Top 6 poljoprivrednih pesama: Od rada na njivi do gašenja sela

Koliko ima pesama o selu i poljoprivrednim radovima, dovoljno je zagledati se u epsku narodnu poeziju, tačnije u posleničke pesme.

Setimo se stihova "Nadžnjeva se momak i devojka": Momak nažnje dvadeset i tri snopa, a devojka dvadeset i četiri. Ne zaboravimo pesmu nadmudrivanja "Ovčara i devojke": Žetvu žela lepota devojka, zlatnom rukom i srebrnim srpom...Ako si mi snoplje povezao, tvoje ovce po strnjici pasu. A mnoge pesme nastale su da bi lakše prošlo vreme u poslu: Ili grmi. il' se zemlja trese? Ili bije more o bregove? Niti grmi, nit' se zemlja trese, niti bije more o bregove, već to jezdi Jablanova moba.

Pre više decenija se tako pevalo bez ili sa muzičkom pratnjom, a onda su nove tehnologije putem radija i televizije brže popularizovale pesme koje opisiju agrarna delanja. Neke imaju metaforično značenje, a neke dosledno. Uživo smo ih najčešće slušali na seoskim svadbama i manifestacijama, ispraćajima u vojsku i u lokalnim kafanama, a danas zbrajamo hitove poljoprivrede Srbije:

6. Rokeri s Moravu - Stojadinka ovce šiša

Nismo mogli ovu listu da sastavimo bez moravskih Rokera. Iako mnoge njihove pesme imaju neretko erotski i šaljiv kontekst, Boris Bizetić, Zvonko Milenković, Branislav Anđelović i Branko Janković ipak predstavljaju simbol šumadijskog sela sa svojim šajkačama, vunenim čarapama i jelecima koje su svojevremeno nosili. 

Stojadinka ovce šiša, pripomaže ju Radiša, ovce strižu, u džak vune meću, janjci bleju, makaze zvekeću. Zvec, zvec.. kaže se u pesmi koja opisuje strižu ovaca, atmosferu u štali, a koja u stvari govori o ljubavi na pomolu između Stojadinke i Radiše. Pesma je nastala davne 1982. godine sa albuma "Naj veri best".

5. Rade Jorović - Selo moje lepše od Pariza

Jorović, legenda narodne muzike, ostavio je vrednu pesmu u zaveštanje našim poljoprivrednicima za sva vremena - Moje selo lepše od Pariza. 

"Znaš gde su Goračići? Ne znaš? Evo, sad ću da ti objasnim. Nije to selo ne znam kako posebno, da ne ispadne da ga mnogo hvalim, ali meni je ono i mnogo i sve. U njemu sam rođen. Goračići su nedaleko i od Guče i od Čačka, to ti je selo za koje pesnik davno reče "Selo moje, lepše od Pariza"", rekao je u jednom intervjuu za Kurir Rade opisujući nastanak pesme sa istoimenog albuma, pre više od četiri decenije.

"Selo moje, lepše od Pariza, lepo iz daleka, još lepše iz bliza, na kući se odžak puši, na tavanu meso suši, ja sam seljak u srcu i duši... Čim započne vetar obraze da seče, ja pršutu seckam, kasno do uveče, grejem meku rakiju, na sred ognjišta, ljubim svoju seljančicu i ne radim ništa". I zaista, ima li šta lepše?

4. Dobrivoje Topalović - Kosili smo seno

Još jedna legenda narodne muzike ispevala je pesmu o kosidbi sena još 1973. godine. Stihovi koji govore kako otac i sin zajedno kose seno, suše ga, plaste... po danima u nedelji, na kraju otkrivaju kako zarađeni novac od napornog seoskog rada može vrlo lako da se proćerda.

"Kosi tata, kosim ja, kosili smo obadva...U subotu rano popili smo seno, u nedelju rano plakali smo zajedno." Međutim, pesma Dobrivoja Topalovića može da ima još značenja; o povezanosti oca i sina, porodičnim vrednostima i nestalnosti stečenog bogatstva. S druge strane, postoje naznake da se radi čak i o plagijatu, pisali su pojedini mediji.

3. Rade Jorović - Al' je lepo biti seljak

Moramo ponovo da se vratimo na Jorovića, jer je njegova diskografija bogata sadržajem koji ovim tekstom opisujemo. Pesma "Al' je lepo biti seljak" nastala je 1983. godine u okviru istoimenog albuma. Stihovima govori o lepoti života na selu, slobodi koji imaju ljudi na selu - što je u stvari najveće bogatstvo. "Ne beži od rada", ali ne želi ni da mu se na tome svodi život, te poručuje da ima samo jednu brigu "da ga zdravlje služi", jer život je samo jedan.

"Al' je lepo biti seljak, moja zemlja, moj kućerak, ne zvoni mi sat nad glavom, uredno sam sa državom, traktor imam, ne kopam, ko me plaća da se sekiram, dedovi mi prepisaše lek, grlim, ljubim, produžavam vek", jasan je Jorović bez daljeg objašnjavanja. 

2. Olivera Katarina - Ječam žela

Mada su staru pesmu "Ječam žela" izvodile mnoge, navodimo pevanje Olivere Katarine iz 1982. godine. Kosovka devojka žanje ječam i govori mu: "ječam žito, majčice, seme plemenito, ja ga žela, a ja ga ne jela", kao razlog navodi se "Svatovski te konji pozobali...Ili moji, ili brata moga". Značenje stihova je široko, od žetve ječma do toga da kosovku devojku udaju, a da ona u tome nema uticaja.

Izvorna verzija ove pesme ima dodatne i nešto drugačije stihove, te se veruje da je zbog toga bila zabranjena za vreme komunizma u nekadašnoj Jugoslaviji.

"Kosovski te, majčice, konji pozobali, vrani konji slavne srpske vojske"

Ostatak pesme govori o zaveštanju Nemanjića na Kosovu i Metohiji: "kad se vojska, majčice, na Kosovo vrati, i napoji konje na Sitnici...I projezdi do Gazimestana...i Prizrena, majčice, grada carevoga, sve u spomen roda Nemanjina". Ova verzija pevala se na ovim prostorima do kraja Drugog svetskog rata.

1.  Radoš Bajić (duet sa Nedeljkom Bajićem) - Selo gori, a baba se češlja

Po ličnom izboru autorke, ova pesma zaslužuje "podebljano" prvo mesto. Glumac i reditelj Radoš Bajić je kroz seriju "Selo gori, a baba se češlja", prvi put emitovanu 2007. godine, ovekovečio savremeno srpsko selo, ali i poetsku priču o njegovom gašenju.

Upravo o tome govori i naslovna pesma. "Pada tama, al’ nikako noć, nigde plota da iščupaš koc" - čini se da dolazi kraj srpskom selu jer se tama nadvila nad njim, sve će manje biti šuma i zabrana, rodnih njiva...

"Svako ide gde može i hoće, nikog nema da obere voće" - mnogi odlaze trbuhom za kruhom, za boljim. Sela se osipaju, nema radne snage, ali ni onih koji bi iz drugih mesta došli da plaćeno oberu voćnjak...

"Sviće zora, al’ nikako dan, svi dođoše, a ja opet sam" - Iako se po medijima govori o povratnicima - građanima koji kupuju kuće i imanja u seoskim sredinama, da li oni znaju vrednost tog okruženja ili svoju otuđenost samo prenose na drugo mesto.

Srbija ima plodno zemljište, izvore lekovite vode, idealne geografsko-klimatske odlike za uzgoj maltene bilo koje poljoprivredne kulture, ali Bajić pesimistično završava svoj hit "Bog nam dao, a sve nam je džaba." Čini se da nikoga nije briga da to sačuva pa "gori selo, a češlja se baba".

Da ne izostavimo i...

Kako smo gore spomenuli, mnogi izvođači pevali su o selu i seljaku na šaljiv način, te predstavljamo i neke pesme koje nisu ušle u uži izbor, a svojom temom nisu ostale dužne poljoprivredniku:

• Slaviša Milovanović Švaca - Poljoprivrednik
• Suncokret - Vuk i krava
• Špicer bend - Poljoprivredni bećarac
• DJ Krmak - Seljak i manekenka
• Cache X Djavo X Režma - Seoski gangster

Ako imate svoje favorite ovde nespomenute, možete ih ostaviti u komentaru ispod teksta.