U subotu 27. aprila beogradski hotel Metropol Palace biće domaćin nesvakidašnjeg salona vina Regionala 2024, velikog skupa vinarija koje prave vina od lokalnih i autohtonih sorti regiona. Biće to jedinstvena prilika za ljubitelje vina da na... Više [+]

U subotu 27. aprila beogradski hotel Metropol Palace biće domaćin nesvakidašnjeg salona vina Regionala 2024, velikog skupa vinarija koje prave vina od lokalnih i autohtonih sorti regiona. Biće to jedinstvena prilika za ljubitelje vina da na jednom mestu upoznaju autentično vinsko blago država sa nekadašnjeg prostora Jugoslavije i probaju vrhunska vina od plavca malog, pošipa, vranca, žilavke, malvazije, blatine, terana, kadarke, rebule, vugave, žlahtine i još na desetine drugih, među kojima će, naravno, značajno mesto zauzeti i domaće sorte prokupac, tamjanika, morava, probus, grašac, bagrina, smederevka. Poseban kuriozitet biće predstavljanje u Srbiji malo poznate hrvatske sorte škrlet. #regionala2024

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, raspisala je javni poziv za dodelu finansijske pomoći poljoprivrednim proizvođačima, koji su pretrpeli poljsku štetu od olujnog nevremena koje je zahvatilo ovaj kraj 19. jula prošle godine... Više [+]

Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, raspisala je javni poziv za dodelu finansijske pomoći poljoprivrednim proizvođačima, koji su pretrpeli poljsku štetu od olujnog nevremena koje je zahvatilo ovaj kraj 19. jula prošle godine. Marina Maksimović, direktorka Agencije, kaže da je prvi od uslova koji je neophodno ispuniti kako bi se ostvarila finansijska pomoć, da je poljoprivrednom proizvođaču utvrđena poljska šteta od strane Radne grupe za procenu poljske štete, koju je formirala Gradska uprava za poljoprivredu prošle godine. Drugi uslov je da je poljoprivrednik vlasnik ili zakupac parcele, na kojoj je nastala šteta. #olujnonevreme #isplatastete

Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitan... Više [+]

Stručnjaci jagode svake godine stavljaju na prvo mesto liste voća sa najviše pesticida. Prema rečima prof. dr Jasminke Milivojević sa Katedre za voćarstvo BG Poljoprivrednog fakulteta, jagoda se navodi kao vrsta sa najvećim rizikom po pitanju ostataka pesticida u slučaju nesavesne primene preparata zbog onog kratkog razmaka između cvetanja i zrenja. I drugo voće se puno prska, ali tu je dug period od tog tretmana u fazi cvetanja do berbe plodova i zato se smatra da je to manje rizično nego kod jagode. Na tržištu se sve više pojavljuju i prirodni preparati koji povoljno utiču na suzbijanje infekcija i registrovani su i za organsku proizvodnju. Ipak, na proizvođačima je šta će koristiti. #jagode #pesticidi

U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona, a značajnu proizvodnju imaju i Italija i Francuska. Srbija sa oko pola miliona tona proizvodnje tako... Više [+]

U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona, a značajnu proizvodnju imaju i Italija i Francuska. Srbija sa oko pola miliona tona proizvodnje takođe igra važnu ulogu na evropskom tržištu, ali u poslednje vreme čak i najveći igrači imaju problem sa plasmanom. ”Došlo je do poremećaja na tržištu jabuka. I u našim hladnjačama su velike količine tog voća, što može biti problem jer stižu jagode, i iskreno ne znam kako sve to prevazići”, kaže profesor Zoran Keserović. On napominje da je globalno teška situacija i da je Srbija na Bliski istok izvozila veće količine jabuka, ali da je trenutno sve otežano. #proizvodnjajabuke
Foto: Pixabay

U Srbiji godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega od 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odla... Više [+]

U Srbiji godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega od 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odlaže na neodgovarajućim mestima. Ukoliko se ne tretiraju na pravi način, ovi proizvodi mogu izazvati zdravstvene probleme, naročito kada su u pitanju zoonoze – zarazne bolesti životinja od kojih mogu oboleti i ljudi. Takođe, nanose štete u stočarstvu, i zbog toga što su ovi proizvodi visoko-kalorična biomasa, ali štete i životnoj sredini. Tranziciono iskustvo drugih država upozorava da samo 3–5% subjekata (uglavnom oni najveći) ”preživi” usaglašavanje sa propisima EU. Struktura je u celoj Srbiji nepovoljna – postoji veliki broj malih proizvođača, koji ne mogu sami da ispune uslove za neškodljivo odlaganje ovih proizvoda. Međutim, prema rečima Dejana Maksimovića iz Ekološkog centra Stanište Vršac, ne treba posmatrati tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla kao nov trošak, već kao novu priliku za proizvođače i prerađivače. #sporedniproizvodizivotinjskogporekla
Foto: EC Stanište

Simbolično, na Dan planete Zemlje, u Beogradu je juče započeo pilot projekat ”Ne kosi još lolo“ koji će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Inicijativu je pokrenuo ”Bee... Više [+]

Simbolično, na Dan planete Zemlje, u Beogradu je juče započeo pilot projekat ”Ne kosi još lolo“ koji će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Inicijativu je pokrenuo ”Bee Center“, pčelarski centar iz beogradskih Silosa, a projekat se realizuje u saradnji sa JKP Zelenilo-Beograd, uz podršku ambasade Holandije u Beogradu. Ideja iza ovog pilot projekta da se svim pčelama, ali i ostalim oprašivačima, pruži veći pristup hrani i staništu. Deo zelenih površina u gradu koje se ne koriste direktno za rekreaciju stanovništva ili iz nekog drugog razloga moraju da ostanu monokulturne i kratko košene, preći će na nov način održavanja. #biodiverzitet #zastitaoprasivaca
Foto: Beecentar

Takozvana berza za selidbu pčela sada postoji i u Beču. Ova besplatna usluga koje pružaju Poljoprivredne komore Donje Austrije, Gornje Austrije i Beča, povezuje pčelare sa poljoprivrednim preduzećima, firmama i opštinama. Registrovane firme... Više [+]

Takozvana berza za selidbu pčela sada postoji i u Beču. Ova besplatna usluga koje pružaju Poljoprivredne komore Donje Austrije, Gornje Austrije i Beča, povezuje pčelare sa poljoprivrednim preduzećima, firmama i opštinama. Registrovane firme i institucije imaju mogućnost da ponude lokacije za pčelinje selidbe dok, sa druge strane, registrovani pčelari mogu da izraze interes za selidbe na određene pašne površine. Ova platforma koja spaja pčele i cvetove pomoći će da oko 700 pčelara u Beču brzo i jednostavno pronađu lokacije za svoje košnice. Član bečke gradske vlade za zaštitu životne sredine Jirgen Černomorski apeluje na poljoprivrednike i pčelare u Beču da aktivno koriste ovu berzu. #berzazaselidbupcela

Potrebno je raditi na očuvanju i razvoju domaćih rasa muznih krava, napominje direktor beogradskog Instituta za stočarstvo Nikola Delić, ali je situacija trenutno takva da je potreban i uvoz kvalitetnih priplodnih grla. ”Država radi na tome... Više [+]

Potrebno je raditi na očuvanju i razvoju domaćih rasa muznih krava, napominje direktor beogradskog Instituta za stočarstvo Nikola Delić, ali je situacija trenutno takva da je potreban i uvoz kvalitetnih priplodnih grla. ”Država radi na tome da imamo svoje, jačanjem institucija, ali u ovoj situaciji, kada je opao stočni fond, nisam protiv uvoza kvalitetnih priplodnih grla”, napominje Delić. ”Mi moramo raditi prvenstveno na uvođenju reda u toj oblasti. Institut je uradio softver koji će uvesti dosta reda u tu oblast, a moramo raditi na kvalitativnom pomaku. To podrazumeva, na primer, da naša kvalitetna grla imaju od 8.000 do 9.000 litara mleka u laktaciji, što je 30−40 litara dnevno”, rekao je Delić. #priplodnagrla #domacerase

Leskovačke povrtare brine nagla promena vremena jer je, kažu, šok za nedavno zasađene biljke i neće valjati ukoliko se narednih dana vrate letnje temperature. Poljoprivredni inženjer Dragan Stojanović kaže da je promena vremena stresno utic... Više [+]

Leskovačke povrtare brine nagla promena vremena jer je, kažu, šok za nedavno zasađene biljke i neće valjati ukoliko se narednih dana vrate letnje temperature. Poljoprivredni inženjer Dragan Stojanović kaže da je promena vremena stresno uticala na rano povrće uprkos proizvodnji u zaštićenim uslovima. Vremenski rolerkoster ne bi trebalo da utiče na proizvodnju pod otvorenim nebom. ”Pod temperaturama od 7 do 10 stepeni sve povrtarske kulture su u fazi mirovanja što znači da ne mogu da nastave dalji fiziološki rast i razvoj", ističe Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac. Niže temperature jesu zaustavile i rast voćnih kultura, ali su padavine dobrodošle jer je vlaga bila izuzetno oskudna. #plastenickaproizvodnja

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500... Više [+]

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kažu da jesu. Kao i da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje. ”Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje, i prinosi su daleko veći“, rekao je Keserović. Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i da je o tome trebalo pričati pre 15 godina. Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra. #pcelarstvo #oprasivanjevocaka

U Beogradu će od 22. do 24. aprila biti održane Generalna skupština Evropskog udruženja za unapređenje znanja u industriji mleka - – Association for European Dairy Industry Learning (AEDIL) i radionice u okviru Erasmus+ projekta “European e... Više [+]

U Beogradu će od 22. do 24. aprila biti održane Generalna skupština Evropskog udruženja za unapređenje znanja u industriji mleka - – Association for European Dairy Industry Learning (AEDIL) i radionice u okviru Erasmus+ projekta “European excellence in dairy learning”. U projektu učestvuje devet država od kojih je jedna Srbija, a partneri su Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Mlekarska škola Pirot, mlekara Milkhouse, Privredna komora Srbije, Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Za dodatne informacije obratite se Jeleni Miočinović na mejl adresu jmiocin@agrif.bg.ac.rs ili na broj telefona: 0641114177. #proizvodnjamleka

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) i ove godine organizuje izbor za najbolje u poljoprivredi Srbije, ovoga puta kroz konkurs pod nazivom Zlatni petao. Na ovom takmičenju stručni žiri biraće najboljeg mladog poljoprivrednika i n... Više [+]

Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) i ove godine organizuje izbor za najbolje u poljoprivredi Srbije, ovoga puta kroz konkurs pod nazivom Zlatni petao. Na ovom takmičenju stručni žiri biraće najboljeg mladog poljoprivrednika i najuspešniju ženu u poljoprivredi, a pobednike SUMP i Banca Intesa vode na studijsko putovanje u Italiju dok su za sve finaliste spremna različita iznenađenja. Proglašenje pobednika se prvi put organizuje za vreme trajanja Novosadskog sajma poljoprivrede. Konkurs je na sajtu najboljegazdinstvo.rs otvoren do 26. aprila a mogu da se prijave vlasnici gazdinstava mlađi od 40 godina dok za žene nema starosnog ograničenja. Pobednici će biti proglašeni 20. maja. #zlatnipetao

Beogradska otvorena škola (BOŠ), u saradnji sa svojim partnerima Mladim istraživačima Srbije, pokrenula je novi program podrške ”Zajedno za zaštićena područja” u okviru projekta ”Zajedno za životnu sredinu“. Mladi istraživači Srbije su obja... Više [+]

Beogradska otvorena škola (BOŠ), u saradnji sa svojim partnerima Mladim istraživačima Srbije, pokrenula je novi program podrške ”Zajedno za zaštićena područja” u okviru projekta ”Zajedno za životnu sredinu“. Mladi istraživači Srbije su objavili otvoreni poziv za podnošenje projektnih ideja sa ciljem unapređenja transparentnosti, komunikacije i saradnje upravljača zaštićenih područja u Srbiji. Iz analiza koje su rađene sa upravljačima istaknuto je da postoji potreba da se podižu kapaciteti upravljača za informisanje javnosti, za podizanje svesti kao i za saradnju sa lokalnom zajednicom. #zasticenapodrucja

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao... Više [+]

Nišu na svetskom tržištu, vina regiona Otvorenog Balkana mogu da osvoje plasmanom kvalitetnih, autentičnih sorti. Među srpskim vinima, to su grašac, prokupac, smederevka, tamjanika, ali i naši lokalni teroari u internacionalnim sortama, kao što su kaberne iz Negotinske krajine, šardone sa Fruške gore, navode enolozi i vinski eksperti. ”Imamo autentične sorte na kojima treba da se radi i koje treba da unapređujemo i to nije samo posao vinara nego i institucija, fakulteta, eksperata u različitim oblastima, radi što boljeg prinosa i rezultata u vinogradima. Nakon toga enolozi izvlače maksimum iz tih sorti i finalno ih spremaju za tržište", ističe enolog Mladen Dragojlović. #vinabalkana

Tovljene svinje su pojeftinile sa 300 na 210-220 dinara po kilogramu, pa su stočari i farmeri u Mačvi ponovo na gubitku, a zbog vrtoglavog rasta cene prasadi, ne manje od 1.000 din/kg, svi koji imaju prase za prodaju, odustaju od tovljenja... Više [+]

Tovljene svinje su pojeftinile sa 300 na 210-220 dinara po kilogramu, pa su stočari i farmeri u Mačvi ponovo na gubitku, a zbog vrtoglavog rasta cene prasadi, ne manje od 1.000 din/kg, svi koji imaju prase za prodaju, odustaju od tovljenja i zadovoljno trljaju ruke. ”Prevario sam se i nisam prasad prodao za Božić, već sam ih ostavio u tovu. Sada za svinjče koje sam hranio tri meseca mogu da dobijem 200 evra i za te pare mogu da kupim samo dva praseta. Ne pamtim da je nekada tako bilo”, žali se poljoprivrednik iz Badovinaca. Ako bi i odlučili da rizikuju sa tovom, nadajući se porastu otkupne cene tovljenika, farmeri se suočavaju sa oskudnom ponudom preskupih prasadi sa domaćeg tržišta. #centovljenika #cenaprasadi
Foto: Pixabay

Poreska uprava obračunala je doprinos za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2024. godinu, nakon čega su predati pošti. Na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosa najniže mesečne osnovice za poljo... Više [+]

Poreska uprava obračunala je doprinos za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2024. godinu, nakon čega su predati pošti. Na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosa najniže mesečne osnovice za poljoprivrednike za 2024. godinu, u iznosu od 40.143,00 dinara, utvrđena je mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 40.143,00 dinara i godišnja osnovica doprinosa u iznosu od 481.716,00 dinara. Stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za obavezan PIO su 24%, a za zdravstveno 10,3%. Utvrđen godišnji iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2024. godinu obveznik plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. #doprinosipoljoprivrednika

Opština Sečanj, Fondacija Ana i Vlade Divac i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat, potpisli su u petak ugovor o saradnji kojim je zvanično osnovan Lokalni fond za razvoj poljoprivredne proizvodnje u opštini Sečanj. Ovime j... Više [+]

Opština Sečanj, Fondacija Ana i Vlade Divac i Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj Banat, potpisli su u petak ugovor o saradnji kojim je zvanično osnovan Lokalni fond za razvoj poljoprivredne proizvodnje u opštini Sečanj. Ovime je opština Sečanj postala druga opština koja je ove godine osnovala Lokalni fond za razvoj poljoprivrede, a pridružuje se grupi od još 17 opština u kojima su slični fondovi osnovani. Osnivanje Fonda podržao je Projekat Velika mala privreda koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi ACDI/VOCA. Namena Fonda je pružanje višegodišnje podrške poljoprivrednicima u vidu beskamatnih finansijskih pozajmica za ulaganje u proizvodnju. #fondzarazvojpoljoprivrede

Sunčani i topli dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili pčele iz košnica. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da cveta, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji. Za dvadeset godina pčelarenja Srđan Stanoj... Više [+]

Sunčani i topli dani ubrzali su vegetaciju biljaka i izmamili pčele iz košnica. Kako je u nekim krajevima bagrem već počeo da cveta, možemo reći da je ovo godina u kojoj cveta najranije u istoriji. Za dvadeset godina pčelarenja Srđan Stanojević iz okline Aleksinca ne pamti da su pčele ovako rano bile aktivne. Trenutno, kaže, strepi zbog najavljenog zahlađenja. “Nisam optimista što se tiče bagremove paše. Dan je još kratak što će samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika nežnost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Takođe, pčele u proseku nisu dostigle potrebnu snagu za kvalitetno iskorišćenje bagremove paše, čak i kad bi ona odlično zamedila”, objašnjava Stanojević. Stručnjaci kažu da ni pčele, ni pčelari ne vole blage zime, poput ove koje smo do nedavno imali. U takvim godinama vegetacija kreće rano i podložnija je mrazevima. #bagremovapasa

Isplata zahteva za subvencije u biljnoj proizvodnji kasni jer mnogi korisnici koji su ostvarili to pravo još nisu otvorili svoje eSanduče, izjavila je direktorka Uprave za agrarna plaćanja Sanja Danilović. Ona je Tanjugu kazala da je zahtev... Više [+]

Isplata zahteva za subvencije u biljnoj proizvodnji kasni jer mnogi korisnici koji su ostvarili to pravo još nisu otvorili svoje eSanduče, izjavila je direktorka Uprave za agrarna plaćanja Sanja Danilović. Ona je Tanjugu kazala da je zahteve za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji do 1. aprila, do kada je bio otvoren javni poziv za njihovo podnošenje, podnelo ukupno 317.000 poljoprivrednih proizvođača i da je blizu 300.000 tih zahteva odobreno. ”Tačnije 292.000 uredno podnetih zahteva je odobreno, ali na žalost veliki broj proizvođača ne otvara redovno svoje eSanduče na portalu eUprave i to je dovelo do zastoja u postupku uređenja podnesaka, kao i isplati subvencija”, rekla je ona. #isplatasubvencija

Na sednici komisije za dodelu bespovratnih sredstava za organizovanje Miholjskih susreta sela za 2024. godinu, koja je održana juče u Palati Srbija, odlučeno je da 113 jedinica lokalne samouprave dobiju novac za organizovanje svojih program... Više [+]

Na sednici komisije za dodelu bespovratnih sredstava za organizovanje Miholjskih susreta sela za 2024. godinu, koja je održana juče u Palati Srbija, odlučeno je da 113 jedinica lokalne samouprave dobiju novac za organizovanje svojih programa. Po konkursu koji raspisuje Ministarstvo za brigu o selu, 1.775 sela učestvovaće u Miholjskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Kao i do sada, sela će se takmičiti u folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju, pisanju, recitovanju... Na programu će biti i zdravice, blagoslovi, izvike. Radionice starih zanata, izrada rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja, kao i izložbe slika, fotografija, rukotvorina, samo su deo najavljenog bogatog programa. Na Miholjskim susretima neizostavni su i seoski višeboj, sportski turniri, a deca će se takmičiti u kvizovima znanja, šaljivim izazovima poput krunjenja kukuruza, trčanja u džaku, pravljenja najstrašnijeg strašila... Na sajtu Ministarstva za brigu o selu biće istaknut kalendar dešavanja. #miholjskisusretileta
Foto: Ministarstvo za brigu o selu