Berba grožđa u francuskoj regiji Šampanja mogla bi ove godine da počne ranije nego ikada, već na pojedinim parcelama 10. avgusta, dok je zvanični početak planiran za 15. avgust. Time bi bio oboren rekord iz 2020. godine, kada je berba počel... Više [+]

Berba grožđa u francuskoj regiji Šampanja mogla bi ove godine da počne ranije nego ikada, već na pojedinim parcelama 10. avgusta, dok je zvanični početak planiran za 15. avgust. Time bi bio oboren rekord iz 2020. godine, kada je berba počela 17. avgusta. Rano sazrevanje posledica je ekstremnih vremenskih uslova. Prolećni mrazevi uništili su u proseku oko 40 odsto pupoljaka, a u pojedinim vinogradima i do 85 odsto, dok je toplotni talas ubrzao razvoj grožđa. Zdravstveno stanje plodova je za sada dobro, ali vinari upozoravaju da bi nastavak vrućina mogao da ubrza nakupljanje šećera pre potpunog razvoja aroma i utiče na kvalitet roda. #berbagrozdja #sampanja
Foto: Pexels

U šljivicima Kolubarskog okruga očekuje se dobar i natprosečan rod, a berba ranih sorti šljive već je počela. Prve količine čačanske lepotice za izvoz prodavane su za 50 do 60 dinara po kilogramu, dok je trenutna cena oko 30 dinara. Najveći... Više [+]

U šljivicima Kolubarskog okruga očekuje se dobar i natprosečan rod, a berba ranih sorti šljive već je počela. Prve količine čačanske lepotice za izvoz prodavane su za 50 do 60 dinara po kilogramu, dok je trenutna cena oko 30 dinara. Najveći izazov biće plasman obilnog roda. Bolja situacija očekuje se kod sorti stenlej i čačanska rodna, koje su tražene za preradu, sušenje i proizvodnju rakije. Proizvođači očekuju da će najavljene padavine poboljšati krupnoću i kvalitet plodova. Glavni deo sezone tek predstoji sa berbom stenleja, a zbog velike ponude deo roda verovatno će završiti u preradi. U Kolubarskom okrugu šljivici zauzimaju oko 12.000 hektara. #rodsljive

Odbor Evropskog parlamenta za poljoprivredu podržao je izmene pravila o proizvodnji, označavanju i trgovini organskim proizvodima, kako bi se proizvođači u EU zaštitili od nelojalne konkurencije, a potrošačima pružile jasnije informacije. O... Više [+]

Odbor Evropskog parlamenta za poljoprivredu podržao je izmene pravila o proizvodnji, označavanju i trgovini organskim proizvodima, kako bi se proizvođači u EU zaštitili od nelojalne konkurencije, a potrošačima pružile jasnije informacije. Organski proizvodi iz trećih zemalja moći će da koriste EU organski logo samo ako ispunjavaju odgovarajuće standarde i dodatne zahteve kontrole. Predloženo je i povećanje praga za male proizvođače koji direktno prodaju neupakovane organske proizvode bez sertifikacije - sa 20.000 na 25.000 evra godišnjeg prometa, dok bi limit prodaje porastao sa 5.000 na 10.000 kilograma. Pregovori sa Savetom EU trebalo bi da budu završeni do kraja 2026. godine. #organskaproizvodnja

Gorki komorač sve više privlači pažnju proizvođača zbog rastuće potražnje za njegovim semenom i eteričnim uljem u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. U Srbiji raste i samoniklo, dok je organizovana proizvodnja uglavnom zastupljena u Vo... Više [+]

Gorki komorač sve više privlači pažnju proizvođača zbog rastuće potražnje za njegovim semenom i eteričnim uljem u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. U Srbiji raste i samoniklo, dok je organizovana proizvodnja uglavnom zastupljena u Vojvodini. Prema iskustvu jednog proizvođača iz Hrvatske, ulaganje iznosi oko 200 evra po hektaru, a kultura ne zahteva navodnjavanje ni velika ulaganja u zaštitu i đubrenje. Kao višegodišnja biljka, ponovo izrasta nakon žetve, a može se kombajnirati standardnom mehanizacijom. Uz prinos od oko dve tone i cenu od 2,50 evra po kilogramu, bruto prihod može dostići 5.000 evra po hektaru, ali zarada zavisi od prinosa, kvaliteta i tržišnih uslova. #uzgojgorkogkomoraca
Foto: Pixabay

U Kolubarskom okrugu lešnik se gaji na 150 do 180 hektara, a porodica Gajić na plantaži od 3,2 hektara u Divcima od ove sezone primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. Zasad ne kose i ne obrađuju oranjem i freziranjem, dok između st... Više [+]

U Kolubarskom okrugu lešnik se gaji na 150 do 180 hektara, a porodica Gajić na plantaži od 3,2 hektara u Divcima od ove sezone primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. Zasad ne kose i ne obrađuju oranjem i freziranjem, dok između stabala seju ovas, raž, detelinu i faceliju, kako bi povećali biljni i životinjski biodiverzitet. Za obogaćivanje zemljišta mikroorganizmima koriste kompostni čaj, uz nastojanje da hemijske preparate svedu na minimum. Prošle godine ubrali su oko 3,5 tona lešnika. Iako regenerativni pristup može smanjiti rod za 10 do 20 odsto, proizvođači navode da su troškovi đubriva i zaštite znatno niži. Protiv smrdibuba koriste i prirodne metode, poput privlačenja senica postavljanjem hranilica. #lesnik #regenerativnapoljoprivreda
Foto: Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije

Privredna komora Srbije otvorila je do 31. jula javni poziv malim i srednjim preduzećima iz prerađivačkog sektora za učešće u besplatnom Savetodavnom programu podrške dekarbonizaciji. Program je namenjen firmama koje izvoze, planiraju izvoz... Više [+]

Privredna komora Srbije otvorila je do 31. jula javni poziv malim i srednjim preduzećima iz prerađivačkog sektora za učešće u besplatnom Savetodavnom programu podrške dekarbonizaciji. Program je namenjen firmama koje izvoze, planiraju izvoz u EU ili posluju u lancima dobavljača izvoznika. Odabrane kompanije dobiće podršku sertifikovanih konsultanata u oblastima cirkularne ekonomije, upravljanja emisijama, energetskih pregleda i razvoja zelenih poslovnih modela. Za program je izdvojeno 300.000 evra, dok pojedinačni grant može iznositi do 10.000 evra, uz najmanje 50 odsto učešća firme. Rad sa kompanijama počinje u septembru, a učesnici će moći da konkurišu i za subvencije za nabavku opreme za dekarbonizaciju. #dekarbonizacija

Od početka 2017. do kraja 2023. godine u Srbiji je evidentirano 1.647 slučajeva nezakonitog lova, hvatanja, trovanja, držanja i trgovine divljim pticama, pokazuje novi izveštaj Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ovim aktivnostim... Više [+]

Od početka 2017. do kraja 2023. godine u Srbiji je evidentirano 1.647 slučajeva nezakonitog lova, hvatanja, trovanja, držanja i trgovine divljim pticama, pokazuje novi izveštaj Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ovim aktivnostima bilo je obuhvaćeno 5.487 jedinki iz 201 vrste, od kojih je 2.337 pronađeno mrtvo, a 3.134 živo. Najviše je registrovano slučajeva nezakonitog držanja ptica - 661, kao i ubijanja i ranjavanja oružjem - 630. Stručnjaci procenjuju da evidentirani slučajevi predstavljaju svega oko deset odsto stvarnog obima problema. Iako građani sve češće prijavljuju ilegalne aktivnosti, mnogi slučajevi i dalje ostaju bez otkrivenih počinilaca i pravosnažnih presuda.
#zastitaptica
Foto: Miroslav Dudok

Zdravo zemljište nije važno samo za proizvodnju hrane i očuvanje prirode, već bi moglo imati značaj i za zdravlje ljudi. Naučna istraživanja pokazuju da kontakt sa mikroorganizmima iz zemljišta i biljaka može uticati na ljudski mikrobiom i... Više [+]

Zdravo zemljište nije važno samo za proizvodnju hrane i očuvanje prirode, već bi moglo imati značaj i za zdravlje ljudi. Naučna istraživanja pokazuju da kontakt sa mikroorganizmima iz zemljišta i biljaka može uticati na ljudski mikrobiom i regulisanje imunskog sistema. U eksperimentu sprovedenom u finskim vrtićima, dvorišta su obogaćena šumskim zemljištem, travom i biljkama. Posle četiri nedelje kod dece je zabeležena veća raznovrsnost mikroorganizama na koži i promena pojedinih imunoloških pokazatelja. Naučni dokazi ipak ne potvrđuju da bakterije iz zemljišta leče stres, depresiju ili druge bolesti. Baštovanstvo može doprineti boljem raspoloženju kroz boravak u prirodi i fizičku aktivnost, ali je važno koristiti nezagađeno i bezbedno zemljište. #mikroorganizmi #zemljiste

Evropska komisija predstavila je novu strategiju za stočarstvo, sa ciljem da proizvođačima obezbedi veću stabilnost, konkurentnost i otpornost na krize. Među prioritetima su prevencija bolesti životinja, bolji pristup finansiranju, pravedni... Više [+]

Evropska komisija predstavila je novu strategiju za stočarstvo, sa ciljem da proizvođačima obezbedi veću stabilnost, konkurentnost i otpornost na krize. Među prioritetima su prevencija bolesti životinja, bolji pristup finansiranju, pravedniji prihodi i podrška prelasku na održivije sisteme proizvodnje. Planirane su izmene propisa o dobrobiti koka nosilja, pilića i svinja, razvoj malih i mobilnih klanica, snažnije označavanje porekla i posebne mere za mala gazdinstva i osetljive regione. EU želi i da smanji zavisnost od uvoza proteina za stočnu hranu, pa je cilj da udeo domaće proizvedenih uljarica i proteinskih kultura poraste sa 25 na 35 odsto do 2035. godine. #stocarstvo
Foto: Pexels

Proizvođači voća i ove sezone nezadovoljni su otkupnim cenama, dok otkupljivači tvrde da ih određuju svetsko tržište, zalihe i tražnja. Direktor ”Master Fooda“ Svetislav Mlađenović navodi da je nezadovoljstvo proizvođača razumljivo, jer pro... Više [+]

Proizvođači voća i ove sezone nezadovoljni su otkupnim cenama, dok otkupljivači tvrde da ih određuju svetsko tržište, zalihe i tražnja.
Direktor ”Master Fooda“ Svetislav Mlađenović navodi da je nezadovoljstvo proizvođača razumljivo, jer proizvodnja voća postaje sve skuplja, dok su rizici iz godine u godinu sve veći. Ipak, dodaje da ni hladnjačari nemaju potpunu slobodu u formiranju otkupne cene. ”Cena zavisi od stanja na svetskom tržištu, zaliha, tražnje i prodajnih cena prema inostranstvu“, objašnjava Mlađenović. On upozorava da su proizvođači i prerađivači međusobno zavisni i da dugoročno ne može biti stabilnosti ukoliko jedna strana posluje bez zadovoljavajuće računice.
#otkupljivacivoca

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prvostepeno je osudilo Dariju Janjić Nišavić, bivšu pomoćnicu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, na tri godine zatvora zbog primanja mita i zloupotrebe službenog položaja. Prema optužnici, ona je od Čedomira Draškovića primi... Više [+]

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu prvostepeno je osudilo Dariju Janjić Nišavić, bivšu pomoćnicu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, na tri godine zatvora zbog primanja mita i zloupotrebe službenog položaja. Prema optužnici, ona je od Čedomira Draškovića primila novac kako bi mu pomogla da dobije posao u javnoj nabavci Ministarstva poljoprivrede, dok je od Helge Stojanović tražila da prilagodi uslove nabavke. Drašković je osuđen na godinu dana zatvora, a Stojanović na osam meseci kućnog zatvora. U kaznu Janjić Nišavić uračunata je i zloupotreba službene kartice u privatne svrhe. Presuda nije pravosnažna i dozvoljena je žalba Apelacionom sudu. #organizovanikriminal

Na obodima Malke Golaje kod Zaječara otkrivena je nova istražna bušotina, udaljena svega četiri kilometra od carske palate Felix Romuliana, lokaliteta pod zaštitom UNESCO-a. Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je kompaniji Tilva d.... Više [+]

Na obodima Malke Golaje kod Zaječara otkrivena je nova istražna bušotina, udaljena svega četiri kilometra od carske palate Felix Romuliana, lokaliteta pod zaštitom UNESCO-a. Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je kompaniji Tilva d.o.o. geološka istraživanja bakra, zlata i drugih rudnih minerala u prostoru ”Nikoličevo Zapad“. Bušotina se nalazi i 2,5 kilometra od Gamzigradske Banje, dok ekološka udruženja upozoravaju da se radovi približavaju dolini Timoka i zaštitnoj zoni arheološkog nalazišta. Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da konačne granice budućeg rudarsko-metalurškog kompleksa još nisu poznate. Područje Malke Golaje značajno je i zbog izuzetnog biodiverziteta, uključujući retke i zaštićene biljne vrste.
Foto: EkoIstok

Proizvođači lubenica ovih dana ubrzano plasiraju rod, jer se najbolje cene ostvaruju u prvoj polovini jula. Na parcelama koje se navodnjavaju očekuje se prinos od 60 do 80 tona po hektaru, dok je bez navodnjavanja i upola manji. Đorđe Babić... Više [+]

Proizvođači lubenica ovih dana ubrzano plasiraju rod, jer se najbolje cene ostvaruju u prvoj polovini jula. Na parcelama koje se navodnjavaju očekuje se prinos od 60 do 80 tona po hektaru, dok je bez navodnjavanja i upola manji. Đorđe Babić iz Kovilja kaže da je trenutna cena oko 40 dinara po kilogramu, ali da bi prihvatio i nižu samo da lubenice ne ostanu na njivi. Problem predstavlja i nedostatak radne snage. U Srbiji se lubenice gaje na 4.000 do 5.000 hektara, a većina roda završava na domaćem tržištu. Stručnjaci ocenjuju da je za ozbiljniji izvoz neophodno udruživanje proizvođača, kao i organizovano kalibriranje, pakovanje, hlađenje i distribucija. #lubenice

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da povraćaj akcize na dizel za registrovana gazdinstva nije fiksno utvrđen na 50 dinara, već zavisi od važeće visine akcize. Zbog njenog privremenog smanjenja, refakcija je u jednom periodu iznosila 3... Više [+]

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da povraćaj akcize na dizel za registrovana gazdinstva nije fiksno utvrđen na 50 dinara, već zavisi od važeće visine akcize. Zbog njenog privremenog smanjenja, refakcija je u jednom periodu iznosila 39,12 dinara, dok je za najnoviji obračun povećana na 53,93 dinara po litru. Poljoprivrednici dizel kupuju po povlašćenoj ceni od 184 dinara po litru, uz pravo na povraćaj za najviše 100 litara po hektaru i do 100 hektara. Za ovu meru je u budžetu za 2026. obezbeđeno 11 milijardi dinara. Kako navode u Ministarstvu poljoprivrede, zahtevi se obrađuju kontinuirano, a moguća kašnjenja nastaju zbog dopune dokumentacije, provera ili velikog broja prijava. #akcizenagorivo

Poljoprivrednici tvrde da Ministarstvo poljoprivrede kasni po nekoliko meseci sa povraćajem akcize na dizel, iako je dogovoreno da novac bude isplaćen u roku od 14 dana od podnošenja zahteva. Cena goriva za registrovana gazdinstva nedavno j... Više [+]

Poljoprivrednici tvrde da Ministarstvo poljoprivrede kasni po nekoliko meseci sa povraćajem akcize na dizel, iako je dogovoreno da novac bude isplaćen u roku od 14 dana od podnošenja zahteva. Cena goriva za registrovana gazdinstva nedavno je povećana sa 179 na 184 dinara po litru, dok je, prema rešenjima koja su dobili pojedini proizvođači, povraćaj akcize smanjen sa 50 na 38 dinara po litru. Dalibor Paskulov iz Botoša navodi da je zahtev podneo u februaru, a novac dobio tek u maju. Dragan Kleut kaže da mu je isplaćen samo januarski zahtev, dok za oko 2.000 litara goriva očekuje povraćaj od približno 100.000 dinara. Proizvođači traže objašnjenje zbog kašnjenja i umanjenog iznosa. #gorivo
Foto: Pexels

Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda raspisao je pet javnih poziva za podršku pčelarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu, stočarstvu i nabavci mehanizacije. Pravo na sredstva imaju nosioci registrovanih komercijalnih porodičnih g... Više [+]

Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda raspisao je pet javnih poziva za podršku pčelarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu, stočarstvu i nabavci mehanizacije. Pravo na sredstva imaju nosioci registrovanih komercijalnih porodičnih gazdinstava na teritoriji Beograda.
Podsticaji su bespovratni i pokrivaju do 80 odsto troškova bez PDV-a. Pčelari mogu dobiti do 120.000 dinara, stočari do 750.000, za priključne mašine najviše 500.000, a za novi traktor do milion dinara. Za svih pet poziva izdvojeno je ukupno 533 miliona dinara, od čega najviše za traktore – 174 miliona dinara. #subvencije #beograd

UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu, objavili su javni poziv za projekte koji doprinose razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji. Mogu se prijaviti lokalne samouprave, komunalna preduzeća,... Više [+]

UNDP i Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu, objavili su javni poziv za projekte koji doprinose razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji. Mogu se prijaviti lokalne samouprave, komunalna preduzeća, firme, preduzetnici, obrazovne i naučne ustanove, udruženja i fondacije, samostalno ili u konzorcijumu. Podrška je namenjena rešenjima za uređenje javnih prostora, cirkularne javne usluge, obnovljive izvore energije, popravku i ponovnu upotrebu proizvoda, razmenu dobara i smanjenje rasipanja hrane. Za pojedinačni projekat dostupno je do 40.000 dolara, dok ukupan budžet poziva iznosi 180.000 dolara. Rok za prijave je 20. oktobar 2026. u 17 časova, a Info dan biće održan 10. jula u Beogradu i onlajn. #cirkularnaekonomija

Svetske cene hrane u junu su neznatno pale, ali su ostale blizu najvišeg nivoa u poslednje tri godine, saopštio je FAO. Indeks cena hrane iznosio je 130,3 poena, što je 0,3 odsto manje nego u maju, ali 1,7 odsto više nego godinu ranije. Cen... Više [+]

Svetske cene hrane u junu su neznatno pale, ali su ostale blizu najvišeg nivoa u poslednje tri godine, saopštio je FAO. Indeks cena hrane iznosio je 130,3 poena, što je 0,3 odsto manje nego u maju, ali 1,7 odsto više nego godinu ranije. Cene mesa porasle su za 0,4 odsto i dostigle novi rekord, prvenstveno zbog skupljeg živinskog mesa i snažne svetske tražnje. Biljna ulja poskupela su 3,8 odsto, najviše zbog rasta cena palminog i ulja uljane repice. Istovremeno, cene žitarica pale su 3,5 odsto, usled jeftinije pšenice i kukuruza, dok je pirinač poskupeo. Mlečni proizvodi pojeftinili su 1,5 odsto, a najveći pad zabeležen je kod šećera, čija je cena smanjena za 5,7 odsto zbog veće proizvodnje i izvoza iz Brazila. #cenehrane

Američki pčelari su od aprila 2025. do aprila 2026. izgubili 39,9 odsto pčelinjih društava, pokazuju preliminarni rezultati Nacionalnog istraživanja gubitaka pčelinjih društava. Iako su gubici manji nego godinu ranije, kada su dostigli reko... Više [+]

Američki pčelari su od aprila 2025. do aprila 2026. izgubili 39,9 odsto pčelinjih društava, pokazuju preliminarni rezultati Nacionalnog istraživanja gubitaka pčelinjih društava. Iako su gubici manji nego godinu ranije, kada su dostigli rekordan nivo, stručnjaci upozoravaju da je stanje i dalje zabrinjavajuće. Broj proizvodnih pčelinjih društava u SAD pao je na najniži nivo u poslednjih 17 godina. Istraživanje je obuhvatilo više od 2.300 pčelara sa preko 318.000 društava, odnosno više od 13 odsto ukupnog broja proizvodnih društava. Najveće gubitke ovog puta imali su hobi pčelari, dok su komercijalni pčelari prošli nešto bolje. Kao glavni izazovi navode se varoa, bolesti, problemi sa maticama, ishrana, pesticidi i klimatski ekstremi. #pcelarstvo
Foto: Pexels

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za unapređenje lovnog turizma u AP Vojvodini, za koji je obezbeđeno 80 miliona dinara. Lovačka udruženja mogu dobiti bespovratna sredstva do 90 odsto vr... Više [+]

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za unapređenje lovnog turizma u AP Vojvodini, za koji je obezbeđeno 80 miliona dinara. Lovačka udruženja mogu dobiti bespovratna sredstva do 90 odsto vrednosti ulaganja, i to za rekonstrukciju, adaptaciju i održavanje lovačkih domova, izgradnju pomoćnih objekata, uklanjanje prepreka za osobe sa invaliditetom, ugradnju instalacija, postavljanje solarnih postrojenja do 50 kW, kao i za nabavku opreme za grejanje, klimatizaciju, kuhinje, kupatila i smeštaj lovaca. Po prijavi se može dobiti od 150.000 do tri miliona dinara, a konkurs je otvoren do 16. jula 2026. godine. #lovniturizam