Probijena i psihološka granica, cena pšenice veliki je udarac za evropske ratare

Nema promene na tržištima agro roba. Mesec maj je bio pesimističan, bearish mesec, što potvrđuje i činjenica da je Bloomberg Agriculture Index pao na nivou meseca za 3,6 odsto. To znači da ovaj negativan trend pada cena na berzama s obe strane Atlantika, i na CBOT-u i na MATIF-u, sada traje već tri meseca. Nimalo optimistično za domaće ratare i proizvođače.

Generalno, globalno gledano, nestabilnost i volatilnost i dalje su prisutni. Trgovinski rat, carine, slab američki dolar, nastavak rata u Ukrajini, sve su to faktori koji svaki na svoj način utiče načelno na kretanje berzanskih roba. U takvom kontekstu ne čudi manjak optimizma u privredni globalni rast, što se onda negativno iščitava kao znak slabije potražnje. Zbog toga fondovi pumpaju svoje short pozicije (očekivanja da će cena pasti) na pšenici i kukuruzu, što tera berze u crveno.

Velike globalne zalihe i slaba potražnja

Na svetskom nivou, terminske cene pšenice kreću se blizu najniže cene od 2020., pod pritiskom velikih globalnih zaliha i slabe potražnje. Očekuje se da će australijske zalihe na kraju sezone biti znatno veće, budući da je izvoz u Kinu naglo pao. Na primer, samo 546 hiljada tona isporučeno je između oktobra i marta, što je pad od 2,9 miliona tona u odnosu na godinu ranije. Takođe, sve veća konkurencija ruske pšenice i predstojeća žetva na severnoj hemisferi preplaviće tržište jeftinim žitaricama.

Potražnja za novim rodom pšenice. Po kojoj ceni?

U međuvremenu, najnoviji izveštaj WASDE predviđa da će globalna proizvodnja pšenice dostići rekordnih 808,5 miliona tona u sezoni 2025./26., podižući ukupnu svetsku ponudu na 1,07 miiljardi tona! Završne zalihe za sezonu 2025./26. predviđaju se na 265,7 miliona tona, neznatno više u odnosu na prošlu godinu.

Cena pšenice

Terminske cene takođe su pale jer su se povoljni vremenski obrasci kretali kroz ključna područja uzgoja, pritiskujući cene. Na primer, u SAD-u se u predstojećim nedeljama očekuje mešavina kiše i sunca, što će podržati razvoj useva i dodati bearish pritisak na terminske cene na berzama. U međuvremenu, rekordni južnoamerički usevi pritiskaju globalne nivoe cene kukuruza tražeći izvozna tržišta. Žetva u Argentini napreduje, a rod safrine u Brazilu tek počinje, što doprinosi povećanju globalne ponude. Ova su kretanja uticala na cene kukuruza, ograničavajući svaki uzlazni zamah na tržištu.

Na američkom CBOT-u terminska cena pšenice za jul na nivou meseca ostala je na istom nivou od 5,3 $/bušela, ali treba spomenuti da je tokom meseca pala i na nivo od 5 $/bu. Kod kukuruza je trend pada izraženiji. Na nivou meseca terminska cena ugovora za jul pala je s nivoa od 4,75 na 4,45 $/bu. Nema naznake da u ovom trenutku tržište ima snage da pogura terminske cene značajnije prema gore i probije ovaj negativan trend. Treba reći da je u jednom trenutku testiran i nivo od 4,9 $/bu, ali isto tako, treba spomenuti da je početkom meseca pala ispod nivoa od 4,5 $/bu, što je najniži nivo još od decembra prošle godine. Kod soje, slično kao i kod pšenice. Dosta volatilno, ali je na nivou meseca terminska cena ugovora za jul ostala nepromenjena, na 10,4 $/bu.

Negativno i crveno

Na evropskim burzama takođe negativno i crveno. Terminske cene pšenice na Euronextu za ugovor septembar, pale su za dodatnih 4,5 €/t na nivou meseca i spremne su da testiraju nivo od 200 €/t. Isto se događa i kod kukuruza. Cena terminskog ugovora za jun nastavila je da pada te je na nivou meseca pala za dodatnih 7,5 €/t. To je već probijena i potvrđena psihološka granica od 200 €/t. Veliki je to udarac za evropske ratare, jer se taj negativan trend na berzama prelio i na pad cene fizičke robe i pšenice i kukuruza. Za kraj, terminska cena novog roda uljane repice ugovor za avgust, na nivou je meseca imala rast od 12,5 €/t.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Pad ovih cena i njihov trend, nažalost se negativno reflektovao i na pad cene fizičke robe. Cene kukuruza i pšenice starog roda nikako da se podignu s ovih nivoa na kojima su zadnjih mesec i više dana. Štaviše, dodatan pritisak dolazi od novog roda ječma koji neće podbaciti, a podbačaj se za sada ne očekuje ni od novog roda pšenice. Mogući problem mogao bi biti DON toksin u pšenici. Zbog svega toga su cene pod pritiskom kako na tržištu Italije, tako i na domaćem tržištu. Uz sve to, za očekivati je da će usled pritiska žetve i povećane ponude, cene transporta porasti što će dodatno negativno uticati na kalkulaciju, odnosno na prodajne cene roba na domaćem tržištu.

Cena kukuruza

Svega ovoga su svesni i kupci, pa ne paniče niti pokazuju ozbiljniji interes za kupovinu robe, što samo dodatno pojačava trenutnu bearish sliku tržišta. Još uvek u silosima i na zalihama ima kukuruza, a ponešto je i pšenice starog roda. Kako sada stvari stoje, čekanje i špekulacija na tim robama neće se isplatiti njihovim vlasnicima.

Sada, post festum, možemo reći da je ove sezone februar bio pravi trenutak za prodaju svih zaliha jer su tada cene bile na vrhuncu, a možda i trenutak za prodaju novog roda pšenice (u zeleno kako bi pojedini rekli).