Za Dušana Silnog šargarepa - zašto je važno ovo povrće?

Savremena i narodna medicina su saglasne: šargarepa je lek. Sadrži beta karoten i vitamin A i smatra se da može da zaštiti organizam od najtežih, čak i malignih bolesti. Blagotvorna je za vid, plodnost, rast i razvoj dece, a takođe održava kožu u lepoti i zdravlju. Mnogi preparati za sunčanje, naročito noviji, sadrže karoten koji omogućava da koža lepo pocrni prilikom sunčanja, a da ne dobije opekotine.

Šargarepa takođe obezbeđuje potrebnu količinu vitamina C, sadrži vitamine B grupe, bakar, kalcijum, kalijum, mangan i fosfor. Smanjuje nivo holesterola i rizik od srčanog udara. Jača imunitet i čuva kardiovaskularni sistem. Važna je za detoksikaciju i zdravlje usta i usne duplje. Treba je jesti svakodnevno, najbolje svežu, narendanu ili iseckanu. Kad bi nekim čudom grickalice uz TV program ljudi zamenili šargarepom, mnoge bolesti bile bi izbegnute ili odložene. 

"Rodila se" i kultivisala u Evropi

Pravilno bi bilo u stvari šargarepu zvati "mrkva", ali, kako ova reč nije u upotrebi u svakidašnjem govoru, potpuno je zamenjena mađarskom rečju, koja doslovno znači "žuta repa", zbog karakteristične narandžaste boje jestivog korena. Inače stvarno ima i žutih šargarepa, belih i tamnoljubičastih, koje se gaje uz dodatak materija za promenu boje kako bi bile još atraktivnije za tržište. U Srbiji poljoprivrednici po pravilu gaje ovo povrće čiji je koren narandžast, a pitanje je kako bi potrošači reagovali na ljubičastu ili tamnobordo varijantu. 

Pretkinja današnje bila je divlja, živela je u šumama i imala lišće dugo po metar i više. Njen koren bio je tanak i žilav, potpuno nejestiv za ljude. Kako su od ovakve biljke poljoprivrednici davnih vremena uspeli da odgaje omiljeno povrće, ostalo je tajna.

Za razliku od mnogih biljnih vrsta, nije "uvezena" ni od kuda, poreklo vodi iz Evrope i južne Azije odakle se proširila po svetu. Arheolozi su dokazali da su antički Grci, Rimljani i Vikinzi jeli šargarepu, što znači da su je povrtari itekako gajili i iznosili na tržnice. Domaćice i kuvari davnih vremena pripremali su je slično kao i današnji potrošači: barenu u vodi, naseckanu u supi ili čorbi, u turšiji ili u salati ili kao varivo uz meso, začinjenu po želji i mogućnosti. Postoje čak i slatkiši od ovog povrća.

Verovanje da utiče na plodnost

U jednom (istorijski neproverljivom, pošto je u pitanju beletristika) tekstu Dušana Baranina mladi Grk, lični lekar Dušana Silnog, ubeđuje kuhinjsko osoblje da češće iznosi ovo povrće na carsku trpezu, a osoblje ga "belo" gleda, ne shvatajući zašto je "kirios jatros" (gospodin doktor) toliko zapeo za tu neuglednu biljku, kad u kuhinji ima mesa, sira, voća, začina i divljači. Šargarepino lišće (ono koje se baca kad se koren čisti) žene su koristile da nahrane domaću živinu, radi boljeg zdravlja, krupnijih jaja i žumanaca bogate narandžaste boje, "kao sunce".

U nekim zemljama upravo ovo lišće stavlja se u salate koje se služe uz jaka začinjena jela. U selima Srbije šargarepa je obavezna na svadbenom ručku, niko ne bi umeo da objasni zašto, "eto, tako se valja", a u stvari je u pitanju staro verovanje da ima uticaja na plodnost.