Simbol mudrosti i veliko zlopamtilo iliti kako su guske spasile Rim?

Fosili jedne prastare ptice, nazvane Anser atavus, nađeni u Severnoj Americi, a datirani na doba miocena, to jest na vreme od pre deset miliona godina, ukazuju da je ovo stvorenje bilo prapretkinja svih današnjih vrsta gusaka. Tih vrsta ima zavidan broj, u divljem i pitomom stanju.

Poljoprivrednicima su najpoznatije Anser anser domesticus, domaća bela guska, i Anser cygnoides domestica, kineska guska. Sve su u daljem srodstvu sa labudovima.

Ljudi gaje domaće guske od pre 4.000 godina, u drevnom Egiptu. Prvo su bile poznate u Evropi, severnoj Africi i jugozapadnoj Aziji, a danas se gaje u celom svetu. Domaća guska je znatno krupnija od svoje divlje rodbine, primerci dostižu težinu od više od 10 kilograma dok divlje po pravilu ne prelaze tri kilograma.

Svugde gusan, u Mokrinu - gusak

Odlikuje se dugim snažnim vratom, trouglastim kljunom, karakterističnim hodom, plovnim kožicama na nogama i gustim perjem. Krila su jaka, mužjaci ih koriste kao oružje u borbama za ženke. Oči su često plave, od svetle do najtamnije nijanse, a perje, od bele, smeđe, sive do crne boje.

Hrani se uglavnom biljnom hranom, biljkama travaricama, zrnevljem, dobro je da u ishrani bude zastupljeno vodeno bilje – a i da neka voda, jezero ili bara, bude u blizini. Ali, oprez: kljun ove atraktivne ptice je veoma oštar, nazubljen iznutra, tako da može da nanese ozbiljne povrede napadaču. Mužjak se po pravilu zove gusan, samo u Mokrinu gusak, a mladunci guščići.

Letelo je perje u Mokrinu, gusan Mistral ovogodišnji šampion

Poljoprivrednici gaje gusku zbog mesa, perja i jaja. Perjem se punila posteljina u "srećnijim" to jest bogatijim kućama, jastuci i debeli pokrivači – perine, koji su izgleda odavno poznati, jer se pominju u vrlo starim narodnim pesmama većine slovenskih naroda.

Vremena se menjaju

Guščije meso smatra se kao veoma korisno, od davnina je korišćeno za jačanje krvne slike jer je odličan izvor mineralnih materija. Poboljšava imunitet, cirkulaciju, stimuliše lučenje žučnih kiselina, poboljšava varenje i eliminiše toksine iz organizma.

Smatralo se takođe da može da pomogne u lečenju od trovanja olovom. Sva ova uverenja proverena su i dokazana. Meso guske je neopravdano zapostavljeno u ishrani u poslednje vreme iako je pogodno za različita jela. Sušena guščetina i guščija džigerica smatraju se delikatesima i nekad su spadale u izvoznu ponudu, jer se mnogo više cene u inostranstvu.

Jaja, zelenkaste ljuske i krupnija od kokošjih, takođe su puna hranljivih materija i takođe se srazmerno malo koriste. Pre oko 50 godina samo u Vojvodini je živelo više od million gusaka, a Srbija je bila treća u svetu po proizvodnji perja. Vremena se menjaju.

Spasile Rim

Verovanja koja se tiču guske brojna su i stara. Poljoprivrednici u Srbiji veruju da je ova ptica veoma oštroumna i veliko zlopamtilo tako da odlično zna odakle joj preti opasnost. Kad nakrivi glavu, što malo smešno izgleda, ustvari gleda da nema grabljivica na nebu.

Po guščijoj džigerici i trtičnoj kosti nekad se gatalo kakva će biti zima. Guščija mast je visoko cenjena kao lek, naročito za plućne bolesti. Pero od gusana, sakriveno u košulji na grudima, koristilo se nekad kao amajlija za trudnicu, s uverenjem da će i porođaj biti lak kao pero.

Guščija mast je lekovita, a kako prepoznati onu pravu?

Guska i to osedlana pominje se u šaljivim narodnim pesmama; zlatna guska koja nosi isto tako zlatna jaja živi na oblacima, a čuva je strašni džin ili zmaj; princeza se pretvara u gusku da bi izbegla brak sa surovim kraljem. Poznata je priča o opsadi Rima 390. godine pre nove ere, kad su guske, čuvarke Junoninog hrama, gakanjem probudile Rimljane.

Od tada, njima je pripadala veličanstvena procesija svake godine, svečanost u kojoj su slavljene kao heroji, dok su psi i petlovi kažnjavani, jer su spavali dok je neprijatelj bio u blizini. Guska je dakle bila posvećena ništa manje nego najvećem ženskom božanstvu u starim religijama Evrope. U svojoj pradomovini, kod severnoameričkih domorodaca, ona je simbol mudrosti i ko stane na njeno mesto u krugu života, dobiće moć da mladima prenese drevne tradicije plemena.