Znate li koja sve znanja i veštine mora da ima današnji poljoprivrednik?

Fascinira me širina znanja i veština iz više područja koja prosečan poljoprivrednik mora da ima da bi bio veoma dobar u svom poslu. Postoje zanimanja koja su jednostavna, gde se čovek bavi jednim procesom ili mašinom čitav dan, svaki radni dan u godini. A postoje zanimanja poput poljoprivrednika. 

Uzmimo npr. jednog ratara koji proizvodi uljarice i žitarice, nazovimo ga Mirko. Mirko pre svega mora da bude kvalitetan agronomski stručnjak. Pri tome ne mislim nužno sa diplomom fakulteta jer sreo sam ih dosta bez diplome koji su svojom posvećenošću i učenjem stigli na visoki nivo znanja i bez formalnog obrazovanja.

Složenost uzgoja četiri do osam kultura, za svaku treba naći optimalan sortiment, obradu tla, razumeti bolesti i zaštitna sredstva, đubriva, plodorede, procese koji upravljaju vodom i vazduhom u tlu. U poljoprivredi nema ponavljanja. Svaka godina je priča za sebe klimatski, što znači da morate da razumete šta radite da biste bili uspešni.

Osim što mora da ima agronomska znanja, mora jako dobro da razume poljoprivrednu regulativu - od obveza koje ima na području zbrinjavanja otpada do podsticajne politike. Poljoprivredna utakmica je sve kompleksnija uz sve ozbiljniju regulativu. S obzirom na to da 20-30 odsto prihoda čine podsticaji, vrlo bitno je razumeti kako iskoristiti sva svoja prava, ali i obveze koje se moraju ispuniti da bi se dobile.

Poljoprivreda ima visoku organizacionu i procesnu složenost, tako da su nužna i znanja i veštine i u tom području. Žetva ili setva ozbiljne su logističke operacije koje zahtevaju složene operativne sposobnosti poljoprivrednika, a ekosistem zahteva preciznu koordinaciju sa servisom, dobavljačima i otkupljivačima. Recimo da naš Mirko proizvodi na 200 hektara - pričamo o fizičkoj manipulaciji više od 1.500.000 kg proizvoda i repromaterijala.

Mora pomalo biti i pravnik, psiholog, mehaničar, meteorolog

U području poznavanja mašina mora imati natprosečno znanje. Složenost poljoprivredne mehanizacije je tolika da prosečan ratar mora da zna o motorima, menjačima, hidraulici, elektronici jako puno da bi mogao vrhunski da obavlja svoj posao. Ne mora da zna da popravi motor, ali mora da razume kako stvari funkcionišu da bi ih mogao koristiti i sprečiti kvarove. Raznolikost tih mašina je vrlo velika - traktori, kombajni, sejalice, prskalice, prikolice, rasipači, mašine za obradu tla. A tu su i utovarivači, viljuškari, kompresori, perači visokog pritiska i desetine drugih alata.

Razvoj tehnologije mehanizacije ide u smeru sve više elektronike i mašinski potpomognutog upravljanja. Ono što traktorista mora da zna sa novim digitalizovanim traktorima je neka vrsta jednostavnog programiranja.

Probao sam jednom da koristim ratarsku prskalicu sa navigacijom i pametnim upravljanjem. Nimalo lak zadatak koji traži razumevanje i zanatsku sposobnost upravljanja. Dakle naš Mirko treba da bude i visoko digitalno pismen. 

Kako je poljoprivrednik ujedno i preduzetnik, Mirko treba da ima i preduzetničke veštine poput veština pregovaranja, finansijske pismenosti i računovodstvenih znanja. Dodao bih na popis i razumevanje na koji način funkcioniše tržište, poslovni modeli i berze poljoprivrednih roba. Porezna tematika je isto bitna. A kako po pravilu ratar sa 200 hektara ima i jednog ili dva radnika, tu dolazimo do potrebe za upravljačkim i organizacionim veštinama kao što su aktivno slušanje, kvalitetno komuniciranje, razumevanje ljudskih motivacionih faktora i sposobnost izgradnje odnosa.

I nije tu ni blizu kraj. Mora pomalo biti i pravnik, pomalo psiholog, pomalo pedagog, pomalo varilac i mehaničar. Napola meteorolog. Fizički sposoban da odrađuje ponekad i teške poslove poput istresanja džakova semena u sejačicu. Engleski jezik je nužnost kako bi mogao da prati svetske trendove u tehnologiji.

I na kraju, poljoprivreda je industrija koja se kao i svaka druga menja, pa i naš Mirko mora imati i sposobnost da se menja i prilagođava. 

Kako privući najbolje talente?

Iz popisa veština koje bi morao imati naš Mirko, vidljivo je da postoji veliki raskorak između stvarnosti i našeg imaginarnog poljoprivrednika.

Potegao bih ovom pričom još jedno pitanje (ili tek otvorio temu), a to je pitanje atraktivnosti poljoprivredne industrije za privlačenje najboljih talenata. Moja deca su završila srednju školu u jednoj od boljih zagrebačkih gimnazija. Niko iz njihovog razreda nije otišao da studira poljoprivredu. Niko nije ni pomislio. Najbolji talenti danas studiraju u STEM području, poljoprivreda im nije uopše na mapi zanimanja koje vide atraktivnim ili zanimljivim. Na nama je da im približimo taj divan i važan posao. 

Pošaljite mi popis znanja i vještina

Paradoksalno, ne dobijamo najbolje talente u poljoprivredi, a složenost tog posla je izuzetno visoka, što gornji popis znanja i veština potvrđuje. Nadam se da će i ova priča kao i druge doprineti tome da se znanja s vremenom šire. 

Poljoprivredne priče Ivana Malića možete pročitati i na njegovu blogu. 

Sad bih vas zamolio za pomoć. Aktivni poljoprivrednici, pošaljite mi popis znanja i veština za koje smatrate da vam najviše nedostaju i želeli biste da se edukujete na tom polju. Nadam se da ću od vas dobiti širi presek rupa u znanjima i veštinama poljoprivrednika, što može biti dobar okvir za buduće delovanje. Ili barem bolje razumevanje problematike.