Zašto stoji na jednoj nozi i šta znači kada svije gnezdo na kući poljoprivrednika?

Rode (Ciconiidae) su ptice dugih nogu i vratova, visoke do metar i po, tvrdih i dugih kljunova. Nastanjene su širom planete, osim severnog i južnog pola. Ovdašnja roda, vesnik proleća, nema glas i komunicira klepećući kljunom, ali, afrička ume i da peva.

Nauka poznaje 19 vrsta roda, raspoređenih u šest rodova. Sve su teške ptice, velikog raspona krila: roda marabu dostiže težinu od devet kilograma i raspon krila od 2,5 metara. Veći raspon krila od nje imaju samo albatros i andski kondor. Perje je gusto, sa metalnim odsjajem, crno ili belo.

Sve rode su mesožderi, i, suprotno uvreženom mišljenju, ne jedu samo žabe. Na jelovniku su joj i ribe, insekti, gmizavci, manje ptice, čak i mali sisari kao što su hrčci. Roda lovi danju. Veoma je osetljiva na promene klime, naročito jaku hladnoću.

Inspiracija za vazdušnu jedrilicu

Kad odjednom zahladni, zavlači glavu u perje i stoji na jednoj nozi da bi smanjila površinu izloženu zimi. Rode su uglavnom selice i iz hladnijih krajeva putuju u tropske i suptropske oblasti gde im je prirodno stanište. Lete u snažnim zamasima, koristeći vazdušne struje. Ovaj način letenja poslužio je kao inspiracija izumitelju Otu Lilijentalu da konstruiše eksperimentalnu vazdušnu jedrilicu na osnovu serije fotografija roda koju je uradio Otomar Anšic 1884. godine.

Rode ugrožavaju mnogi faktori - ako ih vidite povređene, javite se ornitologu

Pravi veliko gnezdo, snese tri do pet jaja u sezoni, a na jajima leže oboje roditelja, na smenu. Kad se mladi izlegu, posle 50 do 100 dana mogu da lete. Zbog brige o mladima, smatra se srećnim simbolom porodičnih vrednosti u svim evropskim kulturama. Srbi poljoprivrednici veruju – kao i Bugari i drugi slovenski narodi – da je ova ptica neka vrsta daleke rodbine čoveku. Uostalom, reči "roda", "rod" i "rodbina" zvuče prilično slično, a isto je i u grčkom jeziku i skandinavskim jezicima. U mnogim narodnim pričama i legendama čovek se pretvara u rodu i obrnuto. Videti rodu je srećan predznak.

"Klepetanje" kao predznak svađe

Zato su seljaci u davna vremena hrabrili ove ptice da svijaju gnezda baš na njihovoj kući, ostavljajući im pogodno mesto na krovu ili na nekom drvetu u blizini imanja. Pokvariti rodino gnezdo ili nauditi malim pticama po verovanju donosi sigurnu nesreću.

Kako je nastalo uverenje da donose bebe, nije jasno, ali, pretpostavlja se da su nekadašnji ljudi - koji nisu mnogo putovali - primetili kako se vraća u svoje gnezdo posle otprilike devet meseci, koliko traje i trudnoća žene. Ovo verovanje se toliko primilo, da se crvene pege na glavi i vratu, s kojima mnoga novorođenčad dolaze na svet, sasvim ozbiljno zovu "ugriz rode".

S obzirom na to da je ova ptica simbol nežne roditeljske brige, nije iznenađujuće što joj se pripisuje da "donosi" decu, zato njeno sletanje na krov pod kojim živi mladi par "sluti" na potomstvo i blagostanje u kući. Kad se par roda srećno ugnezdi blizu poljoprivrednog domaćinstva, u tom domaćinstvu će se "ugnezditi" mir i svaka sreća. Njeno "klepetanje" je predznak svađe. "Šta klepećeš", kaže se osobi koja mnogo priča.

"Strina rodo, kud se šećeš"

Kod drevnih naroda, maltene je sveta ptica. Kod Grka je posvećena Heri, zaštitnici braka i porodice; kod Rimljana - Junoni, boginji sa istom funkcijom. Stari Egipćani zamišljali su ljudsku dušu u obliku jedne vrste rode. Na starom hebrejskom jeziku reč "roda" izgovara se isto kao "nežna majka". Kod Kineza i Japanaca je simbol dugovečnosti.

U književnosti i umetnosti je vrlo zastupljena, a njena slika nalazila se na prvim razglednicama kad su se pojavile krajem 19. veka. Poznata je dečja pesma "Strina rodo, kud se šećeš" i šaljive narodne priče o rodi i žabi.

Uverenje da je veoma verna i da umire od tuge kad joj partner nastrada u poslednje vreme je pod sumnjom.

Istraživanja pokazuju da su ove velike ptice zaista verne, ali, gnezdu u koje se vraćaju, nekad sa istim partnerom, a nekad baš i ne. Takođe ne umiru od tuge za uginulim partnerom, češće ih odstrele neodgovorni lovci.