U prisustvu ključnih nacionalnih partnera i predstavnika Evropske unije, u Beogradu je juče održana uvodna radionica projekta ”EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“. Ovaj dvogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije, a koji rea... Više [+]

U prisustvu ključnih nacionalnih partnera i predstavnika Evropske unije, u Beogradu je juče održana uvodna radionica projekta ”EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“. Ovaj dvogodišnji projekat, finansiran od strane Evropske unije, a koji realizuje FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, započet je u septembru 2025. Njegov osnovni cilj je podrška Srbiji u procesu usklađivanja sa Zelenom agendom EU i politikama ”Od njive do trpeze“, koje nalažu smanjenje upotrebe i rizika od pesticida. Projekat predstavlja važan korak ka modernizaciji poljoprivrede, bezbednijoj proizvodnji hrane i boljoj zaštiti životne sredine, čime značajno doprinosi usklađivanju domaćih standarda sa regulativama EU. #zastitabilja
Foto: Fao

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i komercijalizacija laboratorijski uzgojenog mesa, čime je Mađarska postala jedna od prvih evropskih zemalja sa sveobuhvatnom zabranom kultivisanog mesa. Mera obuhvata sve... Više [+]

Mađarski parlament usvojio je zakon kojim se zabranjuje proizvodnja i komercijalizacija laboratorijski uzgojenog mesa, čime je Mađarska postala jedna od prvih evropskih zemalja sa sveobuhvatnom zabranom kultivisanog mesa. Mera obuhvata sve faze – od proizvodnje i distribucije do marketinga i prodaje – dok biljne alternative ostaju dozvoljene. Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da laboratorijsko meso ugrožava tradiciju, prehrambenu kulturu i domaću poljoprivredu. Zakon je dobio široku političku podršku, a Mađarska se ovim potezom pridružila Italiji, koja je zabranu uvela 2023. godine. Kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle usporiti inovacije u održivoj proizvodnji hrane. #laboratorijskomeso

Korišćenje sopstvenog semena i dalje je rasprostranjeno među poljoprivrednicima, pa je ove godine sertifikovanim semenom zasejano svega oko 50% površina pod pšenicom. Stručnjak Milan Aćin objašnjava da se semenska proizvodnja godinama smanj... Više [+]

Korišćenje sopstvenog semena i dalje je rasprostranjeno među poljoprivrednicima, pa je ove godine sertifikovanim semenom zasejano svega oko 50% površina pod pšenicom. Stručnjak Milan Aćin objašnjava da se semenska proizvodnja godinama smanjuje jer proizvođači biraju jeftinije, nesertifikovano seme. Aćin upozorava da je kvalitet pšenice u Srbiji dugoročno nizak, jer se otkup i dalje obavlja po kilogramu, a ne po kvalitetu. Zbog toga se favorizuju visokoprinosne sorte, koje često imaju slabije tehnološke osobine za pekarsku industriju. Stručnjaci preporučuju redovne obilaske parcela i pravovremenu primenu zaštite, uz napomenu da bi naredne padavine znatno doprinele boljem razvoju useva. #kvalitetsemena

Muzičko-gastronomska manifestacija ”Noć italijanskog vina” održaće se po drugi put sutra, 20. novembra, na beogradskoj pijaci ”Palilula”. Događaj će trajati od 18 do 22h i rezultat je saradnje Ambasade Italije, Italijanske agencije za spolj... Više [+]

Muzičko-gastronomska manifestacija ”Noć italijanskog vina” održaće se po drugi put sutra, 20. novembra, na beogradskoj pijaci ”Palilula”. Događaj će trajati od 18 do 22h i rezultat je saradnje Ambasade Italije, Italijanske agencije za spoljnu trgovinu i JKP-a ”Beogradske pijace”. Ova manifestacija potvrđuje novi trend transformacije beogradskih pijaca, koje postaju ne samo centri trgovine već i vitalna mesta okupljanja, spajajući gastronomiju, dobar provod, kulturu i zajedništvo. Posetioci Palilulske pijace će imati jedinstvenu priliku da uživaju u bogatoj ponudi vrhunskih italijanskih vina. Pored degustacije vina, biće predstavljeni i izabrani najbolji italijanski prehrambeni proizvodi. #nocitalijanskogvina

Inicijativa Pravo na vodu i Organizacija za političku ekologiju – Polekol pokrenule su kampanju "Gde su pare za cevi stare?!" i pozvale građane Srbije da se uključe u akciju za obnovu dotrajale vodovodne infrastrukture. Aktivisti upozoravaj... Više [+]

Inicijativa Pravo na vodu i Organizacija za političku ekologiju – Polekol pokrenule su kampanju "Gde su pare za cevi stare?!" i pozvale građane Srbije da se uključe u akciju za obnovu dotrajale vodovodne infrastrukture. Aktivisti upozoravaju da čak četvrtina stanovništva u Srbiji ima nesigurno vodosnabdevanje. U okviru kampanje, svaki građanin može popunjavanjem onlajn formulara generisati ličnu peticiju o problemima u vodosnabdevanju (pucanje cevi, slab pritisak, dotrajala mreža, azbest) i automatski je poslati svojoj lokalnoj samoupravi. Cilj je da se zajedničkim pritiskom građana obezbedi da lokalne vlasti prioritetizuju ulaganja u vodovod u budžetu za 2026. godinu. #vodovodnainfrastruktura

Na Forumu o ruralnom turizmu u Vrujcima domaćini iz cele Srbije učili su o značaju digitalnog marketinga, koji je postao neizostavan za uspešno poslovanje u seoskom turizmu. Turistički stručnjaci poručuju da autentične priče o ljudima, trad... Više [+]

Na Forumu o ruralnom turizmu u Vrujcima domaćini iz cele Srbije učili su o značaju digitalnog marketinga, koji je postao neizostavan za uspešno poslovanje u seoskom turizmu. Turistički stručnjaci poručuju da autentične priče o ljudima, tradiciji i selima stvaraju emociju i privlače goste, a interesovanje za ovu granu poslednjih godina raste, posebno među mladima koji se sele iz gradova na selo. Primeri sa terena pokazuju da ulaganje u digitalne alate – sajt, društvene mreže, saradnju sa agencijama i pozicioniranje na portalima – značajno povećava vidljivost i broj gostiju. Stručnjaci ističu da je za dalji razvoj neophodno jače umrežavanje, zajedničko planiranje i održivi pristup. #seoskiturizam

U okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) najavio je panel diskusiju posvećenu projektu ”Stara planina za nove generacije“. Reč je o inicijativi usmerenoj na unapređen... Više [+]

U okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) najavio je panel diskusiju posvećenu projektu ”Stara planina za nove generacije“. Reč je o inicijativi usmerenoj na unapređenje zaštite biodiverziteta i očuvanje jednog od najvrednijih prirodnih područja u Srbiji. Projekat podrazumeva uspostavljanje nezavisnog monitoringa sprovođenja mera zaštite prirode, kao i jačanje mehanizama za učešće građana u procesima donošenja odluka. U RERI-ju ističu da se aktivnosti sprovode u skladu sa nacionalnim i međunarodnim standardima očuvanja prirode. Panel diskusija biće održana 19. novembra u Evropskoj kući u Beogradu, od 12:00 do 13:30h. #reri #staraplanina

Na Drugoj konferenciji o plasmanu organskih proizvoda na kinesko tržište, održanoj u Handanu u provinciji Hebej, Serbia Organika predstavila je potencijale domaće organske proizvodnje i mogućnosti saradnje sa kineskim partnerima. Skup su or... Više [+]

Na Drugoj konferenciji o plasmanu organskih proizvoda na kinesko tržište, održanoj u Handanu u provinciji Hebej, Serbia Organika predstavila je potencijale domaće organske proizvodnje i mogućnosti saradnje sa kineskim partnerima. Skup su organizovali Asocijacija za promociju organske industrije provincije Hebej i IFOAM Azija. Branislav Anđelić predstavio je kapacitete organskog sektora u Srbiji, dok je Petar Simić govorio o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine i značaju Biodistrikta Kolubara. Potpisan je i Memorandum o saradnji sa Asocijacijom za promociju organske industrije provincije Hebej, zvanično zaduženom za saradnju sa Srbijom u oblasti organske proizvodnje. #organskahrana
Foto: Serbia organika

Srpski autonomni traktor AgAR, nastao u saradnji kompanije COMING i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zabeležio je veliki uspeh na jednom od najprestižnijih svetских sajmova poljoprivredne mehanizacije – AGRITECHNICA u Hanoveru. Ovaj... Više [+]

Srpski autonomni traktor AgAR, nastao u saradnji kompanije COMING i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zabeležio je veliki uspeh na jednom od najprestižnijih svetских sajmova poljoprivredne mehanizacije – AGRITECHNICA u Hanoveru. Ovaj inovativni robot ušao je u finale za nagradu Robotic Tractor of the Year, što predstavlja značajno međunarodno priznanje za domaću pametnu tehnologiju. Pobednik je, kao i prethodne godine, bio holandski robot AgXeed. Na globalnoj sceni, AgAR je prepoznat kao tehnologija koja spaja automatizaciju, efikasnost i održivost. Traktor je razvijen kako bi povećao produktivnost, podržao regenerativne prakse i olakšao rad poljoprivrednim proizvođačima. #agar
Foto: Coming

U jugozapadnoj Andaluziji, u regiji Sierra de Aracena, nastaje najpoznatiji iberijski pršut – proizvodi se od posebne rase svinja koje slobodno pasu i hrane se žirovima, što mesu daje jedinstvenu aromu i teksturu. Najčuveniji je Jamón de Ja... Više [+]

U jugozapadnoj Andaluziji, u regiji Sierra de Aracena, nastaje najpoznatiji iberijski pršut – proizvodi se od posebne rase svinja koje slobodno pasu i hrane se žirovima, što mesu daje jedinstvenu aromu i teksturu. Najčuveniji je Jamón de Jabugo, zaštićen oznakom geografskog porekla, dok se najskuplji pršut na svetu, Manchado de Jabugo, proizvodi upravo ovde. Kilogram košta čak 4.840 evra, a suši se sedam godina. Naziv potiče od retke rase svinje Manchado de Jabugo. Ova vrsta je bila gotovo izumrla, ali su je lokalni farmeri sačuvali i ponovo oživeli. Svinje žive slobodno u hrastovim šumama, a njihov prirodan način ishrane i uzgoja presudan je za specifičan ukus ovog delikatesa. #prsut

Sidro fondacija, u saradnji sa Smart kolektivom, objavila je poziv za projekte koji doprinose održivosti, inkluziji i razvoju ruralnih zajednica u Vojvodini. Prijaviti se mogu poljoprivredna gazdinstva, seoska i turistička domaćinstva, pred... Više [+]

Sidro fondacija, u saradnji sa Smart kolektivom, objavila je poziv za projekte koji doprinose održivosti, inkluziji i razvoju ruralnih zajednica u Vojvodini. Prijaviti se mogu poljoprivredna gazdinstva, seoska i turistička domaćinstva, preduzeća, preduzetnici, udruženja i pojedinci. Biće podržano do 30 projekata: udruženja mogu dobiti do 15.000 evra, a ostali subjekti do 10.000 evra, uz dodatnu mentorsku i savetodavnu podršku. Učesnici moraju imati sedište ili prebivalište u Vojvodini. Poziv je otvoren do 12. decembra, a prijave se podnose elektronski putem formulara na sajtu Sidro fondacije. Pitanja se mogu slati do 24. novembra, a odgovori će biti objavljeni do 28. novembra. #konkurs #ruralnirazvoj

Oko 3.000 krava iz Urugvaja već tri nedelje je blokirano na teretnom brodu Spiridon II, koji se nalazi usidren kod luke Bandirma na zapadu Turske. Brod je isplovio 19. septembra, a u turske vode stigao 21. oktobra, ali mu nije odobren ulazak zbog nepravilne dokumentacije i nedostatka zdravstvenih i... Više [+]

Oko 3.000 krava iz Urugvaja već tri nedelje je blokirano na teretnom brodu Spiridon II, koji se nalazi usidren kod luke Bandirma na zapadu Turske. Brod je isplovio 19. septembra, a u turske vode stigao 21. oktobra, ali mu nije odobren ulazak zbog nepravilne dokumentacije i nedostatka zdravstvenih i komercijalnih sertifikata, saopštile su turske vlasti. Inspekcija je utvrdila da deo životinja nema ušne oznake ili mikročipove, dok 469 krava nije bilo u skladu sa dostavljenim listama, pa je uvoz odbijen 23. oktobra. Turski mediji i nevladine organizacije saopštili su da je najmanje 48 životinja uginulo nakon više od 50 dana provedenih na moru, dok se ostatak stada nalazi u teškim uslovima. #uvozkrava

Srbija je ove godine ostvarila rekordan rod pšenice – prema podacima RZS, požnjeveno je 3,68 miliona tona, što je 27% više nego 2024. godine. Prosečan prinos iznosi 6,1 tonu po hektaru, a zemlja će, uz višak od prošle godine, imati značajne... Više [+]

Srbija je ove godine ostvarila rekordan rod pšenice – prema podacima RZS, požnjeveno je 3,68 miliona tona, što je 27% više nego 2024. godine. Prosečan prinos iznosi 6,1 tonu po hektaru, a zemlja će, uz višak od prošle godine, imati značajne količine za izvoz. Domaće potrebe iznose oko 1,2 miliona tona, pa će više od tri miliona tona predstavljati izvozni potencijal. Ipak, on upozorava da je prošle godine veliki deo roda ostao u skladištima zbog nedostatka tržišne strategije. U istom periodu kukuruz je zabeležio pad proizvodnje – ukupno 4,45 miliona tona, što je 12,9 odsto manje nego prethodne godine. Lošiji prinosi rezultat su nepovoljnih klimatskih uslova i niskih otkupnih cena.

Severna Makedonija privremeno je obustavila isplatu sredstava iz IPARD programa EU, nakon što su u Agenciji za finansijsku podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju otkrivene sumnje na koruptivne aktivnosti u vezi sa dodelom evropskih fondov... Više [+]

Severna Makedonija privremeno je obustavila isplatu sredstava iz IPARD programa EU, nakon što su u Agenciji za finansijsku podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju otkrivene sumnje na koruptivne aktivnosti u vezi sa dodelom evropskih fondova. Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, odluka o obustavi isplata doneta je nakon hapšenja direktora Agencije i još četiri osobe, osumnjičenih za davanje i primanje mita radi odobravanja sredstava firmi koja ne ispunjava propisane uslove. Odluka je odmah prosleđena Evropskoj komisiji, koja je pozdravila reakciju nacionalnih institucija i preduzete mere. Nacionalne strukture za upravljanje IPA/IPARD fondovima već su započele sprovođenje dodatnih kontrola. #ipard #korupcija
Foto: Pixabay

Drugim rebalansom budžeta grada Valjeva predviđeno je povećanje izdvajanja za poljoprivredu za još pet miliona dinara, čime će ukupna suma namenjena subvencijama u 2025. dostići rekordnih 130 miliona dinara – najviši iznos u poslednjih neko... Više [+]

Drugim rebalansom budžeta grada Valjeva predviđeno je povećanje izdvajanja za poljoprivredu za još pet miliona dinara, čime će ukupna suma namenjena subvencijama u 2025. dostići rekordnih 130 miliona dinara – najviši iznos u poslednjih nekoliko decenija. Budžetom je za ovu godinu prvobitno bilo planirano 125 miliona dinara, a sredstva su raspoređena kroz više programa podrške - najviše, 75 miliona dinara, za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Dodatno, 20 miliona dinara izdvojeno je za subvencionisanu kupovinu priplodnih junica, a pet miliona dinara za nabavku suprasnih nazimica. Podršku su dobili i voćari, ag rad je obezbedio i četiri miliona dinara za kreditnu podršku. #subvencije #valjevo

Ivanjički proizvođači krompira i ove godine završavaju sezonu s neizvesnošću oko plasmana. Iako je kvalitet roda dobar, dugotrajna suša smanjila je prinose, a konkurencija uvoznog krompira dodatno brine proizvođače. Na nadmorskoj visini od... Više [+]

Ivanjički proizvođači krompira i ove godine završavaju sezonu s neizvesnošću oko plasmana. Iako je kvalitet roda dobar, dugotrajna suša smanjila je prinose, a konkurencija uvoznog krompira dodatno brine proizvođače. Na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara, u selu Katići, Nešo Stojković uzgaja krompir na oko dva hektara, ali poslednjih godina beleži sve slabiji rod. ”Sve češće menjamo sorte, uslova za navodnjavanje nemamo, zavisimo od klime“, kaže Stojković. Iako su na pojedinim parcelama ostvareni prinosi i do 35 tona po hektaru, u većem delu ivanjičkog kraja rod je ispod proseka. Zbog brdskog terena i nedostatka sistema za navodnjavanje, budućnost proizvodnje zavisi od pronalaženja održivog rešenja. #ivanjickikrompir

U kineskom gradu Sjamenu otvorena je prva prodavnica srpskih proizvoda, u kojoj su kupcima dostupne rakije, vina, med, džemovi i drugi prehrambeni proizvodi sa oznakom ”proizvedeno u Srbiji“. Prodavnicu vodi kineski uvoznik Je Šivang, koji... Više [+]

U kineskom gradu Sjamenu otvorena je prva prodavnica srpskih proizvoda, u kojoj su kupcima dostupne rakije, vina, med, džemovi i drugi prehrambeni proizvodi sa oznakom ”proizvedeno u Srbiji“. Prodavnicu vodi kineski uvoznik Je Šivang, koji je srpske proizvode prvi put otkrio na ”Vinskoj viziji“ u Beogradu i od tada razvija tržište za domaće brendove. ”Kinezi posebno vole vino, rakiju, med i proizvode od 100% voća. Imamo i bar koji pravi koktele sa srpskom rakijom – jedan od njih ušao je među tri najprodavanija pića“, rekao je Šivang. Istovremeno, kineski lanac Sišan počeo je prodaju 75 srpskih proizvoda osam proizvođača, dok se novi kontingenti robe očekuju polovinom novembra. #proizvedenousrbiji

Pre sedam godina u mačvanskom selu Bogatić bilo je tek nekoliko romanovskih ovaca, a danas farma broji više od stotinu odraslih grla. Jagnjad se prodaje unapred, a većinu poslova vlasnici obavljaju sami – od ishrane i jagnjenja, do vakcinac... Više [+]

Pre sedam godina u mačvanskom selu Bogatić bilo je tek nekoliko romanovskih ovaca, a danas farma broji više od stotinu odraslih grla. Jagnjad se prodaje unapred, a većinu poslova vlasnici obavljaju sami – od ishrane i jagnjenja, do vakcinacije i prodaje. Romanovska rasa traži više pažnje, jer jedna ovca može da ojagnji i do šest jaganjaca, pa je pomoć nužna. Iako nema poljoprivredno obrazovanje, vlasnica farme Silvija Maletić znanje je stekla učenjem od veterinara i praktičara, pa danas samostalno vodi gazdinstvo. Stado je umatičeno, subvencije se ulažu u hranu, a sva ženska jagnjad za priplod već su rezervisana do sredine 2026. U planu je i izgradnja novog objekta kako bi se farma proširila. #romanovskaovca
Foto: Pexels

Interpol i njegovi partneri su u sredu pokrenuli akciju širom sveta za razbijanje kriminalnih bandi koje stoje iza ilegalne seče šuma, trgovine drvetom i iskopavanja zlata kao pokretača velikog krčenja šuma. Takvo delovanje, kažu iz Interpo... Više [+]

Interpol i njegovi partneri su u sredu pokrenuli akciju širom sveta za razbijanje kriminalnih bandi koje stoje iza ilegalne seče šuma, trgovine drvetom i iskopavanja zlata kao pokretača velikog krčenja šuma. Takvo delovanje, kažu iz Interpola, godišnje donosi milijarde dolara nezakonito stečene dobiti. Akcija je najavljena uoči samita UN o klimi COP30 u Brazilu, a fokusiraće se uglavnom na tropske šume u Brazilu, Ekvadoru, Indoneziji, Papui Novoj Gvineji i Peruu. "Kriminalci zarađuju milijarde pljačkajući šume sveta", rekao je generalni sekretar Interpola Valdesi Urkiza i dodao: "Jedini način da ih zaustavimo jeste odlučna akcija sprovođenja zakona i jaka međunarodna saradnja". #ilegalnasecasuma
Foto: Pexels

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbi... Više [+]

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama. Na početku berbe sorta ”gala” dostizala je 85–90 dinara, a potom pala na 60–65 dinara. Prošle godine Srbija je izvezla 115.500 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,79 €/kg. #proizvodnjajabuke