Vredniji od zlata, otporan, a može i u rakiju. Zašto je nekada važio za "opasnu" hranu?

U davna vremena, pre nastanka ikakvog pisma, pa samim tim i pisane istorije, stanovništvo južne Amerike znalo je za krompir, preciznije za oko 3.000 vrsta ove biljke koja je nesmetano uspevala na velikom području od Kolumbije do Anda. Za primat u gajenju krompira, koje je počelo pre oko 8.000 godina, otimaju se čak na međunarodnom nivou Peru i Čile. Onda su, u 16. veku, u domovinu krompira stigli španski konkvistadori i engleski moreplovci.

Zapazili su zlato, ali, zapazili su i krompir (Solanum tuberosum). One vrste koje su mogle da podnesu dugo putovanje brodom prenete su u Evropu i tamo uskoro iskorenile glad, utičući na evropsku, a i svetsku istoriju.

Prema dostupnim podacima, krompir je stigao u Evropu zaslugom geografa Tomasa Heriota, koji je putovao brodom Frensisa Drejka, gusara i admirala kraljice Elizabete Prve, oko 1580. godine. Pouzdano se zna da je krompir stigao u Srbiju 1804. godine, u prtljagu Dimitrija Dositeja Obradovića, književnika, velikog putnika, prosvetitelja i odbeglog kaluđera, koji je doputovao da bude učitelj deci Đorđa Petrovića, vođe Prvog srpskog ustanka.

Verovali da je krompir opasan

Dositej se energično zalagao za "polezno zelje" (korisno povrće) i insistirao da svaka kuća počne da gaji "ovaj dar boga i novoga sveta". Srbi seljaci smatrali su nažalost da je krompir opasan. Verovali su da izaziva kugu i lepru, oduzima plodnost zemljištu i uništava vinograde, a nekako se uvrežilo i duboko uverenje da onaj ko jede krompir neće dospeti u raj posle smrti.

Glasine da je krompir otrovan proširile su se jer su ljudi u doba velike gladi jeli sirove nezrele gomolje, u kojima se nalazi zaista otrovan sastojak solanin. Nezavisno od ovoga, krompir je optuživan za sve i svašta, od ratova do debljine, a sumnjalo se da izaziva sifilis, rahitis, šugu, osip i nadimanje.

Tek oko 1860. godine sejanje i gajenje krompira postalo je uobičajena pojava u Srbiji, a do tada su "zemaljske vlasti" teškim kaznama i batinama "ubeđivale" seljaštvo da se prikloni novoj biljci. Mnogo bolje nije bilo ni u austrijskim zemljama, gde je krompir bio poznat već oko 1700., nazivan "grundbirn" (zemaljska kruška) i uveliko postao osnova za mnoga ukusna jela: uzalud, Srbi seljaci u današnjoj Vojvodini na sve načine su se opirali i nisu hteli ni da gaje ni da jedu krompir, nazivajući ga "hranom za svinje".

Koju sortu krompira najviše biraju kupci?

Kad je nepoverenje opalo (uz nešto malo "ubeđivanja"), počelo je oduševljenje: krompir rodi u zemlji - grad, hladnoća i mraz ne mogu mu ništa.

Zemljak, zimik, krumpiš...

Postepeno su u ishranu ušla jela od krompira, kojima se sada ni broja ne zna. Koliko je krompir postao važan i omiljen, svedoče brojna narodna imena: krumpir, zemljak, zimik, kompijer, kumpir, krumpiš, korun, grundbir, pozemica, rašak, rušnjak, krtola, krtulja, burbulka, palalija itd., koja jasno pokazuju da je dragocena biljka stizala sa raznih strana.

U kratkom periodu od početka gajenja krompira do današnjih dana, uvrežila su se sasvim druga verovanja o krompiru: smatra se da leči nesvesticu, temperaturu, a dobar je i kao afrodizijak za oba pola. Provereno ublažava posledice opekotina. Nastrugan sirov plod koristi se u kozmetici kao maska za čišćenje kože.

Kako ćete proslaviti Međunarodni dan krompira?

Nadzemni deo biljke ima privlačne bele, žute ili ljubičaste cvetove, kojima su u 18. veku čak i žene vladara ukrašavale kosu (tako je i nastao izraz "krompir bal"). U pitanju je izuzetno korisna biljka, za ishranu, za dobijanje štirka, učvršćivača za boje i lakove, a kad ga ima baš mnogo, deo dospeva i u rakiju. S obzirom da u svojoj prvobitnoj domovini ispod Anda krompir uživa status svete biljke, nema sumnje da je i rakija dobra.