neki od verskih praznika, nadajući se da će im molitva i propisani obredi obezbediti dobar rod.

Suša, poplava ili neka društvena kataklizma, kiša u pogrešno vreme, a naročito kolebljivo proleće bili su strah i trepet za svako gazdinstvo. Svejedno, poljoprivrednici bi obavili sve svoje poslove, nekad i uz dosta rizika - u stvari, malo je ljudskih delatnosti koje uključuju toliko rizika kao što je to poljoprivreda, od svog nastanka. Na promenu vremena, naročito na brzu promenu, ljudski rod ne utiče ni danas.

Danas poljoprivrednicima stoji na raspolaganju ogromno i dostupno znanje koje maksimalno koriste, ali, svejedno ne propuštaju da čuju savet od nekog starog i iskusnog ili da pribegnu starim verovanjima. Ulaganje rada i materijala je ipak veliko, a priroda ćudljiva.