• Pogled u prošlost
  • 02.05.2021. 15:00

U kriznim vremenima opstaju samo porodična gazdinstva - zašto?

Njiva, voćnjak, vinograd - ne znaju za nezaposlenost: u porodičnom gazdinstvu ima posla, prvenstveno za članove domaćinstva. Prihodi i rashodi okupljeni su na jednom mestu, a zajednički rad učvršćuje veze između generacija.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 682
  • 178
  • 0

Porodična poljoprivredna gazdinstva bila su osnovni model življenja velike većine stanovništva Evrope do polovine prošlog veka, pa, iako se od tada udeo gradskog stanovništva povećavao, nisu izgubila na značaju do danas. Njihova važnost pokazala se u različitim prilikama, a pokazuje se u punom svetlu upravo u doba tranzicije, kad su fabrike propale ili proglasile većinu radnika tehnološkim viškom, a mnoge ustanove smanjile broj zaposlenih.

Ova velika i teška promena, uzrokovana korona krizom, najmanje je pogodila radnike čija porodica poseduje poljoprivredno gazdinstvo: jednostavno su se vratili kući i nastavili sa poslom koji iz detinjstva i mladosti već znaju. Njiva, voćnjak, vinograd, štala ili obor ne znaju za nezaposlenost, posla ima dovoljno i za brojniju porodicu.

Što je više na jelu, to je više na delu

Prednosti porodičnog gazdinstva jasne su u vremenu kad ljudi zbog neplaćenih računa ostaju bez kuća i stanova, pre svega - u uštedi. Dve ili tri generacije koje žive zajedno u istoj (obično dovoljno prostranoj) kući plaćaju manje račune nego kad bi stanovale zasebno. Plaćaju jedan porez i za to je obično zadužen najstariji muškarac u domaćinstvu, koji je ujedno i vlasnik nekretnina.

Radeći zajedno, ljudi u porodičnom gazdinstvu mogu da postignu jedinstven prihod, veći nego kad svaki član porodice radi zasebno za malu platu. "Što je više na jelu, to je više na delu" - govorilo se nekad u Kikindi i okolini, uz objašnjenje: što je više članova porodice oko stola, kad se jede, to je i više radne snage na teškim poslovima pa nije uvek neophodno angažovati nadničare.

Mladi uz starije uče životno važne stvari, na prvom mestu - da rade, malu decu uvek ima ko da čuva, stariji rade uz mlade što ih čini vitalnijim i otpornijim, a o bolesnima često brine cela porodica, na smenu, tako se briga raspoređuje na više osoba umesto da "padne" na samo jednu. Kakve god bile političke ili privredne prilike u društvu, članovi porodičnog gazdinstva držali su se zajedno znajući da bez solidarnosti sledi sigurna propast. Obično ne umeju ovo da objasne kad ih neko pita, ali, veoma dobro znaju da "tako treba".

A kako se dele brige i poslovi, tako se porodično gazdinstvo razvija i napreduje. Ukrupnjava se posed, kupuje nova parcela ili poljoprivredna mehanizacija koja olakšava celodnevni i celogodišnji rad. Uostalom, ko priređuje najbogatije svadbe, slave i ostale gozbe? Gde se na sto iznose torte od 100 jaja i celi pečeni prasići i jarići? Naravno u poljoprivrednom domaćinstvu, koje proizvodi svoju hranu, često i većinu hrane koja će se koristiti tokom godine.

Porodična bogatstva sticana su generacijama

Nekada su porodična poljoprivredna gazdinstva proizvodila bukvalno sve za život svojih članova, od domaće tkanine koju su žene tkale, raznih odevnih predmeta od vune, pa do obuće i drvenarije koju su preko zime pravili muškarci. Kupovao se petrolej i so, jer ih je nemoguće proizvesti u kućnoj režiji, a bogatija poljoprivredna domaćinstva mogla su da kupe poljoprivrednu mašinu kojoj će se čuditi i diviti celo selo, nizove dukata, somotsku ili svilenu odeću za ćerku ili snahu i astragansku šubaru i bundu za sina. Porodična bogatstva u poljoprivredi sticana su generacijama, ponekad i vekovima.

Život poljoprivrednika nikada nije bio lak, a uglavnom nije bio ni veseo, o čemu je književnost ostavila dovoljno materijala. Međutim, upravo taj život pokazuje se kao mogućnost za opstanak kad druge privredne grane prolaze kroz prevelike promene. Poljoprivreda je, posle svih iskušenja i potpuno neodgovarajućeg tretmana, ostala kao prilika da porodično gazdinstvo pokaže svoj značaj za društvo.


Tagovi

Porodično gazdinstvo Zajednički rad Rad u poljoprivredi


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Već nakon četiri dana salata i kupus su nikli i trenutno se nalaze u fazi kotiledona. Klijavost semena salate kod nas je 94%, dok je kupusa 96%. Šargarepa u ovom trenutku i dalje nije nikla.