Konferencija "Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja", održaće se 7. decembra u 12 časova na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu. Cilj konferencije je predstavljanje preduzetih aktivnosti i... Više [+]

Konferencija "Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja", održaće se 7. decembra u 12 časova na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu. Cilj konferencije je predstavljanje preduzetih aktivnosti i postignutih rezultata na formiranju prvog biodistrikta u Srbiji, u Kolubarskom okrugu. Biodistrikti su geografske oblasti zasnovane na modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, udruženja i javne institucije uspostavljaju savez u cilju razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti. Svoje učešće možete da potvrdite do 5. decembra na mejl: office@serbiaorganica.org. #biodistrikt #organskaproizvodnja

Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju Srbije radi na elektronskom nosu koji mašini pruža čulo mirisa i time može da pomogne u privredi. Istraživač-pripravnik na Institutu Savo Ičagić kaže da inspiracija postoji u biološko... Više [+]

Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju Srbije radi na elektronskom nosu koji mašini pruža čulo mirisa i time može da pomogne u privredi. Istraživač-pripravnik na Institutu Savo Ičagić kaže da inspiracija postoji u biološkom sistemu od životinja i ljudi i da se na tome radi poslednjih 50 godina. Ideja je u tome da se koriste različiti receptori za različite mirise koje posle mozak obrađuje i stvara percepciju o tome. Slično tome je korišćenje niza gasnih senzora, a svaki od njih ima naklonost ka određenim gasovima. Računar primenom različitih metoda dolazi do percepcije mirisa, ne klasičnog mirisa voća, ili parfema nego kvalitativnog sastava gasova. U toku je pilot eksperiment sa Institutom za voćarstvo u Čačku - radi se o primeni elektronskog nosa u procesu pozivodnje alkoholnih pića. #vestackinos #rakija

Zadružni savez Srbije i Zadruga ”Agro Eko Voće“ tokom Sajma etno hrane i pića organizuju debatu na temu ”Malinarstvo i zadrugarstvo – prošlost, sadašnjost i budućnost“. Debata će biti održana u petak, 1. decembra, u 14 časova u ”Etno dvoriš... Više [+]

Zadružni savez Srbije i Zadruga ”Agro Eko Voće“ tokom Sajma etno hrane i pića organizuju debatu na temu ”Malinarstvo i zadrugarstvo – prošlost, sadašnjost i budućnost“. Debata će biti održana u petak, 1. decembra, u 14 časova u ”Etno dvorištu“ Hale 2 Beogradskog sajma. Cilj debate je da eminentni učesnici, proizvođači i zadrugari daju predloge za održiva rešenja u proizvodnji maline i unapređenju zadružnog sektora u Republici Srbiji. Sajam etno hrane i pića se otvara danas na Beograskom sajmu od 30. novembra do 3. decembra. U okviru pratećeg programa biće organizovane edukacije i manifestacije posvećene standardizaciji, plasmana, ali i marketinga tradicionalnih prehrambenih proizvoda. #malinarstvo #zadruznisavezsrbije

Počela je berba šipka na severu Banata, ove jeseni kasnije nego obično jer nije bilo mrazeva koji su pogodni za početak ovog posla. Zbog jednostavnog gajenja i kvaliteta koji se ostvari na srpskim plantažama, mogli bismo biti značajniji izv... Više [+]

Počela je berba šipka na severu Banata, ove jeseni kasnije nego obično jer nije bilo mrazeva koji su pogodni za početak ovog posla. Zbog jednostavnog gajenja i kvaliteta koji se ostvari na srpskim plantažama, mogli bismo biti značajniji izvoznici ploda divlje ruže, posebno sa parcela gde se ne koriste pesticidi i herbicidi. Organski proizvođač Karolj Fekete iz Novog Kneževca bere šipak ove jeseni sa 50 hektara. Prinosi su iznad proseka iznose četiri tone po hektaru. Kombajn koji bere šipak je manji i karakteriše ga spor rad. Zavisno od gustine roda obere do najviše 5 hektara dnevno. Proizvodnja šipka nije zahtevna, u Srbiji ga trenutno ima na oko 600 hektara kao plantažna organska proizvodnja. #berbasipka

Iako je sezona u pčelarstvu bila zadovoljavajuća, pčelari ne mogu da budu zadovoljni zbog niske otkupne cene, tvrde pčelari u Kikindi. Kilogram meda od uljane repice prodaje se za 1,6 evra, dok je cena suncokretovog meda 1,8 evra. Niska cen... Više [+]

Iako je sezona u pčelarstvu bila zadovoljavajuća, pčelari ne mogu da budu zadovoljni zbog niske otkupne cene, tvrde pčelari u Kikindi. Kilogram meda od uljane repice prodaje se za 1,6 evra, dok je cena suncokretovog meda 1,8 evra. Niska cena i slaba prodaja demotivišu profesionalne pčelare, ali i mlade da počnu da se bave tim zanimanjem, objašnjava predsednik Udruženja pčelara Kikinde Miloš Jančić. Oprema u pčelarstvu i sav potrošni materijal poskupeli su za oko 50 procenata. Izvoz na evropsko tržište gotovo da dve godine već ne postoji, pa tako i pčelari nemaju motivaciju da nastave da se bave proizvodnjom i prodajom meda. Kako kažu, slična situacija je u celoj zemlji. #cenameda #pcelarstvo

U Aranđelovcu je kao deo USAID projekta ”Velika mala privreda”, osnovan Fond za podsticaj razvoja poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. U saradnji sa USAID-om, fond su osnovali opština Aaranđelovac i i Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku Regionalne agencije za međunarodni razvoj Šumadije i P... Više [+]

U Aranđelovcu je kao deo USAID projekta ”Velika mala privreda”, osnovan Fond za podsticaj razvoja poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. U saradnji sa USAID-om, fond su osnovali opština Aaranđelovac i i Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku Regionalne agencije za međunarodni razvoj Šumadije i Pomoravlja. ”Fond u Aranđelovcu je četvrti osnovan u poslednja dva meseca i ujedno je i najveći, što znači da veći broj poljoprivrednika može da koristi sredstva. Vrednost svih aktivnih fondova iznosi 62 miliona dinara, zahvaljujući kojim je 244 poljoprivrednika širom Srbije uložilo sredstva u unapređenje svoje proizvodnje”, izjavila je Miroslava Panić, menadžer projekta ”Velika mala privreda”. #fondacijadivac #fondzapoljoprivredu

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede može se naći spisak od 113 preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni. Oni su zabranjeni još prošle godine, ali je rok za njihovo uništavanje bio 9. novembar ove godine. Uprkos tome, mnogi mali proizvo... Više [+]

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede može se naći spisak od 113 preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni. Oni su zabranjeni još prošle godine, ali je rok za njihovo uništavanje bio 9. novembar ove godine. Uprkos tome, mnogi mali proizvođači ih i dalje koriste u svojim zasadima. Profesor Dušav Veljković sa Hemijskog fakulteta kaže da praksa pokazuje da se pesticidi i nakon zabrane koriste i da to nije samo praksa u Srbiji već i u ostalim evropskim zemljama. ”U isto vreme kada su jabuke vraćene u Srbiju, vraćene su i jabuke iz Poljske namenjene nemačkom tržištu zbog iste supstance, ali je pronađena u duplo većoj količini nego što je bila u kontigentu iz Srbije“, kaže Veljković. #zabranapesticida

Živinarska proizvodnja u Srbiji napreduje i beleži rast poslednjih godina. U 2022. godini, proizvodnja živine u Srbiji iznosila je 116.000 tona, što je 4% više u odnosu na prethodnu godinu i 7,3% veće od petogodišnjeg proseka, ocenilo je Mi... Više [+]

Živinarska proizvodnja u Srbiji napreduje i beleži rast poslednjih godina. U 2022. godini, proizvodnja živine u Srbiji iznosila je 116.000 tona, što je 4% više u odnosu na prethodnu godinu i 7,3% veće od petogodišnjeg proseka, ocenilo je Ministarstvo poljoprivrede. ”Prošla godina je bila teška, ali poslednjih meseci stvari se postepeno stabilizuju. Troškovi proizvodnje su počeli da padaju i nadamo se će poslovanje ostati održivo u 2024. Proizvođači u potpunosti zadovoljavaju domaće tržište i imaju ozbiljan potencijal za izvoz živine u EU”, kaže Ivan Stanojlović, predsednik Udruženja živinara Srbije. Dodaje da bi otvaranje evropskog tržišta za srpske živinare skoro udvostručilo proizvodnju. #zivinarstvo

U okviru projekta ”Zajedno za životnu sredinu“, Beogradska otvorena škola zajedno sa partnerima iz Niša, udruženjem ENECA, pokrenuli su program podrške ”Radimo za prirodu!“. Kako se navodi, poziv za dostavljanje predloga projekata odnosi se... Više [+]

U okviru projekta ”Zajedno za životnu sredinu“, Beogradska otvorena škola zajedno sa partnerima iz Niša, udruženjem ENECA, pokrenuli su program podrške ”Radimo za prirodu!“. Kako se navodi, poziv za dostavljanje predloga projekata odnosi se na postojeća ili buduća mikro i mala preduzeća, poljoprivredna gazdinstva, seoska turistička domaćinstva koja žele de transformišu ili pokrenu svoje poslovanje koristeći biznis model održivog poslovanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i sektoru turizma. Biznis modeli održivog poslovanja, prepoznata ovim pozivom, zasnivaju se na tri principa: smanjivanje potrošnje resursa, ponovna upotreba resursa i recikliranje materijala. #zajednozazivotnusredinu

Australija ima previše ovaca, a prezasićenost ovčetinom u Australiji je dovela do pada cena. Neki farmeri ubijaju ili daju svoje ovce da bi uštedeli na troškovima uzgoja ovih životinja. Cene ovčetine su pale za 70 odsto u protekloj godini... Više [+]

Australija ima previše ovaca, a prezasićenost ovčetinom u Australiji je dovela do pada cena. Neki farmeri ubijaju ili daju svoje ovce da bi uštedeli na troškovima uzgoja ovih životinja. Cene ovčetine su pale za 70 odsto u protekloj godini na 1,23 dolara po kilogramu, pokazuju podaci Meat and Livestock Australia (MLA). "Australija je imala nekoliko veoma dobrih sezona u poslednjih nekoliko godina, što znači da je stado ovaca dostiglo 78,75 miliona grla, što je najviše od 2007. godine", rekao je analitičar globalne ponude MLA Tim Džekson. Do skoka broja stada ovaca dovele su natprosečne padavine tokom protekle tri godine. Padavine su idealne za uzgoj trave, koja je pogodna za ishranu i uzgoj stoke. #ovcarstvo

Stalna Radna Grupa za Regionalni Ruralni Razvoj u Jugoistočnoj Evropi – SWG, u ime srpskog Ministarstva poljoprivrede, a pod pokroviteljstvom Saveznog Ministarstva za hranu i poljoprivredu Nemačke (BMEL) sprovodi "Studiju o ulozi žena u rur... Više [+]

Stalna Radna Grupa za Regionalni Ruralni Razvoj u Jugoistočnoj Evropi – SWG, u ime srpskog Ministarstva poljoprivrede, a pod pokroviteljstvom Saveznog Ministarstva za hranu i poljoprivredu Nemačke (BMEL) sprovodi "Studiju o ulozi žena u ruralnim područjima Zapadnog Balkana". Osnova za izradu ove Studije su podaci koji se prikupljaju kroz anketiranje žena starijih od 18 godina. Anketa je anonimna i sprovodi se preko on-line aplikacije. Cilj Studije je analiza položaja žena u poljoprivredi, a očekivanja su da će Studija ukazati na moguća rešenja za donošenje mera za održivo osnaživanje žena, kao i definisanje preporuka za javne politike na nacionalnom i regionalnom nivou. #zeneupoljoprivredi #ruralnirazvoj

Koordiniranim radom javnih i veterinarskih službi, iz godine u godinu se smanjuje broj slučajeva infekcije trihinelom, koja je na ovim prostorima endemska vrsta. Desi se da, usled nesprovođenja bio sigurnosnih mera, na primer deratizacije n... Više [+]

Koordiniranim radom javnih i veterinarskih službi, iz godine u godinu se smanjuje broj slučajeva infekcije trihinelom, koja je na ovim prostorima endemska vrsta. Desi se da, usled nesprovođenja bio sigurnosnih mera, na primer deratizacije na manjim gazdinstvima, bude zaraženih svinja. Jedan od uzroka može biti i potencijalno zaražena stočna hrana na farmama gde su svinje uzgajane na slobodan način - napominje Stanislav Simin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Kako objašnjava, jedini način da proizvođači budu sigurni da meso nije zaraženo ovim parazitom je da ga pre konzumiranja odnesu na analizu u akreditovane laboratorije ili kod veterinara koji su obučeni da pregledaju meso. #svinjskomeso #trihineloza

Svet trenutno ima šećera na zalihama za 68 dana da bi zadovoljio svoje potrebe. Ovo je veliki pad u poređenju sa 106 dana, kada su rezerve počele da se smanjuju još 2020. godine, pokazuju podaci Američkog ministarstva poljoprivrede (USDA).... Više [+]

Svet trenutno ima šećera na zalihama za 68 dana da bi zadovoljio svoje potrebe. Ovo je veliki pad u poređenju sa 106 dana, kada su rezerve počele da se smanjuju još 2020. godine, pokazuju podaci Američkog ministarstva poljoprivrede (USDA). Kako se ističe u saopštenju, zalihe su na najnižem nivou još od 2010. godine, zbog čega se ovom namirnicom sa širokom upotrebom u mnogim industrijama trenutno trguje po najvišim cenama u poslednjih 12 godina. Razlog tome su uglavnom niže globalne zalihe šećera nakon neuobičajeno suvog vremena, koje je uticalo na smanjenje proizvodnje u Indiji i na Tajlandu – državama koje su po veličini druga i treća svetska izvoznica.

Srbija se nada da će sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom biti veoma koristan za domaću vinsku industriju. Međutim, iskustvo Gruzije, koja je poznata kao kolevka vinarstva, pokazuje da srpski vinari ne treba da očekuju previše. Prošlo je... Više [+]

Srbija se nada da će sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom biti veoma koristan za domaću vinsku industriju. Međutim, iskustvo Gruzije, koja je poznata kao kolevka vinarstva, pokazuje da srpski vinari ne treba da očekuju previše. Prošlo je pet godina otkako je gruzijski sporazum o slobodnoj trgovini stupio na snagu. Sporazum, koji je smanjio carinske poreze između dve zemlje do 94%, bio je veoma obećavajući za Gruziju. Lokalne vinarije su pretpostavile da bi Kina mogla da zameni Rusiju kao glavnu izvoznu destinaciju za gruzijsko vino. Međutim, Gruzija nikada nije prodala više od 10 miliona boca godišnje u Kini, što nije daleko od onoga što je prodavano pre sporazuma - 9,2 miliona. #izvozvina

Na području Južnog Banata najviše proizvođača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja nalazi se u Bavaništu. Oni se uveliko pripremaju za sledeću sezonu. Priprema se rasad, ugovaraju količine sa otkupljivačima i ispituju kretanja na tržišt... Više [+]

Na području Južnog Banata najviše proizvođača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja nalazi se u Bavaništu. Oni se uveliko pripremaju za sledeću sezonu. Priprema se rasad, ugovaraju količine sa otkupljivačima i ispituju kretanja na tržištu kako bi se preusmerila proizvodnja na vrste koje se trenutno najviše traže. Za proizvođače lekovitog bilja ova godina bila je po mnogo čemu specifična. Pojedine vrste dobro su podnele vremenske oscilacije, ali bilo je i manjih prinosa pogotovo kod onih vrsta koje imaju sitnija semena poput belog origana, hajdučke trave, vranilovke, kamilice.. prema rečima Vladimira Filipovića, iz Instituta Dr Josif Pančić, najtraženiji su neven i beli slez. #uzgojlekovitogbilja

Na domaćem tržištu ove jeseni neće biti dovoljno futoškog kupusa autohtone sorte, po kojoj su povrtari iz Futoga nadaleko poznati. Razlozi za to su klima i što je svega oko 65 hektara ovog proleća posejano, od kojih će rod sa 25 hektara nos... Više [+]

Na domaćem tržištu ove jeseni neće biti dovoljno futoškog kupusa autohtone sorte, po kojoj su povrtari iz Futoga nadaleko poznati. Razlozi za to su klima i što je svega oko 65 hektara ovog proleća posejano, od kojih će rod sa 25 hektara nositi oznaku geografskog porekla. Po hektaru će kupusa biti svega 15 do 20 tona i zato povrtari neće izvući ulog, oko 750.000 dinara po hektaru. Uprkos tome, kilogram kupusa svežeg i kiselog biće tek malo skuplji nego prošle godine. Kilogram svežeg kupusa futoški povrtari na malo prodaju za 80 dinara, između 40 i 50 dinara na veliko. Pri kupovini, kažu, potrošači treba da obrate pažnju kakav kupus kupuju, pošto se futoška sorta razlikuje od drugih. #futoskikupus

Kako se troši novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta gotovo je nemoguće utvrditi, kažu u Ekološkom centru ”Stanište“ iz Vršca. Rezultati istraživanja koje su sproveli, a na osnovu podataka dobijenih od Uprave za trezor, Uprave z... Više [+]

Kako se troši novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta gotovo je nemoguće utvrditi, kažu u Ekološkom centru ”Stanište“ iz Vršca. Rezultati istraživanja koje su sproveli, a na osnovu podataka dobijenih od Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajine i lokalnih samouprava pokazuju da je u proteklih devet godina čak 214 miliona evra od rentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta nenamenski potrošeno. Veliki iznosi novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne troše se za mere očuvanja zemljišta, već za ”krpljenje budžetskih rupa“, kažu u Ekološkom centru ”Stanište“. #drzavnopoljoprivrednozemljiste

U okviru sada već tradicionalne regionalne inicijative "Drvo prijateljstva“ danas je u 11 sati simultano zasađeno 450 sadnica u osam gradova regiona, kao primer regionalne saradnje i solidarnosti u borbi za podizanje svesti o zagađenom vazd... Više [+]

U okviru sada već tradicionalne regionalne inicijative "Drvo prijateljstva“ danas je u 11 sati simultano zasađeno 450 sadnica u osam gradova regiona, kao primer regionalne saradnje i solidarnosti u borbi za podizanje svesti o zagađenom vazduhu, zemljištu i vodi kao zajedničkim problemima država Balkana. Cilj zajedničke sadnje jeste pokazivanje kako individualne odgovornosti i upozoravanje javnosti na ozbiljnost zagađenja vazduha i klimatskih promena mogu napraviti promenu na lokalnom i regionalnom nivou. Zemlje zapadnog Balkana imaju najlošiji kvalitet vazduha u Evropi, građani Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije su podjednako izloženi zagađivačima vazduha. #drvoprijateljstva

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije je izradilo jedinstveno Uputstvo za registraciju i obnovu registracije poljoprivrednog gazdinstva na portalu eAgrar. Kako kaže Oliver Aleksić iz ovog udruženja, na ideju za izradu uputstva došli su na... Više [+]

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije je izradilo jedinstveno Uputstvo za registraciju i obnovu registracije poljoprivrednog gazdinstva na portalu eAgrar. Kako kaže Oliver Aleksić iz ovog udruženja, na ideju za izradu uputstva došli su nakon mnogobrojnih pitanja i molbi za pomoć pri registraciji na portalu eAgrar od strane poljoprivrednih proizvođača. Pored detaljnih koraka, video uputstva o načinu registracije poljoprivrednog gazdinstva na eAgraru i svih potrebnih obrazaca za prijavu, pojašnjeno je i šta je potrebno da poljoprivrednici obave pre otpočinjanja procesa registracije poljoprivrednog gazdinstva. #mladipoljoprivrednicisrbije

Mogućnosti za veće gajenje gusaka u banatskim selima ima, jer postoje neiskorišćeni pašnjaci pored reka i kanala. Proizvodnja bi mogla biti profitabilnija i zbog niže cene žitarica ove godine. Ipak, interesovanje za gajenje gusaka u banatsk... Više [+]

Mogućnosti za veće gajenje gusaka u banatskim selima ima, jer postoje neiskorišćeni pašnjaci pored reka i kanala. Proizvodnja bi mogla biti profitabilnija i zbog niže cene žitarica ove godine. Ipak, interesovanje za gajenje gusaka u banatskim selima je i dalje izuzetak, a ne pravilo. Mikloš Reperger jedini gaji guske u Ostojićevu. Znao je za sezone sa hiljadu komada u jatu, ali i za godine poput prošle kada je zbog suše skoro ugasio proizvodnju. Ove godine je kukuruz jeftiniji duplo nego prošle, pa je ta pogodnost povećala Mikloševo jato na 300 komada. Proizvođači navode da je cena ograničavajući faktor zašto se slabo nađe na meniju. Kilogram mesa je 800, a džigerice 3.000 dinara.