Prah od roga jelena izbeljuje zube, a košuta zna koja je trava lekovita?

Jeleni (Cervidae) su porodica životinja iz roda papkara (Artiodactyla). Porodica obuhvata 45 poznatih vrsta, među njima su jeleni, srne, losovi i irvasi. Odlikuju se impozantnim rogovima, uglavnom samo mužjaci, a ti rogovi otpadaju jednom godišnje i rastu novi, za razliku od šupljorožaca (Bovidae), na primer, domaćeg govečeta, kome rogovi ne otpadaju i rastu celog života.

U davna vremena živeli su na prostranstvima Evrope, Azije, Amerike i severne Afrike. Međutim, ljudi su ih selili i na mesta gde im nije prirodno stanište, tako da ih danas ima i u Australiji, Novom Zelandu, Novoj Gvineji i Karipskim ostrvima. Veličina ovih papkara i preživara varira, od sedam kilograma do 800 kilograma. Najveći u porodici je los, a najmanji pudu jelen koji živi u Indiji.

Neke vrste su istrebljenje

U Srbiji, jelen naseljava šumske zaravni u Podunavlju i Posavini, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, pa sve do Stare planine. Bio je do te mere poznat ovdašnjem stanovništvu, da su kod Golupca, Požarevca i Negotina radile kasapnice koje su prodavale isključivo meso i prerađevine od jelena.

Značajan pad populacije jelenske divljači u Mađarskoj i dalje bez objašnjenja

Najbogatiji Srbin ikada, kapetan Miša Anastasijević, početni kapital stekao je upravo zahvaljujući prodaji jelenskog mesa i rogova. Usled nemilosrdnog krčenja šume od 18. veka, 1962. godine u Srbiji je ostalo 73 jelena. Sad se o jelenskoj divljači vodi računa, ali ona je i dalje na svim crvenim listama, a nekoliko evropskih vrsta je potpuno istrebljeno. Prema podacima iz 2017., u Srbiji sada živi 1.688 jelena, ali, s obzirom da se u nekoliko evropskih država ova životinja broji desetinama hiljada, stanje je i dalje ozbiljno. 

Kult jelena od davnina

Poljoprivrednicima je jelen itekako poznat, pre svega kao životinja koja uništava letinu, njivu i voćnjak, naročito u vremenima kad su šume bile prostranije i mnogo bliže poljoprivrednom zemljištu. Međutim, postojao je i važan religijski moment: jelen je u svim starim verama sveta životinja, u vezi sa najmoćnijim božanstvima prirode i vegetacije.

Kod antičkih Grka, jelen je posvećen Artemidi Efeskoj i Dionisu; kod Kelta, Cernunosu, bogu prirode; kod Tračana, jelen je jedan od vodiča duše na "onaj svet". U maloj Aziji jelen je imao svoj kult sa prinošenjem žrtava još 3.000 godina pre nove ere. Zadivljeni pojavom da jelen odbacuje rogove posle "velike rike", to jest sezone parenja u jesen, da bi mu sledeće godine izrasli još veći i lepši, ljudi su jelenu pripisivali različite moći.

U umetnosti, jelen se pojavljuje još u pećinama, gde je ovekovečen na zidovima, a različiti prikazi jelena aktuelni su kroz sve faze slikarstva. Maskiranje u jelena tokom zimske sezone praznika praktikuje se od Skandinavije do Grčke, a i u Srbiji etnolozi beleže da momci prave spravu od drveta koja se zove "klocalica". Liči na jelensku glavu sa velikim rogovima i donjom vilicom koja se pokreće i pravi karakterističan zvuk, pa onda ovako zamaskirani idu od kuće do kuće i svi domaćini im daruju hranu.

Fatalni susreti lovaca i jelena

Hrišćanstvo kako izgleda nije ni pokušavalo da ukine ovaj kult jelena i pripadajuće običaje, a od starih vremena ostala je u većini evropskih zemalja zabrana ubijanja jelena. Ovu životinju mogli su da love samo najveći feudalni gospodari i vladari, i to isključivo na svojim imanjima. U Velikoj Britaniji i danas važi pravilo da svaki jedan jelen pripada – britanskoj kruni. Franc Ferdinand, prestolonaslednik Austrougarske, pre dolaska u Sarajevo, boravio je u poseti kralju Švedske, gde je, u lovu, odstrelio toliko jelena i srna, da je lovočuvar dobio infarkt i umro.

Albino jelen lopatar - veoma redak, a da li je bezbedan u prirodi?

Zbog visokih kazni, poljoprivrednici davnih vremena nisu voleli ni da sretnu jelena u šumi. Zabeleženi su fatalni susreti lovaca i ove visoke divljači: ljudi su pričali da im je jelen prišao blizu, potpuno slobodno, i ozbiljno ih pogledao u oči, a oni odmah ispustili pušku, pali na kolena i plakali kao mala deca, posle čega su potpuno batalili lov.

O jelenu ima različitih verovanja, a još iz srednjeg veka poznato je ono da rog jelena, samleven sitno u prah, izbeljuje zube i leči sve bolesti usne duplje. Za košutu, ženku jelena, veruje se da zna koja trava je lekovita, pa su žene brale travu sa mesta gde je pasla. Ubiti košutu ili mladunče smatralo se za još veći greh od ataka na odraslog mužjaka.