Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Edukacija poljoprivrednika
  • 11.12.2021. 12:00

Treba li, i kakva, obuka našim poljoprivrednim proizvođačima?

U pogledu pristupa unapređenju poslovanja na farmama i obuci gotovo da postoje dva polarizovana stava. Prvi koji zastupaju stariji vlasnici, koji bi te promene prihvatali sporije, dok su mladi farmeri bliži opciji - poljoprivreda je staro, ali ne i staromodno zanimanje.

Foto: Depositphotoss/Goodluz
  • 627
  • 243
  • 0

Brojni su izazovi koji se danas postavljaju pred poljoprivredne proizvođače - farmere, a još su i veći oni koji ih čekaju u bliskoj budućnosti. Trebalo bi da prate razvoj industrije poljoprivrednih mašina, nova saznanja u oblasti istraživanja i razvoja u genetici, istraživanja vezana za zemljište i sisteme njegove obrade, inovacije u biološkim naukama, oblasti zaštite bilja, a naročito u korišćenju savremenih informacionih tehnologija - digitalizacije.

Podrazumeva se poznavanje i drugih ciljeva i principa proklamovanih u dokumentima EU. To se prvenstven odnosi na ciljeve zajedničke poljoprivredne politike - CAP, proklamovane u Agriculture 4.0 ili još novije Eko-šemom (Eco-Schemes) EU. Ne sme se zaboraviti osnovna ideja vodilja ovih dokumenta, a to je "proizvoditi više sa manje". Farmeri bi trebalo da stiču takva znanja koja će im omogućiti da opstanu u poslu koji je jedan od najhumanijih u ljudskoj zajednici.

Šta kaže statistika?

Po poslednjem Popisu poljoprivrede od 2018. godine registrovano je oko 560.000 porodičnih gazdinstava, te oko 1.600 preduzetnika, od toga su njih oko 1.400 pravna lica. Registrovana poljoprivredna gazdinstva raspolažu sa traktorima koji su, u proseku, stari više od 20 godina (u 86 odsto slučajeva), a svega 3,3 odsto mlađi od 10 godina. Prema obrađenim statističkim podacima 82,2 odsto kombajna je starije od 20 godina, a 6,4 odsto mlađe od 10 godina. Od ukupno oko 1.600 zaposlenih lica na gazdinstvima 16 odsto su žene, a od približno 1.300.000 članova domaćinstva one čine 59 odsto. Ukupno je registrovano oko 560.000 vlasnika gazdinstava od čega žene čine skromnih 19 odsto.

Na gazdinstvima preovlađuje stariji od 65 godina (foto: Depositphotos/budabar

Na gazdinstvima preovlađuje starosna struktura iznad 65 godina. Čak 48,6 odsto farmera ima samo iskustvo stečeno praksom, 45,2 ima srednju školu, a svega šest odsto višu školu ili fakultet, a 0,2 odsto ima samo poljoprivredni kurs.

Razmišljaju li o budućnosti svi farmeri na isti način? Naravno da ne, ali velika većina razmatra kako da unapredi svoje gazdinstvo, odnosno kako da što više zaradi. U pogledu pristupa unapređenju poslovanja na farmama i obuci gotovo da postoje dva polarizovana stava. Prvi koji zastupaju stariji vlasnici, koji bi te promene prihvatali sporije, dok su mladi farmeri bliži opciji - poljoprivreda je staro, ali ne i staromodno zanimanje. Oni koji žele boljitak moraju upoznati i savladati načine kako to mogu da ostvare. U tome će veliku pomoć imati ako dobro upoznaju nacionalne mere za podsticaje i strateška opredeljenja, u svetu i EU koje će ih uputiti, kako da iskoriste sve mogućnosti koje im se pružaju.

Sve kreće od zemljišta

Farmeri najviše razmišljaju kako da iskoriste svoj "osnovni resurs" - zemljište i pri tom uz korišćenje najnovijih inovacija iz biotehničkih nauka ostvare najveći finansijski rezultat. Na drugom mestu je obnova i nabavka nove mehanizacije, odnosno pripadajuća oprema i tehnika, informacione tehnologije i digitalizacija. Posebnu brigu izražavaju o tome kako se obučiti za rukovanje savremenom tehnikom i kako iskoristiti podatke koje mogu da prikupe. U evropskoj perspektivi čak i sutra će se poljoprivreda obavljati od najmanjih domaćinstava, manjih i većih porodičnih farmi do ogromnih poljoprivrednih poseda u vlasništvu privatnih lica, gazdinstava ili vlada.

Obrazovanje i obuka farmera predstavlja proces, i to celoživotni, koji će biti neophodan svima. Bez ikakve sumnje elektronika će sve više biti prisutna u svakodnevnim životima farmera, naročito u novim mašinama i mehanizaciji. Poljoprivrednici moraju da se nose sa tim problemom, a moraju da izvuku maksimum koristi od toga. Još uvek je samo mali broj poljoprivrednika u stanju da iskoristi najbolje od novih tehnologija, upotrebu podataka i informacija. Nove tehnologije u poljoprivrednoj opremi, mašinama i sistemima za upravljanje farmama omogućavaju poljoprivrednicima da obezbede više hrane boljeg kvaliteta za sutrašnju svetsku populaciju.

Rešavanje agrarnih problema uz pomoć IT stručnjaka

Pored smanjenja fizičkog rada, tretmana zemljišta i useva, on nudi ogroman potencijal u očuvanju prirode i održivosti. Postoji jaz između snova i obećanja dobavljača opreme i dobavljača usluga kada je reč o upotrebi na nivou farme i iskustvu poljoprivrednika. Istraživanje, standardizacija, napredni razvoj nove tehnologije, obrazovanje i obuka mogu prevazići postojeće probleme.

Osnovni problem je pretnja za farmere koji se odluče na ovakve mašine i komunikaciju predstavlja problem angažovanja IT stručnjaka, koji u rešavanju farmerskih problema, izlaze iz okvira svoje sposobnosti. Problem akvizicije pravih podataka, njihova analiza i davanje saveta farmerima trebalo bi da uključi i stručnjake iz agronomskog dela (poljoprivredna tehnika, agrotehnika, ishrana bilja, navodnjavanje, zaštita bilja, ubiranje, skladištenje), kao i stočarskih i svih drugih oblasti delovanja na farmama.

Digitalna poljoprivreda, šta je to?

Ovaj deo komunikacije bi trebalo biti dostupan svim farmerima, bilo da to čine privatni ili savetodavci u nekim od već postojećih savetodavnih službi - extension service-a. Na taj način farmeri bi dobili zaista potrebno pravo tumačenje nedoumica koje njih okupiraju, a sistem koji funkcioniše proverenog saradnika na terenu. Kod farmera u Srbiji veoma mali broj njih poznaje terminologiju u ekonomskim sferama života. Da bi se u potpunosti integrisali čeka ih uključenje u vođenje knjigovodstvenih podataka za farme.

Budućnost - porodična poljoprivredna gazdinstva

Dalji napredak u obuci, stvoriće za farmere nove mogućnosti:

  • mogućnost proširenja dijagnostike;
  • podršku elektro pogonima;
  • komunikaciju M2M - mašine sa mašinom;
  • povezivanje u realnom vremenu i
  • mogućnost da mašina obučava rukovaoca, što je danas realnost, ali korisnik još uvek može da bira da li će da izabere režime rada i podešavanja onako kako mu na osnovu veštačke inteligencije preporučuje mašina ili će se osloniti na svoje znanje. Obuka i obnavljanje znanja farmera jedna je od najvažnijih obaveza naprednih gazdinstava.

Budućnost poljoprivrede u Srbiji trebalo bi da predstavljaju porodična poljoprivredna gazdinstva. Zavisno od regiona u kom se nalaze i posluju nephodno bi bilo sprovesti reonizaciju proizvodnje i definisati veličinu takvih gazdinstava.

Biti farmer nije lako ni jednostavno. Obzirom na vreme koje je pred njima u svom delovanju treba da budu sve više osvešćeni u ekološkom smislu i biti svesni svog uticaja na životnu sredinu.


Tagovi

Poljoprivrednici Digitalizacija poljoprivrede Obuka poljoprivrednika Savremena proizvodnja Nabavka nove mehanizacije


Autor

Branislav Ogrizovic

Više [+]

Diplomirani inženjer mehanizacije poljoprivrede. Preko 35 godina radnog iskustva u savetodavstvu. Prošao brojne edukacije iz ove oblasti. Jedan od osnivača Kluba 100P+, trenutno potpredsednik.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Dragan priprema pečenje na nov i poseban način, naime, on prase premazuje medom i kako kaže takvo pečenje je izuzetnog ukusa. Pa i ne čudi odakle ona naša "slatko kao med i lepi se za prste".