• Digitalni agronomi
  • 02.06.2019. 18:00

Tehnologija smanjuje broj agronoma u polju, ali povećava potražnju za digitalnim agronomima

Treba li sprovesti reformu poljoprivrednog školstva kako bi se odmakli od tradicionalne slike poljoprivrede i privukli mlade za zanimanja u poljoprivredi?

Foto: Depositphotos/budabar
  • 186
  • 61
  • 0

Danas postoje veliki podsticaji za unapređenje tehnologije u poljoprivredi, budući da se to smatra rešenjem svetske populacijske krize i sve većeg jaza u globalnoj prehrambenoj industriji. Međutim, nova digitalna poljoprivredna tehnologija nije samo ostala u globalnim vizijama i dalekosežnim potrebama. Ona već neko vreme, svakodnevno menja lice agrara.

Poljoprivreda je sektor koji se uglavnom zasniva na tradicionalnim veštinama, sistemima i radnim praksama, koje se često prenose kroz generacije. Ipak, postoje snažni dokazi da se novi izumi i tehnike rado prihvataju. Ne samo što velika i mala poljoprivredna gazdinstva mogu koristiti tehnologiju u nastajanju da stvari rade brže, bolje i uz manje troškova. Tehnologija ujedno omogućava gazdinstvima potrebnu dobit za poslovanje na konkurentnom tržištu.

Tehnologija utiče i na zapošljavanje 

Sve veća uloga tehnologije u poljoprivredi očigledno ima uticaj i na zapošljavanje u poljoprivredi. Veštine potrebne za osiguravanje radnih mesta - posebno na višim položajima - doživele su radikalni pomak poslednjih godina.

Kako se globalno tržište zapošljavanja nastavlja menjati, zbog tehnološkog napretka, promene u kulturama različitih starosnih grupa, takođe su poremetile tradicionalna zanimanja. Svaka generacija ima svoje perspektive i vrednosti sveta utemeljene na njihovim životnim iskustvima. Ove nijanse daju svakoj generaciji jedinstvenu radnu etiku, vrednosti i preferirane stilove upravljanja ili vođenja.

U centru promena su nove generacije. Mladi koji ulaze na tržište rada su ambiciozni, imaju visoka očekivanja i dolaze sa specifičnim zahtevima. Kompanije moraju biti svesne kako premestiti tu želju i očekivanja mladih u svoju korist, privlačiti ih atraktivnim radnim okruženjima nuditi im povlastice kako ne bi izgubili talente.

Kako bi podstakli nove generacije na rad u poljoprivredi, kompanije moraju početi govoriti o korišćenoj tehnologiji i brojnim mogućnostima koje ona stvara. Poljoprivreda pruža nekoliko visokokvalifikovanih zanimanja, kao što su poslovi poljoprivrednih inženjera i menadžera, koji mogu privući mlade ako su svesni onoga što oni podrazumevaju. Umesto da se fokusiraju na tradicionalnu poljoprivredu kao sliku moderne poljoprivrede, mladi bi trebali učiti o korišćenju bespilotnih letelica, traktora koje pokreće GPS, senzora, mikro - kontrolera, veštačke inteligencije, "big data“ i dr.

Gde se tu pozicioniraju naše poljoprivredne obrazovne Institucije? Pripremaju li mlade za zahtevno tržište rada? Od bespilotnih letelica do satelitskih snimaka i senzorske tehnologije, poljoprivredna industrija menja se na izvanredan način. Tehnološke inovacije preoblikuju način na koji se obavlja poljoprivreda. Modernizacija poljoprivrede i upotreba digitalne tehnologije doveli su do pojave novih koncepata kao što su precizna poljoprivreda, digitalna poljoprivreda i pametna poljoprivreda.

Reforma poljoprivrednog školstva

Već neko vreme govori se kako će se tehnologijom smanjiti broj agronoma u polju. Međutim, povećaće se potražnja za digitalnim agronomima. Stručnjacima koji poseduju znanja i veštine prirodnih i informatičkih nauka. Na primer, smanjuje li povećan nivo automatizacije broj radnih mesta u poljoprivredi? Na nekim nivoima da, ali to znači da se zapošljavanje u poljoprivredi sada oslanja na inženjerske i informatičke veštine za razvoj, programiranje i vođenje novih nivoa automatizacije. Kako u tom sektoru tako i u drugim. Vreme odmiče poljoprivrednu struku od tradicionalne, od one gde odluke donosi pojedinac, stručnjak, poljoprivrednik od kog zavisi uspešnost proizvodnje.

Tehnologija moderne digitalne poljoprivrede viši je nivo razina, na kom su potrebni drugačiji kadrovi. Pripremamo li mi sadašnje i buduće generacije prema zahtevima? Treba li sprovesti reformu poljoprivrednog školstva kako bi se odmakli od tradicionalne slike poljoprivrede i privukli mlade za zanimanja u poljoprivredi?


Tagovi

Mladi Agronomi Digitalizacija Moderna poljoprivreda


Autor

Vladimir Miloš

Vladimir Miloš

Vladimir Miloš je magistar ekonomije sa specijalizacijom u poljoprivredi. Studirao i radio u Kraljevini Holandiji, radio na mnogim međunarodnim projektima, dobitnik dve dekanske nagrade, svojevremeno urednik studentskog časopisa "Plug". Poruka: Rizikuj! - Ako pobediš bićeš srećan, a ako ne pobediš bićeš mudriji.