Zlata vredna biljka i moćan afrodizijak?

Rogač ili roščić (Ceratonia siliqua) je zimzelena biljka, drvo ili žbun, poreklom sa Mediterana. Gaji se od davnih vremena, a veoma je cenjen zbog svojih plodova. Drvo ima glatku koru bez obzira na starost biljke, listovi su perasti, plod je mahuna koja kada sazri može još dugo da ostane jestiva. Koristi se za ishranu stoke i ljudi.

Cveta od septembra do oktobra, neupadljivim cvetovima, grupisanim u cvasti. Drvo počinje da daje plodove sa osam godina, punu produktivnost dostiže oko 100. godine, a živi i do 200 godina. Seme je mrko, crvenkastosmeđe, vrlo tvrdo, glatko i sjajno, dugo od 8 do 12 milimetara, široko do osam milimetara, u kilogram staje 5.000 zrna i upravo ono je važno za sudbinu cele biljke.

Mera za zlato

Drevni bliskoistočni narodi utvrdili su da je seme rogača - uvek iste težine. Zato su uveli običaj da se težina zlata i dragog kamenja meri rogačevim semenom. I starogrčki naziv za rogačevo seme - keration - poslužio je za nastanak reči "karat", kojim se meri čistoća zlata.

Rimski novčić solidus (od zlata) imao je težinu 24 semenke rogača, zato se za najčistije zlato kaže da je "dvadeset četvoro karatno". Iako nije dokazano, postoje indicije da je seme rogača služilo kao novac u veoma dalekoj prošlosti.

Ima sve što je potrebno za zdravlje

Rogač je mahunarka sa slatkom pulpom, bogatom vlaknima, mineralima i vitaminima. Sadrži ugljene hidrate, među njima glukozu i fruktozu, vlakna, vitamine A, B1, B2, B3, B6, B9, C i E, minerale mangan, kalcijum, bakar, kalijum, magnezijum, cink i selen. Takođe sadrži prirodne antioksidanse koji pomažu u borbi protiv hroničnih bolesti.

Ukratko: ima sve što je potrebno za ljudsko zdravlje i u tom smislu je jednako vredan kao zlato, ako ne i vredniji. Jača imunitet. Olakšava probleme sa varenjem. Čuva zdravlje srca. Reguliše nivo šećera u krvi. Prema verovanju, usporava starenje i čisti zube. Pri tom je prijatan za svakodnevnu upotrebu, bogatog mirisa i blagog slatkog ukusa, zbog čega se od davnina koristio kao zaslađivač.

Samleven u prah, jednostavno se uključuje u ishranu, da uspešno zameni kafu, čokoladu i kakao u kolačima, kao dodatak testeninama ili razmućen u mleku ili jogurtu. Zapaženo je povoljno dejstvo čak i na osobe sa alergijama na mahunarke. Ishrana rogačom pominje se i u Bibliji, u priči o bludnom sinu.

Šta kaže legenda?

Najviše rogača na svetu proizvodi Portugal, a značajne količine stižu iz Maroka, Turske i Grčke. Još antički Grci su nosili sa sobom rogačevo seme na sva svoja putovanja i tako proširili ovu kulturu najpre po Sredozemlju, a kasnije i po svetu. O poštovanju koje rogač uživa kod poljoprivrednika svedoče prezimena Rogač i Roščić. Ova biljka nije zastupljena u mnogo verovanja, osim onog da je moćan afrodizijak.

Kuva se jednom nedeljno, uvek za dva - tri dana, a znate li kako se sprema pasuljica?

Postoji legenda u vezi sa tim kako je uopšte ušao u ljudsku ishranu. Sve verzije su saglasne u jednom: u davna vremena rogač se smatrao hranom za stoku. Ali, naišla je glad tako velika, da su ljudi morali ozbiljno da odluče, hoće li poklati svoju stoku ili podeliti rogač sa njom. Kad su, u početku vrlo sumnjičavo, počeli da jedu rogač, prijatno su se iznenadili ukusom i dejstvom.

Tako je ova namirnica počela da se nalazi u sastavu finih jela i kolača i ugled joj je značajno porastao. Nema smetnje da se na stolu nalazi češće nego što je to do sada bio slučaj.