Gazdarica je izjavila da želi - belgijskog hladnokrvnog konja kojeg je videla na Sajmu. Ne baš tog koji je izložen, nego malo ždrebe.
Gazda i gazdarica su išli na novosadski Poljoprivredni sajam, oni to ne propuštaju. Vodili su decu, pridružili su im se kumovi i prijatelji, punih deset automobila otišlo je tog jutra, drum se sve prašio. Vratili se srećni i veseli, gostiju puna kuća svake večeri, a nekoliko dana samo se o Sajmu pričalo.
Onda je u našem domaćinstvu počelo nešto čudno da se događa. Gazda nam se uopšte nije obraćao kad nas je hranio. Mačak Mare, mala ulizica, jedino biće koje ima pristup kod gazdarice u kuhinju, nije hteo ništa da nam kaže. Samo se oblizivao, zevao i uopšte, pravio se da nas ne čuje. Pomislili smo da je kum tamo na Sajmu popio previše piva ili da je gazda potrošio previše para, pa se gazdarica naljutila, što su stariji pulini pominjali odmahujući glavama, tako da smo se baš zabrinuli. Međutim, kad smo čuli šta se stvarno dogodilo, sve je već bilo dovoljno glasno i Maretovi izveštaji nisu nam više ni trebali.
Gazdarica je izjavila da želi - belgijskog hladnokrvnog konja kojeg je videla na Sajmu. Ne baš tog koji je izložen, nego malo ždrebe. Treba da bude srebrno sive boje, jer, kako je objasnila, samo takav može da vuče lakovane karuce njenog dede prilikom turističkih manifestacija, da se celo selo divi.
Onda je gazda rekao da tako nešto ne dolazi u obzir i da njen deda, uostalom, nije ni imao karuce, još manje takvog konja, jer je vek proveo kao potpuna sirotinja. Gazdarica je uzvratila da njen brat i otac imaju fotografije koje dokazaju da je taj njen predak imao upravo belgijskog hladnokrvnog. Gazda je rekao da se taj deda verovatno samo fotografisao na Novosadskom sajmu pored konja i dodao da su gazdaricin brat i otac najgori poljoprivrednici u selu. Još je spomenuo gazdarici neke tamnoplave nokte, s kojima se prvi put pojavila na Poljoprivrednom fakultetu, prava mala princeza, razmažena kao pekmez od malina.
Onda je gazda dve noći spavao u štali, a umivao se na bunaru.
Gazdarica je prestala da kuva.
"Šta se događa, Gavro?", pitale su svinje, a ja sam ćutao kao buva.
Ovce nisu blejale. Mi pulini nismo lajali. Mačke su bile tihe kao i živina. Ni Mare, koji se svako malo dere kad traži granule, nije smeo da pisne.
"Jeste li vi tamo živi uopšte? Kakva je tišina, već sam pomislila da vas je gazda sve prodao ili poklonio", cerila se Frenki, pulinka komšinice Živke koja nam je došla u posetu da svoj elegantni nosić zavuče u naše probleme.
Oprezno smo joj objasnili šta se događa. Tek onda se valjala od smeha.
"Belgijanac? Vidim već da će biti svašta. Pošto je hladnokrvan, neće vas ni pogledati. Jeste li svesni, bratijo, da se u Belgiji govore dva jezika, a vi ne znate ni jedan?"
Nije nam bilo milo sve što komšinica priča. Jedna od ovaca gricnula je gošću za uvo, sasvim blago, a nešto slično hteo sam i ja da uradim, samo sam se uzdržao jer gazda stalno priča o dobrim komšijskim odnosima.
"Kakav god bude, mi ćemo lepo postupati prema njemu, pa će biti dobar", rekao sam odlučno.
Trećeg dana, usledili su pregovori između gazdarice i gazde. Ovog puta bez podignutih glasova, uz kafu, dogovorili su se da mali belgijski konj uskoro bude nabavljen. To jest, sad je mali, a vremenom će postati najveći i najteži konj u selu. Dolazak novog člana će zahtevati izvesne izmene u domaćinstvu, ali, ako se lepo dogovorimo i svi budu strpljivi, biće u redu. Rodbina zna, veterinar je obavešten.
Učiteljice i vaspitačice pitaju da li mogu da dovedu decu kad prinova stigne. I tako, sad čekamo, a u međuvremenu sve je došlo na mesto. Gazdarica kuva, gazda nas mazi i priča nam. Sve je u najboljem redu.
"Učite li vi te strane jezike?", ismejava nas Frenki kad god se pojavi kod ograde.
Priznajem, ne učimo. Dugo nismo imali ždrebe u dvorištu i nameravamo da ga dočekamo sa svom ljubavlju. Pažljivo slušamo ljudske razgovore, kad se kod gazde i gazdarice okupe gosti. Navodno su ti hladnokrvni belgijski konji vrhunski radnici, blage naravi, a vole i decu. Gazdini mladunci smišljaju ime, još se dvoume između "Srebrni duh" i "Brza senka".
Mi ostali zvaćemo ga jednostavno Sivi. Ili kako on bude želeo da ga zovemo, nema jeda za složnu kuću.
Tagovi
Autorka
