U Prijepolju je 53 poljoprivrednika potpisalo ugovore sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Prijepolje o donaciji plastenika za unapređenje proizvodnje. Plastenici dimenzija 5x10,5 i 5x15 metara finansirani su iz Lokalnog fonda za razv... Više [+]

U Prijepolju je 53 poljoprivrednika potpisalo ugovore sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Prijepolje o donaciji plastenika za unapređenje proizvodnje. Plastenici dimenzija 5x10,5 i 5x15 metara finansirani su iz Lokalnog fonda za razvoj plasteničke proizvodnje, dok su korisnici učestvovali sa 10% vrednosti. Ukupan budžet projekta iznosio je 7,1 milion dinara – opština je obezbedila 5,2 miliona, a ostatak Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Obnovljene Crkve Isusa Hrista. ”Mali poljoprivredni proizvođači teško se prilagođavaju klimatskim promenama, a plastenici im omogućavaju stabilnije prinose tokom cele godine“, navela je Jelena Rakić iz Fondacije Ana i Vlade Divac. #plastenici #donacija
Foto: Fondacija Divac

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg... Više [+]

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod. Stručnjaci savetuju da se stabla dobro pripreme za zimu, pre svega plavim prskanjem, koje dezinfikuje rane nastale nakon opadanja lišća. Rani sneg polomio je grane u višim predelima, pa je, prema rečima Milenka Gavrilovića iz PSSS Užice, neophodno rezove zaštititi fito-balzamom posle tretiranja. Voćari, koji u užičkom kraju obrađuju više od 8.200 ha šljivika, nadaju se da će im naredna sezona doneti stabilnije vremenske uslove. #vocarstvo

U Srbiji je od 2012. do 2023. godine zabeleženo 1.228 šumskih požara na ukupno 37,8 hiljada hektara, navodi Državna revizorska institucija. Revizija je pokazala da nacionalni strateški okvir za upravljanje rizicima od požara nije uspostavlj... Više [+]

U Srbiji je od 2012. do 2023. godine zabeleženo 1.228 šumskih požara na ukupno 37,8 hiljada hektara, navodi Državna revizorska institucija. Revizija je pokazala da nacionalni strateški okvir za upravljanje rizicima od požara nije uspostavljen, a deo državnih šuma nije obuhvaćen sistemom gazdovanja zbog neusaglašenih katastarskih podataka. Kadrovski i tehnički kapaciteti su ograničeni – nedostaju sistemi za rano otkrivanje požara, mehanizacija je zastarela, a ulaganja u obnovu šuma nisu srazmerna obimu seče. DRI je preporučila Upravi za šume i javnim preduzećima ”Srbijašume“ i ”Vojvodinašume“ da unaprede prevenciju, nadzor i finansiranje kako bi se povećala efikasnost zaštite šuma. #sumskipozari
Foto: Pixabay

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu... Više [+]

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu. Prosečan građanin Nemačke tokom 2024. pojeo je 249 jaja i 13,6 kilograma živinskog mesa, što je rekordna potrošnja. I dok su domaće farme gotovo u potpunosti zadovoljile potrebe tržišta za pilećim mesom, u slučaju jaja to nije moguće – domaća proizvodnja pokriva tek oko 72% ukupne potražnje. U Nemačkoj je trenutno oko 44,6 miliona koka nosilja raspoređenih na oko 2.200 farmi, a najveći broj potiče iz podnog (25,5 miliona) i slobodnog uzgoja (11,3 miliona). #proizvodnjajaja #zivinarstvo
Foto: Pixabay

Savetodavna agencija Agronom SOS organizuje u petak, 7. novembra, na Topličkoj akademiji u Prokuplju, stručno savetovanje pod nazivom Upomoć 3, posvećeno temi Spoj sadašnjosti i budućnosti u voćarstvu. Cilj ovog okupljanja je da agronomima,... Više [+]

Savetodavna agencija Agronom SOS organizuje u petak, 7. novembra, na Topličkoj akademiji u Prokuplju, stručno savetovanje pod nazivom Upomoć 3, posvećeno temi Spoj sadašnjosti i budućnosti u voćarstvu. Cilj ovog okupljanja je da agronomima, voćarima i svima zainteresovanim za savremenu poljoprivredu ponudi priliku da čuju savete priznatih stručnjaka, razmene iskustva i upoznaju se sa najnovijim trendovima i tehnologijama u voćarskoj proizvodnji. Poseban akcenat biće na predstavljanju aplikacije Agronom SOS asistent, inovativnog digitalnog alata namenjenog voćarima, dok će u pauzi između panela učesnici imati priliku da prisustvuju degustaciji i ocenjivanju rakija. #agronomsos #vocarstvo

Iako je na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede u septembru dogovoreno da će velike uljare do 15. oktobra objaviti otkupnu cenu suncokreta ovogodišnjeg roda, to se još nije dogodilo. Rok je značajno probijen, ali se očekuje da cena bude po... Više [+]

Iako je na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede u septembru dogovoreno da će velike uljare do 15. oktobra objaviti otkupnu cenu suncokreta ovogodišnjeg roda, to se još nije dogodilo. Rok je značajno probijen, ali se očekuje da cena bude poznata do kraja nedelje. Predstavnici proizvođača navode da uljare odlažu odluku jer im ne ide u prilog rast cena sojinog, palminog i suncokretovog ulja na svetskim berzama. Jedan otkupljivač je nakratko ponudio cenu od 55 din/kg, ali je ponuda ubrzo povučena. Poljoprivrednici u Srbiji ističu da bi, uz očekivanu cenu od 61–62 din/kg, suncokret mogao biti najprofitabilnija kultura godine, a konačna odluka direktno će uticati i na maloprodajnu cenu ulja. #cenaulja
Foto: Pixabay

U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu održan je Treesury Forum 2025, na kojem je Kompanija Treesury predstavila model ”jedan token = jedno stablo leske“, koji investitorima omogućava prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i karbonskih kre... Više [+]

U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu održan je Treesury Forum 2025, na kojem je Kompanija Treesury predstavila model ”jedan token = jedno stablo leske“, koji investitorima omogućava prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i karbonskih kredita. ”Nekada ideja, danas realnost – posadili smo 53 ha plantaže lešnika u Čoki, finansirane prodajom digitalnih tokena koji funkcionišu kao zelene obveznice”, izjavio je Jovan Paunović, CEO kompanije Treesury. Predsednica ZSV-a Jelena Nestorov Bizonj ocenila je da je ovaj model značajan jer nudi alternativni izvor finansiranja u uslovima smanjene likvidnosti i ograničenog pristupa klasičnim kreditima, te može doprineti stabilnijem razvoju agrarnog sektora. #treesuryforum

Trideset četiri poljoprivrednika iz opštine Lučani potpisala su ugovore o donaciji plastenika sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Lučani. Plastenici dimenzija 6x21 metar finansirani su iz Lokalnog fonda za razvoj plasteničke proizvod... Više [+]

Trideset četiri poljoprivrednika iz opštine Lučani potpisala su ugovore o donaciji plastenika sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Lučani. Plastenici dimenzija 6x21 metar finansirani su iz Lokalnog fonda za razvoj plasteničke proizvodnje, dok korisnici učestvuju sa 20% vrednosti. Ukupan budžet iznosio je 5,6 miliona dinara, od čega je opština obezbedila četiri miliona, a ostatak Fondacija uz podršku Obnovljene Crkve Isusa Hrista. Zbog velikog interesovanja, budžet programa je ove godine uvećan, pa je plastenike dobilo duplo više proizvođača. Direktorka Fondacije Ana Košel navela je da uspeh prošlogodišnjeg programa pokazuje koliko su ovakvi projekti važni za jačanje seoskih porodica. #fondacijadivac #plastenici
Foto: Fondacija Divac

Zrenjaninska inicijativa IZRAZ saopštila je da su jezera u blizini ribnjaka Ečka, rezervata prirode ”Carska bara” i sela Belo Blato isušena i zapuštena. U nekada čistim jezerima Koča, Mika, Joca i Belo jezero sada su ostali mulj, smrad i uginula riba, navodi se u saopštenju. Inicijativa je u saopšte... Više [+]

Zrenjaninska inicijativa IZRAZ saopštila je da su jezera u blizini ribnjaka Ečka, rezervata prirode ”Carska bara” i sela Belo Blato isušena i zapuštena. U nekada čistim jezerima Koča, Mika, Joca i Belo jezero sada su ostali mulj, smrad i uginula riba, navodi se u saopštenju. Inicijativa je u saopštenju navela da su građani zabrinuti zbog toga i podsetila da su ta jezera bila prava oaza prirode za turiste iz svih krajeva Srbije i sveta. ”Od nekadašnjeg raja prirode ostala je tužna slika nebrige i propadanja“, navode iz inicijative. IZRAZ je pozvao građane da prisustvuju tribini o zaštiti životne sredine, koja će biti održana u četvrtak, 30. oktobra, u 19 časova u sali Mesne zajednice Belo Blato. #ečka #ribarstvo

Poznata po vinima nagrađivanim na Decanteru, Manastirska vinarija Bukovo sve više osvaja i ljubitelje rakije. Njeni destilati, poput rakije od crne tamjanike, Buk vinjaka i šljivovica od požegače i crvene ranke, prodaju se gotovo odmah po p... Više [+]

Poznata po vinima nagrađivanim na Decanteru, Manastirska vinarija Bukovo sve više osvaja i ljubitelje rakije. Njeni destilati, poput rakije od crne tamjanike, Buk vinjaka i šljivovica od požegače i crvene ranke, prodaju se gotovo odmah po puštanju na tržište. Na Bukovskom brdu, u nizu hrastovih buradi, ”žestina“ odležava u novom i korišćenom drvetu, što doprinosi bogatstvu ukusa. Otac Platon, koji vodi proizvodnju, ističe da se u manastiru rakija od šljive pravi od 2006. godine, dok je 2014. predstavljena prva trogodišnja Bukovska prepečenica. Buk vinjak se opisuje kao ravnopravan vrhunskim konjacima, dok loza od crne tamjanike nudi pun aromatski doživljaj ove autohtone sorte. #manastirbukovo #vinarija
Foto: Fb/Manastir Bukovo vinarija

U Šapcu je počela sezona kiseljenja kupusa, ali su cene ove jeseni znatno niže nego prošle godine. Na kvantaškoj pijaci glavica se prodaje za oko 30 dinara, dok je kod proizvođača na njivi 15–20 dinara po kilogramu. Proizvođač Dejan Gladovi... Više [+]

U Šapcu je počela sezona kiseljenja kupusa, ali su cene ove jeseni znatno niže nego prošle godine. Na kvantaškoj pijaci glavica se prodaje za oko 30 dinara, dok je kod proizvođača na njivi 15–20 dinara po kilogramu. Proizvođač Dejan Gladović iz Dublja kaže da se po ovim cenama proizvodnja ”ne isplati ni za osnovne troškove“ i da bi 30 dinara na njivi bila realna cena. Na njivama dominiraju sorte Potomak i Bravo, pogodne za kiseljenje i sitnijih glavica. Proizvođači navode da su uvećane površine pod kupusom dovele do pada cene — dok je prošle godine kilogram koštao i 100 dinara, sada je tri puta jeftiniji. U proseku, sa jednog hektara se ubere više od 50.000 glavica, odnosno oko 80 tona kupusa. #cenakupusa

Grad Vršac nastavlja podršku poljoprivrednicima, pa je Gradsko veće usvojilo Odluku o podsticajima za pčelare u 2025. godini, za šta je iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara. Pravo na korišćenje sredstava imaju registrovana poljoprivre... Više [+]

Grad Vršac nastavlja podršku poljoprivrednicima, pa je Gradsko veće usvojilo Odluku o podsticajima za pčelare u 2025. godini, za šta je iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara. Pravo na korišćenje sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva sa vršačkog područja sa 10 do 200 košnica, koja mogu ostvariti podsticaj do 500 dinara po košnici, odnosno do 80% vrednosti investicije. Sredstva će se dodeljivati po javnom pozivu. Podsticaji obuhvataju nabavku šećera, pogača, lekova za Varroa spp., vitaminsko-mineralnih dodataka i materijala za zimsku negu pčela. Kako se navodi, na teritoriji grada ima oko 16.000 košnica, a novom merom biće obuhvaćena polovina tog broja. #subvencije #kosnice

Na vojvođanskim oranicama u toku su predsetveni i setveni radovi pšenice, ali ih ozbiljno otežava izražen nedostatak vlage u zemljištu. U ataru Kisača pšenica se nakon višegodišnje pauze ponovo vraća u setvenu strukturu, ali tamošnji ratari... Više [+]

Na vojvođanskim oranicama u toku su predsetveni i setveni radovi pšenice, ali ih ozbiljno otežava izražen nedostatak vlage u zemljištu. U ataru Kisača pšenica se nakon višegodišnje pauze ponovo vraća u setvenu strukturu, ali tamošnji ratari ističu da se radovi obavljaju otežano i uz dozu strepnje. Poljoprivrednik Pavle Agarski upozorava da je zemljište presuvo i da se ulazi u ”neizvesnu godinu za proizvodnju hlebnog žita“.Pored pšenice, u jesenjoj setvi u Kisaču je posejana i uljana repica, kultura koja se, kao i pšenica, skida ranije s njiva – pre nego što nastupe letnje vrućine. Agronomi ističu da će naredni period i padavine tokom novembra biti presudni za klijanje i razvoj ovih ozimih useva. #setvapsenice

Danas, 28. oktobra, od 14.05 do 15 časova, Sindikalna organizacija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu održaće štrajk upozorenja u dvorištu Instituta, a potom i protest ispred zgrade Pokrajinske vlade. Zaposleni traže usaglaša... Više [+]

Danas, 28. oktobra, od 14.05 do 15 časova, Sindikalna organizacija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu održaće štrajk upozorenja u dvorištu Instituta, a potom i protest ispred zgrade Pokrajinske vlade. Zaposleni traže usaglašavanje zarada sa rastom minimalne plate i inflacijom, kao i povratak pravednog raspona koeficijenata. Među zahtevima su i uvođenje dodatnog zdravstvenog osiguranja za sve zaposlene jer, kako kažu, značajan broj radnika svakodnevno radi sa hemikalijama, pesticidima i drugim materijama koje nose ozbiljne zdravstvene rizike. Sindikat poručuje da se država mora neposredno uključiti u rešavanje problema i obezbediti stabilno poslovanje Instituta. #strajkzaposlenih

Poseta seoskim turističkim domaćinstvima u Srbiji porasla je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine. Turisti sve češće biraju kraće odmore u prirodi, a najposećenija destinacija je Fruška Gora, k... Više [+]

Poseta seoskim turističkim domaćinstvima u Srbiji porasla je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštilo je Ministarstvo turizma i omladine. Turisti sve češće biraju kraće odmore u prirodi, a najposećenija destinacija je Fruška Gora, koja objedinjuje brojne oblike turizma – od vinskog i verskog do zdravstvenog. Na Fruškoj Gori se nalazi 16 aktivnih manastira, vinske priče poput podruma porodice Odrovački u Rivici, kao i turistička domaćinstva u mestima poput Male Remete, gde gosti uživaju u miru, čistom vazduhu i lokalnoj hrani. Prema podacima Ministarstva, u Srbiji je trenutno registrovano oko 1.200 seoskih domaćinstava, što je gotovo 50% više nego početkom 2023. godine. #seoskiturizam

U Evropskoj uniji godišnje se proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada, od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika. Prema podacima Eurostata, svaki stanovnik Evropske unije je u 2023. godini proizveo 178 kilograma o... Više [+]

U Evropskoj uniji godišnje se proizvede gotovo 80 miliona tona ambalažnog otpada, od čega dve petine čine papir i karton, a petinu plastika. Prema podacima Eurostata, svaki stanovnik Evropske unije je u 2023. godini proizveo 178 kilograma otpada, što je devet kilograma manje nego godinu ranije, ali 21 više nego pre deceniju. Od toga je 35 kilograma plastični otpad, a reciklira se svega 15 kilograma. U poslednjih deset godina količina plastičnog otpada porasla je za šest kilograma, dok je recikliranje napredovalo sa 38 na 42 odsto. Navodi se i da po stopi recikliranja predvode Belgija i Letonija sa 60 odsto dok su na začelju Mađarska sa 23 odsto, Francuska sa 26 i Austrija sa 27 odsto. #ambalazniotpad

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na... Više [+]

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na osam hektara. ”Jedno jutro duvana vredi kao deset jutara kukuruza“, kaže Milutinović, koji očekuje prinos od 2,5 tone po hektaru. Najveći otkupljivač, kompanija JTI Senta, sarađuje sa 430 farmera na 2.500 hektara i ulaže u moderne sisteme sušenja i navodnjavanja. ”Berlej je jeftiniji za proizvodnju, troškovi su manji i do 30 odsto“, kažu iz JTI-ja. U Srbiji je registrovan 941 proizvođač duvana, a čak 75 odsto proizvodnje odlazi u izvoz. #proizvodnjaduvana

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Trošk... Više [+]

Proizvodnja jabuka u Srbiji naglo opada, a mnogi voćari odustaju zbog visokih troškova i klimatskih promena. Nekada glavni voćarski centar, čačanski kraj, sada beleži zapuštene zasade i prelazak proizvođača na šljivu, krušku i dunju. ”Troškovi su drastično porasli, a cena ploda ostala ista – oko 60 do 65 dinara za prvu klasu. Proizvodnja postaje neisplativa“, kaže Nenad Popović, voćar iz zapadne Srbije. Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović navodi da je rast destilerija podstakao veću potražnju za šljivom, dok jabuka sve teže opstaje. ”Cena jabuke ista je kao pre deset godina, a klima se menja – rodni potencijal će i dalje padati“, upozorava voćar Tomo Jelić. #proizvodnjjabuka #sljiva

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je d... Više [+]

Na panelu ProGlasa profesori Poljoprivrednog fakulteta i poljoprivrednici ocenili su da poljoprivreda u Srbiji može da se oporavi jedino ako se zakoni dosledno sprovode i seljacima vrati dostojanstvo. Profesor Dragan Stanojević istakao je da su zakoni dobri, ali da njihova primena izostaje, što pokazuje i više od 70 protesta poljoprivrednika u protekloj deceniji. Upozorio je i na netransparentne ugovore o robnim rezervama i favorizovanje privatnih skladištara. Profesor Predrag Puđa naglasio je važnost nezavisnog rada inspekcija i usklađivanja domaćih propisa sa standardima EU. Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić poručio je da poljoprivredi treba vratiti poštovanje koje zaslužuje. #poljoprivreda #agrarnapolitika

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako... Više [+]

Proizvođači voćnih sadnica sve teže pronalaze radnike, dok ih suša i troškovi navodnjavanja, veći i do 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, dodatno opterećuju. U rasadniku u Kaću nije pala kiša četiri meseca, pa su zalivali i u oktobru kako bi obezbedili dovoljan broj sadnica. ”Imamo oko 60.000 podloga i 10.000 kontejniranih sadnica – radnike moramo zapošljavati tokom cele godine, jer je kvalifikovanu radnu snagu sve teže zadržati“, kaže Vladislav Ognjanov, stručnjak za rasadničarstvo. Zbog klimatskih promena uvedeni su svi sistemi za navodnjavanje – tifon, orošavanje i kap po kap. Tržište za sadnice, međutim, raste, posebno zahvaljujući sve većem broju amaterskih voćnjaka. #vocnesadnice