Šta to "ne štima" i izaziva čuđenje na tržištu žitarica?

Poštovani čitaoci, nije mi neka referenca kada kažem da mnogo pamtim, jer to samo otkriva moje godine, ali dopustićete mi ovoga puta, da upravo tu okolnost "zloupotrebim" u analizi jednog nesvakidašnjeg tržišnog paradoksa. Naime, to je činjenica da na domaćem tržištu imamo tako izraženo veliku razliku u ceni između kukuruza i pšenice u korist kukuruza, koja se ne pamti u istoriji praćenja tržišta ove dve robe na našim prostorima.

Obično, analizirajući domaće tržište žitarica i uljarica, počnemo iz perspektive dešavanja na referentnim svetskim berzama. Naime, ono što već skoro svaki put ponavljamo kao svojevrsnu "mantru" jeste da je naše tržište berzanskih roba samo refleks dešavanja na međunarodnim tržištima, te su i cene naših žitarica i uljarica uglavnom upodobljene sa cenama tih roba na svetskim, a pogotovo evropskim berzama.

Neko, ko bi sada bacio pogled na recimo dve najznačajnije berze za poređenja sa našim tržištem (CME u Čikagu i MATIF u Parizu), rekao bi da prethodna konstatacija nije tačna i da tržišni analitičari samo zamagljuju pravo stanje na tržištu. Šta to daje za pravo ovakvom razmišljanju? Najzad, da vidimo podatke sa upoređujućih berzi i uporedimo ih sa stanjem na našem tržištu na dan 20. avgusta 2025: fjučers na pšenicu sa najbližim dospećem na berzi CME u Čikagu 183 dolara za tonu, cena pšenice na berzi u Parizu (MATIF) 194,5 EUR/t, a cena pšenice na keš tržištu na berzi u Novom Sadu 20,5 din/kg. Cena je niska na svim pomenutim berzama, a tržišta su kao što se može zaključiti vrlo korelativna. Dakle, ništa neuobičajeno.

Neusklađenost srpskog sa tržištima okruženja

Idemo dalje. Cena kukuruza na fjučers tržištu na čikaškoj berzi je 150 dolara za tonu, a na MATIF-u u Parizu cena ove robe je 187 EUR/t i tu ćemo stati. Dok ne upišemo cenu kukuruza na berzi u Novom Sadu, sve nam izgleda uobičajeno i tržišno logično. Naime, cena pšenice je na referentnim svetskim tržištima veća od cene kukuruza, za uobičajenih 10 odsto do 20 odsto, a cene ove dve žitarice na posmatranim tržištima u manjoj ili većoj meri imaju jasnu korelaciju. Konačno, da vidimo šta to "ne štima" na tržištu žitarica. To je cena kukuruza u Srbiji.

Na posmatrani datum (20. avgust 2025.) cena kukuruza na srpskom tržištu iznosi 27,20 din/kg!? Zašto ovaj podatak izaziva čuđenje kod svih koji prate tržišta berzanskih roba na našem tržištu?

Prvi razlog jeste neusklađenost srpskog tržišta sa tržištima užeg i šireg okruženja! To je jedna potpuno neuobičajena i neočekivana pojava. Otvara se pitanje koji je to tako "dubinski", suštinski razlog doveo da u ovom trenutku naš kukuruz, koji je uzgred i dalje na visokoj poziciji po izvoznim rezultatima u Evropi, bude na primer 24 odsto skuplji od vrednosti fjučers cene na pariskoj berzi odnosno skoro čak 50 odsto u odnosu na cenu na CME čikaškoj berzi.

Kako je do ovoga došlo?

Da kukuruz bude u nekom trenutku skuplji od pšenice nije neuobičajena pojava. Dešava se u nekim, doduše retkim situacijama, kada cena kukuruza tek "dotakne" ili malo prevaziđe cenu pšenice i to obično vremenski kratko traje. Danas međutim, se suočavamo sa činjenicom da je cena kukuruza čak 33 odsto veća od cene pšenice na berzi u Novom Sadu. Sa druge strane, cena kukuruza je u kontinuitetu skuplja od pšenice još od kraja juna meseca, sa izgledima da će taj period potrajati. Najzad, da učinimo pokušaj objašnjenja zašto je došlo do ove "incidentne" tržišne situacije.

Cenu pšenice je lako shvatiti u uslovima jednog od najboljih prinosa i u svetu i kod nas. Pšenicu, stiče se utisak, trenutno svi imaju. Izvoz je pao na nivo minimalnih prometa. Izvoz pšenice iz EU manji za 56 odsto u sezoni 2025/26. Pšenica iz SAD – a se bori za bolji položaj na svetskom tržištu. Manje pšenice za izvoz ove sezone i iz Ukrajine. Uzgred, Evropa gubi tržišnu utakmicu na severu Afrike. Borba za nova tržišta u uslovima hiperprodukcije očigledno imperativno spušta cenu kako bi ponude izvoznih konkurenata bile što povoljnije.

Glamočić: Podbacio jedino kukuruz, ali biće ga dovoljno

Ovo bi u najkraćem mogla da bude analiza tržišta hlebnog zrna. Ipak, kukuruz je glavna "zvezda" naše priče. Svetsko tržište kukuruza ima svoju logiku i u skladu sa tom logikom se i ponaša. Kakva je logika srpskog tržišta kukuruza? Pođimo od činjenica. U poslednjih pet godina, četiri godine su imale podbačaj u prinosu, a i zdravstvena ispravnost (pre svega misli se na zaraženost aflatoksinom) je bila vrlo problematična. Ovaj kontinuitet loših prinosa i nepouzdanog kvaliteta kukuruza stavio je stočare u vrlo nezgodan položaj.

Neizvesna godina

Posmatrajući sa aspekta zatvaranja sopstvenih bilansa Srbija nije, niti bi trebalo da bude u problemu. Međutim, ova godina donosi još jednu veliku neizvesnost. Izvoz najzastupljenije poljoprivredne kulture je svake godine sve manji, pa ni međunarodna tržišta nisu toliko snažna po uticaju na domaće cene. Kako se približava kraj ekonomske 2025. godine za kukuruz, izvoz ove robe je sve manji. U julu je iznosio svega oko 40.000 tona.

Očigledno je već "probran" kvalitetan kukuruz izvoznog kvaliteta, pa ga je sve manje za strano tržište. Nekako sve izgleda da smo ponovo "začaureni" i skoncentrisani samo na sopstveni atar i posmatramo posrnule stabljike kukuruza u strahu od malog prinosa i lošeg kvaliteta samog zrna. Psihologija kupaca kada strah postane značajan faktor njihovog trgovinskog algoritma, samo još više ide u pravcu pritiska tražnje i generiše rast cene.

Ima li granice tom rastu cene? Svakako ima. To je prag kada kupci kao alternativu skupom kukuruzu za stočnu hranu počnu da kupuju pšenicu. Pšenice, kao što smo naveli već, ima mnogo. Tekuća ekonomska godina nas je "počastila" pretežno kvalitetnom pšenicom, pa na tržištu ima dovoljno i za mlinare i za izvoz, a eto, silom prilika i za stočare. Pšenica ima sasvim dobre performanse kao komponenta za stočnu hranu. To je pre svega visok sadržaj skroba, velika proteinska vrednost, dobra svarljivost…

Ključ u uređenju tržišta

Međutim, kada pšenica kao sirovina za ishranu stoke značajnije zauzme mesto koje je dominantno držao kukuruz, tada će i cene dve naše najznačajnije žitarice početi u uslovima međusobne konkurencije da se približavaju. Verujem da je blizu vreme kada će se to i desiti. Najzad, da li je racionalno da pšenicu koju iz milošte nazivamo i hlebno zrno, iskoristimo za ishranu stoke?

Ostaje nam da se nadamo da će se tržište žitarica u Srbiji vratiti na "fabrička podešavanja", te da ćemo imati jednu pristojnu cenu pšenice, ali i jednu u najmanju ruku istu cenu kukuruza kao danas, ako ne i veću.

Kretanje cena žitarica i uljarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište

Za kraj jedan dobronameran savet: Poštovani poljoprivrednici, skoncentrišite svoju energiju u zahtevima pred državom i usmerite je na donošenje krucijalnih zakona u pogledu uređenja tržišta. To bi trebao da bude vaš ključni zahtev pred državom. Pomoć države se ne ogleda samo u finansijskoj podršci. Ona naravno nije nevažna, ali je kratkog daha. Zakoni ostaju i sistemski rešavaju stvar.

Za početak preporučujem da se razmisli o Zakonu o javnim skladištima i Zakonu o predžetvenom finansiranju. To su dva bitna preduslova i za donošenje i implentaciju jednog dobrog Zakona o robnim berzama. Kada se zaokruži jedan takav sistem, tada i donošenje tržišne strategije neće biti samo proizvoljna kalkulacija gazdinstva, već jedna pouzdana poluga u donošenju pravih tržišnih odluka.

_{Naslovna fotografija: Shutterstock/foto_and_video/Dinka Bogunović}