Iako je cilj postavljenih otresišta u banatskim opštinama bio da spreče iznošenje blata sa njiva na puteve tokom žetve, poljoprivrednici tvrde da su nefunkcionalna i opasna. Upozoravaju da blato na putu izaziva ozbiljne saobraćajne rizike,... Više [+]

Iako je cilj postavljenih otresišta u banatskim opštinama bio da spreče iznošenje blata sa njiva na puteve tokom žetve, poljoprivrednici tvrde da su nefunkcionalna i opasna. Upozoravaju da blato na putu izaziva ozbiljne saobraćajne rizike, često gore od leda. Testiranja su pokazala da otresišta ne uklanjaju blato sa traktorskih guma. Proizvođači su primorani da ih obilaze, gazeći tuđe njive, a neka su već uklonjena – poput onih u ataru Perleza. U Zrenjaninu je za 11 otresišta izdvojeno 638.000 evra, dok su četiri u Novoj Crnji plaćena 280.000 evra, što poljoprivrednici smatraju preplaćenim, navodeći da je realna cena daleko niža. Kritikuju i to što nisu konsultovani pri odabiru lokacija. #otresista

Zimski pomori pčela sve su češći zbog varoe – invazivne grinje koja napada larve, lutke i odrasle pčele, hraneći se njihovim hemolimfom. Zaražene pčele su uznemirene, deformisane i skraćenog životnog veka, a teško zaražena društva najčešće... Više [+]

Zimski pomori pčela sve su češći zbog varoe – invazivne grinje koja napada larve, lutke i odrasle pčele, hraneći se njihovim hemolimfom. Zaražene pčele su uznemirene, deformisane i skraćenog životnog veka, a teško zaražena društva najčešće uginu tokom zime. Stručnjaci iz PSSS-a upozoravaju da se bolest širi brzo, posebno u jesen, i da zaražena društva prenose infekciju na leglo. Hemijski tretmani ostaju najefikasnije rešenje, ali ih treba pažljivo dozirati. Kompanija Eco Hive iz Beograda razvila je inovativni uređaj za automatsko uklanjanje varoe pomoću prirodnog tretmana na bazi mravlje kiseline. Uređaj podiže efikasnost tretmana sa 70% na čak 99,4%, bez potrebe za stalnim prisustvom pčelara. #zastitapcela

Klimatske promene sve više utiču na ratarsku proizvodnju u Srbiji, a sve češći sušni periodi nameću potrebu za promenom setvene strukture i uvođenjem sistema za navodnjavanje. Poljoprivrednici prilagođavaju agrotehniku, biraju sorte kraće v... Više [+]

Klimatske promene sve više utiču na ratarsku proizvodnju u Srbiji, a sve češći sušni periodi nameću potrebu za promenom setvene strukture i uvođenjem sistema za navodnjavanje. Poljoprivrednici prilagođavaju agrotehniku, biraju sorte kraće vegetacije, a gde god je moguće – uvode navodnjavanje. Prema rečima stručnjaka, ova mera postaje presudna za stabilne prinose. “Bez vode nema ni prinosa, a bez organskog đubriva nema ni efikasnog navodnjavanja”, ističe agronom Aleksandar Marjanović. Nabavka opreme moguća je kroz državne i pokrajinske subvencije, a najviši povraćaji predviđeni su za žene nosioce gazdinstava, mlade poljoprivrednike i ulaganja u područjima sa otežanim uslovima rada. #navodnjavanje

Na gazdinstvu u selu Crna Bara, opština Bogatić, potvrđena je afrička kuga svinja, a zbog pojave zaraze eutanazirano je 41 grlo. U selu su postavljene dezinfekcione barijere, a veterinarske službe su na terenu i sprovode mere kontrole. Afri... Više [+]

Na gazdinstvu u selu Crna Bara, opština Bogatić, potvrđena je afrička kuga svinja, a zbog pojave zaraze eutanazirano je 41 grlo. U selu su postavljene dezinfekcione barijere, a veterinarske službe su na terenu i sprovode mere kontrole. Afrička kuga svinja je izuzetno zarazna virusna bolest koja izaziva ozbiljne ekonomske posledice u stočarskoj proizvodnji. Kako za bolest ne postoji ni lek, pravovremeno otkrivanje i biosigurnosne mere ostaju jedini način zaštite. Nadležni apeluju na farmere da svako uginuće ili sumnju na bolest odmah prijave veterinaru i da ne zanemaruju preventivne mere. Ugrožena područja se redovno nadziru, a inspekcije i lokalne samouprave sarađuju u suzbijanju virusa. #africkasvinjskakuga

Dvodnevni vinski spektakl na Zapadnoj Moravi, šesti West Wine Fest, biće održan u Čačku 11. i 12. jula od 18:00 do 23:00 časa u prirodnom ambijentu Gradske plaže Morava. Oko 70 izlagača sa više od 300 vina, srpske najpoznatije i mlade vinar... Više [+]

Dvodnevni vinski spektakl na Zapadnoj Moravi, šesti West Wine Fest, biće održan u Čačku 11. i 12. jula od 18:00 do 23:00 časa u prirodnom ambijentu Gradske plaže Morava. Oko 70 izlagača sa više od 300 vina, srpske najpoznatije i mlade vinarije, destilerije, izneće svoje proizvode uz bogatu gastro ponudu, sjajan muzički i plesni program, ženske bendove – ”Frajle“ (petak) i tamburaški ”La Banda“ (subota), uređenu piknik zonu, vinski afterparty i još mnogo iznenađenja. Prvog dana od 16 časova biće održana vinska radionica koju vodi Aleksandar Duković, direktor Srpskog vinskog centra, a svečano otvaranje je u 20:00. Cena ulaznice je 1.000 dinara, uz koju posetioci dobijaju vinsku čašu. #westwinefest

Opasna bolest vinove loze – zlatna žutica (Grapevine flavescence dorée) – stigla je do Vilanjskog vinogorja u Mađarskoj i sada je prisutna u 15 od 22 vinska regiona te zemlje. Ova fitoplazma uništava vinograde smanjujući prinos i do 50%, a... Više [+]

Opasna bolest vinove loze – zlatna žutica (Grapevine flavescence dorée) – stigla je do Vilanjskog vinogorja u Mađarskoj i sada je prisutna u 15 od 22 vinska regiona te zemlje. Ova fitoplazma uništava vinograde smanjujući prinos i do 50%, a zaražene loze propadaju za godinu, dve. Bolest se širi američkim cvrčkom, insektom koji je u Mađarsku stigao pre 18 godina. Zaražene mladice postaju tanke i gumene, a grozdovi tamne i suše se. Stručnjaci upozoravaju da ne postoji efikasan pesticid koji bi direktno suzbio fitoplazmu, jedini način borbe je uništavanje prenosioca — američkog cvrčka. Vinogradari su sve zabrinutiji jer se infekcija brzo širi i ugrožava čitave vinogorja. #zlatnazuticaloze
Foto: Pixabay

Na Institutu za voćarstvo u Čačku izabrana je najbolja srpska šljivovica među 84 rakije koje su tokom 2023. godine dobile visoke ocene na domaćim manifestacijama. Titulu je ponela rakija podruma ”Želja“ iz Nanomira kod Mionice, stara 12 god... Više [+]

Na Institutu za voćarstvo u Čačku izabrana je najbolja srpska šljivovica među 84 rakije koje su tokom 2023. godine dobile visoke ocene na domaćim manifestacijama. Titulu je ponela rakija podruma ”Želja“ iz Nanomira kod Mionice, stara 12 godina, sa ocenom 19,32. Drugo mesto zauzela je šljivovica Stojana Tasića iz Aranđelovca (2010. godište). Pravo učešća imale su rakije koje su prethodne godine na takmičenjima ocenjene sa više od 18,5 poena. Maksimalna ocena je 20 poena. Kvalitet šljivovica zavisi od sorte šljive, tehnoloških postupaka i načina sazrevanja, zbog čega se, kako kaže dr Branko Popović iz Instituta, u Srbiji proizvode različiti tipovi vrhunskih šljivovica. #najboljasrpskasljivovica

Visoke temperature i pored redovnog navodnjavanja ugrožavaju rod kornišona, pa povrtari strahuju da će se sezona završiti pre vremena. Iako je berba počela pre mesec dana i očekivalo se da traje do oktobra, zbog suše listovi žute, a pojavil... Više [+]

Visoke temperature i pored redovnog navodnjavanja ugrožavaju rod kornišona, pa povrtari strahuju da će se sezona završiti pre vremena. Iako je berba počela pre mesec dana i očekivalo se da traje do oktobra, zbog suše listovi žute, a pojavile su se i štetočine. Na području Gospođinaca i okolnih sela u opštini Žabalj kornišon je posejan na oko 100 ha. Veći plodovi se prerađuju u lokalnoj fabrici, dok se prva klasa izvozi u Nemačku. Plodovi se razvrstavaju u sedam klasa. Cena je ostala kao prošle godine – 40 do 45 din/kg za sitnije plodove, a oko 30 dinara za krupnije. Zbog skromne zarade i rasta troškova proizvodnje, sve više proizvođača razmišlja da odustane od ove kulture. #kornisoni

Berba maline u Srbiji je u jeku, ali stručnjaci upozoravaju da bi ovo mogla biti jedna od najkraćih sezona do sada. Loše zdravstveno stanje zasada, suša i visoke temperature ubrzali su zrenje plodova, kaže Aleksandar Leposavić iz Naučnog vo... Više [+]

Berba maline u Srbiji je u jeku, ali stručnjaci upozoravaju da bi ovo mogla biti jedna od najkraćih sezona do sada. Loše zdravstveno stanje zasada, suša i visoke temperature ubrzali su zrenje plodova, kaže Aleksandar Leposavić iz Naučnog voćarskog društva Srbije. Na terenu vlada neobična tišina – manje je berača i otkupljivača, a neke hladnjače ne rade zbog ranijih finansijskih problema. I pored viših cena na svetskom tržištu, otkup je počeo sa cenom od 300 dinara, što je izazvalo nezadovoljstvo. U Arilju i Ivanjici vilamet se otkupljuje po 400, a miker po 420 dinara, dok su pojedini hladnjačari ponudili i 555 dinara za prvu klasu. Organska malina u Mačvi dostizala je i 500 din/kg. #berbamaline

Kompanija Ferrero Hazelnut Company (HCo) i kompanija Delta Agrar potpisali su 20. juna dugoročni sporazum o strateškoj saradnji na razvoju sektora lešnika u Srbiji. Dogovorom je predviđeno podizanje čak 1.000 hektara novih plantaža lešnika... Više [+]

Kompanija Ferrero Hazelnut Company (HCo) i kompanija Delta Agrar potpisali su 20. juna dugoročni sporazum o strateškoj saradnji na razvoju sektora lešnika u Srbiji. Dogovorom je predviđeno podizanje čak 1.000 hektara novih plantaža lešnika tokom naredne četiri godine. Reč je o direktnom ulaganju Delta Agrara, koje predstavlja važan korak u jačanju lokalnog lanca snabdevanja i pozicioniranju Srbije kao jedne od vodećih zemalja u proizvodnji ove kulture. ”Veoma smo zadovoljni što smo potpisali ovaj dugoročni sporazum sa Delta Agrarom, koji će igrati ključnu ulogu u pozicioniranju Srbije među vodećim zemljama za proizvodnju lešnika. Pored razvoja novih plantaža, ova saradnja je dragocena prilika za podsticanje inovacija i poboljšanje efikasnosti u celom sektoru lešnika u Srbiji”, izjavio je Marko Bota, generalni direktor kompanije Ferrero Hazelnut Company. S druge strane, generalni direktor Delta Agrara Luka Popović istakao je da sporazum predstavlja prekretnicu za kompaniju, ali i za srpski agro sektor u celini. #uzgojlesnika

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marija Ćosić ocenila je da bi suše ove godine morale biti proglašene elementarnom nepogodom, s obzirom na to da će se ekstremno sušni periodi zadržati do kraja septembra, a najugroženije su is... Više [+]

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marija Ćosić ocenila je da bi suše ove godine morale biti proglašene elementarnom nepogodom, s obzirom na to da će se ekstremno sušni periodi zadržati do kraja septembra, a najugroženije su istočna i južna Srbija. Dok duboka zemljišta u Vojvodini još donekle zadržavaju vlagu, plića tla u drugim delovima zemlje već beleže ozbiljne posledice, upozorava Ćosićeva. Prema njenoj proceni, gubici u biljnoj proizvodnji mogli bi premašiti 50 odsto, a očekuju se visoke cene kukuruza i voća zbog smanjene ponude. Govoreći o merama prilagođavanja, Ćosićeva naglašava potrebu za strateškim državnim projektima, naročito u oblasti navodnjavanja. #susa
Foto: Pixabay

U Sremu je u punom jeku berba paprike iz plasteničke proizvodnje, a povrtari ističu da je ova sezona izuzetno dobra – kako po pitanju prinosa, tako i po kvalitetu plodova. Pored paradajza, proizvođači iz OZZ ”Srem” sprovode i sukcesivnu ber... Više [+]

U Sremu je u punom jeku berba paprike iz plasteničke proizvodnje, a povrtari ističu da je ova sezona izuzetno dobra – kako po pitanju prinosa, tako i po kvalitetu plodova. Pored paradajza, proizvođači iz OZZ ”Srem” sprovode i sukcesivnu berbu paprika, koje sazrevaju ravnomerno, što omogućava stabilnu ponudu. U plastenicima ove zadruge trenutno se beru popularne sorte crvena roga i babura, koje su i najtraženije na tržištu. U dva plastenika očekuje se rod od oko dve tone paprika, što se ocenjuje kao odličan rezultat za ovu sezonu. Trenutna maloprodajna cena kreće se u rasponu od 170 do 220 din/kg, u zavisnosti od klase i sorte. Zbog kvaliteta i atraktivnog izgleda plodova, prodaja ide glatko. #berbapaprike

Iako se globalno tržište hmelja brzo širi – procenjeno na 8,94 milijarde dolara u 2024. i sa očekivanim rastom od 6,4% godišnje – Srbija tek pokušava da se pozicionira u toj industriji. Nekada se hmelj kod nas uzgajao na 1.500 ha, danas su... Više [+]

Iako se globalno tržište hmelja brzo širi – procenjeno na 8,94 milijarde dolara u 2024. i sa očekivanim rastom od 6,4% godišnje – Srbija tek pokušava da se pozicionira u toj industriji. Nekada se hmelj kod nas uzgajao na 1.500 ha, danas su zasadi znatno manji. U Bačkom Petrovcu, centru domaćeg hmeljarstva, preduzeće Hopseeker razvija novu aromatičnu sortu hmelja, namenjenu ekskluzivnim pivima. Igor Đuriš iz ove firme navodi da sa samo 12 hektara pod zasadom mogu proizvesti hmelj za trećinu domaće proizvodnje piva. Najveći izazov je plasman – velike pivare (koje drže 90% tržišta) uvoze sirovinu kroz svoje matične kompanije, dok domaći hmelj kupuju tek poneke srednje i kraft pivare. #hmelj

U Topoli je počeo otkup šljiva, ali zbog prolećnih mrazeva i grada rod je umanjen i do 80 odsto. Otkupna cena znatno je viša nego prošle godine – umesto 60–80 dinara za kilogram, sada iznosi i do 150 din/kg. Ipak, ni ta cena ne pokriva sve... Više [+]

U Topoli je počeo otkup šljiva, ali zbog prolećnih mrazeva i grada rod je umanjen i do 80 odsto. Otkupna cena znatno je viša nego prošle godine – umesto 60–80 dinara za kilogram, sada iznosi i do 150 din/kg. Ipak, ni ta cena ne pokriva sve troškove proizvodnje. Zbog malih količina, otežan je i izvoz. Na pijacama kilogram šljive košta i do 250 dinara. Potrošači više ne biraju – uzima se sve što je dostupno, a i manje kvalitetni plodovi nalaze kupce. Uprkos dolasku kasnijih sorti, poput čačanske lepotice, voćari ističu da će sezona biti izuzetno teška. Stižu breskve, nektarine, u zasadima gde je ostalo nešto roda. Za većinu voćara i izvoznika u Topoli računica je jasna - ostaće kratkih rukava. #otkupsljive

U Paraćinu je otvorena kancelarija Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, koja će pružati direktnu podršku za više od 4.000 registrovanih gazdinstava u opštini. Četvoro mladih stručnjaka biće angažovano na savetovanju, edukaciji i teh... Više [+]

U Paraćinu je otvorena kancelarija Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, koja će pružati direktnu podršku za više od 4.000 registrovanih gazdinstava u opštini. Četvoro mladih stručnjaka biće angažovano na savetovanju, edukaciji i tehničkoj pomoći proizvođačima. Na otvaranju su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, koji su istakli važnost terenskih savetodavaca kao prvog kontakta između gazdinstava i sistema podrške. Posebno je naglašena aktuelna pomoć kroz subvencije za seme, regresirano gorivo i osiguranje, sa povraćajem troškova do 70 odsto. Otvaranjem ove kancelarije, poljoprivrednicima je stručna pomoć konačno dostupna i bez odlaska u Jagodinu. #savetodavnasluzba
Foto: Ministarstvo poljoprivrede

Konzumacija insekata kao zamena za meso teško će zaživeti, uprkos ekološkim prednostima, navodi nova studija objavljena u časopisu Sustainable Agriculture. Glavni razlog je široko rasprostranjena odbojnost, naročito u zapadnim zemljama, gde... Više [+]

Konzumacija insekata kao zamena za meso teško će zaživeti, uprkos ekološkim prednostima, navodi nova studija objavljena u časopisu Sustainable Agriculture. Glavni razlog je široko rasprostranjena odbojnost, naročito u zapadnim zemljama, gde bi svega 20% ljudi razmotrilo da ih uvrsti u ishranu, dok bi 91% radije probalo biljne zamene. Iako uzgoj insekata ima znatno manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa stočarstvom, većina kompanija ih uzgaja za stočnu ishranu. Potražnja za insektima je niska, čak i u zemljama koje ih tradicionalno konzumiraju. Autori studije smatraju da je realniji put u zameni mesa – biljna ishrana, koja može biti ukusnija, jeftinija i dostupnija široj populaciji. #insekti #hrana
Foto: Pixabay

U srcu planine Maljen, u neposrednoj blizini Divčibara, prostire se Tometino Polje – sve poželjnija destinacija za izgradnju vikendica. Nadmorska visina kao na Zlatiboru, svež planinski vazduh i tišina čine ovo mesto idealnim za beg od grad... Više [+]

U srcu planine Maljen, u neposrednoj blizini Divčibara, prostire se Tometino Polje – sve poželjnija destinacija za izgradnju vikendica. Nadmorska visina kao na Zlatiboru, svež planinski vazduh i tišina čine ovo mesto idealnim za beg od gradske gužve. Zbog toga cena zemljišta raste, pa ar u zavisnosti od lokacije premašuje i hiljadu evra. Meštani, poput porodice Vasović, umesto prodaje imovine ulažu u brvnare i turistički sadržaj, verujući da će to vratiti život u kraj. ”Vidimo mlade, decu, nadamo se da će se neko i zadržati“, kaže Vlade Vasović. Ljubitelji prirode nadaju se da će razvoj naselja ići uz očuvanje planinskog sklada, jer upravo ti uslovi i jesu ono što privlači nove stanovnike. #povrataknaselo

Posle trešanja koje su u maju dostizale i 1.500 dinara, titulu najskupljeg voća u junu preuzela je kupina – na beogradskim pijacama košta i do 1.600 dinara po kilogramu. Iako je sezona u jeku, cene voća ostaju visoke zbog drastičnog pada ro... Više [+]

Posle trešanja koje su u maju dostizale i 1.500 dinara, titulu najskupljeg voća u junu preuzela je kupina – na beogradskim pijacama košta i do 1.600 dinara po kilogramu. Iako je sezona u jeku, cene voća ostaju visoke zbog drastičnog pada roda. ”Pad prinosa trešanja i kajsija ide od 30 do čak 80 odsto, posebno u zapadnoj Srbiji. Neminovno se to odražava na cene koje su ove godine znatno više“, navodi Duško Bodroža iz Instituta ekonomskih nauka. Uprkos padu domaće proizvodnje, trgovci ističu da uvoz neće mnogo pomoći jer su vremenske nepogode pogodile i okolne zemlje poput Bugarske, Rumunije i Makedonije. Stručnjaci savetuju proizvođačima da se zbog klimatskih rizika okrenu otpornijim sortama. #cenakupine

U periodu rađanja lanadi, sredinom maja i početkom juna, Nacionalni park ”Fruška gora“ apeluje na posetioce da ne prilaze mladuncima koji mirno leže u travi. U većini slučajeva, majka se nalazi u neposrednoj blizini, a mladunče će za samo n... Više [+]

U periodu rađanja lanadi, sredinom maja i početkom juna, Nacionalni park ”Fruška gora“ apeluje na posetioce da ne prilaze mladuncima koji mirno leže u travi. U većini slučajeva, majka se nalazi u neposrednoj blizini, a mladunče će za samo nekoliko dana ojačati i početi da je prati. Vođeni dobrom namerom, građani često pogrešno misle da lane treba spasavati, pa ga odnose kući, što najčešće završava tragično – mladunče ugine zbog stresa i neadekvatne ishrane. Posebno se osuđuje praksa fotografisanja sa lanadima, jer narušava divljinu. Poruka iz parka je jasna: ne dirajte, ne uznemiravajte i ne nosite lanad kući. Divljač pripada šumi – ne ljudskim domovima, niti društvenim mrežama. #npfruskagora #apel
Foto: Pixabay

Stručnjaci upozoravaju da se antibiotici u veterinarskoj medicini u Srbiji i dalje koriste češće nego u zemljama EU, često bez dijagnostičke potvrde. Njihova upotreba treba da bude ograničena isključivo na potvrđene bakterijske infekcije. N... Više [+]

Stručnjaci upozoravaju da se antibiotici u veterinarskoj medicini u Srbiji i dalje koriste češće nego u zemljama EU, često bez dijagnostičke potvrde. Njihova upotreba treba da bude ograničena isključivo na potvrđene bakterijske infekcije. Na međunarodnoj konferenciji o antimikrobnoj rezistenciji istaknuto je da je slab nadzor nad potrošnjom jedan od ključnih problema. Ohrabruje, međutim, najava da će Srbija uvesti sistem praćenja potrošnje antibiotika po uzoru na EU model ESUAvet, koji prati upotrebu po vrstama i kategorijama životinja. Takav sistem omogućiće precizniji uvid u praksu, identifikaciju rizičnih tačaka i donošenje ciljanih mera za smanjenje nepotrebne upotrebe lekova. #antibioticiuveterini
Foto: Pixabay