"Nasilja na selu ima itekako. Teško je proceniti da li više ili manje nego u gradu, jer žene iz sela vrlo retko odlučuju da prijave", kaže sociološkinja u kikindskom centru za podršku ženama, Afrodita Šari
U toku je međunarodna kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" koja je počela 25. novembra i traje do 10. decembra. Tokom ovog perioda, sve nadležne institucije i organizacije davaće izjave za medije, organizovaće akcije i prikazivati javnosti rezultate svog rada u suzbijanju porodičnog i svakog drugog nasilja nad ženama.
Kad se postavi pitanje "da li nasilja prema ženama u selu ima više ili manje nego u gradu", mnogi stanovnici sela odmah će odgovoriti "nema toga kod nas, mi smo mirni i vredni ljudi".
Međutim, dovoljno je prisetiti se da svaka porodica u selu, baš kao i u gradu, ima bar jednog prijatelja, rođaka, kuma, komšiju ili člana koji manje ili više redovno prebija ženu dok mu sredina nalazi različite izgovore: "Imao je težak život", "Dobar je on, ali kad popije sasvim se promeni", "Ljubomoran je, a možda ima i razloga" i tako dalje.
Uostalom, ne treba ići dalje od Gugla ili pregleda dnevnih medija, pa se suočiti sa podacima o izuzetno nasilnim postupcima prema ženama upravo u selima. Klima u selu pogoduje prikrivanju, što znači i opstanku nasilja, koje ima osobinu da buja u tišini, u svakoj sredini.
Menjati svest: Ženama na selu je težak put do uspeha - razumite to!
"Nasilja na selu ima itekako. Teško je proceniti da li više ili manje nego u gradu, jer žene iz sela vrlo retko odlučuju da prijave. Sredina u selu je patrijarhalnija, tako da su prijave retke, a skoro po pravilu žena povuče prijavu jer smatra da nema kud", kaže sociološkinja u kikindskom centru za podršku ženama, Afrodita Šari, dodajući da su žene na selu često ekonomski potpuno zavisne.
"Ako je radila u poljoprivredi, nema staža, nema penziju, trpi nasilje do kraja života."
Ona navodi slučaj žene koja ima 61 godinu, ima četiri godine penzijskog staža, prijavila je nasilje, ali, ne vidi izlaz i prvom prilikom će se pomiriti s mužem.
"Neće da iziđe iz kuće, tu je radila ceo svoj život, ulagala u kuću, svoj rad i snagu, i sad, kuda će? Druga priča: bez radnog staža, bez penzije, niti može negde da se zaposli, niti ima gde da se vrati, a godine stigle. Muž se za svoju penziju snašao, ona nema ništa", kaže naša sagovornica, dodajući da takva je situacija u celom Severnobanatskom okrugu.
"Žene koje nemaju kud."
Poznato je da su institucije i organizacije koje se bave ovom temom stacionirane u gradovima i nemaju svoje "filijale" u selima. Izlazak ekipe stručnjaka Centra za socijalni rad ili policijske patrole na teren, u selo, izazvaće, nema sumnje, veliko zanimanje, a pitanje je hoće li zaustaviti nasilnika u njegovom naumu.
Dešava se da žena prijavi nasilnika, a on je ipak ubije. Ako žena uspe da izvuče živu glavu, i skloni sebe i decu, ima slučajeva da ni roditelji neće da je prime u kuću, strahujući od zeta nasilnika. Jedna stanovnica sela u opštini Čoka uspela je da ode od nasilnog muža, ali, sa dvoje dece predškolskog uzrasta jedva je našla stan u Kikindi. Roditelji, imućni ljudi sa kućom u selu i stanom u gradu, nisu je primili. Otac bi možda i pristao, ali majka nikako, jer, "sramota je".
Broj telefona Centra za podršku ženama je 0800 101 010, a poziv je besplatan. Ovaj SOS telefon namenjen je ženama koje su u situaciji nasilja u porodici ili trpe neki drugi oblik partnerskog nasilja, ženama koje su izašle iz situacije nasilja, ali im je za nove korake potrebna pravna, psihološka ili neka druga vrsta pomoći, kao i deci, članovima porodice i osobama bliskim ženama koje se nalaze u situaciji nasilja.
Tagovi
Autorka