Subvencije na kašičicu

Dok počinjem da pišem ovaj članak po glavi mi se vrti ime filma iz "Dobro da bolje ne može biti" sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi. Pošto pišem o subvencijama bolje da u naslov stavim "Loše da lošije ne može biti". To, međutim, ne bi bilo u potpunosti tačno. Naime, ovo Ministarstvo poljoprivrede i Vlada su pokazali da za poljoprivrednike uvek može biti lošije.

Cele jeseni po kuloarima se šuška o smanjnjenju subvencija. Sada, u trenutku dok se usvaja budžet, Ministarstvo poljoprivrede i Vlada žele da, na brzinu, kroz skupštinu proture Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljoprivredi. Ajde meni se može i oprostiti što sam za to slučajno saznao, ali skandalozno je da pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški to sazna sa Interneta. Dakle, ministarstvo i Vlada su ovu izmenu spremali ne konsultujući pokrajinsku vlast. Sve to je izazvalo veoma burnu konferenciju za novinare u Pokrajinskoj vladi.

Bogaroški: Buduće subvencije ne veće od 3.000 dinara

Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o podsticajima u poljoprivredi dodatno će umanjiti subvencionisanje agrara. Bar tako tvrdi Branislav Bogaroški.

"Ova izmena zakona izazvala je šok za sve one koji traže svoju egzistenciju u poljoprivredi. Izmenjeni su podsticaji po hektaru i regres za gorivo i đubrivo, kao i podsticaji za mleko. Razlike će biti drastične. Već ove godine smo se susreli sa ozbiljnim problemom oko isplate subvencija. Do sada su poljoprivrednici mogli da očekuju 6.000 dinara direktnih davanja po hektaru i po 3.000 dinara za gorivo i đubrivo. Sada je predloženo do 6.000, dakle, može da bude i manje. Isto je i sa po 3.000 dinara za gorivo i đubrivo. Ove godine samo je 25% korisnika uspelo da ostvari svoje pravo na podsticaje, i za taj posao nedostaje 9 milijardi dinara, onda jasna računica pokazuje da podsticaji po hektaru neće moći biti veći od 3.000 dinara. Sada, ko se prvi prijavi ostvaruje nešto, ko kasnije preda dokumente možda neće ostvariti ništa. Tako je bar sada", kaže Bogaroški.

On smatra da će i proizvođači mleka biti u još težoj poziciji, pošto Izmene zakona o podsticajima i pravilnik koji će potom Vlada usvojiti, omugućavaju smanjenje premije za mleko, koje je sada 7 dinara po litru.

Vujović: Agrarni budžet kao lanjski

Ministar finansija Dušan Vujović kaže da agrarni budžet neće biti umanjen u odnosu na lanjski, i da samim tim neće biti smanjenje subvencija. Dodaje da će Zakon o izmenama i dopunama zakona o podsticajima uvesti red u subvencionisanje poljoprivrede.

"Smisao zakona je da smanjimo stepen neizvesnosti koji danas imamo. Pojavio nam se ogroman broj poljoprivrednika koji ranije nisu tražili subvencije. Pojavilo se 33.000 novih zahteva. Mi ćemo ove godine uvesti praksu da za budžet 2016. godine do 31. decembra zaključimo spisak ljudi koji će tražiti subvencije za tzv. biljnu proizvodnju, a za budžet 2017. da to bude 30. septembar. Ideja je da kada krenemo sa pripremom budžeta, već znamo sa kojim brojem ljudi računamo u dimenzionisanju subvencija. Promenićemo i koncept subvencija. One će biti razvojne. Biće orjentisane na podizanje produktivnosti u poljoprivredi, orejentisanje na podizanju intenzivne poljoprivrede. To je budućnost Srbije, a ne 100 evra za proizvodnju žita i kukuruza", rekao je Vujović.

Ostalo je nejasno kako ministar Vujović misli da ne smanji subencije, a da pri tome ne da 100 evra za biljnu proizvodnju. Možda je mislio da neće umanjiti agrarni bužet?! Ali onda je reč o nepoznavanju osnovnih termina kao što je agrrni budžet i subvencije.

Marinković: Moguće gašenje Fonda za razvoj poljoprivede

Sve ukazuje na to da će pravi galimatijas nastati kada je reč o kreditiranju poljoprivrede. Dakle, do sada je kreditna podrška bila jedna od mera direktnih subvencija i u postojećem zakonu je taksativno bilo navedeno da lokalne samouprave i pokrajinska administracija mogu da pružaju određene podsticaje iz mera direktne podrške poljoprivredi i bilo je naglašeno da je to, između ostalog, i pomoć poljoprivrednicima u nabavci mehanizacije.

Sada se taj deo briše. U predloženim izmenama Zakona o podsticajima, postoji član koji kaže "da je kreditna podrška vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita, te da pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik, fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, a da ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku". Ovako je potpuno neizvesno da li pokrajinski fondovi i dalje mogu da plasiraju kredite ili mogu samo da subvencionišu kamate. Ako mogu samo da subvencionišu kamate, znači svoju aktivnost zadržava samo Garancijski fond. Ostala dva fonda neće moći da plasiraju svoj novac, a da podsetim, bili su to krediti sa kamatom od 1 do 3 posto, što je daleko povoljnije u odnosu na komercijalne kredite.

Problem je u tome što se menjaju definicije koje su regulisale mogućnost kreditne podrške i pomaganja poljoprivrednicima u kupovini mehanizacije, što je bila jedna od osnovnih delatnosti Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede. Ako nova rešenja ne budu primenjena na pravi način, doći ćemo u situaciju da izostane i taj deo pomoći koji je dolazio iz fondova Vojvodine, ne samo Fonda za razvoj poljoprivrede, već i Garancijskog i Razvojnog fonda, koji su, takođe, imali svoje kreditne linije namenjene poljoprivrednicima.

Direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo je rekao da je današnja pres konferencija sazvana, "kako bi zajedničkim snagama pokušali da se izmene određene stvari koje su se pojavile u proteklih par dana".

"Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede je uspeo do sada da podeli preko 3.500 kredita, u iznosu veće od 25 miliona evra, odnosno blizu tri milijarde dinara. Ove invsticije su se iz godine u godinu povećavale, broj korisnika je rastao, a sada smo došli u nezavidnu i nejasnu situaciju i zbog toga smo rešili da održimo ovu konferenciju za novinare", rekao je Sabo.

Zamenik direktora Fonda Stojan Marinković je izneo da postoji velika dilema kako će ubuduće raditi Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede. Ukoliko ministar poljoprivrede ne propiše blagovremeno uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku, može se desiti stopiranje rada Fonda. "Možemo doći u poziciju da u drugoj polovini naredne godine nemamo klijentelu", rekao je Marinković.

Sve je politika

Naravno, sve je politika, pa tako i ova dešavanja oko izmene zakona. Čini se da je većini na republičkom nivou stalo da što više umanje resurse kojima raspolaže Pajtićeva administracija, sve u pripremama za pokrajinske izbore.