Ruski proizvođači žita traže smanjenje površina pod ozimim žitima, jer veliki ovogodišnji rod i problemi sa izvozom preko Crnog mora stvaraju višak na domaćem tržištu i obaraju cene. Rusija je proizvela više od 100 miliona tona žita, ali de... Više [+]

Ruski proizvođači žita traže smanjenje površina pod ozimim žitima, jer veliki ovogodišnji rod i problemi sa izvozom preko Crnog mora stvaraju višak na domaćem tržištu i obaraju cene. Rusija je proizvela više od 100 miliona tona žita, ali deo roda sve teže stiže do stranih kupaca. Alternativni pravci preko Baltika i Kaspijskog mora skuplji su i logistički zahtevniji, dok je dodatni problem oštećenje infrastrukture u Novorosijsku. Organizacija ”Narodni farmer“ predlaže da država podstakne smanjenje setve i nadoknadi deo izgubljenog prihoda.
Rusija bi u ovoj sezoni mogla imati oko 60 miliona tona žita za izvoz, ali ostaje pitanje koliko će od toga biti moguće plasirati po prihvatljivim troškovima. #rusij #povrsinepodzitom

Rod bundeve u Kikindi ove godine je ispod proseka, nakon dugih perioda žege i gotovo potpunog izostanka padavina. Proizvođači koji imaju sistem „kap po kap“ uspeli su da sačuvaju deo roda, dok pojedine vrste, poput uljnih tikava, sve teže u... Više [+]

Rod bundeve u Kikindi ove godine je ispod proseka, nakon dugih perioda žege i gotovo potpunog izostanka padavina. Proizvođači koji imaju sistem „kap po kap“ uspeli su da sačuvaju deo roda, dok pojedine vrste, poput uljnih tikava, sve teže uspevaju. Nikola Krnić iz Udruženja „Kikindska ludaja“ kaže da je navodnjavanje bilo neophodno gotovo svakog drugog ili trećeg dana. Uzgajivač Goran Lazić upozorava da su vremenski uslovi sve nepovoljniji i da kiše gotovo nije bilo od sredine juna. Uprkos slabijoj sezoni, pripreme za 41. ”Dane ludaje“, koji će biti održani od 17. do 20. septembra, uveliko traju, uključujući i tradicionalno takmičenje za najtežu i najdužu ludaju. #rodbundeve

Srbija bi ove godine prvi put mogla da premaši milijardu evra izvoza voća, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na manifestaciji ”Dani poljoprivrede i lova“ u Drugovcu kod Smedereva. On je naveo da je poljoprivrednicima do sada... Više [+]

Srbija bi ove godine prvi put mogla da premaši milijardu evra izvoza voća, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na manifestaciji ”Dani poljoprivrede i lova“ u Drugovcu kod Smedereva. On je naveo da je poljoprivrednicima do sada isplaćeno više od 85 milijardi dinara, odnosno preko 80 odsto sredstava namenjenih podsticajima. Glamočić je istakao da razvoj poljoprivrede ne treba da se zasniva samo na subvencijama, već na većoj konkurentnosti i zaradi proizvođača. Kao naredni ključni korak izdvojio je jačanje domaće prerade, kako Srbija ne bi izvozila pretežno sirovine, već proizvode veće dodate vrednosti i tako veći deo zarade zadržala u domaćoj privredi. #izvozvoca

Cene hrane u svetu dostigle su najviši nivo od januara 2023. godine, pokazuju podaci FAO, a rast podstiču ekstremne vrućine, suše i ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku. U julu su cene žitarica porasle 3,4 odsto, pri čemu je pšenica poskup... Više [+]

Cene hrane u svetu dostigle su najviši nivo od januara 2023. godine, pokazuju podaci FAO, a rast podstiču ekstremne vrućine, suše i ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku. U julu su cene žitarica porasle 3,4 odsto, pri čemu je pšenica poskupela 5,8, a kukuruz 3,6 odsto. Šećer je skuplji 5,6 odsto, dok je biljno ulje poskupelo dva odsto. FAO upozorava da toplotni talasi ugrožavaju prinose u Evropi i SAD, dok poremećaji izvoza preko Crnog mora dodatno podižu cene. Procene ukazuju da je junski toplotni talas u Evropi odneo oko devet miliona tona pšenice, ječma, kukuruza i ovsa. Istovremeno, meso je pojeftinilo 2,8 odsto, a mlečni proizvodi 0,7 odsto. #cenahrane

Žalba kompanije ”Serbia Zijin Mining“ na rešenje o obustavi korišćenja šuma na području Malke Golaje kod Zaječara odbijena je 10. avgusta, potvrdio je republički šumarski i lovni inspektor. Četiri dana kasnije sa terena je povučena celokupn... Više [+]

Žalba kompanije ”Serbia Zijin Mining“ na rešenje o obustavi korišćenja šuma na području Malke Golaje kod Zaječara odbijena je 10. avgusta, potvrdio je republički šumarski i lovni inspektor. Četiri dana kasnije sa terena je povučena celokupna mehanizacija kompanije, navodi Centar za zaštitu biosfere Balkan. Rešenje o obustavi doneto je 12. juna, nakon što je inspekcija utvrdila krčenje šume suprotno Zakonu o šumama. Protiv kompanije i odgovornog lica 20. jula podneta je i prijava za privredni prestup. Vanrednim nadzorom utvrđeno je da na 11,49 hektara nedostaje drvna masa, koja je, prema dokumentu inspekcije, gurana i zatrpavana građevinskim mašinama. $malkagolaja #serbiazijinmining #sume
Foto: LunganoD_Shots

Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizuje 17. septembra od 10 časova Dan polja na gazdinstvu Sudarević u Bikovu, gde se regenerativne prakse primenjuju na čak 95 odsto obradivih površina. Posle višemesečnih visokih temperatura... Više [+]

Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije organizuje 17. septembra od 10 časova Dan polja na gazdinstvu Sudarević u Bikovu, gde se regenerativne prakse primenjuju na čak 95 odsto obradivih površina. Posle višemesečnih visokih temperatura i suše, učesnici će moći da vide kako su regenerativni usevi podneli ekstremne uslove u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom. Program obuhvata obilazak parcela pod kukuruzom, lucerkom, uljanom repicom, pšenicom i ječmom, prikaz pedološkog profila zemljišta i predstavljanje mašina za direktnu setvu.
Prijave su otvorene do 9. septembra, a događaj je podržala Evropska klimatska fondacija (ECF). #danpolja #regenerativnapoljoprivreda

Savez slobodnih sindikata Srbije i pokret ”Mi - Snaga naroda“ pripremili su Predlog paketa od sedam zakona o poljoprivredi, selu i prehrambenoj sigurnosti Srbije. Kako je saopšteno, cilj je da se poljoprivreda, proizvodnja hrane i opstanak... Više [+]

Savez slobodnih sindikata Srbije i pokret ”Mi - Snaga naroda“ pripremili su Predlog paketa od sedam zakona o poljoprivredi, selu i prehrambenoj sigurnosti Srbije. Kako je saopšteno, cilj je da se poljoprivreda, proizvodnja hrane i opstanak sela tretiraju kao pitanje strateške bezbednosti države. Paket obuhvata zaštitu poljoprivrednika, socijalnu sigurnost, ruralnu infrastrukturu, garantovani otkup i naplatu, državnu zadružnu i otkupnu mrežu, prehrambenu industriju i program obnove i naseljavanja sela. Predlagači smatraju da je o ovim pitanjima neophodna ozbiljna javna i stručna rasprava, posebno zbog depopulacije sela i značaja stabilne domaće proizvodnje hrane. #zakonopoljoprivredi #ruralnirazvoj

Globalne cene hrane mogle bi u 2026. da porastu za 11,8 odsto, a naredne godine još 4,8 odsto, procenjuje Oxford Economics. Najviše bi mogli da poskupe žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi, posebno pšenica, što bi povećalo cene hleba,... Više [+]

Globalne cene hrane mogle bi u 2026. da porastu za 11,8 odsto, a naredne godine još 4,8 odsto, procenjuje Oxford Economics. Najviše bi mogli da poskupe žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi, posebno pšenica, što bi povećalo cene hleba, testenine i drugih prerađevina. Na tržište utiču suše, ekstremne vrućine, slabiji prinosi i visoki troškovi energenata i đubriva. Coceral je procenu proizvodnje žitarica u EU i Velikoj Britaniji smanjio na 286,6 miliona tona. Dodatni rizik predstavlja rat u Ukrajini, jer Rusija i Ukrajina zajedno čine gotovo 30 odsto svetskog izvoza pšenice. Prva veća poskupljenja sveže hrane očekuju se već u oktobru i novembru, a prerađene početkom 2027. #globalnecenehrane

Berba ranih sorti grožđa u Sremskim Karlovcima počela je oko 15 dana ranije nego što je uobičajeno, zbog visokih temperatura i suše koje su ubrzale sazrevanje. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević kaže da... Više [+]

Berba ranih sorti grožđa u Sremskim Karlovcima počela je oko 15 dana ranije nego što je uobičajeno, zbog visokih temperatura i suše koje su ubrzale sazrevanje. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević kaže da su prinosi nešto manji, ali grožđe ima visok procenat šećera, što može biti dobra osnova za kvalitetna vina. Vinogradari se prilagođavaju ekstremnim uslovima, a protiv grada i ožegotina koriste zaštitne mreže koje stvaraju i blagu zasenu. Veliki problem ostaje nedostatak sezonskih radnika, pa berači u vinograde ulaze već oko pola šest ujutru i rade do ranog popodneva kako bi izbegli najveću vrućinu. #berbagrozdja

Dugotrajna suša, ekstremne temperature i požari naneli su veliku štetu pčelarima u Srbiji, izjavio je za Biznis.rs predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović. Posebno je pogođena Deliblatska peščara, jedno od važnih područja za bagremovu pašu,... Više [+]

Dugotrajna suša, ekstremne temperature i požari naneli su veliku štetu pčelarima u Srbiji, izjavio je za Biznis.rs predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović. Posebno je pogođena Deliblatska peščara, jedno od važnih područja za bagremovu pašu, gde je požar zahvatio velike površine.
Prema procenama, oko 11.000 hektara Peščare je pod bagremom, a tamo gde su stabla potpuno izgorela biće potrebno nekoliko godina da se vegetacija obnovi i ponovo počne da medi. Živadinović upozorava da suša smanjuje cvetanje i količinu polena, što ugrožava i razvoj zimskih pčela. Sezona meda bila je prosečna: bagremova i lipova paša uglavnom dobre, dok su suncokret i uljana repica podbacili. #pcelarstvo #pozari

Berba šljiva u Šumadiji privodi se kraju uz rod iznad proseka i dobar kvalitet, ali proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja, kako kažu, ne prati rast troškova. U pojedinim voćnjacima beleže se najbolji prinosi u poslednjih 20 godin... Više [+]

Berba šljiva u Šumadiji privodi se kraju uz rod iznad proseka i dobar kvalitet, ali proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, koja, kako kažu, ne prati rast troškova. U pojedinim voćnjacima beleže se najbolji prinosi u poslednjih 20 godina. Otkupna cena kretala se od oko 32 do 45 dinara po kilogramu, dok proizvođači ocenjuju da bi realna cena stenleja bila 55–60 dinara. Zbog toga deo najkvalitetnijeg roda ostavljaju u hladnjačama, očekujući rast cene po završetku berbe. Najbolja šljiva uglavnom se izvozi u Poljsku, Sloveniju, Hrvatsku i Nemačku, dok voćari upozoravaju da sve duži sušni periodi povećavaju potrebu za navodnjavanjem. #berbasljiva

Sve češće ekstremne vrućine primoravaju japanske poljoprivrednike da menjaju radno vreme i najteže poslove prebacuju u rane jutarnje ili noćne sate. Kada temperatura napolju pređe 35 stepeni, u plastenicima može biti i više od 40, pa rad to... Više [+]

Sve češće ekstremne vrućine primoravaju japanske poljoprivrednike da menjaju radno vreme i najteže poslove prebacuju u rane jutarnje ili noćne sate. Kada temperatura napolju pređe 35 stepeni, u plastenicima može biti i više od 40, pa rad tokom dana postaje ozbiljan zdravstveni rizik. Proizvođači cveća berbu obavljaju noću, dok pojedini živinari svetla u objektima pale već oko 2.30 ujutru, kako bi kokoške jele pre nego što vrućina smanji njihov apetit. Problem dodatno pogoršava činjenica da je oko 70 odsto japanskih poljoprivrednika starije od 65 godina. Tokom 2024. godine od posledica toplotnog udara tokom poljoprivrednih radova umrlo je 59 ljudi. #klimatskepromene #poljoprivreda

Univerzitet u Beogradu i ove godine beleži visoke pozicije na Šangajskoj listi u oblastima povezanim sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane. Prehrambena tehnologija rangirana je između 101. i 150. mesta u svetu, dok je poljoprivreda u grupi... Više [+]

Univerzitet u Beogradu i ove godine beleži visoke pozicije na Šangajskoj listi u oblastima povezanim sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane.
Prehrambena tehnologija rangirana je između 101. i 150. mesta u svetu, dok je poljoprivreda u grupi od 201. do 300. mesta. Posebno se izdvaja prehrambena tehnologija, koja je drugu godinu zaredom među 150 najbolje rangiranih u svetu. U ukupnom poretku za 2026. godinu Univerzitet u Beogradu nalazi se između 501. i 600. mesta, što je nešto slabije nego prošle godine, kada je bio u grupi 401–500. Na Poljoprivrednom fakultetu ocenjuju da rezultati potvrđuju kvalitet naučnoistraživačkog rada i međunarodnu vidljivost. #poljoprivrednifakultet

68. Grožđebal u Vršcu biće održan od 17. do 20. septembra 2026. godine, najavila je Turistička organizacija Vršca. Jedna od najstarijih i najpoznatijih privredno-turističkih manifestacija u Srbiji i ove godine biće posvećena berbi grožđa, v... Više [+]

68. Grožđebal u Vršcu biće održan od 17. do 20. septembra 2026. godine, najavila je Turistička organizacija Vršca. Jedna od najstarijih i najpoznatijih privredno-turističkih manifestacija u Srbiji i ove godine biće posvećena berbi grožđa, vinu i tradiciji vršačkog vinogorja. Tokom četiri dana posetioce očekuju degustacije vrhunskih vina, predstavljanje domaćih vinarija, bogat muzički i kulturni program, izložbe, sajmovi i raznovrsna gastronomska ponuda. Manifestacija tradicionalno privlači veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva, uz poseban akcenat na promociji vinskog turizma, lokalne gastronomije i tradicije ovog vinogradarskog kraja. #grozdjebal

U Evropskoj uniji je tokom 2025. proizvedeno 3,44 milijarde litara sladoleda, 1,9 odsto više nego godinu ranije, objavio je Eurostat. Nemačka je najveći proizvođač sa 608 miliona litara, ispred Italije sa 549 miliona i Francuske sa 525 mili... Više [+]

U Evropskoj uniji je tokom 2025. proizvedeno 3,44 milijarde litara sladoleda, 1,9 odsto više nego godinu ranije, objavio je Eurostat. Nemačka je najveći proizvođač sa 608 miliona litara, ispred Italije sa 549 miliona i Francuske sa 525 miliona, dok slede Španija i Belgija. Italija je među vodećim proizvođačima zabeležila i najveći rast proizvodnje – deset odsto. Na listi koja obuhvata i zemlje Evropskog ekonomskog prostora i Zapadnog Balkana, Srbija je odmah iza pet najvećih proizvođača EU, sa 86 miliona litara sladoleda. EU je prošle godine izvezla 289,8 miliona kilograma sladoleda, deset odsto više nego 2024, dok je uvoz porastao 12 odsto. Francuska je ostala najveći izvoznik, sa 59,1 milion kilograma.
#proizvodnjasladoleda

Lokalne zajednice imaju ključnu ulogu u sprečavanju i ranom otkrivanju požara na otvorenom prostoru, jer ljudi koji žive i rade na terenu često prvi uočavaju promene u vegetaciji, vremenskim uslovima i rizičnim aktivnostima. Pošto je većina... Više [+]

Lokalne zajednice imaju ključnu ulogu u sprečavanju i ranom otkrivanju požara na otvorenom prostoru, jer ljudi koji žive i rade na terenu često prvi uočavaju promene u vegetaciji, vremenskim uslovima i rizičnim aktivnostima. Pošto je većina požara na Zapadnom Balkanu povezana sa ljudskim aktivnostima, odgovorno korišćenje mašina, izbegavanje otvorene vatre i pravilno postupanje sa biljnim ostacima mogu znatno smanjiti rizik. Važni su i održavanje zemljišta, ispaša i uklanjanje suve vegetacije. Brzo prijavljivanje dima ili paljenja omogućava nadležnim službama pravovremenu reakciju, dok edukacija, saradnja sa lokalnim institucijama i bolja pripremljenost postaju još značajniji u uslovima sve dužih i nepredvidivijih požarnih sezona. #lokalnezajednice #pozari

Uvođenje dodatnog boda za žene na konkursima za samozapošljavanje i poljoprivredne podsticaje u Aleksincu značajno je povećalo broj korisnica subvencija. Dok je ranije pomoć za pokretanje biznisa dobijalo oko pet žena naspram 40 muškaraca,... Više [+]

Uvođenje dodatnog boda za žene na konkursima za samozapošljavanje i poljoprivredne podsticaje u Aleksincu značajno je povećalo broj korisnica subvencija. Dok je ranije pomoć za pokretanje biznisa dobijalo oko pet žena naspram 40 muškaraca, prošle godine subvencije su dobile 24 žene i 24 muškarca. Na novom konkursu za samozapošljavanje predviđeno je 360.000 dinara po korisniku, a žene ponovo imaju bod više. Sličan kriterijum primenjuje se i kod poljoprivrednih podsticaja. Lokalne organizacije ocenjuju da dodatno bodovanje, uz informisanje i obuke za pripremu dokumentacije, ženama sa sela daje veće šanse da dođu do javnih sredstava i ekonomski ojačaju. #podsticaji #zene #rodnaravnopravnost

Suša, loše stanje kukuruza i drugih useva, očekivani pad prinosa i visoki troškovi ozbiljno ugrožavaju opstanak poljoprivrednika u Vojvodini, saopštila je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM). Iz stranke navode da se stanje na n... Više [+]

Suša, loše stanje kukuruza i drugih useva, očekivani pad prinosa i visoki troškovi ozbiljno ugrožavaju opstanak poljoprivrednika u Vojvodini, saopštila je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM). Iz stranke navode da se stanje na njivama razlikuje od ocena ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, koji tvrdi da je ovogodišnja proizvodnja bolja nego lane i iznad petogodišnjeg proseka. DZVM pita i da li će Savez vojvođanskih Mađara, čiji kadar je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, stati uz poljoprivrednike. Kako ističu, proizvođačima nisu potrebne poruke da je „sve dobro“, već naknada štete, predvidiva podrška i agrarna politika koja omogućava dostojan život od rada na zemlji. #susa #poljoprivreda

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije pozvale su domaće proizvođače vina i alkoholnih pića da se prijave za nastup na sajmu ProWine Shanghai 2026, od 10. do 12. novembra u Šangaju. Kompanije iz Srbije predstaviće proizvode na n... Više [+]

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije pozvale su domaće proizvođače vina i alkoholnih pića da se prijave za nastup na sajmu ProWine Shanghai 2026, od 10. do 12. novembra u Šangaju. Kompanije iz Srbije predstaviće proizvode na nacionalnom štandu i imati priliku za povezivanje sa partnerima i plasman na kinesko i druga azijska tržišta. ProWine Shanghai okuplja više od 800 izlagača iz 39 zemalja i oko 20.000 posetilaca godišnje. Pravo učešća imaju registrovana privredna društva i preduzetnici iz Srbije koji proizvode i prerađuju vino i alkoholna pića. Rok za prijavu je 24. avgust do 16 časova, uz prijavu i potvrdu Poreske uprave o izmirenim obavezama. #prowineshanghai

Predsednik udruženja poljoprivrednika ”Stig“ Nedeljko Savić pozvao je udruženja iz Srbije na sastanak zbog akontne otkupne cene suncokreta od 40 dinara po kilogramu, koju su ponudile uljare. Savić navodi da je prošle godine suncokret otkupl... Više [+]

Predsednik udruženja poljoprivrednika ”Stig“ Nedeljko Savić pozvao je udruženja iz Srbije na sastanak zbog akontne otkupne cene suncokreta od 40 dinara po kilogramu, koju su ponudile uljare. Savić navodi da je prošle godine suncokret otkupljivan za 60 dinara po kilogramu, dok je ovogodišnji rod zbog suše na mnogim parcelama više nego prepolovljen. U Vojvodini je žetva, prema njegovim rečima, završena na oko 80 odsto površina. Poljoprivrednici će na sastanku odlučiti o narednim koracima, ali Savić kaže da će pre radikalnijih mera uljarama ponuditi razgovor o ceni. Sastanak je zakazan za danas u 20 časova u Požarevcu. #cenasuncokreta
Foto: Pexels