Znate li zašto se kaže "ne čini mi medveđu uslugu"?

Medvedi (lat. Ursidae) su sisari iz porodice zveri (Carnivora). Najmlađa su porodica mesoždera, razvijena pre oko 50 miliona godina, od zajedničkog pretka koji se zvao Ursavus elemensis i bio veličine lisice. Danas je u nauci prihvaćeno da postoji osam vrsta medveda, a postojala je i deveta, pećinski medved, koji je izumro tokom poslednjeg ledenog doba. Mrki medved nastanjuje prostranstva Evrope, Azije i severne Amerike, beli ili polarni živi oko Arktika, crni medved još postoji u severnoj Americi, medved naočar u Južnoj Americi, dok azijski crni medved, sunčev medved, usnati medved i velika panda žive u Aziji.

Navodno je nekad i u Africi bilo medveda (nađene su kosti), ali nije ostalo živih primeraka.

"Onaj koji zna gde je med"

Medved je snažna, velika životinja teškog tela, masivne glave, malih ušiju i repa, moćnih zuba, sa odlično razvijenim čulima. Dostiže do dva metra u visinu i do 300 kilograma težine. Oseti miris hrane na daljini većoj od kilometra. Kad trči dostiže brzinu od 50 kilometara na sat. Jede vrlo raznovrsnu hranu, od mesa do voća, meda i ribe. Ima velike kandže koje se ne uvlače i ume da se vere uz stene i drveće. Može da hoda izvesno vreme na zadnjim nogama - i u tome je izgleda koren veoma rasprostranjenog, međunarodnog verovanja da je ova životinja na neki način srodna čoveku, samo obučena u raskošno krzno sa poddlakom, od bele preko svih nijansi mrke do crne boje.

U ovo veruju Srbi seljaci, a veruju i svi evropski, azijski i američki narodi koji su ikad došli u kontakt s ovom životinjom. Sibirska plemena zovu medveda "starijim bratom". Kod starosedelaca Amerike medved se takođe oslovljava kao rođak. Sama reč "medved" na staroslovenskom i svim živim slovenskim jezicima znači "onaj koji zna gde je med".

U srpskim bajkama medved živi sa ženom ili devojkom, čak ima sa njom decu, koja imaju ljudski izgled, a medveđu snagu. U bajkama Irske i Skandinavije medved odbacuje kožu i krzno, pa postaje čovek, što beleži i Tolkin u priči o Menjaču kože koji po potrebi uzima oblik čudovišnog crnog medveda da bi se čim opasnost prođe pretvorio u ogromnog snažnog muškarca. Gradovi i planine širom Evrope nose ime po medvedu. Veselin Čajkanović beleži da se u selima u njegovo doba (do 1946. godine) još nosila "večera teti" (mečki) uoči velikih verskih praznika. 

Opasna životinja s kojom nema šale

Poznat je izraz "učiniti nekome medveđu uslugu" u značenju "iz dobre namere učiniti mu štetu". Vuk Karadžić objašnjava poreklo ove izreke starom narodnom pričom. Kao, sprijateljili se seljak i medved i dogovorili se da sve teške poslove rade zajedno. To je funkcionisalo dok jednom seljak nije zaspao, a muva mu sletela na lice. Medved, da otera muvu, raspali šapom po čovekovom licu. Rezultat može da se zamisli.

Medved u užičkom kraju uništava košnice. Pčelari strahuju da će i njih napasti

U drugoj verziji medved, opet iz silne ljubavi, snažno grli čoveka - tako da mu polomi kosti. Još starija poslovica upozorava "zlo je zvere medved". Poljoprivrednici od davnih vremena znaju da je u pitanju opasna životinja s kojom nema šale. 

Da li je kraj zimi?

Medved je izuzetno zastupljen u narodnom i umetničkom stvaralaštvu. Poznate su dečje pesme "Medved bere jagode", "Medo Brundo", "Meda Miško zaspao, leži potrbuške"  i druge, a najčešći motiv pesama i priča je upravo medvedova ženidba. Prosio meda lisicu, odbila ga, jer je ona vitka, a on debeo. Prosio vučicu, oterala ga, jer on spava cele zime dok njen narod traži hranu. Najzad pametna veverica savetuje medveda da traži ženku "prema sebi", to jest, od svoje vrste. On zaprosi medvedicu i "posle su srećno živeli".  

Značajno verovanje odnosi se i na sposobnost ove životinje da predvidi kad će stići proleće: naime, na Sretenje (15. februara) medvedica izlazi iz jazbine u kojoj spava zimski san, pa, ako je oblačno, polazi da traži hranu, jer to znači da proleće stiže. A ako je lepo vreme, vraća se u brlog, da nastavi san, jer će zima trajati još šest nedelja. 

U Srbiji živi oko 200 medveda, u regionu oko 4.000, a najveće stanište ove vrste je na Karpatima u Rumuniji. Tamo su za turiste istaknuta upozorenja "ne hranite medvede, poslužiće se i sami".