Preduzetnice i vlasnice malih biznisa u Srbiji mogu da konkurišu za grantove od po 10.000 funti, u okviru programa ”Snažne i važne“ koji sprovodi NALED uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Ukupan fond konkursa iznosi 50.000 funti, a pr... Više [+]

Preduzetnice i vlasnice malih biznisa u Srbiji mogu da konkurišu za grantove od po 10.000 funti, u okviru programa ”Snažne i važne“ koji sprovodi NALED uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Ukupan fond konkursa iznosi 50.000 funti, a prijave su otvorene do 14. septembra u ponoć. Na konkurs se mogu prijaviti preduzetnice i firme osnovane između 1. januara 2018. i 31. decembra 2022. godine, čiji su osnivači i zakonski zastupnici žene sa najmanje 51 odsto vlasništva. Uslov je da su preduzeća poslovala pozitivno u 2023. i 2024. godini, da su uredni poreski obveznici, bez blokada računa i izrečenih zabrana poslovanja. Grantovi su namenjeni ulaganjima koja donose konkretna unapređenja – od kupovine opreme i razvoja novih proizvoda i usluga, preko digitalizacije i sertifikacija, do marketinških aktivnosti za jači nastup na tržištu. Svaka korisnica mora obezbediti i sopstveno učešće od najmanje 10 odsto vrednosti projekta, čime se, prema rečima organizatora, podstiče odgovornost i održivost poslovnih ideja. Prijave se podnose isključivo putem sajta snazneivazne.naled.rs. #snazneivazne
Foto: NALED

U selima pokraj Zapadne Morave završena je sadnja kupusa, a iako suša i visoke temperature predstavljaju izazov, stručnjaci poručuju da povrtari ne treba da brinu – uz redovno navodnjavanje i zaštitu rod može biti stabilan i kvalitetan. Pre... Više [+]

U selima pokraj Zapadne Morave završena je sadnja kupusa, a iako suša i visoke temperature predstavljaju izazov, stručnjaci poručuju da povrtari ne treba da brinu – uz redovno navodnjavanje i zaštitu rod može biti stabilan i kvalitetan. Prema rečima Ljiljane Stojković Jovanović, savetodavca za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, razloga za veliku zabrinutost ipak nema, iako klimatski uslovi predstavljaju ozbiljan izazov. ”Završena je poslednja faza sadnje i kupus se sada nalazi u fazi razvoja listova do početka formiranja glavice. Tropske temperature pogoduju razvoju štetočina – trenutno se javljaju buvači, bele leptiraste mušice, kao i larve kupusovog moljca. Zato je neophodno da proizvođači redovno obilaze parcele, pregledaju biljke i po potrebi primene insekticidne tretmane, uz obavezno poštovanje karence i broja dozvoljenih primena preparata“, naglašava za Rinu Stojković Jovanović. #kupus

U poslednjih pet godina država je značajno povećala iznose podsticaja i subvencija za osiguranje useva, zasada i životinja. Međutim, broj ugovorenih polisa ostao je gotovo nepromenjen. I pored regresiranih premija, poljoprivrednici osiguran... Više [+]

U poslednjih pet godina država je značajno povećala iznose podsticaja i subvencija za osiguranje useva, zasada i životinja. Međutim, broj ugovorenih polisa ostao je gotovo nepromenjen. I pored regresiranih premija, poljoprivrednici osiguranje i dalje najčešće vide kao nepotreban trošak, a ne kao mehanizam zaštite od sve učestalijih klimatskih nepogoda. Prema izveštajima Narodne banke Srbije, ukupan broj osiguranja useva, plodova i životinja je bez suštinskog rasta. Broj osiguranja useva i plodova varirao je između 42.000 i 46.000 godišnje, dok je broj polisa za osiguranje životinja bio između 3.200 i 4.400. Ukupna premija porasla je sa 3,8 milijardi dinara (2019.) na 6,3 milijarde (2024.), dok država kroz subvencije vraća poljoprivrednicima oko trećine tog iznosa. Procene pokazuju da je u Srbiji osigurano tek oko 10% poljoprivrednih površina i svega 5% stoke. #osiguranjepoljoprivrede

Šumski požari širom Evropske unije uništili su od početka godine do 12. avgusta više od 511.000 hektara površina, pokazuju podaci Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima. Prema ovim podacima, obim ovogodišnjih požara je više neg... Više [+]

Šumski požari širom Evropske unije uništili su od početka godine do 12. avgusta više od 511.000 hektara površina, pokazuju podaci Evropskog sistema za informacije o šumskim požarima. Prema ovim podacima, obim ovogodišnjih požara je više nego dvostruko veći u poređenju sa prosekom za isti period u razdoblju 2006–2024. Istovremeno, broj registrovanih požara premašio je 1.600, što je više nego dvostruko u odnosu na dvadesetogodišnji prosek od 717. Evropska komisija saopštila je da je broj zahteva za evropsku pomoć u gašenju požara već sada, na sredini avgusta, dostigao ceo prošlogodišnji nivo. ”Mehanizam civilne zaštite EU je aktiviran 16 puta tokom tekuće sezone, a tek smo na polovini avgusta“, izjavila je portparolka Komisije Eva Hrncirova. Mehanizam civilne zaštite EU uspostavljen je 2001. godine radi jačanja saradnje u prevenciji i odgovoru na katastrofe među državama članicama i deset partnerskih zemalja, među kojima su i države Zapadnog Balkana. Kada neka zemlja zatraži hitnu pomoć, Evropska komisija koordinira reagovanje i pokriva deo troškova transporta i operativnih intervencija. #sumskipozari
Foto: Pixabay

Vinski bal u Vlasotincu održaće se u petak i subotu 22. i 23. avgusta. Biće ovo 39. put da se održava svetkovina u čast vina, koja je počela pre 65 godina i koja, sa prekidima, traje do danas. Prvi Vinski bal, inače, održan je 13. jula 1960... Više [+]

Vinski bal u Vlasotincu održaće se u petak i subotu 22. i 23. avgusta. Biće ovo 39. put da se održava svetkovina u čast vina, koja je počela pre 65 godina i koja, sa prekidima, traje do danas. Prvi Vinski bal, inače, održan je 13. jula 1960 godine. Vinski kutak na keju biće mesto na kome će domaći vinari izložiti svoja vina, biraće se najbolje pesme i karikature na temu vina i grožđa, biće promovisana monografija "Prvih 65 godina Vinskog bala", a spremaće se i vlasinski kotlić. Takođe, sprema se vinska povorka, biraće se najlepša devojka Vinskog bala, održaće se tradicionalni odbojkaški turnir Trofej Vinskog bala, a u dvodnevnom programu nastupiće lokalna kulturno – umetnička društva, trubači i mažoretkinje. #vinskibal

Na leskovačkom Bulevaru oslobođenja od 25. do 31. avgusta održaće se 35. Roštiljijada, tradicionalna gastronomsko-turistička manifestacija koja privlači goste iz Srbije, zemalja regiona, a najviše iz Bugarske i Severne Makedonije. Ove godin... Više [+]

Na leskovačkom Bulevaru oslobođenja od 25. do 31. avgusta održaće se 35. Roštiljijada, tradicionalna gastronomsko-turistička manifestacija koja privlači goste iz Srbije, zemalja regiona, a najviše iz Bugarske i Severne Makedonije. Ove godine očekuje se oko trideset štandova sa majstorima roštilja, potpuno popunjenih još pre početka, a zakup prostora dostigao je najmanje 30% vrednosti prosečnog štanda. I ove godine program će biti bogat – takmičenja u pravljenju najveće pljeskavice za Ginisovu knjigu rekorda, najveće ručno pravljene pljeskavice, brzom serviranju.. Posebnu pažnju privući će nadmetanje ”Mladih majstora roštilja“ – učenika ugostiteljskih i kuvarskih škola iz Srbije i regiona. #leskovackarostiljijada

Veleprodajne cene lešnika dostigle su rekordne nivoe nakon što je aprilskim mrazom teško pogođena proizvodnja u Turskoj, najvećem svetskom proizvođaču. Tona turskih lešnika sada košta oko 9.400 evra po toni, što je rast od 34% od početka go... Više [+]

Veleprodajne cene lešnika dostigle su rekordne nivoe nakon što je aprilskim mrazom teško pogođena proizvodnja u Turskoj, najvećem svetskom proizvođaču. Tona turskih lešnika sada košta oko 9.400 evra po toni, što je rast od 34% od početka godine, dok procene iz Hamburga govore o skoku od oko 40%. Mraz je smanjio prinose u ključnim oblastima duž crnomorske obale, odakle potiče oko 60% svetske proizvodnje, a štetu su donekle ublažili viškovi iz prethodnih sezona i dobri prinosi u drugim zemljama. Turska je za sezonu 2025–2026. podigla minimalnu otkupnu cenu na 195 lira (4,80 dolara) po kilogramu. Poslednji mraz ovakvih razmera zabeležen je 2014. godine. #otkupnacenalesnika
Foto: Pixabay

Udruženi sindikati Srbije ”Sloga“ poručili su da najavljene mere ograničavanja trgovačkih marži i snižavanja cena osnovnih namirnica moraju odmah da stupe na snagu, jer svako odlaganje produžava tešku ekonomsku situaciju. U saopštenju istič... Više [+]

Udruženi sindikati Srbije ”Sloga“ poručili su da najavljene mere ograničavanja trgovačkih marži i snižavanja cena osnovnih namirnica moraju odmah da stupe na snagu, jer svako odlaganje produžava tešku ekonomsku situaciju. U saopštenju ističu da mere ne smeju ostati na nivou kratkoročne akcije već da moraju postati deo dugoročne politike zaštite životnog standarda. Podsećaju da sindikat godinama zagovara ovakav pristup i da su početkom godine Vladi predložili osnivanje ministarstva za kontrolu cena, koje bi imalo ovlašćenja za nadzor tržišta, suzbijanje kartela i regulisanje poskupljenja. ”Sloga“ najavljuje da će pratiti sprovođenje mera i tražiti odgovornost onih koji ih ne poštuju. #trgovinskemarze

Kragujevac će od 4. do 7. septembra biti domaćin 21. Šumadijskog sajma poljoprivrede, jedne od najznačajnijih manifestacija ovog tipa u centralnoj Srbiji, koju organizuje ”Šumadija sajam“. Sajam okuplja proizvođače, prerađivače, distributer... Više [+]

Kragujevac će od 4. do 7. septembra biti domaćin 21. Šumadijskog sajma poljoprivrede, jedne od najznačajnijih manifestacija ovog tipa u centralnoj Srbiji, koju organizuje ”Šumadija sajam“. Sajam okuplja proizvođače, prerađivače, distributere i stručnjake iz ratarstva, povrtarstva, voćarstva, stočarstva i prehrambene industrije, uz bogat prateći program. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u poljoprivrednoj mehanizaciji, vide širok asortiman poljoprivrednih proizvoda i opreme, kao i da iskoriste sajamske popuste. Biznis medija centar ugostiće niz poslovnih i stručnih sastanaka, pružajući mogućnost razmene iskustava i uspostavljanja saradnje. #sumadijskisajampoljoprivrede
Foto: Fb/Šumadija sajam

Ministarstvo zaštite životne sredine započelo je izradu Nacrta zakona o zaštiti prirode sa polaznim osnovama, u cilju usklađivanja domaćih propisa sa najvišim međunarodnim standardima. Važeći Zakon donet je 2009. godine, a njegova svrha je... Više [+]

Ministarstvo zaštite životne sredine započelo je izradu Nacrta zakona o zaštiti prirode sa polaznim osnovama, u cilju usklađivanja domaćih propisa sa najvišim međunarodnim standardima. Važeći Zakon donet je 2009. godine, a njegova svrha je očuvanje biološke, geološke i predeone raznovrsnosti. Obrazovana je radna grupa koja paralelno priprema i Program zaštite prirode sa Akcionim planom za naredni period. Dokument će biti izrađen uz podršku projekta Globalnog fonda za životnu sredinu ”Podrška za rano delovanje za globalni okvir biodiverziteta“, koji sprovodi Program UNEP. Ministarstvo je pozvalo zainteresovanu javnost da do 7. septembra dostavi sugestije i predloge na adresu priroda@eko.gov.rs. #zakonozastitiprirode

U Srbiji je počela berba jabuke sorte “Gala”, kojom tradicionalno započinje sezona ubiranja roda u voćnjacima. Prinosi su smanjeni na područjima pogođenim prolećnim izmrzavanjem, ali se veći pad očekuje tek kod kasnijih sorti. Ukupna ovogod... Više [+]

U Srbiji je počela berba jabuke sorte “Gala”, kojom tradicionalno započinje sezona ubiranja roda u voćnjacima. Prinosi su smanjeni na područjima pogođenim prolećnim izmrzavanjem, ali se veći pad očekuje tek kod kasnijih sorti. Ukupna ovogodišnja proizvodnja procenjuje se na 330–340 hiljada tona, a oko četvrtine jabuka biće izvezeno na tržišta Bliskog Istoka, EU i regiona. Prve ovogodišnje količine već su upakovane u distributivnom centru u Maloj Remeti, dok se u narednih desetak dana očekuje intenzivnija berba. Stručnjaci ističu da bez savremenih tehnologija – poput protivgradnih mreža, fertirigacije i gustog sklopa sadnje – nema konkurentne proizvodnje, a prinosi mogu dostići i 85 t/ha. #berbajabuka
Foto: Pixabay

Iako suncokret, zahvaljujući dubokom i razvijenom korenu, važi za jednu od kultura najotpornijih na sušu, ovogodišnji period od dva meseca bez padavina ostavio je vidljive posledice na usevima. Na pojedinim parcelama biljke su u solidnoj ko... Više [+]

Iako suncokret, zahvaljujući dubokom i razvijenom korenu, važi za jednu od kultura najotpornijih na sušu, ovogodišnji period od dva meseca bez padavina ostavio je vidljive posledice na usevima. Na pojedinim parcelama biljke su u solidnoj kondiciji, dok su na drugima prinosi znatno ispod očekivanja, što je, prema rečima Miloša Krstića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u velikoj meri povezano sa kvalitetom zemljišta. Stručnjaci ističu da, uprkos klimatskim promenama, naši ratari ne odustaju od gajenja ove uljarice. Površine pod suncokretom u Srbiji beleže blag porast – sa oko 220.000 na 250.000 hektara – a očekuje se da se ovaj trend nastavi i u narednim godinama. #suncokret

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i da... Više [+]

Poljoprivrednici u Srbiji upozoravaju da sa trenutnom cenom pšenice od oko 21 din/kg ne mogu da pokriju troškove proizvodnje. Iako je ovogodišnji prinos istorijski najbolji – prosečno 5,5–5,6 t/ha, ukupno 3,5–3,6 miliona tona – cena je i dalje preniska, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Po njegovim rečima, za pokriće troškova i minimalnu zaradu cena bi morala biti najmanje 23–24 din/kg. Situaciju dodatno otežava što je kukuruz skuplji od pšenice za 15–20%, pa se pšenica koristi i kao stočna hrana. Nisku cenu uslovljava pritisak jeftinije ruske i ukrajinske pšenice na svetskom tržištu, gde se tona kreće od 195 do 200 evra. Galetin očekuje da bi krajem godine cena mogla da poraste. #prinospsenice

Podno Oplenca, u selu Lipovac kod Topole, vinarija Draganić jedina u Srbiji gaji italijansku sortu grožđa sanđoveze, autohtonu za Toskanu. Vlasnik Srđan Draganić i tim stručnjaka iz Italije podigli su vinograd na 375 m nadmorske visine, gde... Više [+]

Podno Oplenca, u selu Lipovac kod Topole, vinarija Draganić jedina u Srbiji gaji italijansku sortu grožđa sanđoveze, autohtonu za Toskanu. Vlasnik Srđan Draganić i tim stručnjaka iz Italije podigli su vinograd na 375 m nadmorske visine, gde povoljna ruža vetrova omogućava uspešan uzgoj ove zahtevne sorte. Osim sanđovezea, na ukupno 8,5 ha zasađeni su kaberne fran, merlo, crna malvazija, šardone, sovinjon, kolombard i palava. Posebno su se izdvojile sorte palava i sanđoveze, prepoznate na tržištu još od osnivanja vinarije 2018. Kapacitet vinarije je oko 40.000 boca godišnje, a pregovara se o izvozu u Belgiju, Norvešku, Englesku i Kinu, dodatno učvršćujući status Šumadije kao ”srpske Toskane“. #sandjoveze

Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30% stanovništva EU živi u rural... Više [+]

Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Prema podacima Eurostata, nešto više od 30% stanovništva EU živi u ruralnim područjima, koja čine oko 80% površine Evropske unije. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasniji finansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikta. #ruralnirazvoj
Foto: Pixabay

Veliki problem sa vodosnabdevanjem u novovaroškim selima, posebno tokom letnjih suša, mogao bi da se ublaži zahvaljujući novom konkursu lokalne samouprave. Poljoprivrednici iz opštine Nova Varoš od 1. do 20. avgusta mogu da konkurišu za pod... Više [+]

Veliki problem sa vodosnabdevanjem u novovaroškim selima, posebno tokom letnjih suša, mogao bi da se ublaži zahvaljujući novom konkursu lokalne samouprave. Poljoprivrednici iz opštine Nova Varoš od 1. do 20. avgusta mogu da konkurišu za podsticajna sredstva za bušenje dubinskih i arteških bunara u 2025. godini. Maksimalni povraćaj iznosi 40 odsto vrednosti investicije, odnosno do 300.000 dinara bez PDV-a, a jedno gazdinstvo može konkurisati samo sa jednom prijavom. Sredstva su namenjena isključivo obezbeđivanju vode za navodnjavanje i napajanje stoke, dok nisu predviđena za površinske kaptaže, prikupljanje kišnice ili dovođenje vode do domaćinstava. Obrasci prijava dostupni su na sajtu opštine. #vodosnadbevanje

Voćari u Topoli ove godine beleže izuzetno loš rod šljive – svega oko 10% u odnosu na prethodne sezone. Uzrok su prolećni mrazevi, grad i letnja suša, koji su pogodili i ostale voćne kulture poput trešnje, višnje i nektarine. ”Ova godina je... Više [+]

Voćari u Topoli ove godine beleže izuzetno loš rod šljive – svega oko 10% u odnosu na prethodne sezone. Uzrok su prolećni mrazevi, grad i letnja suša, koji su pogodili i ostale voćne kulture poput trešnje, višnje i nektarine. ”Ova godina je bila katastrofalna, a posledice ćemo osećati i sledeće – jer su oštećena i stabla i cvetni pupoljci“, upozorava Radoslav Matić iz poljoprivredne službe. Zbog niskog prinosa, otkupna cena šljive skočila je na oko 100 dinara po kilogramu, što je, prema rečima otkupljivača Momčila Vasiljevića, neuobičajeno visoko i teško održivo u narednim godinama. Voćari strahuju da ni visoka cena ne može nadoknaditi pretrpljenu štetu i već strepe za sledeću sezonu. #rodsljive

Srbija ima sve preduslove da obnovi proizvodnju ćurećeg mesa i postane izvoznik proizvoda sa dodatom vrednošću, izjavila je savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Brankov tokom posete gazdinstvu u Malom Beogradu koje se bavi uzgojem i pre... Više [+]

Srbija ima sve preduslove da obnovi proizvodnju ćurećeg mesa i postane izvoznik proizvoda sa dodatom vrednošću, izjavila je savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Brankov tokom posete gazdinstvu u Malom Beogradu koje se bavi uzgojem i preradom ćurki. Brankov je istakla da je ovo gazdinstvo primer održive prakse – od uzgoja i prerade mesa, do korišćenja perja za izradu ukrasa. Vlasnik Radomir Marčeta navodi da gazdinstvo trenutno broji oko 900 jedinki i da su, uprkos izazovima, izgradili održiv sistem proizvodnje. Ćurke se hrane mešavinom domaćih žitarica bez aditiva, a posebna pažnja posvećena je higijeni i kvalitetu podloge, koja doprinosi zdravlju životinja. #curecemeso
Foto: Pixabay

U Srbiji se orah gaji na 3.411 hektara, a najveće površine zabeležene su u Zaječaru, Leskovcu, Knjaževcu, Valjevu i Kragujevcu. Iako su ti zasadi uglavnom ekstenzivni, najsavremeniji se nalaze u Vojvodini, posebno kod Pančeva i Sente. Profe... Više [+]

U Srbiji se orah gaji na 3.411 hektara, a najveće površine zabeležene su u Zaječaru, Leskovcu, Knjaževcu, Valjevu i Kragujevcu. Iako su ti zasadi uglavnom ekstenzivni, najsavremeniji se nalaze u Vojvodini, posebno kod Pančeva i Sente. Profesor Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ističe da su novije sorte poput Čendlera, Lare i Franketa ključne za uspeh, ali i da je važno ulagati u kvalitet sadnog materijala i savremene tehnologije. Investicija u hektar modernog zasada iznosi od 11.000 do 13.000 evra, a troškovi se pokrivaju do pete godine, dok se uloženi novac vraća do desete. Orah donosi prihod i do 30 godina, što ga čini atraktivnim za dugoročne investicije. #orah

Proizvođači u Vojvodini započeli su pripreme za setvu uljane repice, koja tradicionalno počinje krajem avgusta. Stručnjaci podsećaju da je za uspešan start proizvodnje ključno poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse i integrisane za... Više [+]

Proizvođači u Vojvodini započeli su pripreme za setvu uljane repice, koja tradicionalno počinje krajem avgusta. Stručnjaci podsećaju da je za uspešan start proizvodnje ključno poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse i integrisane zaštite bilja. Uljana repica ne bi trebalo da se seje na istu parcelu pre isteka 4–5 godina, a kao dobri predusevi preporučuju se pšenica, ječam i rano povrće. Poseban akcenat stavlja se na upotrebu deklarisanog, semena. Neophodno je i pravovremeno uništavanje korova i samonikle repice, koji mogu biti izvor bolesti i insekata. Cilj svih mera je obezbeđivanje brzog i ujednačenog nicanja, kako bi biljke bile dovoljno razvijene da uspešno prezime. #setvauljanerepice