Zaštićena vrsta koju bije loš glas. Krtica ipak nije štetočina?

U verovanjima srpskih poljoprivrednika krtica (Alpa eurpaea) odavno nije na dobrom glasu. Pripisuje joj se da predskazuje zlo za kuću i imanje, a njen krtičnjak, koji preko noći iznikne u bašti, doslovno predstavlja novi grob. Ipak je u pitanju tajanstveno biće koje živi pod zemljom, krećući se negde duboko, skriveno od bilo čijeg pogleda, kroz mračne hodnike.

"O zemljo, čija li si?"

Vuk Karadžić beleži priču iz svog rodnog kraja, Tršića, u kojoj imućni čovek hoće da prigrabi seosku zemlju. Da bi to postigao, noću zakopava rođeno dete u zemlji, a po danu, kad se seljani okupe, dramatično pita "O zemljo, zemljo, čija si?", "Tvoja sam, tvoja sam", odgovara, izmenjenim glasom, dete. Ljudi se, razumljivo, uplaše i raziđu, a bogataš, zadovoljan, dolazi opet noću da otkopa sina. Međutim, dete beži od njega, sve dublje u zemlju, otac kopa za njim, dok nisu otišli daleko i pretvorili se u krtice.

Poljoprivrednici, zabrinuti zbog štete koju bi krtica mogla da nanese korenju biljaka, nisu birali sredstva da je oteraju, koristeći još u davna vremena vrelu vodu ili rastopljeno olovo koje bi sipali u krtičnjak. Teško bi na ovaj način oterali krticu, jer ona ima mnogo hodnika u koje može da se skloni. Koliko god da je poljoprivrednici ne vole, ipak veruju da njeno prisustvo ispod štale ili tora povoljno deluje na gojenje stoke. Žene koje gaje saksijsko cveće traže krtičnjak, uzimaju zemlju sa tog mesta i dodaju je u saksiju pomešanu sa drugim sastojcima kako bi omiljene biljke rasle brzo i izgledale atraktivno. 

44 oštra zuba i snažne kandže

Krtica je mali sisar, rasprostranjen u svim krajevima evroazijskog kontinenta. Suprotno uvreženom mišljenju da ne vidi, čak i da nema oči, ima ih, samo se u svom tamnom svetu ne oslanja na vid, nego na njuh, sluh i dodir. Ni ušne školjke joj se ne vide, što je nesumnjivo zbunjivalo ljude. Celo telo krtice odlično je prilagođeno kopanju, a neke od ukupno 35 poznatih vrsta umeju sasvim solidno i da plivaju. U vilicama ima 44 oštra zuba, a na šapama snažne kandže kojima odbacuje zemlju i kopa hodnike.

Ko to tamo kopa: krtica, rovka ili voluharica?

Oglašava se pištanjem i zvukom koji liči na cvrkut, a kad je u nevolji, može sasvim ozbiljno i glasno da zavrišti. Nije štetočina kao što mnogi poljoprivrednici, osobito povrtari, smatraju. Hrani se glistama, insektima, malim beskičmenjacima, raznim nametnicima, sitni zemlju tako da ona postaje plodnija. Ako se baš i posluži plodovima njive ili bašte, pa koliko može da pojede životinja veličine zimske rukavice i teška 170 grama?

Mora stalno da jede 

Zbog karakterističnog metabolizma, krtica mora skoro stalno da jede, za šest sati bez obroka može da ugine. U mnogim zemljama, pa i u Srbiji, spada u zaštićene vrste. Krzno joj je crno, prema izjavama poznavalaca veoma meko.

Proverena dva načina koja će oterati krtice, voluharice i miševe

Seljaci su ozbiljno verovali da čovek koji nekim čudom nabavi krzno krtice i nosi ga na okovratniku - dobija dar da vidi u mrklom mraku. Iako je krtica mala, ljudi iz raznih naroda sasvim sačuvali su legende da pod zemljom riju ogromna stvorenja, zemljojedi, grdnih kandži i strašnih zuba, koja mogu da pojedu goveče kad se neoprezno približi krtičnjaku.

Razlog za ovo verovanje istraživao je Siniša Jakonić, pravnik, novinar i književnik iz Kikinde, objašnjavajući da su ti ljudi verovatno izorali iz svojih njiva velike kosti mamuta i drugih praistorijskih životinja, pa su tako pomislili da su našli kosti drevnih krtica i još niko nije postigao da ih razuveri.

Krtica je čest motiv u umetnosti, naročito u dečjoj književnosti, gde se pojavljuje u stihovima i na ilustracijama. Starije generacije sećaju se serijala slikovnica za decu o doživljajima vrednog krtića Radiše i gospodina Krtice iz bajke o Palčici.