U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo,... Više [+]

U Kačarevu su uveliko počele pripreme za predstojeću Slaninijadu, pa brojne porodice ovih dana prave domaće mesne proizvode – najviše kobasice i suše slaninu, svako po svom receptu. Proizvođači kažu da im je hladno vreme posebno pogodovalo, jer niske temperature i mraz doprinose boljem sušenju i formiranju kvaliteta. Meštani naglašavaju da su za sušenje na banatskoj košavi neophodne visoke pušnice – što više, to bolje. Slanina se suši oko mesec dana, nakon čega je spremna za konzumaciju. U Turističkom društvu ”Slaninijada“ privode kraju pripreme za 39. festival domaće hrane, uz poruku da će kvalitet proizvoda ostati glavni adut manifestacije. Slaninijada počinje 19. februara i trajaće četiri dana. #slaninijada

Nakon snega, leda i pojačanog vetra u pojedinim delovima Srbije, plastenička proizvodnja našla se pod dodatnim pritiskom. Iako su proizvođači uspeli da zaštite povrće od niskih temperatura, naglo otapanje snega donelo je novu opasnost za sa... Više [+]

Nakon snega, leda i pojačanog vetra u pojedinim delovima Srbije, plastenička proizvodnja našla se pod dodatnim pritiskom. Iako su proizvođači uspeli da zaštite povrće od niskih temperatura, naglo otapanje snega donelo je novu opasnost za salatu, spanać i luk, jer ovim kulturama ne prija povećana vlaga u zemljištu. Stručnjaci upozoravaju da prezasićenost zemljišta vodom može ostaviti koren bez kiseonika, što dovodi do truljenja, uvenuća biljaka i slabijeg prinosa. Zorica Grbović iz PSSS Čačak navela je i da kombinacija niskih temperatura i visoke vlage pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Dodatni problem je kondenzacija na foliji plastenika, pogodna za širenje patogena. #plastenickaproizvodnja

U poslednje četiri godine investitori su ”obrisali” oko 830 milijardi dolara tržišne vrednosti sa akcija najvećih svetskih pivara, vinskih i destilerskih kompanija – signal da se navike potrošača menjaju brže nego što je industrija očekival... Više [+]

U poslednje četiri godine investitori su ”obrisali” oko 830 milijardi dolara tržišne vrednosti sa akcija najvećih svetskih pivara, vinskih i destilerskih kompanija – signal da se navike potrošača menjaju brže nego što je industrija očekivala, a Generacija Z je u centru preokreta. U SAD je udeo ljudi koji kažu da konzumiraju alkohol pao na 54%, najniži nivo u Gallupovom praćenju, dok je među uzrastom 18–34 godina stopa pala na 50%. Slični trendovi stižu iz Evrope: prema istraživanju koje prenosi Rojters, 71% potrošača kaže da kupuje ili konzumira manje alkohola, a „gotovo svaki četvrti” u grupi 25–35 godina potpuno ga je izbacio. Istovremeno, bezalkoholna pića zauzimaju sve veći deo tržišta. #generacijaz #konzumacijaalkohola

Traktori na ulicama ponovo su znak poljoprivrednog nezadovoljstva – i u Evropskoj uniji i u Srbiji. U EU protesti jačaju zbog sporazuma EU–Merkosur, uz strah da bi veći uvoz jeftinijih proizvoda, nastalih pod drugačijim standardima i nižim... Više [+]

Traktori na ulicama ponovo su znak poljoprivrednog nezadovoljstva – i u Evropskoj uniji i u Srbiji. U EU protesti jačaju zbog sporazuma EU–Merkosur, uz strah da bi veći uvoz jeftinijih proizvoda, nastalih pod drugačijim standardima i nižim troškovima, dodatno oborio otkupne cene i ugrozio domaće farme. Najveći otpor vidi se u stočarstvu, posebno u govedarstvu i živinarstvu. U Srbiji su povodi neposredniji: otkupne cene, pritisak uvoza i neizvesnost oko subvencija i pravila agrarne politike. Posebno je osetljiv mlečni sektor, gde proizvođači upozoravaju da rast troškova ne prati rast prihoda, dok promene uslova podrške i izostanak dijaloga povećavaju rizik – naročito za mala i srednja gazdinstva. Iako su razlozi različiti, poruka je slična: poljoprivrednici traže fer tržišna pravila, kontrolu standarda i predvidivu podršku kako bi proizvodnja ostala održiva i ekonomski isplativa. #protestipoljoprivrednika

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti,... Više [+]

Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu. Direktor Agrorazvoja Goran Marjanović ističe da je zahvaljujući rastu budžeta obnovljeno više od 70% mehanizacije, a kao naredni korak navodi razvoj prerađivačkih kapaciteta, posebno u mlekarstvu i voćarstvu. Najavljena su i veća ulaganja u arteške bunare. #agrarnibudzet #valjevo

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klima... Više [+]

Centar modernih veština pozvao je građanke i građane iz Ćićevca, Kraljeva, Subotice i Pirota da popune upitnik i uključe se u istraživanje u okviru projekta ”Ne pali vatru“, posvećenog prevenciji požara na otvorenom. Kako navode, zbog klimatskih promena požari su sve češći i javljaju se čak i zimi, a prvi požari na otvorenom poslednjih godina beleže se već u februaru. Cilj istraživanja je da se utvrdi koliko su građani informisani o rizicima, kakvi su stavovi o preventivnim merama, iskustva sa protivpožarnom zaštitom i nivo poverenja u nadležne institucije. U saopštenju se podseća da je tokom 2025. godine zabeleženo oko 4.000 požara na otvorenom, uz 169 izgubljenih života. #nepalivatru #pozarinaotvorenom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hrani... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je građane da u hladnim zimskim danima prihranjuju divlje ptice, kada im je zbog snežnog pokrivača otežano da pronađu hranu, ali i da se pridruže akciji građanske nauke ”Ptice moje hranilice“, koja će biti održana od 16. do 18. januara. Tokom ova tri dana potrebno je izdvojiti svega sat vremena, prepoznati i izbrojati ptice na hranilici ili u njenoj neposrednoj okolini (dvorište, park), a zatim podatke poslati putem onlajn formulara na platformi hranilice.pticesrbije.rs, gde su dostupna i pravila popisivanja, kao i praćenje rezultata u realnom vremenu. Društvo preporučuje prihranu sirovim semenkama suncokreta, prosom, lomljenom pšenicom i kukuruzom, ovsem, orasima i kikirikijem. Zrnevlje se, kako navode, može utopiti u neposoljen loj ili mast i okačiti napolju, što pticama predstavlja značajan izvor energije. Istovremeno apeluju da se ptice nikako ne hrane hlebom, jer je termički obrađen, sadrži so i aditive i može biti štetan po zdravlje i fizičku kondiciju ptica. #prihranaptica

Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je pose... Više [+]

Meštani brdsko-planinskih sela u okolini Valjeva kažu da pamte i jače zime, ali ne i da su bez struje ostajali duže od tri–četiri dana. Ove godine Božić su proslavili u mraku, jer su na električnu energiju čekali čak sedam dana, što je posebno teško palo porodicama sa decom i starijima, ali i domaćinstvima sa stokom. Na farmi Pavlovića u Beomuževiću, sa 150 grla, šest dana bez struje hrana je ručno mešana – oko 900 kilograma dnevno. Mnogi su se snalazili agregatima, a kada su stale pumpe, topio se sneg za napajanje stoke. U Valjevu su agregati prethodnih dana bili najtraženija roba. Vanredna situacija i dalje traje, a prijava štete, prema navodima iz Gradske uprave, još nije počela. #zima #agregati

Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede saopštila je da je zbog snega i niskih temperatura ozbiljno ugrožena divljač u lovištima širom Srbije. Divljač je u takvim okolnostima izložena nedostatku hrane, mrazu i otežanom kretanju, što može... Više [+]

Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede saopštila je da je zbog snega i niskih temperatura ozbiljno ugrožena divljač u lovištima širom Srbije. Divljač je u takvim okolnostima izložena nedostatku hrane, mrazu i otežanom kretanju, što može dovesti do uginuća i narušavanja stabilnosti populacija. Korisnicima lovišta naloženo je da pojačaju praćenje stanja na terenu, obezbede zimsku prihranu i očuvaju mir u lovištu. Ukoliko dođe do ugrožavanja divljači, moguće je uvesti privremenu zabranu lova, o čemu odlučuju korisnici lovišta u saradnji sa lovnim inspektorima. U slučaju zabrane, lov je moguć samo radi sprečavanja šteta od pojedinih predatora i u meri neophodnoj za zaštitu ljudi. #ugrozenadivljac
Foto: Pixabay

Svetske cene hrane smanjene su u decembru četvrti mesec uzastopno, pre svega zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, mesa i biljnih ulja, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO indeks cena hrane u decembru je iznosio... Više [+]

Svetske cene hrane smanjene su u decembru četvrti mesec uzastopno, pre svega zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, mesa i biljnih ulja, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO indeks cena hrane u decembru je iznosio 124,3 poena, što je manje nego u novembru (125,1) i 2,3 odsto niže nego pre godinu dana. Na nivou cele 2025. godine, indeks je u proseku iznosio 127,2 poena, odnosno 4,3% više nego 2024, jer su rast cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda nadmašili pad cena žitarica i šećera. U decembru su mlečni proizvodi pojeftinili 4,4% (pad cena putera usled veće ponude pavlake u Evropi), meso 1,3%, a biljna ulja 0,2%. Istovremeno, žitarice su poskupele 1,7 odsto. #cenehrane

Broj insekata oprašivača je u padu, pokazuje istraživanje tima sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, zasnovano na višedecenijskom praćenju. Naučnici sa Departmana za biologiju i ekologiju, koji se već 40 godina bave polinatorima,... Više [+]

Broj insekata oprašivača je u padu, pokazuje istraživanje tima sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, zasnovano na višedecenijskom praćenju. Naučnici sa Departmana za biologiju i ekologiju, koji se već 40 godina bave polinatorima, navode da su u poslednjih 15 godina uočili nestanak više vrsta, pre svega zbog klimatskih promena i neadekvatne upotrebe pesticida. Prof. dr Ante Vujić upozorava da je reč o ”trci sa vremenom“, jer bi nestanak oprašivača imao teške posledice po prirodu i ekonomiju. U cilju zaštite, od 2027. najavljeno je uvođenje zakona o obnavljanju prirode, a novosadski tim će u okviru evropskih projekata obučavati naučnike za posmatranje polinatora. #insektioprasivaci

Prema procenama, pšenica bi ovog leta u Srbiji mogla da se žanje sa više od 600.000 hektara, a neki stručnjaci navode da je pod žitom čak oko 700.000 hektara, što je približno 10 odsto više nego prošle godine, dok zvanični podaci još nisu o... Više [+]

Prema procenama, pšenica bi ovog leta u Srbiji mogla da se žanje sa više od 600.000 hektara, a neki stručnjaci navode da je pod žitom čak oko 700.000 hektara, što je približno 10 odsto više nego prošle godine, dok zvanični podaci još nisu objavljeni. Dr Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu napominje da sneg ima dvostruku ulogu: štiti useve od niskih temperatura i obezbeđuje vlagu za zemljište. Kako ističe, snežni pokrivač je duže prisutan na severu, dok je na jugu tek poslednjih dana. Pšenica posejana u optimalnom roku je u fazi bokorenja i najotpornija, a kasnije posejani usevi su u ranijoj fazi razvoja, ali ih sneg takođe štiti. #sneznipokrivac

Nakon mobilizacije oko 10.000 poljoprivrednika iz svih 27 članica EU 18. decembra, ministri poljoprivrede EU održali su vanredni sastanak sa komesarom Hansenom, kako bi razmotrili hitne probleme koje je sektor izneo na terenu. Udruženja Kop... Više [+]

Nakon mobilizacije oko 10.000 poljoprivrednika iz svih 27 članica EU 18. decembra, ministri poljoprivrede EU održali su vanredni sastanak sa komesarom Hansenom, kako bi razmotrili hitne probleme koje je sektor izneo na terenu. Udruženja Kopa i Kogeka, pozdravile su reagovanje institucija ali, kako navode, izostali su jasni signali promene, pa postoji rizik da strukturni problemi ostanu nerešeni, uz posledice po konkurentnost i stabilnost poljoprivrede i bezbednost hrane u Evropi. Kada je reč o ZPP-u posle 2027., Kopa i Kogeka upozoravaju da se predloženim pristupom produbljuju razlike među državama članicama i potkopava jedinstveno tržište, dok pitanje prihoda poljoprivrednika ostaje ugroženo. #copacogeka #zajednickapoljoprivrednapolitika
Foto: Pixabay

Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama trajaće do 28. januara, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Predstavljanje nacrta biće održano 23. januara u Privrednoj komori Srbije, gde će javnosti biti objašnjena predložena rešenja i... Više [+]

Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama trajaće do 28. januara, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Predstavljanje nacrta biće održano 23. januara u Privrednoj komori Srbije, gde će javnosti biti objašnjena predložena rešenja i očekivani efekti primene. Ministarstvo navodi da je cilj zakona da spreči nepoštene trgovačke prakse i uvede fer i transparentnije odnose između trgovaca, proizvođača i prerađivača, kao i primarnih poljoprivrednih proizvođača. Određeni nameti koji su do sada opterećivali dobavljače bili bi trajno zabranjeni. Ministarstvo je pozvalo stručnu i širu javnost, kao i poljoprivrednike i privredne subjekte, da u predviđenom roku dostave komentare i predloge. #trgovackeprakse

Iako zvuči kao metafora, ”krađa vetra“ postaje sve ozbiljniji problem u proizvodnji energije iz vetra. Ovaj fenomen nastaje kada se vetroelektrane grade previše blizu jedna drugoj, zbog čega lopatice rotora usporavaju protok vazduha i smanj... Više [+]

Iako zvuči kao metafora, ”krađa vetra“ postaje sve ozbiljniji problem u proizvodnji energije iz vetra. Ovaj fenomen nastaje kada se vetroelektrane grade previše blizu jedna drugoj, zbog čega lopatice rotora usporavaju protok vazduha i smanjuju količinu energije dostupne susednim turbinama. Rezultat je manja proizvodnja električne energije, a problem je trenutno najizraženiji u Severnom moru. Stručnjaci upozoravaju da vetar, iako obnovljiv, nije neograničen resurs i da prevelika gustina vetroelektrana može dovesti do značajnog pada prinosa –i do 30% u odnosu na planirano. Dodatni izazov predstavljaju sve veće turbine, čiji rotori dodatno pojačavaju efekat usporavanja vazdušnih struja. #vetroparkovi
Foto: Pixabay

Na Vršačkim planinama, gde je pre samo pet godina populacija jelena bila svedena gotovo na biološki minimum, danas se razvija najveći i najznačajniji centar za uzgoj i raseljavanje karpatskog jelena u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Povratak... Više [+]

Na Vršačkim planinama, gde je pre samo pet godina populacija jelena bila svedena gotovo na biološki minimum, danas se razvija najveći i najznačajniji centar za uzgoj i raseljavanje karpatskog jelena u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Povratak ove vrste već daje vidljive rezultate u prirodi – beleži se stabilizacija ekosistema, a prema navodima sa terena povećan je i broj vukova, što stručnjaci tumače kao pokazatelj da se prirodna ravnoteža vraća. Projekat je pokrenut 2020. godine, kada je na ovo područje naseljen prvi matični fond od 50 jedinki. Danas u slobodnoj prirodi na Vršačkim planinama živi oko 100 jelena, dok se u uzgajalištu nalazi još oko 70 jedinki.
Foto: Pixabay

Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona... Više [+]

Iako je posle Nemačke drugi najveći proizvođač božićnih jelki u Evropi, Danska je najveći svetski izvoznik, kaže Klaus Jeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. Iz ove zemlje svake godine se izveze oko devet miliona jelki, od čega polovina završi na nemačkom tržištu, dok se ostatak šalje širom Evrope, ali i u udaljene destinacije poput Dubaija, Vijetnama i Hongkonga. Božićne jelke u Danskoj se gaje na oko 20.000 hektara, a samo tokom 2024. godine ovaj sektor ostvario je prihod od oko 160 miliona evra. Ključ uspeha danske proizvodnje je nordmanska (kavkaska) jela, koja je još osamdesetih godina potisnula smrču i postala najtraženija božićna jelka u Evropi. #bozicnajelka
Foto: Pexels

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila naj... Više [+]

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je potvrdila ulazak klimatskog sistema u novi režim. Podaci programa Kopernikus pokazuju da je 2025. bila druga ili treća najtoplija godina ikada, čime je period 2023.–2025. postao najtopliji trogodišnji niz u istoriji. Posebno zabrinjava činjenica da je, uprkos očekivanom zahlađenju usled pojave La Ninje, globalna temperatura ostala izuzetno visoka, što ukazuje da je prag od 1,5 °C već postao realnost, a ne upozorenje. #klimatskepromene

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije, institucije i organizacije da se prijave za učešće u poseti privredno-državne delegacije Republike Srbije međunarodnom sajmu KEY Energy Transition, koji će biti održan od 4. do 6. marta 2026. u... Više [+]

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije, institucije i organizacije da se prijave za učešće u poseti privredno-državne delegacije Republike Srbije međunarodnom sajmu KEY Energy Transition, koji će biti održan od 4. do 6. marta 2026. u Rimini Expo centru. Ova manifestacija posvećena je obnovljivim izvorima energije i energetskoj tranziciji, sa fokusom na solarnu i energiju vetra, skladištenje energije, energetsku efikasnost, električnu mobilnost i održive gradove. Za 20 učesnika iz Srbije obezbeđeni su besplatan smeštaj sa doručkom, lokalni transferi i ulaznice za sajam. Rok za prijavu je 19. januar 2026. godine, a prednost će imati subjekti čija je delatnost povezana sa temama sajma. #obnovljiviizvorienergije

Vlada Srbije usvojila je Pravilnik kojim se uređuje oblast starih i umetničkih zanata, kao i poslova domaće radinosti, sa ciljem očuvanja tradicionalnih tehnika izrade i autentičnih veština. Dokument precizira koje se delatnosti smatraju st... Više [+]

Vlada Srbije usvojila je Pravilnik kojim se uređuje oblast starih i umetničkih zanata, kao i poslova domaće radinosti, sa ciljem očuvanja tradicionalnih tehnika izrade i autentičnih veština. Dokument precizira koje se delatnosti smatraju starim zanatima, način njihovog sertifikovanja i vođenje posebne evidencije izdatih dozvola. Pravilnikom je obuhvaćen širok spektar zanata – od obrade gline, metala, drveta, do retkih veština i tradicionalne proizvodnje hrane. Domaća radinost definisana je kao delatnost zasnovana pretežno na ručnom radu i estetskim obeležjima narodne umetnosti. Proizvodi iz ovih oblasti mogu nositi posebne oznake porekla, isključivo na osnovu sertifikata nadležnog ministarstva. #starizanati