Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i Levente Mađar, zamenik ministra spoljne trgovine Mađarske najavili su dva nova konkursa Fondacije Prosperitati. Konkursni okvir iznosi tri milijarde forinti u dinarskoj protivrednosti.... Više [+]

Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i Levente Mađar, zamenik ministra spoljne trgovine Mađarske najavili su dva nova konkursa Fondacije Prosperitati. Konkursni okvir iznosi tri milijarde forinti u dinarskoj protivrednosti. Mađar je naglasio da je cilj investicija osnaživanje ekonomskog sistema koji je u vlasništvu vojvođanskih Mađara, na način da ne samo opstane, već i da postane značajan i izvan granica i tako pruži sliku buduće stabilnosti za vojvođansku omladinu što ovu zajednicu čini konkurentnom. U okviru ulaganja u narednoj godini četiri miliona evra obezbeđeno je za kupovinu kuća, što znači oko 15 hiljada evra bespovratne pomoći po podnosiocu molbe, naglasio je Pastor. #fondacijaprosperitati

Umrežavanje poljoprivrednih proizvođača i udruženja ključno je za jačanje konkurentnosti, efikasnije zagovaranje i dugoročni opstanak mladih na selu, zaključeno je na dvodnevnoj edukativnoj obuci održanoj u Sokobanji, u organizaciji udružen... Više [+]

Umrežavanje poljoprivrednih proizvođača i udruženja ključno je za jačanje konkurentnosti, efikasnije zagovaranje i dugoročni opstanak mladih na selu, zaključeno je na dvodnevnoj edukativnoj obuci održanoj u Sokobanji, u organizaciji udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije.
Obuka je bila posvećena unapređenju sistema podrške poljoprivredi, sa fokusom na pravni okvir, finansiranje i značaj udruživanja mladih proizvođača, sa ciljem jačanja njihovog zajedničkog glasa u kreiranju agrarnih politika. Kako je istakao Oliver Aleksić, poljoprivrednici sa lokala najbolje prepoznaju sopstvene potrebe, ali samo zajedničkim delovanjem mogu efikasno da utiču na donosioce odluka.
Na obuci su učestvovali predstavnici petnaestak udruženja, uglavnom sa juga Srbije, regiona koji se suočava sa brojnim razvojnim i demografskim izazovima. Učesnici su ocenili da je formiranje mreže udruženja neophodno za snažnije zagovaranje, jer organizovan nastup značajno povećava šanse da se problemi i potrebe mladih poljoprivrednika čuju na lokalnom i nacionalnom nivou. #umrezavanjepoljoprivrednika

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podseća građane da je u toku sezona zimske prihrane ptica i ističe da ova aktivnost, osim što pomaže pticama da lakše prežive zimu, ima i dokazano pozitivan uticaj na mentalno zdravlje ljudi. U... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podseća građane da je u toku sezona zimske prihrane ptica i ističe da ova aktivnost, osim što pomaže pticama da lakše prežive zimu, ima i dokazano pozitivan uticaj na mentalno zdravlje ljudi. U uslovima pojačanog stresa, digitalne iscrpljenosti i društvenih tenzija, posmatranje ptica predstavlja jednostavan i dostupan način da se ponovo uspostavi veza sa prirodom. DZPPS poziva građane da se uključe u prihranu ptica i da iskustvo posmatranja provere u praksi. Saveti o pravilnoj prihrani dostupni su na sajtu hranilice.pticesrbije.rs, dok će se od 16. do 18. januara naredne godine održati i tradicionalna akcija ”Ptice moje hranilice“. #zastitaptica #pticemojehranilice

Prema podacima iz 2023. godine, oko 40% teritorije Srbije prekriveno je šumama, a Vlada je pošumljavanje označila kao jedan od prioriteta u narednom periodu. U sektoru uslužnih delatnosti povezanih sa šumarstvom u Srbiji posluju 324 preduze... Više [+]

Prema podacima iz 2023. godine, oko 40% teritorije Srbije prekriveno je šumama, a Vlada je pošumljavanje označila kao jedan od prioriteta u narednom periodu. U sektoru uslužnih delatnosti povezanih sa šumarstvom u Srbiji posluju 324 preduzeća, koja su u 2024. ostvarila ukupnu dobit od 73,9 miliona dinara. Dejan Ćora, vlasnik firme Veka-Valmet iz Čeneja, ističe da sektor opterećuju visoki troškovi mehanizacije i nedostatak subvencija. ”Jedna mašina košta oko 500.000 evra, a država ne nudi podsticaje za njihovu nabavku, za razliku od pojedinih zemalja u regionu“, kaže Ćora. Problem predstavlja i nedostatak radne snage, ali i praksa da poslove dobijaju firme koje nemaju kapacitete da ih realizuju. #sumarstvo #secasuma

Zaštita autentičnih proizvoda i očuvanje kvaliteta jedan su od najvećih izazova za male proizvođače hrane u Srbiji. Na primeru Leskovačkog ajvara, proizvoda sa zaštićenim Imenom porekla, jasno se vidi koliko je teško sačuvati tradiciju, sta... Više [+]

Zaštita autentičnih proizvoda i očuvanje kvaliteta jedan su od najvećih izazova za male proizvođače hrane u Srbiji. Na primeru Leskovačkog ajvara, proizvoda sa zaštićenim Imenom porekla, jasno se vidi koliko je teško sačuvati tradiciju, standard i tržišnu prepoznatljivost bez snažnije institucionalne podrške. Stevica Marković, iz Brestovca kod Leskovca, proizvođač i član Udruženja Leskovački ajvar, objašnjava da je suština Imena porekla u strogoj vezi proizvoda sa teritorijom Leskovačke kotline – ne samo da se ajvar mora proizvoditi na tom području, već i sirovina mora poticati isključivo sa te teritorije. Upravo po tome se ime porekla razlikuje od geografske oznake porekla, koja je vezana samo za mesto proizvodnje. Zvanično rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu udruženje je dobilo još 2012. godine. Cena kvaliteta, kako ističe Marković, najviše se ogleda u troškovima radne snage, jer se gotovo čitav proces proizvodnje obavlja ručno. Dodatni problem predstavljaju i smanjeni prinosi paprike, koji su sve izraženiji zbog klimatskih promena, što dodatno utiče na rast proizvodnih troškova. Ovo udruženje danas se suočava sa ozbiljnim problemom opstanka. U trenutku osnivanja brojalo je 25 članova, dok su trenutno aktivna svega tri proizvođača. #leskovackiajvar

U poslednjih mesec i po dana cena tovljenika u Srbiji beleži nagli pad, pa je u pojedinim krajevima, poput Mačve, kilogram žive mere pao na oko 170 dinara. Proizvođači kao glavni razlog navode prekomeran uvoz svinjskog mesa, zbog čega domać... Više [+]

U poslednjih mesec i po dana cena tovljenika u Srbiji beleži nagli pad, pa je u pojedinim krajevima, poput Mačve, kilogram žive mere pao na oko 170 dinara. Proizvođači kao glavni razlog navode prekomeran uvoz svinjskog mesa, zbog čega domaća proizvodnja postaje sve neisplativija. Kako ističu uzgajivači, nestabilne otkupne cene prate ih godinama, zbog čega su mnogi već odustali od svinjarstva. U Uniji proizvođača svinja Srbije upozoravaju da domaći proizvođači nisu konkurentni zbog viših troškova proizvodnje i nižih subvencija u poređenju sa drugim zemljama, kao i da ne postoje jasni mehanizmi zaštite domaće proizvodnje. Iako otkupna cena žive mere pada, proizvođači navode da je otkup slab. #cenatovljenika
Foto: Pexels

U šljivicima valjevskog kraja počela je rezidba, a stručnjaci poručuju da je ove godine posebno važna, jer je prethodna sezona bila slabo rodna, pa stabla sada imaju izuzetno mnogo cvetnih pupoljaka. Procene pokazuju da će više od polovine... Više [+]

U šljivicima valjevskog kraja počela je rezidba, a stručnjaci poručuju da je ove godine posebno važna, jer je prethodna sezona bila slabo rodna, pa stabla sada imaju izuzetno mnogo cvetnih pupoljaka. Procene pokazuju da će više od polovine rodnih grančica morati da se ukloni kako bi se obezbedilo pravilno cvetanje i stabilan prinos. Poljoprivrednici već koriste povoljne decembarske dane za radove, a mnogi angažuju iskusne rezače zbog obimnog posla. Iz PSSS Valjevo naglašavaju da je bolje orezati i delimično nego uopšte ne orezati, ali da pravilna rezidba daje najbolje rezultate. Stručne službe pozivaju posebno mlade voćare da potraže savet kako bi posao bio urađen pravilno. #rezidbasljive

I pored teških vremenskih uslova ove godine, veliki povrtari u leskovačkom kraju ne miruju. U plastenicima zadruge ”Zelena zvezda“ u Vinarcu u decembru počinje berba zelene salate, koja je donela dobru zaradu zahvaljujući stabilnoj potražnj... Više [+]

I pored teških vremenskih uslova ove godine, veliki povrtari u leskovačkom kraju ne miruju. U plastenicima zadruge ”Zelena zvezda“ u Vinarcu u decembru počinje berba zelene salate, koja je donela dobru zaradu zahvaljujući stabilnoj potražnji i izvozu ka Rumuniji. ”Trenutna cena je oko 20 dinara i nije loša. Izvoz kreće kada se pojavi veća količina robe”, kaže direktor zadruge Đorđe Micić. Na dva hektara zadruga godišnje proizvede oko 300 tona povrća, a od četrdesetak kooperanata otkupljuju višestruko više krastavca, kupusa, paprike i paradajza. Veći deo proizvodnje plasira se na domaće tržište. ”Planiranje proizvodnje sa kooperantima je ključno da bismo izbegli viškove”, objašnjava Micić. #plastenickaproizvodnja

U organizaciji Specijalnog rezervata prirode Zasavica, u subotu, 13. decembra, biće održana tradicionalna privredno–turistička manifestacija Dan mangulice – sremski svinjokolj. Ova manifestacija posvećena je mangulici, autohtonoj svinji koj... Više [+]

U organizaciji Specijalnog rezervata prirode Zasavica, u subotu, 13. decembra, biće održana tradicionalna privredno–turistička manifestacija Dan mangulice – sremski svinjokolj. Ova manifestacija posvećena je mangulici, autohtonoj svinji koja je tokom čitavog XIX i prve polovine XX veka bila jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije, kao i ključna namirnica u ishrani stanovništva Srema. Mangulica je stara sorta iz 19. veka, cenjena zbog činjenice da njena masnoća ne sadrži holesterol. Posetioci će u okviru manifestacije moći da se upoznaju sa sremskim običajima svinjokolja, degustiraju proizvode od mangulice, kupe sveže meso, čvarke i različite prerađevine, kao i da probaju čuvene salčiće.

Drugi ciklus Agrobiznis škole kompanije Al Dahra završen je prezentacijama 15 polaznika koji su gotovo godinu dana radili sa mentorima na savremenim temama u agraru. Za najbolju studentkinju proglašena je Nina Davidovski, dok je drugo mesto... Više [+]

Drugi ciklus Agrobiznis škole kompanije Al Dahra završen je prezentacijama 15 polaznika koji su gotovo godinu dana radili sa mentorima na savremenim temama u agraru. Za najbolju studentkinju proglašena je Nina Davidovski, dok je drugo mesto osvojio Luka Stefanović, sa samo jednim bodom zaostatka. Nina je žiri uverila radom o ubrzanju procesa prijema žitarica u silosima, ističući da joj je program doneo dragoceno praktično iskustvo iz bezbednosti hrane i kontrole kvaliteta. Generalni direktor Al Dahra Srbija Dušan Radičević poručio je da su studenti pokazali visok nivo znanja i inovativnosti, dok kompanija kroz ovaj program nastavlja da podržava mlade stručnjake i razvoj poljoprivrede u Srbiji. #agrobiznisskola #aldahra

Živinarski sektor u Srbiji ima značajan izvozni potencijal, posebno kada je reč o plasmanu pilećeg mesa i konzumnih jaja na tržište Evropske unije. Ipak, brojni nerešeni problemi i višegodišnje administrativne prepreke onemogućavaju proizvo... Više [+]

Živinarski sektor u Srbiji ima značajan izvozni potencijal, posebno kada je reč o plasmanu pilećeg mesa i konzumnih jaja na tržište Evropske unije. Ipak, brojni nerešeni problemi i višegodišnje administrativne prepreke onemogućavaju proizvođačima da svoje proizvode plasiraju izvan regiona. Na inicijativu predstavnika živinarskog sektora, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež organizovao je sastanak posvećen analiziranju ključnih izaziva i mogućnosti za ubrzanje izvoznih procedura. Kako je saopštila PKS, Čadež je razgovarao sa članovima udruženja ”Zajednica živinara“ i Grupacije za živinarstvo o glavnom problemu koji koči sektor – nemogućnosti izvoza proizvoda u EU zbog neusklađenih procedura. Na sastanku je dogovoreno formiranje radne grupe koju će činiti predstavnici proizvođača, PKS, Uprave za veterinu i Ministarstva poljoprivrede. Zadatak ove grupe biće da u najkraćem roku pripremi konkretne predloge i inicijative za rešavanje administrativnih i tehničkih prepreka. #zivinarstvo
Foto: Pexels

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije učestvuju u međunarodnom projektu LIFE Danube Free Sky, u okviru kojeg su tokom prethodnih pet godina sprovedene mere za smanjenje stradanja ptica na dalekovodima du... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije učestvuju u međunarodnom projektu LIFE Danube Free Sky, u okviru kojeg su tokom prethodnih pet godina sprovedene mere za smanjenje stradanja ptica na dalekovodima duž Dunava. Stradanje na dalekovodima jedna je od najozbiljnijih pretnji migratornim vrstama. U Srbiji su u okviru projekta postavljeni diverteri na 40 km dalekovoda radi bolje vidljivosti žica, dok je 576 stubova izolovano kako bi se sprečili strujni udari. Obuka u Nišu 12. i 13. decembra obuhvata teorijski i praktični deo, uključujući učenje metoda pretrage terena i prikupljanja podataka o stradanju ptica. Prijave su dostupne putem formulara DZPPS-a. #zastitaptica
Foto: DZZPS

Jesenja setva pšenice u Srbiji završena je početkom decembra, a procenjuje se da je zasejano oko 630.000 hektara, što je za oko 25.000 hektara više nego prethodne godine. Na vojvođanskim njivama primećeno je duplo više parcela pod pšenicom... Više [+]

Jesenja setva pšenice u Srbiji završena je početkom decembra, a procenjuje se da je zasejano oko 630.000 hektara, što je za oko 25.000 hektara više nego prethodne godine. Na vojvođanskim njivama primećeno je duplo više parcela pod pšenicom nego u poslednjih 20 godina, uprkos tome što cena pšenice na berzi pada, trenutno iznosi 20,60 din/kg. Povećanje setvenih površina dogodilo se iako ratarii naglašavaju da je gajenje pšenice izuzetno zahtevno, a prinos od 5t/ha jedva pokriva troškove. Glavni razlog za povećanu setvu leži u tome što ratari pšenicu vide kao "sigurniju" kulturu koja im omogućava da izbegnu veće gubitke u neizvesnim tržišnim uslovima, kao i zbog boljih jesenjih vremenskih uslova. #setvapsenice

Vlada Srbije je izmenila Uredbu o fiskalizaciji i još jednom pomerila rok za obavezu korišćenja elektronskih fiskalnih uređaja za prodavce koji robu i usluge nude na pijačnim tezgama. Prvobitno predviđen za kraj 2025. godine, novi rok za uv... Više [+]

Vlada Srbije je izmenila Uredbu o fiskalizaciji i još jednom pomerila rok za obavezu korišćenja elektronskih fiskalnih uređaja za prodavce koji robu i usluge nude na pijačnim tezgama. Prvobitno predviđen za kraj 2025. godine, novi rok za uvođenje fiskalnih kasa je sada 31. decembar 2026. godine. Ovo odlaganje, koje se događa više puta od 2022. godine, odnosi se na preduzetnike koji na pijacama prodaju robu široke potrošnje, prerađene prehrambene proizvode ili uvozno voće i povrće. Podsećanja radi, registrovani poljoprivredni proizvođači koji prodaju sopstvene proizvode nisu obveznici fiskalizacije. Ostaje otvoreno pitanje da li će obaveza fiskalizacije biti zaista uvedena od 2027. godine. #pijace #fiskalizacija

Korišćeno ulje za prženje postalo je meta organizovanih krađa širom Nemačke, jer njegova vrednost na tržištu – zbog upotrebe u biodizelu – dostiže i 900 evra po toni. Restorani ulje prodaju reciklažnim firmama, ali kriminalne grupe ga sve č... Više [+]

Korišćeno ulje za prženje postalo je meta organizovanih krađa širom Nemačke, jer njegova vrednost na tržištu – zbog upotrebe u biodizelu – dostiže i 900 evra po toni. Restorani ulje prodaju reciklažnim firmama, ali kriminalne grupe ga sve češće kradu direktno iz njihovih dvorišta, što potvrđuju brojni snimci nadzornih kamera. Samo jedna firma u Porajnju Palatinatu prijavila je 40.000 evra štete ove godine, uz dve do tri krađe dnevno. Udruženje BDE upozorava da je reč o raširenom i organizovanom kriminalu, ali policija najčešće reaguje tek na pojedinačne slučajeve. Neke kompanije sada opremaju kontejnere GPS uređajima, prateći kako ukradeno ulje završava u inostranstvu, najčešće u Holandiji. #reciklazaulja

Na 19. Sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu glavna nagrada dodeljena je mlekari Naša Zlatka iz Čajetine za kompletnu paletu proizvoda. Ostale nagrade pripale su mlekari Suvobor, kompaniji Piroćanci i proizvođačima bio mleka iz Pribo... Više [+]

Na 19. Sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu glavna nagrada dodeljena je mlekari Naša Zlatka iz Čajetine za kompletnu paletu proizvoda. Ostale nagrade pripale su mlekari Suvobor, kompaniji Piroćanci i proizvođačima bio mleka iz Priboja, dok su specijalna priznanja dobili Moravka, Sokobanjac Mladenovac i vinarija Simić iz Aleksandrovca. Zahvalnice za doprinos organizaciji manifestacije uručene su Privrednoj komori Beograda, Ministarstvu poljoprivrede, Turističkoj organizaciji Pirot, Zadružnim savezima i lokalnim samoupravama. Ovogodišnji sajam zainteresovao je veliki broj posetilaca uz ocene organizatora da je važno očuvati i promovisati domaće, autentične proizvode. #sajametnohraneipica #nasazlatka
Foto: Mlekara naša zlatka

Na 16. CSR & ESG Forumu u Beogradu dodeljena su priznanja kompanijama i inicijativama koje su ostvarile najveći društveni, ekološki i inkluzivni uticaj tokom godine. Među nagrađenim projektima nalaze se i ”Naše selo” i ”Digitalno selo“ Delt... Više [+]

Na 16. CSR & ESG Forumu u Beogradu dodeljena su priznanja kompanijama i inicijativama koje su ostvarile najveći društveni, ekološki i inkluzivni uticaj tokom godine. Među nagrađenim projektima nalaze se i ”Naše selo” i ”Digitalno selo“ Delta Holdinga, inicijative usmerena na ruralni razvoj i digitalizaciju ruralnih sredina, jačanje lokalnih zajednica i unapređenje pristupa modernim tehnologijama na selu — što je ocenjeno kao značajan doprinos održivom razvoju i ravnomernijem regionalnom rastu. U oblasti podrške poljoprivredi istakao se i ”NLB Organic konkurs“ NLB Komercijalne banke, koji kontinuirano podstiče razvoj organske proizvodnje i osnažuje mala gazdinstva širom Srbije. #inkluzija
Foto: Nemanja Knežević

Vetropark Samoš, planiran kao najveći u Srbiji (923 MW), trebalo je da bude simbol energetskog napretka, ali je postao primer spornog planiranja i zanemarivanja zaštite prirode. Zbog blizine meteorološkog radara Samoš, vetroturbine ne mogu... Više [+]

Vetropark Samoš, planiran kao najveći u Srbiji (923 MW), trebalo je da bude simbol energetskog napretka, ali je postao primer spornog planiranja i zanemarivanja zaštite prirode. Zbog blizine meteorološkog radara Samoš, vetroturbine ne mogu da rade, pa je predloženo izmeštanje radara na Gudurički vrh, najstrože zaštićeno područje Vršačkih planina. Ta odluka izazvala je snažno protivljenje lokalne zajednice i ekoloških organizacija, koje upozoravaju na narušavanje ekosistema i zakonske zaštite prostora. Struka navodi da je Srbija van zaštićenih područja raspolaže vetropotencijalom od 11,5 GW, što pokazuje da postoje brojne druge pogodne lokacije. Iako su građani Vršca uspeli da lokalna skupština odbaci izmeštanje radara, odluka je prešla na pokrajinski nivo, gde se i dalje razmatra izmena prostornog plana. RERI i Ekološki centar Stanište najavljuju pravnu borbu, upozoravajući da bi izgradnja radara u zaštićenom području stvorila opasan presedan. Istovremeno, meštani Kovačice negoduju jer je prostor već opterećen postojećim vetroparkovima i najavom novih projekata. #obnovljiviizvorienergije
Foto: Pixabay

Prošlo je nedelju dana otkako su predstavnici mesnoprerađivačke industrije zatražili od Ministarstva poljoprivrede da ubrza procedure za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok odgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitil... Više [+]

Prošlo je nedelju dana otkako su predstavnici mesnoprerađivačke industrije zatražili od Ministarstva poljoprivrede da ubrza procedure za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok odgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Iako je domaći stočni fond znatno smanjen. Profesor Poljoprivrednog fakulteta i akademik Cvijan Mekić kaže da Srbija i dalje može da podmiri svoje potrebe za svežim svinjskim mesom. ”Opravdan je samo uvoz zamrznutog mesa za preradu“, naglašava Mekić, upozoravajući da nedostatak kontrole i sledljivosti dovodi do toga da se zaleđeno meso prodaje kao sveže. Govoreći o slabom otkupu domaćih svinja, Mekić ocenjuje da je trenutna kriza posledica dugogodišnje nebrige. #uvozmesa

Poljska, najveći proizvođač krzna u Evropi, usvojila je zakon kojim se zabranjuje otvaranje novih farmi krzna, dok postojeće moraju biti zatvorene do 2033. godine. Predsednik Karol Navrocki potpisao je Zakon o zaštiti životinja, čime je Pol... Više [+]

Poljska, najveći proizvođač krzna u Evropi, usvojila je zakon kojim se zabranjuje otvaranje novih farmi krzna, dok postojeće moraju biti zatvorene do 2033. godine. Predsednik Karol Navrocki potpisao je Zakon o zaštiti životinja, čime je Poljska postala 23. članica EU koja je potpuno ili delimično zabranila ovu praksu. Zakon predviđa osmogodišnji prelazni period i kompenzacije za proizvođače koji ranije obustave rad, kao i otpremnine i podršku radnicima u prekvalifikaciji. Organizacija Anima internešenel, koja je dve decenije zagovarala zabranu, učestvovala je u izradi propisa. Proizvodnja krzna u Poljskoj već godinama opada — broj životinja smanjen je 70 odsto od 2015. godine. #zakonozastitizivotinja #zivotinjskokrzno