Predstojećeg vikenda, 1. i 2. oktobra 2022, u Beogradu će biti održana 14. izložba autohtonih sireva Balkana, Balkan Cheese Festival. Svoje sireve i delikatese izložiće 30 izlagača iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Francuske. Posetioci će im... Više [+]

Predstojećeg vikenda, 1. i 2. oktobra 2022, u Beogradu će biti održana 14. izložba autohtonih sireva Balkana, Balkan Cheese Festival. Svoje sireve i delikatese izložiće 30 izlagača iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Francuske. Posetioci će imati priliku da probaju retke i neobične vrste sireva i uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao i poslasticama sa sirom. Lokacija je atrijum tržnog centra BEO Shopping Center, na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis irbijeve. Radno vreme je od 10 do 22 časa, a ulaz sa sve posetioce je besplatan. Balkan Cheese Festival biće održan u atrijumu tržnog centra BEO Shopping Center, na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve. #festivalsireva

Vukovi, mrki medvedi i orlovi belorepani su među najvećim grabljivicama koje se vraćaju na staništa širom Evrope, pokazuju podaci iz velikog izveštaja o oporavku fonda divljih životinja. Najbolje rezultate daju promene u korišćenju zemljišt... Više [+]

Vukovi, mrki medvedi i orlovi belorepani su među najvećim grabljivicama koje se vraćaju na staništa širom Evrope, pokazuju podaci iz velikog izveštaja o oporavku fonda divljih životinja. Najbolje rezultate daju promene u korišćenju zemljišta, bolje upravljanje vrstama, povezivanje zaštićenih područja, ponovno uvođenje vrsta i poboljšanje kvaliteta staništa. Stručnjaci su pažljivo analizirali podatke o 50 vrsta divljih životinja čije su se populacije povećale u protekle četiri decenije. Sivi vuk se najbrže vratio od svih mesoždera. Od uvođenja zakona koji ih je štitio i veće tolerancije javnosti da ove divlje žive u relativnoj blizini ljudi, broj se povećao za 1.800% na oko 17.000 jedinki. #vukovi #biodiverzitet

Oznaka geografskog porekla uspešno je registrovana za rtanjski cvetni, poliflorni med. Projekat dobijanja oznake realizovala je Lokalna akciona grupa ”Rtanj“ koju su osnovale opštine Boljevac i Sokobanja. Postupak sertifikacije sprovodio je... Više [+]

Oznaka geografskog porekla uspešno je registrovana za rtanjski cvetni, poliflorni med. Projekat dobijanja oznake realizovala je Lokalna akciona grupa ”Rtanj“ koju su osnovale opštine Boljevac i Sokobanja. Postupak sertifikacije sprovodio je stručni tim Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, u saradnji sa predstavnicima LAG-a i članovima četiri udruženja pčelara: ”Krajinska matica” i Društvo pčelara ”Sokobanja“, ”Rtanjsko-Kučajska pčela“ i ”Rtanj“ iz Boljevca. Definisano geografsko područje na kome se proizvodi Rtanjski med nalazi se u istočnoj Srbiji i vezano je za područje opštine Boljevac i Sokobanja. #rtanjskimed

Skok cena energenata i problemi u lancima snabdevanja izazvani ratom u Ukrajini šire sa na razne industrijske grane. Izgleda da su na red došli proizvođači piva. Naime, nemačkoj industriji pića nedostaje ugljen-dioksid. To usporava pivare i... Više [+]

Skok cena energenata i problemi u lancima snabdevanja izazvani ratom u Ukrajini šire sa na razne industrijske grane. Izgleda da su na red došli proizvođači piva. Naime, nemačkoj industriji pića nedostaje ugljen-dioksid. To usporava pivare i proizvođače mineralne vode. Neki smanjuju proizvodnju, a niko ne očekuje brz oporavak. Generalni direktor Nemačkog udruženja pivara Holger Ajhel razvoj događaja naziva krajnje zabrinjavajućim. Ugljena kiselina hitno je potrebna u celokupnoj prehrambenoj industriji za procese proizvodnje i pakovanja. I u ugostiteljstvu je neophodno istiskivanje piva i drugih pića iz bačvi prilikom točenja. #proizvodnjapiva

Prva manifestacija Mlečni put, sajam mleka i mlečnih proizvoda, biće održana u sredinom oktobra u čačanskom selu Gornja Gorevnica, a tom prilikom posetioci će imati priliku da probaju i kupe više od 100 vrsta sireva, uključujući i onaj od m... Više [+]

Prva manifestacija Mlečni put, sajam mleka i mlečnih proizvoda, biće održana u sredinom oktobra u čačanskom selu Gornja Gorevnica, a tom prilikom posetioci će imati priliku da probaju i kupe više od 100 vrsta sireva, uključujući i onaj od magarećeg mleka. Manifestacija, koja će trajati od 14. do 16. oktobra biće iskorišćena za stručni skup na temu mleka i mlečnih proizvoda na kojem će govoriti profesor Ivan Glišić sa čačanskog Agronomskog fakulteta, ali i za desetominutno predstavljanje svakog proizvođača. Prodajni sajam mleka i mlečnih proizvoda uslediće trećeg dana manifestacije kada je planiran i Narodni sabor. Manifestacija će biti otvorena 14. oktobra ispred Doma u Gornjoj Gorevnici. #mlecniput

Nedavno objavljena studija Poljoprivrednog fakulteta u Beču argumentuje da se negativni ekološki uticaji proizvodnje mesa i namirnica životinjskog porekla ne mogu pripisati samo potrošačima. Činjenica da su proizvodnja i potrošnja ovih proi... Više [+]

Nedavno objavljena studija Poljoprivrednog fakulteta u Beču argumentuje da se negativni ekološki uticaji proizvodnje mesa i namirnica životinjskog porekla ne mogu pripisati samo potrošačima. Činjenica da su proizvodnja i potrošnja ovih proizvoda u zapadnim zemljama poput Austrije toliko visoke rezultat je političkih i ekonomskih odluka koje utiču na sve faze u lancu snabdevanja mesom, životinjskim proizvodima i stočnom hranom. Liberalizacija trgovine je takođe značajan pokretač promena u ishrani kroz povećanje dostupnosti stočne hrane i životinjskih proizvoda. Na kraju su marketinške kampanje stočarske industrije doprinele tome da se ta povećana proizvodnja učini privlačnom za potrošače.

Poljoprivrednici u Srbiji započeli su berbu kukuruza, a prinosi na najboljim njivama su maksimalno oko četiri tone po hektaru, a na pojedinim njivama svega nekoliko stotina kilograma. ”Rod je izuzetno loš, prognozirali smo da će biti manji... Više [+]

Poljoprivrednici u Srbiji započeli su berbu kukuruza, a prinosi na najboljim njivama su maksimalno oko četiri tone po hektaru, a na pojedinim njivama svega nekoliko stotina kilograma. ”Rod je izuzetno loš, prognozirali smo da će biti manji 80 odsto, a sada na terenu vidimo da je manji i 90 odsto u odnosu na prosečni. Nađe se jedan klip, pa deset stabala nema ništa“, kaže predsednik Saveza uduženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut. Prosečni prinosi u Srbiji su, kada su klimatski uslovi relativno dobri, od šest do osam tona, a maksimalni oko 15 tona. Kleut je rekao da cena kukuruza od nepunih 40 dinara na Produktnoj berzi nije realna i da se na pijacama kilogram prodaje po 50 dinara. #berbakukuruza

Karlovačka berba grožđa ove godine održaće se u Sremskim Karlovcima od 30. septembra do 2. oktobra. Ovu manifestaciju svečano će otvoriti u petak 30. septembra u 18:00 časova karlovački vinari i vinogradari. Tradicionalni Grožđebal će i ove... Više [+]

Karlovačka berba grožđa ove godine održaće se u Sremskim Karlovcima od 30. septembra do 2. oktobra. Ovu manifestaciju svečano će otvoriti u petak 30. septembra u 18:00 časova karlovački vinari i vinogradari. Tradicionalni Grožđebal će i ove godine okupiti proizvođače grožđa i vina, kao i druge izlagače domaće radinosti, a tokom dana i večeri predviđen je zabavno-muzički program. Ove godine očekuje se i zabavni program za najmlađe posetioce – bogat scenski nastupi, animatori, mađioničari, predstave i razne kreativne radionice. #karlovackaberbagrozdja

Fresh Market 2022, jednodnevni sajam i B2B događaj za sveže voće i povrće, održan je 22. septembra u Varšavi. Predstavnici Razvojne agencije Vojvodine održali su u okviru ovog sajma desetak sastanaka sa poljskim, francuskim, nemačkim i rumu... Više [+]

Fresh Market 2022, jednodnevni sajam i B2B događaj za sveže voće i povrće, održan je 22. septembra u Varšavi. Predstavnici Razvojne agencije Vojvodine održali su u okviru ovog sajma desetak sastanaka sa poljskim, francuskim, nemačkim i rumunskim marketima, koji snabdevaju tržište Istočne Evrope. Veliki trgovački lanci, poput Biedronka, Zabka, Auchan, E’ Leclerc, Carrefour, Intermarche, Spar, targetirani su sa ciljem da se uspostavi prvi kontakt i predstave proizvodni programi i potencijali za izvoz domaćih malih i srednjih preduzeća, kao i da se ispita koje vrsta i količine voća i povrća ovi marketi traže. RAV podseća sve domaće proizvođače da se ovde mogu registrovati u Bazu dobaljača. #freshmarket2022 #razvojnaagencijavojvodine

Tokom promocije projekta Instituta BioSens "Kreiranje mape humusa u zemljištu korišćenjem satelitskih snimaka i laboratorijskih analiza zemljišta " predstavljene su nove funkcionalnosti kojima je unapređena digitalna platforma AgroSens. Sad... Više [+]

Tokom promocije projekta Instituta BioSens "Kreiranje mape humusa u zemljištu korišćenjem satelitskih snimaka i laboratorijskih analiza zemljišta " predstavljene su nove funkcionalnosti kojima je unapređena digitalna platforma AgroSens. Sada, uz pomoć platforme, poljoprivrednici mogu da dobiju procenu količine humusa u zemljištu na rezoluciji od čak 10 metara. Ova prva mapa humusa u Srbiji će omoguti poljoprivrednim proizvođačima i savetodavcima da optimalnim agrotehničkim merama zadrže ili povećaju nivo humusa, očuvaju zemljište, a doprineće i održivom ruralnom razvoju i poboljšanju kvaliteta života na selu. Digitalna Platforma AgroSens je besplatna i ima više od 20.000 korisnika. #agrosens

Evropska unija danas proslavlja Evropski dan organske proizvodnje koji je ustanovila prošle godine. Datum, koji se poklapa sa jesenjem ravnodnevnicom, nije izabran slučajno. Prema rečima Januša Wojciechovskog, evropskog komesara za poljopri... Više [+]

Evropska unija danas proslavlja Evropski dan organske proizvodnje koji je ustanovila prošle godine. Datum, koji se poklapa sa jesenjem ravnodnevnicom, nije izabran slučajno. Prema rečima Januša Wojciechovskog, evropskog komesara za poljoprivredu, ovo je "savršen dan za proslavu organske proizvodnje". Komesar je takođe iskoristio priliku da podseti na ciljeve ”Green Deal European”, koja je "izgrađena da stavi 25% evropskih farmi pod organsku poljoprivredu i uvede značajno povećanje organske poljoprivrede do 2030. godine". Akcioni plan počiva na ambicioznim temeljima i obećava potrebnu podršku poljoprivrednicima da održe visoke standarde dobrobiti životinja i proizvodnje organskih proizvoda. #organskidan

Finski startap Onego Bio prikupio je 10 miliona evra za finansiranje revolucionarne tehnologije za proizvodnju belanaca bez kokoši nosilja. Odeljenje za ćelijsku poljoprivredu finskog istraživačkog instituta VTT koristi komercijalno dokazan... Više [+]

Finski startap Onego Bio prikupio je 10 miliona evra za finansiranje revolucionarne tehnologije za proizvodnju belanaca bez kokoši nosilja. Odeljenje za ćelijsku poljoprivredu finskog istraživačkog instituta VTT koristi komercijalno dokazanu Trichoderma tehnologiju za proizvodnju jaja i belanaca. Bioalbumen je protein proizveden korišćenjem preciznog postupka fermentacije kojim se dobija protein identičan belancu, a za koji nisu potrebne koke nosilje. U startapu smatraju kako će u svetu ubrzano rasti potražnja za proteinima belanca neživotinjskog porekla jer intenzivan uzgoj peradi uzrokuje brojne opasnosti za okolinu, kao što su prekomerno korišćenje vode i zemljišta, emisije štetnih gasova..

Inicijativa Digitalna Srbija, novosadski institut Biosens, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu u Srbiji i USAID pripremili su digitalnu platformu za obuku poljoprivrednika. Prvi kursevi i način korišćenja platforme predstavljeni su u M... Više [+]

Inicijativa Digitalna Srbija, novosadski institut Biosens, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu u Srbiji i USAID pripremili su digitalnu platformu za obuku poljoprivrednika. Prvi kursevi i način korišćenja platforme predstavljeni su u Mokrinu kod Kikinde. ”Podaci sa njive su i do sada privlačili najviše pažnje među ratarima i u ovoj oblasti su se digitalno najbolje snalazili. Gledam zemljište, gledam padavine. Gledam neke spektralne analize, to je ono što satelit pokazuje”, kaže Goran Dumitrov poljoprivrednik iz Mokrina. Portal agrokursevi predstavljen je u Mokrinu, koji odskora nosi naziv "digitalno selo", jer se ovdašnji poljoprivrednici obučavaju da koriste digitalne tehnologije. #digitalnoselo

Najveći evropski proizvođač svinjetine ”Danish crown” najavio je da će ukinuti 350 radnih mesta u dve fabrike u Danskoj, jer su uzgajivači pod pritiskom visokih troškova smanjili isporuke životinja. Poljoprivrednici su zbog rata u Ukrajini... Više [+]

Najveći evropski proizvođač svinjetine ”Danish crown” najavio je da će ukinuti 350 radnih mesta u dve fabrike u Danskoj, jer su uzgajivači pod pritiskom visokih troškova smanjili isporuke životinja. Poljoprivrednici su zbog rata u Ukrajini primorani da plaćaju rekordno visoke cene energije i stočne hrane, navodi se u saopštenju danskog proizvođača. - Isplate poljoprivrednicima nisu pratile tempo rasta cena, pa je isporuka svinja proteklih meseci primetno smanjena -objašnjavaju u danskoj kompaniji. U protekle dve godine ovaj proizvođač gotovo uvek je imao više svinja nego što su fabrike mogle da prerade. - Situacija se sada promenila - upozorio je najveći evropski proizvođač svinjskog mesa.

Drugi internacionlani skup ”Berry Business Forum”, specijalizovana konferencija namenjena uzgajivačima i izvoznicima svežeg bobičastog voća biće održćana 23. septembra  na Beogradskom sajmu. Događaj organizuje Agro Belgrade uz podršku Minis... Više [+]

Drugi internacionlani skup ”Berry Business Forum”, specijalizovana konferencija namenjena uzgajivačima i izvoznicima svežeg bobičastog voća biće održćana 23. septembra  na Beogradskom sajmu. Događaj organizuje Agro Belgrade uz podršku Ministarstava poljoprivrede, Ambasade Kraljevine Holandije i USAID-ovog Projekta EDGE. Ovaj poslovni skup će skrenuti pažnju srpske javnosti i internacionalnih kupaca o potencijalu domaće proizvodnje bobičastog voća i na potrebu za integrisanjem na domaćem i međunarodnom tržištu. #berrybusinessforum

Ova godina je bila izuzetno povoljna za pčelare. Bilo je mnogo meda svih vrsta, ne samo bagremovog i lipovog, nego i livadskog i suncokretvog, kaže Dejan Stefanović, predsednik Udruženja pčelara Požarevac. S obzirom na povoljne uslove za cv... Više [+]

Ova godina je bila izuzetno povoljna za pčelare. Bilo je mnogo meda svih vrsta, ne samo bagremovog i lipovog, nego i livadskog i suncokretvog, kaže Dejan Stefanović, predsednik Udruženja pčelara Požarevac. S obzirom na povoljne uslove za cvetanje bagrema, proizvodnja meda je ove godine možda čak i rekordna. Što se tiče bagremovog meda, on je najtraženiji, a pčelari očekuju da cena ostane ista, bez obzira da li će biti dobra ili loša paša. Kilogram meda u maloprodaji košta od 1.000 do 1.500 dinara, u beogradu i do 2.000 dinara. Proizvodnja meda u 2021. godini je iznosila je 7.438 tona. Ukupan izvoz meda prošle godine iznosio je 2.175 tona u vrednosti od 13.1 miliona evra i na istom je nivou kao i prethodne godine. #bagremovmed

Malinari okupljeni u zadruge i udruženja pozivaju zainteresovane da prisustvuju sastanku koji će se održati u u petak, 23. septembra, u 11 časova u prostorijama Agro kluba Ministarstva poljoprivrede u Bulevaru Kralja Aleksandra 84. Između o... Više [+]

Malinari okupljeni u zadruge i udruženja pozivaju zainteresovane da prisustvuju sastanku koji će se održati u u petak, 23. septembra, u 11 časova u prostorijama Agro kluba Ministarstva poljoprivrede u Bulevaru Kralja Aleksandra 84. Između ostalog, teme sastanka biće platforma razvoja malinarstva u Srbiji u periodu od 2022. do 2025. godine, kao i predlog plasmana maline ovogodišnjeg roda, navodi se u dopisu zadruge ”Agro Eko Voće” iz Arilja. Kako se dodaje, u ova teška vremena moramo pokazati slogu i volju da se nađu rešenja za probleme u malinarstvu. Iz tog razloga malinari apeluju zainteresovane strane u lancu od polja do stola da se odazovu pozivu i učestvuju u pronalaženju rešenja. #malina

Institut BioSens i kompanija ”Zeleni hit“, uz podršku naučnih fondova Evropske Unije, razvijaju sistem za digitalno vođenje proizvodnje borovnice. U saradnji sa 14 partnera iz Evrope, Institut BioSens i kompanija ”Zeleni hit“ realizuju proj... Više [+]

Institut BioSens i kompanija ”Zeleni hit“, uz podršku naučnih fondova Evropske Unije, razvijaju sistem za digitalno vođenje proizvodnje borovnice. U saradnji sa 14 partnera iz Evrope, Institut BioSens i kompanija ”Zeleni hit“ realizuju projekat FlexiGroBots i razvijaju platformu za fleksibilne multirobotske sisteme kako bi proces biljne proizvodnje u Evropi bio automatizovan. Platforma se trenutno testira u tri oblasti od velikog ekonomskog značaja: grožđe (u Španiji), uljana repica (u Finskoj) i borovnice (u Srbiji i Litvaniji). Deo platforme je i robot ”Gari” koji će doprineti povećanju prinosa borovnice, a njega razvija tim sa Instituta BioSens. #robotgari

Od 15. septembra do 15. novembra za inovativna preduzeća i timove biće otvoren javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava kroz programe finansiranja Fonda za inovacionu delatnost, saopšteno je u petak. Sredstva u visini od 3,2 miliona evr... Više [+]

Od 15. septembra do 15. novembra za inovativna preduzeća i timove biće otvoren javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava kroz programe finansiranja Fonda za inovacionu delatnost, saopšteno je u petak. Sredstva u visini od 3,2 miliona evra, kako je navedeno, zajednički kroz IPA projekat ”Povećanje kapaciteta i tehnološke spremnosti malih i srednjih preduzeća“ obezbeđuju Srbija i Evropska unija. Za transfromaciju inovativnih ideja u održive projekte Fond u trećem ciklusu prijavljivanja obezbeđuje finansijski podsticaj kroz Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija.

Penzioner, Milun Tošić, iz sela Mrčajevci kod Čačka jedini je u Srbiji napravio lonac za spremanje svadbarskog kupusa zapremine od čak 600 litara. Ovaj Šumadinac kaže da je to najveći lonac u kom se priprema hrana, ne samo u našim krajevima već i na čitavom svetu jer može nahraniti preko 1.000 duša.... Više [+]

Penzioner, Milun Tošić, iz sela Mrčajevci kod Čačka jedini je u Srbiji napravio lonac za spremanje svadbarskog kupusa zapremine od čak 600 litara. Ovaj Šumadinac kaže da je to najveći lonac u kom se priprema hrana, ne samo u našim krajevima već i na čitavom svetu jer može nahraniti preko 1.000 duša. Pre nekoliko godina sačinio je malo manji, od 560 litara, ali nije bio lenj i sada je oborio svoj sopstveni rekord. "U njega staje oko 380 kilograma kupusa, 125 kilograma mesa i dodaje se oko 60 kilograma crnog luka, 18 kg masti, šargarepe, beli luk i dodaje se oko pet kilograma raznih začina. Sve se to u ovaj veliki lonac ređa red po red, a onda sve zajedno krčka oko osam sati", kaže Tošić. #svadbarskikupus