U znaku žetve - šta se sve radi u julu?

Pre ili posle ubiranja žitarica poljoprivrednici imaju da obave još čitav spisak poslova na njivi, okućnici, u kući, oko stoke, u voćnjaku i vinogradu.

Jul je sav u znaku žetve, a žetva je vrhunac godine za poljoprivrednike, naročito ratare. Vreme ubiranja žitarica sa njiva (pšenice, raži, ovsa i drugih), brižljivo pripremano i sa strepnjom dočekano, zahteva od poljoprivrednika, njegove porodice i svih saradnika celodnevni rad, od svitanja do mraka. Određivanje vremena žetve je ključno, jer preran početak radova kao i svako kašnjenje može da nanese nemerljivu štetu, što u količini, što u kvalitetu roda.

Sve se menja, ali strepnja seljaka za vreme - ostaje

Kišan ili olujan jul može da bude propast za žito. Zato su seljaci sa strahom gledali u nebo i svim silama nastojali da iskoriste povoljno vreme. Sve ovo dobro je znao Vasa Pelagić i prikazao u svom "Narodnom učitelju", u davnom 19. veku. Mnogo toga se od tada promenilo u poljoprivredi, ali ne i zebnja poljoprivrednika kako će proći žetva. 

U istom mesecu, pre ili posle žetvenih radova, poljoprivrednici na njivama još treba da okopaju kukuruz, pokose detelinu ostavljenu za seme pošto prethodno "potamane" vilinu kosicu u detelini, zaoru strnjiku, "sadenu" seno i slamu na kamare i zaseju jaru uljanu kupusnu repicu. Na livadama nastavljaju navodnjavanje i kosidbu. 

U gradini (bašti) proizvođači okopavaju, pleve, izgrću i proređuju povrće. Iskopavaju i u vence pletu beli luk, crni luk, vlašac i aljmu (višegodišnji zimski luk, stara vrsta). Sabiraju seme kupusa, kelja, kelerabe, celera, peršuna, salate, repe, rotkvice, spanaća i šargarepe i seju zimsku rotkvu. Rasađuju pozni kupus od rasada odgajenog u lejama, kelj, karfiol, kelerabu i praziluk. Pre rasađivanja moraju dobro da pripreme zemljište i obezbede kalijumova i fosforna đubriva.

Ko gaji cveće, okopava, plevi i sabira seme. Jul je vreme za presađivanje i razmnožavanje ruža. U voćnjaku, poljoprivrednici pleve, okopavaju, kaleme i uklanjaju divlje izdanke. Podupiru grane koje su prerodile, a čeka ih i berba prvih šljiva. 

Obavezan pregled vinograda

Proizvođači vina provetravaju podrume i polivaju podove vodom, kako bi se očuvala hladovina. Redovno dopunjavaju burad sa vinom. U isto vreme u vinogradu završavaju drugo i započinju treće kopanje.

Ako se zadesi oluja sa jakim vetrom, ispravljaju oborene "tačke" i ponovo ih pobadaju. Redovno pregledaju vinograd, da se nije slučajno pojavila filoksera i nastavljaju sa uobičajenim merama zaštite od bolesti. 

Pčelari prekidaju pozno rojenje pčela, nastojeći da slabe rojeve sjedine u jače. Mnogi prenose košnice na mesta sa boljom pašom. Popravljaju i farbaju košnice, a, ako je prolećna paša bila baš slaba (na primer, ako je proleće bilo vetrovito, kišovito ili hladno), onda i prihranjuju pčele. 

Ni dana bez rada za poljoprivrednike

Pelagić, po svom običaju, naglašava da se stoka mora "zaklanjati" od velike vrućine i češće kupati, dok radna stoka treba da bude dobro hranjena i nazobljena (odnosno da dobija dovoljno zobi u hrani). Vreme je za letnje jagnjenje ovaca, tako da ih, a naročito jaganjce, treba čuvati od žege. Na bačijama (katunima) stoka "planduje", što znači: uživa u blagodetima leta, slobode i sveže trave (izraz "plandovati" koristi se i za osobu koja se dobro odmara ili čak lenjstvuje).

Ako poljoprivredno domaćinstvo ima šumu, onda čuva šumu od požara (stalne opasnosti u doba vrućina), tamani štetočine, plevi, okopava i dovršava letnju seču. Ni dana bez rada za poljoprivrednike.