Severna Makedonija privremeno je obustavila isplatu sredstava iz IPARD programa EU, nakon što su u Agenciji za finansijsku podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju otkrivene sumnje na koruptivne aktivnosti u vezi sa dodelom evropskih fondov... Više [+]

Severna Makedonija privremeno je obustavila isplatu sredstava iz IPARD programa EU, nakon što su u Agenciji za finansijsku podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju otkrivene sumnje na koruptivne aktivnosti u vezi sa dodelom evropskih fondova. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, odluka o obustavi isplata doneta je nakon hapšenja direktora Agencije i još četiri osobe, osumnjičenih za davanje i primanje mita radi odobravanja sredstava firmi koja ne ispunjava propisane uslove. Odluka je odmah prosleđena Evropskoj komisiji, koja je pozdravila reakciju nacionalnih institucija i preduzete mere. Nacionalne strukture za upravljanje IPA/IPARD fondovima već su započele sprovođenje dodatnih kontrola. #ipard #korupcija
Foto: Pixabay

Drugim rebalansom budžeta grada Valjeva predviđeno je povećanje izdvajanja za poljoprivredu za još pet miliona dinara, čime će ukupna suma namenjena subvencijama u 2025. dostići rekordnih 130 miliona dinara – najviši iznos u poslednjih neko... Više [+]

Drugim rebalansom budžeta grada Valjeva predviđeno je povećanje izdvajanja za poljoprivredu za još pet miliona dinara, čime će ukupna suma namenjena subvencijama u 2025. dostići rekordnih 130 miliona dinara – najviši iznos u poslednjih nekoliko decenija. Budžetom je za ovu godinu prvobitno bilo planirano 125 miliona dinara, a sredstva su raspoređena kroz više programa podrške - najviše, 75 miliona dinara, za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Dodatno, 20 miliona dinara izdvojeno je za subvencionisanu kupovinu priplodnih junica, a pet miliona dinara za nabavku suprasnih nazimica. Podršku su dobili i voćari, ag rad je obezbedio i četiri miliona dinara za kreditnu podršku. #subvencije #valjevo

Ivanjički proizvođači krompira i ove godine završavaju sezonu s neizvesnošću oko plasmana. Iako je kvalitet roda dobar, dugotrajna suša smanjila je prinose, a konkurencija uvoznog krompira dodatno brine proizvođače. Na nadmorskoj visini od... Više [+]

Ivanjički proizvođači krompira i ove godine završavaju sezonu s neizvesnošću oko plasmana. Iako je kvalitet roda dobar, dugotrajna suša smanjila je prinose, a konkurencija uvoznog krompira dodatno brine proizvođače. Na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara, u selu Katići, Nešo Stojković uzgaja krompir na oko dva hektara, ali poslednjih godina beleži sve slabiji rod. ”Sve češće menjamo sorte, uslova za navodnjavanje nemamo, zavisimo od klime“, kaže Stojković. Iako su na pojedinim parcelama ostvareni prinosi i do 35 tona po hektaru, u većem delu ivanjičkog kraja rod je ispod proseka. Zbog brdskog terena i nedostatka sistema za navodnjavanje, budućnost proizvodnje zavisi od pronalaženja održivog rešenja. #ivanjickikrompir

U kineskom gradu Sjamenu otvorena je prva prodavnica srpskih proizvoda, u kojoj su kupcima dostupne rakije, vina, med, džemovi i drugi prehrambeni proizvodi sa oznakom ”proizvedeno u Srbiji“. Prodavnicu vodi kineski uvoznik Je Šivang, koji... Više [+]

U kineskom gradu Sjamenu otvorena je prva prodavnica srpskih proizvoda, u kojoj su kupcima dostupne rakije, vina, med, džemovi i drugi prehrambeni proizvodi sa oznakom ”proizvedeno u Srbiji“. Prodavnicu vodi kineski uvoznik Je Šivang, koji je srpske proizvode prvi put otkrio na ”Vinskoj viziji“ u Beogradu i od tada razvija tržište za domaće brendove. ”Kinezi posebno vole vino, rakiju, med i proizvode od 100% voća. Imamo i bar koji pravi koktele sa srpskom rakijom – jedan od njih ušao je među tri najprodavanija pića“, rekao je Šivang. Istovremeno, kineski lanac Sišan počeo je prodaju 75 srpskih proizvoda osam proizvođača, dok se novi kontingenti robe očekuju polovinom novembra. #proizvedenousrbiji

Pre sedam godina u mačvanskom selu Bogatić bilo je tek nekoliko romanovskih ovaca, a danas farma broji više od stotinu odraslih grla. Jagnjad se prodaje unapred, a većinu poslova vlasnici obavljaju sami – od ishrane i jagnjenja, do vakcinac... Više [+]

Pre sedam godina u mačvanskom selu Bogatić bilo je tek nekoliko romanovskih ovaca, a danas farma broji više od stotinu odraslih grla. Jagnjad se prodaje unapred, a većinu poslova vlasnici obavljaju sami – od ishrane i jagnjenja, do vakcinacije i prodaje. Romanovska rasa traži više pažnje, jer jedna ovca može da ojagnji i do šest jaganjaca, pa je pomoć nužna. Iako nema poljoprivredno obrazovanje, vlasnica farme Silvija Maletić znanje je stekla učenjem od veterinara i praktičara, pa danas samostalno vodi gazdinstvo. Stado je umatičeno, subvencije se ulažu u hranu, a sva ženska jagnjad za priplod već su rezervisana do sredine 2026. U planu je i izgradnja novog objekta kako bi se farma proširila. #romanovskaovca
Foto: Pexels

Interpol i njegovi partneri su u sredu pokrenuli akciju širom sveta za razbijanje kriminalnih bandi koje stoje iza ilegalne seče šuma, trgovine drvetom i iskopavanja zlata kao pokretača velikog krčenja šuma. Takvo delovanje, kažu iz Interpo... Više [+]

Interpol i njegovi partneri su u sredu pokrenuli akciju širom sveta za razbijanje kriminalnih bandi koje stoje iza ilegalne seče šuma, trgovine drvetom i iskopavanja zlata kao pokretača velikog krčenja šuma. Takvo delovanje, kažu iz Interpola, godišnje donosi milijarde dolara nezakonito stečene dobiti. Akcija je najavljena uoči samita UN o klimi COP30 u Brazilu, a fokusiraće se uglavnom na tropske šume u Brazilu, Ekvadoru, Indoneziji, Papui Novoj Gvineji i Peruu. "Kriminalci zarađuju milijarde pljačkajući šume sveta", rekao je generalni sekretar Interpola Valdesi Urkiza i dodao: "Jedini način da ih zaustavimo jeste odlučna akcija sprovođenja zakona i jaka međunarodna saradnja". #ilegalnasecasuma
Foto: Pexels

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbi... Više [+]

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama. Na početku berbe sorta ”gala” dostizala je 85–90 dinara, a potom pala na 60–65 dinara. Prošle godine Srbija je izvezla 115.500 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,79 €/kg. #proizvodnjajabuke

Na Beogradskom sajmu će se od 22. do 25. novembra održati manifestacija ”Vinska vizija Otvorenog Balkana“, jedan od najvećih vinskih i gastronomskih događaja u Evropi, koju organizuje Privredna komora Srbije. Više od 600 izlagača iz Srbije... Više [+]

Na Beogradskom sajmu će se od 22. do 25. novembra održati manifestacija ”Vinska vizija Otvorenog Balkana“, jedan od najvećih vinskih i gastronomskih događaja u Evropi, koju organizuje Privredna komora Srbije. Više od 600 izlagača iz Srbije i regiona predstaviće vina, destilate, delikatesnu hranu i turističke ponude, dok program obuhvata edukacije, radionice, master-klasove, degustacije i panel-diskusije. Sajam će ugostiti i stotine trgovaca, uvoznika i distributera, a profesionalcima je namenjena B2B platforma za poslovno povezivanje. Tokom manifestacije biće održana takmičenja „Open Balkan Wine Trophy“ i „Rakija Trophy“, dok će deo „Food Vision“ posetiocima ponuditi kulinarske spektakle. #vinskavizija #otvorenibalkan

U Prijepolju je 53 poljoprivrednika potpisalo ugovore sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Prijepolje o donaciji plastenika za unapređenje proizvodnje. Plastenici dimenzija 5x10,5 i 5x15 metara finansirani su iz Lokalnog fonda za razv... Više [+]

U Prijepolju je 53 poljoprivrednika potpisalo ugovore sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Prijepolje o donaciji plastenika za unapređenje proizvodnje. Plastenici dimenzija 5x10,5 i 5x15 metara finansirani su iz Lokalnog fonda za razvoj plasteničke proizvodnje, dok su korisnici učestvovali sa 10% vrednosti. Ukupan budžet projekta iznosio je 7,1 milion dinara – opština je obezbedila 5,2 miliona, a ostatak Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Obnovljene Crkve Isusa Hrista. ”Mali poljoprivredni proizvođači teško se prilagođavaju klimatskim promenama, a plastenici im omogućavaju stabilnije prinose tokom cele godine“, navela je Jelena Rakić iz Fondacije Ana i Vlade Divac. #plastenici #donacija
Foto: Fondacija Divac

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg... Više [+]

Zlatiborski okrug, sa više od 24.000 hektara pod voćem, uz Šumadijski, ima najveće površine pod zasadima u Srbiji. Iako poznat po malini, u ovom kraju najzastupljenija je šljiva. Godina je bila teška za voćare – kasni mraz, suša i rani sneg prepolovili su rod. Stručnjaci savetuju da se stabla dobro pripreme za zimu, pre svega plavim prskanjem, koje dezinfikuje rane nastale nakon opadanja lišća. Rani sneg polomio je grane u višim predelima, pa je, prema rečima Milenka Gavrilovića iz PSSS Užice, neophodno rezove zaštititi fito-balzamom posle tretiranja. Voćari, koji u užičkom kraju obrađuju više od 8.200 ha šljivika, nadaju se da će im naredna sezona doneti stabilnije vremenske uslove. #vocarstvo

U Srbiji je od 2012. do 2023. godine zabeleženo 1.228 šumskih požara na ukupno 37,8 hiljada hektara, navodi Državna revizorska institucija. Revizija je pokazala da nacionalni strateški okvir za upravljanje rizicima od požara nije uspostavlj... Više [+]

U Srbiji je od 2012. do 2023. godine zabeleženo 1.228 šumskih požara na ukupno 37,8 hiljada hektara, navodi Državna revizorska institucija. Revizija je pokazala da nacionalni strateški okvir za upravljanje rizicima od požara nije uspostavljen, a deo državnih šuma nije obuhvaćen sistemom gazdovanja zbog neusaglašenih katastarskih podataka. Kadrovski i tehnički kapaciteti su ograničeni – nedostaju sistemi za rano otkrivanje požara, mehanizacija je zastarela, a ulaganja u obnovu šuma nisu srazmerna obimu seče. DRI je preporučila Upravi za šume i javnim preduzećima ”Srbijašume“ i ”Vojvodinašume“ da unaprede prevenciju, nadzor i finansiranje kako bi se povećala efikasnost zaštite šuma. #sumskipozari
Foto: Pixabay

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu... Više [+]

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu. Prosečan građanin Nemačke tokom 2024. pojeo je 249 jaja i 13,6 kilograma živinskog mesa, što je rekordna potrošnja. I dok su domaće farme gotovo u potpunosti zadovoljile potrebe tržišta za pilećim mesom, u slučaju jaja to nije moguće – domaća proizvodnja pokriva tek oko 72% ukupne potražnje. U Nemačkoj je trenutno oko 44,6 miliona koka nosilja raspoređenih na oko 2.200 farmi, a najveći broj potiče iz podnog (25,5 miliona) i slobodnog uzgoja (11,3 miliona). #proizvodnjajaja #zivinarstvo
Foto: Pixabay

Savetodavna agencija Agronom SOS organizuje u petak, 7. novembra, na Topličkoj akademiji u Prokuplju, stručno savetovanje pod nazivom Upomoć 3, posvećeno temi Spoj sadašnjosti i budućnosti u voćarstvu. Cilj ovog okupljanja je da agronomima,... Više [+]

Savetodavna agencija Agronom SOS organizuje u petak, 7. novembra, na Topličkoj akademiji u Prokuplju, stručno savetovanje pod nazivom Upomoć 3, posvećeno temi Spoj sadašnjosti i budućnosti u voćarstvu. Cilj ovog okupljanja je da agronomima, voćarima i svima zainteresovanim za savremenu poljoprivredu ponudi priliku da čuju savete priznatih stručnjaka, razmene iskustva i upoznaju se sa najnovijim trendovima i tehnologijama u voćarskoj proizvodnji. Poseban akcenat biće na predstavljanju aplikacije Agronom SOS asistent, inovativnog digitalnog alata namenjenog voćarima, dok će u pauzi između panela učesnici imati priliku da prisustvuju degustaciji i ocenjivanju rakija. #agronomsos #vocarstvo

Iako je na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede u septembru dogovoreno da će velike uljare do 15. oktobra objaviti otkupnu cenu suncokreta ovogodišnjeg roda, to se još nije dogodilo. Rok je značajno probijen, ali se očekuje da cena bude po... Više [+]

Iako je na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede u septembru dogovoreno da će velike uljare do 15. oktobra objaviti otkupnu cenu suncokreta ovogodišnjeg roda, to se još nije dogodilo. Rok je značajno probijen, ali se očekuje da cena bude poznata do kraja nedelje. Predstavnici proizvođača navode da uljare odlažu odluku jer im ne ide u prilog rast cena sojinog, palminog i suncokretovog ulja na svetskim berzama. Jedan otkupljivač je nakratko ponudio cenu od 55 din/kg, ali je ponuda ubrzo povučena. Poljoprivrednici u Srbiji ističu da bi, uz očekivanu cenu od 61–62 din/kg, suncokret mogao biti najprofitabilnija kultura godine, a konačna odluka direktno će uticati i na maloprodajnu cenu ulja. #cenaulja
Foto: Pixabay

U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu održan je Treesury Forum 2025, na kojem je Kompanija Treesury predstavila model ”jedan token = jedno stablo leske“, koji investitorima omogućava prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i karbonskih kre... Više [+]

U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu održan je Treesury Forum 2025, na kojem je Kompanija Treesury predstavila model ”jedan token = jedno stablo leske“, koji investitorima omogućava prihod tokom 40 godina na osnovu prinosa i karbonskih kredita. ”Nekada ideja, danas realnost – posadili smo 53 ha plantaže lešnika u Čoki, finansirane prodajom digitalnih tokena koji funkcionišu kao zelene obveznice”, izjavio je Jovan Paunović, CEO kompanije Treesury. Predsednica ZSV-a Jelena Nestorov Bizonj ocenila je da je ovaj model značajan jer nudi alternativni izvor finansiranja u uslovima smanjene likvidnosti i ograničenog pristupa klasičnim kreditima, te može doprineti stabilnijem razvoju agrarnog sektora. #treesuryforum

Trideset četiri poljoprivrednika iz opštine Lučani potpisala su ugovore o donaciji plastenika sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Lučani. Plastenici dimenzija 6x21 metar finansirani su iz Lokalnog fonda za razvoj plasteničke proizvod... Više [+]

Trideset četiri poljoprivrednika iz opštine Lučani potpisala su ugovore o donaciji plastenika sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i Opštinom Lučani. Plastenici dimenzija 6x21 metar finansirani su iz Lokalnog fonda za razvoj plasteničke proizvodnje, dok korisnici učestvuju sa 20% vrednosti. Ukupan budžet iznosio je 5,6 miliona dinara, od čega je opština obezbedila četiri miliona, a ostatak Fondacija uz podršku Obnovljene Crkve Isusa Hrista. Zbog velikog interesovanja, budžet programa je ove godine uvećan, pa je plastenike dobilo duplo više proizvođača. Direktorka Fondacije Ana Košel navela je da uspeh prošlogodišnjeg programa pokazuje koliko su ovakvi projekti važni za jačanje seoskih porodica. #fondacijadivac #plastenici
Foto: Fondacija Divac

Zrenjaninska inicijativa IZRAZ saopštila je da su jezera u blizini ribnjaka Ečka, rezervata prirode ”Carska bara” i sela Belo Blato isušena i zapuštena. U nekada čistim jezerima Koča, Mika, Joca i Belo jezero sada su ostali mulj, smrad i uginula riba, navodi se u saopštenju. Inicijativa je u saopšte... Više [+]

Zrenjaninska inicijativa IZRAZ saopštila je da su jezera u blizini ribnjaka Ečka, rezervata prirode ”Carska bara” i sela Belo Blato isušena i zapuštena. U nekada čistim jezerima Koča, Mika, Joca i Belo jezero sada su ostali mulj, smrad i uginula riba, navodi se u saopštenju. Inicijativa je u saopštenju navela da su građani zabrinuti zbog toga i podsetila da su ta jezera bila prava oaza prirode za turiste iz svih krajeva Srbije i sveta. ”Od nekadašnjeg raja prirode ostala je tužna slika nebrige i propadanja“, navode iz inicijative. IZRAZ je pozvao građane da prisustvuju tribini o zaštiti životne sredine, koja će biti održana u četvrtak, 30. oktobra, u 19 časova u sali Mesne zajednice Belo Blato. #ečka #ribarstvo

Poznata po vinima nagrađivanim na Decanteru, Manastirska vinarija Bukovo sve više osvaja i ljubitelje rakije. Njeni destilati, poput rakije od crne tamjanike, Buk vinjaka i šljivovica od požegače i crvene ranke, prodaju se gotovo odmah po p... Više [+]

Poznata po vinima nagrađivanim na Decanteru, Manastirska vinarija Bukovo sve više osvaja i ljubitelje rakije. Njeni destilati, poput rakije od crne tamjanike, Buk vinjaka i šljivovica od požegače i crvene ranke, prodaju se gotovo odmah po puštanju na tržište. Na Bukovskom brdu, u nizu hrastovih buradi, ”žestina“ odležava u novom i korišćenom drvetu, što doprinosi bogatstvu ukusa. Otac Platon, koji vodi proizvodnju, ističe da se u manastiru rakija od šljive pravi od 2006. godine, dok je 2014. predstavljena prva trogodišnja Bukovska prepečenica. Buk vinjak se opisuje kao ravnopravan vrhunskim konjacima, dok loza od crne tamjanike nudi pun aromatski doživljaj ove autohtone sorte. #manastirbukovo #vinarija
Foto: Fb/Manastir Bukovo vinarija

U Šapcu je počela sezona kiseljenja kupusa, ali su cene ove jeseni znatno niže nego prošle godine. Na kvantaškoj pijaci glavica se prodaje za oko 30 dinara, dok je kod proizvođača na njivi 15–20 dinara po kilogramu. Proizvođač Dejan Gladovi... Više [+]

U Šapcu je počela sezona kiseljenja kupusa, ali su cene ove jeseni znatno niže nego prošle godine. Na kvantaškoj pijaci glavica se prodaje za oko 30 dinara, dok je kod proizvođača na njivi 15–20 dinara po kilogramu. Proizvođač Dejan Gladović iz Dublja kaže da se po ovim cenama proizvodnja ”ne isplati ni za osnovne troškove“ i da bi 30 dinara na njivi bila realna cena. Na njivama dominiraju sorte Potomak i Bravo, pogodne za kiseljenje i sitnijih glavica. Proizvođači navode da su uvećane površine pod kupusom dovele do pada cene — dok je prošle godine kilogram koštao i 100 dinara, sada je tri puta jeftiniji. U proseku, sa jednog hektara se ubere više od 50.000 glavica, odnosno oko 80 tona kupusa. #cenakupusa

Grad Vršac nastavlja podršku poljoprivrednicima, pa je Gradsko veće usvojilo Odluku o podsticajima za pčelare u 2025. godini, za šta je iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara. Pravo na korišćenje sredstava imaju registrovana poljoprivre... Više [+]

Grad Vršac nastavlja podršku poljoprivrednicima, pa je Gradsko veće usvojilo Odluku o podsticajima za pčelare u 2025. godini, za šta je iz budžeta izdvojeno četiri miliona dinara. Pravo na korišćenje sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva sa vršačkog područja sa 10 do 200 košnica, koja mogu ostvariti podsticaj do 500 dinara po košnici, odnosno do 80% vrednosti investicije. Sredstva će se dodeljivati po javnom pozivu. Podsticaji obuhvataju nabavku šećera, pogača, lekova za Varroa spp., vitaminsko-mineralnih dodataka i materijala za zimsku negu pčela. Kako se navodi, na teritoriji grada ima oko 16.000 košnica, a novom merom biće obuhvaćena polovina tog broja. #subvencije #kosnice