Vic koji to nije: Znate li koja je razlika između Evropljanina i Kanađanina?

Nakon nedelju dana boravka u Kanadi mogu konstatovati da su njeni građani naglašeno pozitivni, izrazito ljubazni i pristupačni, prilično otvoreni i generalno sjajni domaćini. Osmeh i pozdrav dobićete svuda. Od carinika, preko vozača autobusa, do spremačice u hotelu. 

Nakon leta od 10 sati preko Atlantika, došavši na tlo aerodroma u Kalgariju (stariji će se setiti da je ovaj grad bio domaćin zimskih olimpijskih igara 1988. godine, op.a.), policajac mi zatraži pasoš i videvši obeležja, uz širok osmeh, pita po naški 'Kako si?', s baš snažnim engleskim naglaskom. Uzvratim mu začuđen istom merom, a on kažiprstom suptilno pokaže na pločicu prišivenu na odori s prezimenom 'Pipunic'.

Vrati mi našegorelist Pipunić pasoš i namigne. Tri minute kasnije javim se kući svojima da sam dobro sleteo, a čuvši taj moj razgovor priđe mi gospođa srednjih godina s pitanjem: 'mladiću, odakle ste, čujem da govorite našim jezikom?'.

Putovao sam 20 sati sa jednog na drugi kraj sveta da bih odmah naletio na naše ljude. Još se jednom potvrdilo kako nas ima svuda, pa tako i u najsevernijoj zemlji američkog kontinenta.  

Druga najveća zemlja sveta

Kanada je po površini druga najveća zemlja sveta (nakon Rusije, op.a.) i više nego dvostruko veća od svih EU zemalja zajedno. Za ilustraciju, samo uljanom repicom (u njihovom slučaju 'canola') na godinu zaseju više od osam miliona hektara. 

Gledajući njihovu poljoprivrednu proizvodnju koja doseže godišnju vrednost od 60 milijardi EUR-a, oni su peti po veličini globalni izvoznik, a kako stvari stoje, čini se da će rasti.

Agrar im igra važnu ulogu u ekonomiji, osiguravajući prehrambenu sigurnost, izvoz i ruralni razvoj. Kanada se smatra jednim od najvećih svetskih izvoznika poljoprivrednih proizvoda, u čemu prednjače žitarice, uljarice i meso. 

Sve se vrti oko stoke

Vozeći se prerijama provincije Alberta, na visoravni hiljadu metara iznad mora prolazimo pokraj golemih poljoprivrednih parcela - sve redom većih od nekoliko stotina, pa moguće i hiljadu hektara. Bolja zemlja je ovde zasejana žitaricama i uljaricama. Najčešće ječmom, pšenicom i uljanom repicom, nešto ređe kukuruzom, šećernom repom i bobom. Table manjeg potencijala su u funkciji pašnjaka. 

Sve se vrti oko stoke, pa tako spomenuta Alberta danas ima više goveda (4,7 miliona) nego stanovnika (4,3 miliona), zbog čega ovaj kraj nalikuje delovima SAD-a ili Argentine. Reč 'beef' je svuda, baš kao i kaubojska obeležja, šeširi, sedla, čizme. 

Stenovite planine (engl. Rocky Mountains) diktiraju klimu ovog kraja, a mi smo, tokom naše posete, imali čast i zadovoljstvo da iskusimo i pravu letnju poslasticu ove regije - tornado. Isti je u samo nekoliko minuta napravio značajne štete na imovini okruga Olds, Didsburi i Karsters, uz nekoliko lakših telesnih povreda. Srećom, ovog puta, bez smrtnih ishoda.

Ovdašnja vozila su za naše pojmove ogromna, parcele i kuće velike, ulice prostrane i prilično uredne. Pravila se poštuju.

Farme su za naše prilike nezamislivo velike. Brojne se prostiru na nekoliko hiljada hektara, a komšija od komšije udaljen je po nekoliko kilometara. 

Cena zemljišta u porastu

Ali, ni Kanađani nisu pošteđeni promena. Cena poljoprivrednog zemljišta je višestruko porasla u zadnjih nekoliko godina, žale se ovdašnji farmeri. Nekad je hektar koštao dve ili tri hiljade kanadskih dolara, a danas i preko 17 hiljada, priča mi lokalni poljoprivrednik Leroj Njuman koji s bratom vodi farmu na 4.000 hektara površine nedaleko Kalgarija, najvećeg grada Alberte. 

Cena dakako raste potražnjom, a čini se kako je sve više onih koji vide priliku da ovde kupe farmu. Pa tako navode prekomorske investitore, došljake. Doseljavaju i ulažu ovde Holanđani, Australijanci pa i Ukrajinci. Mnogi vide svoju budućnost na ovim velikim i prilično organizovanim i optimizovanim farmama.

Od područja koja su nekada etiketirana kao neplodna i neperspektivna, danas se nakon ulaganja u navodnjavanje i naseljavanja odvija značajna ekonomska aktivnost. Bazirana je na agraru, ali i na nalazištima nafte i gasa, valja naglasiti. 

Na ulicama manjih mesta gotovo da nema žive duše, svi su u pokretu, stvaraju i rade. Žive ovdašnji liberalni kapitalizam i ozbiljno ga shvataju, pri tome delujući prilično zadovoljno. 

Dok im brojni novinari postavljaju pitanja, oni pokazuju interes za evropskim modelom podsticaja i zaštite proizvođača. Jer, značajna se trgovina odvija između Kanade i EU u oba smera, a ovi proizvođači itekako znaju globalne tokove svojih roba, sirovina. Baš ih zato zanima kako stoje stvari kod konkurenata.  

Koja je razlika između Evropljanina i Kanađanina?

Boraveći kratko u Kanadi povodom IFAJ svetskog kongresa agrarnih novinara, upalo mi je u oko nešto izvan domene agrara. Dakle, oni vrlo otvoreno progovaraju o sopstvenim problemima, pa su tako pred 200 novinara predstavili izazove suživota starosedelaca i došljaka, današnje većine. Iznoseći terete koje društvo nosi, govoreći o rešenjima, ali i izazovima koji još uvek 'žuljaju' ovo društvo.

Čini se da racionalnim pristupom otvorenim pitanjima zajednice bitno uspešnije generišu društvene promene. To suočavanje sa samim sobom te bližom i daljom okolinom čini ih naizgled uspešnijima. Možda i društveno 'zdravijima'? Ili je možda samo breme složene evropske istorije nama teško nositi? 

Pa u tom duhu iz Kanade donosim i vic, koji to i nije.

Znate li koja je razlika između Evropljanina i Kanađanina? Prvi misli da je 100 kilometara mnogo, a drugi da je 100 godina dugo.

Različiti jesmo, a zasigurno možemo jedni od drugih da učimo. I o prirodi i o društvu.