Problem se naizgled čini lako rešiv, ali naravno nije jednostavan. Naprotiv, vrlo je komplikovan i politički, pa i ekonomski prilično bolan.
A tako lepo je počela nova ekonomska poljoprivredna 2025./2026. godina! Jesen povoljna za predsetvenu obradu i setvu strnih kultura, setva obavljena u agroroku u skoro idealnim uslovima, zima sa mnogo snega koji štiti useve od izmrzavanja i koji će dobro natopiti zemlju neophodnom vlagom... kad eto, dočeka nas problem sa gorivom.
Lepo ne može čovek da se opusti i da upravlja troškovima proizvodnje kada se tržište inputa tako hirovito ponaša. Ne bi naravno bio problem da je u pitanju samo dizel gorivo i njegova cena. Dakle, troškovi ovog energenta su „utkani“ bukvalno u sve proizvode i usluge, pa kada se tržište goriva uzdrma, potres se oseća na svim nivoima i segmentima potrošnih dobara.
Problem sa gorivom u Srbiji nastao je pre svega kao posledica američkih sankcija prema Rusiji. Verujem da svi već vrlo dobro znate kada i kako se na Srbiju "prelio" ovaj problem koji je u svom krajnjem efektu imao zabranu uvoza sirove nafte namenjene Pančevačkoj rafineriji Ova kompanija je deo Naftne industrije Srbije (NIS) i u većinskom je vlasništvu ruskog partnera, odnosno Gazprom Nefta i Gazproma. Dakle, imperativni zahtev američke strane jeste izlazak ruske strane iz vlasničke strukture NIS-a.
Problem se naizgled čini lako rešiv, ali naravno nije jednostavan. Naprotiv, vrlo je komplikovan i politički, pa i ekonomski prilično bolan.
Pretnja o zatvaranju NIS-ovih pumpi ozbiljno je otvorio pitanje dostupnosti ovog energenta, a pogotovo za 51 naseljeno mesto gde su NIS-ove pumpe bile jedini snabdevač gorivom. Inače, skoro pa svaka četvrta benzinska pumpa u Srbiji je NIS-ova pumpa. Dakle, ozbiljna logistička podrška našim poljoprivrednicima je veoma ugrožena.
Posebno se otvara pitanje subvencionisanog "plavog dizela". Za točenje ovog dizel goriva snabdevači (pumpe) su morale da zadovolje određene kriterijume, a to su pretežno bile upravo NIS-ove pumpe.
Problem je, ipak na opšte zadovoljstvo na korak od rešenja. Po svoj prilici NIS će dobiti novog većinskog vlasnika. Međutim, nepredvidivost tržišta energenata, a pre svega američke dnevno promenljive politike nas i dalje drži u neizvesnosti, pa i strahu.
Za sada, ono što je možda i najvažnije za naše poljoprivrednike, jeste da se cena dizel goriva D-2 nije značajnije pomerala u proteklom periodu.
O neizvesnosti tržišta nafte i naftinih derivata ćemo nešto kasnije, a sada da se malo pozabavimo pitanjem: koju cenu dizel goriva mi to plaćamo?
Verujem da ćete se malo zabaviti ovom digresijom koja sledi, a isto tako verujem i da ćete delimično i dobiti odgovor na pitanje iz prethodnog pasusa.
Dakle, ovu kratku priču počinjemo davnih sedamdesetih godina prošlog veka. Polazak na more. Otac, kao odgovorni vođa puta, pre polaska puni rezervoar popularnog "fiće" gorivom, tako da ne misli da li će ga do krajnje destinacije imati, da ne mora da staje na benzinsku pumpu.
Za deset godina, gorivo značajno skuplje, ali i dalje puni se rezervoar ovoga puta "stojadina" pre polaska na "daleki" put. Vodi se računa o optimalnoj brzini vozila kako bi se potrošilo što manje goriva.
Devedesete godine donose nam jednu zanimljivu disciplinu koja se zove: Potraži nevešto skrivene preprodavce braon rumunskog ili zelenog bugarskog ili plavog grčkog benzina, prespi ih iz dvolitarskih flaša prethodno ispijene koka - kole u rezervoar, sada već značajno ostarelog "stojadina" i ... kreni. Cena - basnoslovna za postojeće okolnosti u Srbiji, ali ko pita za cenu, ide se na more!
Da ne bismo ovaj vremeplov dalje nastavljali, da skratimo, pa da konstatujemo, kako taj odlazak na more danas izgleda: kupuje se gorivo u komforni automobil nemačke marke, taman toliko da stignemo do granice i već prema tome gde idemo na more, tankujemo pun rezervoar na prvoj pumpi u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji ili Hrvatskoj ili Bugarskoj... Zašto? Pa u svim zemljama našeg okruženja gorivo je jeftinije.
Uz mogućnost manjih korekcija, dizel gorivo u Srbiji je u proseku oko 1,70 EUR/l, u BiH 1,25 EUR/l, u Crnoj Gori 1,47 EUR/l, Severnoj Makedoniji 1,20 EUR/l, Hrvatskoj 1,50 EUR/l, Bugarskoj 1,24 EUR/l. Ako je za utehu gorivo od zemalja našeg okruženja jedino je skuplje u Albaniji gde iznosi oko 1,80 EUR/l.
Odgovor: U nametima države na osnovnu cenu! Iznos državnih nameta u Srbiji u ukupnoj strukturi cene dizel goriva jedan je od najvećih u Evropi. Ukupni državni nameti (akciza i PDV) kretali su se u 2025. godini u zavisnosti od nedeljnih korekcija cene sirove nafte na svetskim berzama u proseku između 48% i 52%.
Veći državni nameti se u tek nekoliko visokorazvijenih zemalja Evrope kao što su Danska,Velika Britanija, Italija, Francuska i Belgija. Ako ništa drugo, eto bar negde da se poredimo sa razvijenom Evropom.
Da zaključimo: cene dizel goriva nisu taj pokretački faktor rasta troškova poljoprivredne proizvodnje. Cene su relativno stabilne, ali bi mogle biti niže ako bi se država odrekla svog dela "kolača" u strukturi ukupne cene.
Da vidimo ipak, šta je država pomogla poljoprivredi Refakcija. To je najveća pomoć koju je država iz sektora energenata pomogla našim poljoprivrednicima. Podrška se realizuje na najviše 100 hektara do 100 litara po jednom hektaru u iznosu 50 dinara po jednom litru. Postavljamo samo jedno pitanje: zašto samo do 100 hektara? Ipak još jedno pitanje: Da li se poštuje dinamika isplate?
Kao što sam i obećao na početku ovog teksta, da se vratimo osnovnom problemu zašto sam uopšte odabrao ovu temu kao "goruću" u ovom trenutku.
To je pitanje izvesnosti i predvidivosti tržišta energenata, pre svega sirove nafte.
Prvo, samo da se ukratko podsetimo značaja dizel goriva u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji. Ukupna potrošnja D-2 goriva u Srbiji za potrebe poljoprivrede iznosi oko 400.000 tona, što je približno 20% ukupne potrošnje dizel goriva u zemlji. Učešće dizel goriva u ukupnim troškovima poljoprivredne proizvodnje iznosi oko 15%. I ono što je najvažnije, bez dizel goriva se jednostavno NE MOŽE. Poljoprivrednik može da kalkuliše sa zaštitnim sredstvima, sa mineralnim đubrivima, sa izborom semena, ali dizel gorivo (bar za sada) nema adekvatnu alternativu. Dakle nema goriva - nema proizvodnje.
Treba li većeg razloga od pomenutog, da bismo pomno pratili situaciju na svetskom tržištu sirove nafte?
Ne tako davna prošlost nam govori kako su izgledale i do čega dovele naftne krize u prethodnih 60 godina.
Prva naftna kriza sredinom sedamdesetih generisana je odlukom zemalja proizvođača sirove nafte OPEC o embargu na izvoz nafte SAD-u, Izraelu i zemljama koje podržavaju ove dve države. Posledica: cena sirove nafte se učetvorostručila, a nastala je i nestašica goriva.
Druga naftna kriza nastaje kao posledica pada proizvodnje na Bliskom Istoku usled Iranske revolucije. Posledice po poljoprivredu: Poskupljuju gorivo, mineralna đubriva, mehanizacija...
Treća naftna kriza (1980.-89.) kao posledica Iračko - Iranskog rata, potom sledi potom tzv. Zalivski rat između Iraka i Kuvajta, pa kriza uzrokovana naglim rastom tražnje Kine i Indije, pa kriza usled globalne svetske ekonomske krize 2008. godine, COVID kriza, Rusko - Ukrajinski rat... itd, itd... Posledice uvek iste - skuplje gorivo sa periodičnom nestašicom istog.
Zaključak: Nafta je moćno geopolitičko oružje.
Kako to danas izgleda i što bi se narodski reklo: šta se iza brda valja:
Otmica Venecuelanskog predsednika odnosno upad ili bolje rečeno prepad SAD na Venecuelansku teritoriju i nasilna smena vlasti. Zbog narko trgovine, ili zaštite ljudskih prava!? Ma ne - zbog nafte!
Najava "otmice" Grenlanda. Možda zbog buduće organizacije zimskih Olimpijskih igara (priznajem smešno deluje)!? Ma ne - zbog nafte pre svega.
Protesti u Iranu dirigovani od strane moćnih stranih sila sa ciljem smene vlasti. Zbog (evidentno) ugroženih demokratskih vrednosti i ljudskih prava!? Svakako ne. Zbog nafte pre svega.
Ko je sledeći? Ah da, Gvajana. Zemlja sa izrazito izdašnim izvorištima nafte. Da ne pitamo zašto se provocira kriza u ovoj Latinoameričkoj državi. Jasno je.
Možemo li da zamislimo jednu sinhronizovanu političku ili u krajnjoj liniju i vojnu krizu u navedenim državama?
Kako će reagovati tržište sirove nafte? Ko će upravljati tržištem nafte? Da li će biti redovne isporuke? Hoće li biti nestašice? Ambicije jedne velike sile su da sve konce na tržištu energenata (i ne samo energenata) uzmu u svoje ruke.
Ovde ću stati, jer neću da poverujem u ovaj scenario. To međutim, ne oslobađa obaveze državu da se ne pripremi na sve moguće (pa i najgore) scenarije, kako bismo koliko toliko sačuvali sigurne kanale snabdevanja ovog važnog energenta. Dešavanja u poslednjih nekoliko meseci su nam najbolja opomena.
Tagovi
Autor
