U septembru poljoprivrednici suše voće i šljive, nižu i suše listove duvana i grade trapove za zimsku ostavu. Ostavljaju voće i jaja za zimu i prave detaljan plan setve ozimih žita, obezbedivši potrebne količine sortnog semena.
"Narodni učitelj", poznata knjiga Vase Pelagića, veliku pažnju poklanja pravovremenom obavljanju svih radova u poljoprivrednom domaćinstvu. U septembru, poljoprivrednici i njihove porodice prevrću žito, uz istovremenu trijažu i selekciju materijala za seme. Prerađuju lan i konoplju, nekad izuzetno važne za izradu odeće, na trlici (starinskom alatu).
Suše voće i šljive, nižu i suše listove duvana i grade trapove za zimsku ostavu (u to doba, što znači u devetnaestom veku, nije bilo frižidera niti zamrzivača). Ostavljaju voće i jaja za zimu i prave detaljan plan setve ozimih žita, obezbedivši potrebne količine sortnog semena.
Odgajivači vina pregledaju, razmeštaju i po potrebi opravljaju sve sudove koji će im trebati u poslu. Svakodnevno paze na previranje kljuka. Paze takođe da bačve i burad, zbog nagomilavanja ugljene kiseline, ne popucaju. Pošto prođe prvo burno previranje, dopunjavaju burad. U vinogradu je vreme za četvrto kopanje, naročito ako je zemlja suviše spečena tokom leta. Krajem meseca počinje berba grožđa.
Na njivi seljake čeka berba kukuruza (težak posao, naročito u doba kad se obavljao bez mašina i kad su svi učesnici bivali u posekotinama od oštrog suvog lišća kukuruzne stabljike) i zaoravanje strnjike. U nekim krajevima već mogu da se seju ozimi usevi. Sledi poslednji otkos deteline, setva trava pri podizanju veštačkih livada i pašnjaka, obavezno uz đubrenje, a posle setve pokrivanje semena i valjanje. Na livadama se završava kosidba otave.
U septembru se obavlja i žetva suncokreta, ručno ili mašinama, a u Pelagićevo doba verovatno je češća bila ručna žetva, bilo odsecanjem stabla zajedno sa glavicom ili sečenjem samo glavica. Početkom meseca sejala se i ozima kupusna uljana repica, za seme ili za zelenu stočnu hranu. U ovom drugom slučaju, Pelagić preporučuje da se repica seje gusto, na rastojanju 12 - 15 centimetara između redova.
Po svom običaju, Pelagić savetuje da se stoka dobro hrani i zobi, da bi izdržala teške poslove. Takođe se pušta na livade da bi popasla pokošenu otavu. Stočarstvo na bačijama (katunima) bliži se kraju, a, prema običaju, domaćini u septembru odlučuju koju stoku će prodavati.
U gradini (bašti) dovršavaju se svi poslovi berbe i sabiranja semena. Sledi drugo sejanje peršuna, zimske salate i spanaća. Sadi se beli i crni luk. U septembru se podižu nove tople leje ili pregledaju i popravljaju stare. Oko cveća radi se isto što i u avgustu, osim što su kod nekih vrsta poslovi pri kraju.
U vonjacima traju i postepeno se završavaju poslovi oko berbe različitih vrsta voća. Najlepše voće bere se odvojeno od ostalog i nenagnječeno ostavlja za zimu. Sa stabala voćaka, posle berbe, treba ostrugati mahovinu i lišaje. Za prolećno presađivanje voća treba iskopati rupe, za jesenje je već poslednji čas.
U pčelinjaku treba čuvati pčele od neprijatelja, naročito od osa. Pčelari vade med iz košnica i spajaju slaba društva u jača. U toku priprema za uzimljavanje, polovinom septembra treba detaljno pregledati svaku košnicu i utvrditi stanje pčela, legla i hrane. U drugoj polovini meseca pčelari prihranjuju pčele šećernim sirupom.
Na planinskim terenima produžava se sađenje smrče. Zemlja za prolećno zasađivanje u šumi prekopava se i priprema. U rasadniku je na redu plevljenje i otkidanje semenih stabljika od trave. U žiropađima (krajevima gde ima hrasta, dakle gde pada žir) puštaju se svinje da se hrane.
Kad sve ovo završe, poljoprivrednike čeka sledeći ciklus poslova.
Tagovi
Autorka
