Broj poljoprivrednih apoteka u Srbiji se smanjuje, dok njihove poslove sve više preuzimaju trgovinske firme, zadruge, uljare, šećerane i hladnjače. Ove firme poljoprivrednicima obezbeđuju repromaterijal na odloženo plaćanje, a nakon žetve o... Više [+]

Broj poljoprivrednih apoteka u Srbiji se smanjuje, dok njihove poslove sve više preuzimaju trgovinske firme, zadruge, uljare, šećerane i hladnjače. Ove firme poljoprivrednicima obezbeđuju repromaterijal na odloženo plaćanje, a nakon žetve otkupljuju njihove proizvode. Veliki ratari sve češće kupuju direktno od organizatora proizvodnje i veletrgovaca, zbog povoljnijih cena i mogućnosti odloženog plaćanja, dok su poljoprivredne apoteke uglavnom oslonjene na manja gazdinstva. Na njihovo poslovanje dodatno utiču finansijske teškoće proizvođača, suše i kasni mrazevi, koji smanjuju prinose i ulaganja u zaštitu bilja. Opstanak apoteka sve više zavisi od stručnih saveta i prilagođavanja ponude. Pojedini trgovci već su napustili maloprodaju i prešli na veleprodaju repromaterijala i otkup žitarica. Zvanična evidencija poljoprivrednih apoteka u Srbiji ne postoji, pa njihov tačan broj nije poznat. #poljoprivredneapoteke

Oktobar je vreme berbe kestena, koji je u Vranju, posebno u naselju Sobina, zastupljen u šumama i na privatnim posedima. Porodica Mladenović sa 40 stabala očekuje rod od oko 500 kilograma. Na imanju, na 750 metara nadmorske visine, rastu do... Više [+]

Oktobar je vreme berbe kestena, koji je u Vranju, posebno u naselju Sobina, zastupljen u šumama i na privatnim posedima. Porodica Mladenović sa 40 stabala očekuje rod od oko 500 kilograma. Na imanju, na 750 metara nadmorske visine, rastu domaći i kalemljeni grčki kesteni, među kojima ima i stabala starih nekoliko stotina godina. Dragan Mladenović kaže da kesten ne zahteva mnogo nege, da redovno rađa i da mu najviše pogoduje kiša. Najveći problem predstavljaju divlje svinje. Ovogodišnjim rodom je zadovoljan, ne samo kada je reč o kestenu već i šljivama i vinovoj lozi. Ubrani kesten čuva u komori do kraja godine, a najviše ga prodaje pred novogodišnje i božićne praznike. #berbakestena

Između 11 i 36 miliona ptica selica godišnje bude nezakonito ubijeno ili uhvaćeno na području Mediterana, upozoravaju organizacije BirdLife International, EuroNatur, Tour du Valat i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Upr... Više [+]

Između 11 i 36 miliona ptica selica godišnje bude nezakonito ubijeno ili uhvaćeno na području Mediterana, upozoravaju organizacije BirdLife International, EuroNatur, Tour du Valat i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Uprkos međunarodnim obavezama, 83 odsto od 46 procenjenih zemalja još nije usvojilo mere neophodne za smanjenje ovih aktivnosti za najmanje 50 odsto do 2030. godine. Problem je prisutan i u Srbiji, gde su od 2017. do 2023. zabeležena 254 slučaja nezakonitog hvatanja i 661 slučaj nezakonitog držanja divljih ptica. Posebno su ugroženi češljugari, a kao žarišta izdvajaju se Jablanički, Nišavski i Rasinski okrug. DZPPS upozorava da Srbija još nije usvojila nacionalni akcioni plan za sprečavanje trovanja divljih životinja. #pticeselice
Foto: Milan Ružić

Setva pšenice u Šumadiji još nije počela zbog dugotrajne suše i nedovoljne vlažnosti zemljišta. Iako je nedavno bilo padavina, kiše nisu bile dovoljne, pa se ulazak traktora u njive očekuje krajem oktobra ili početkom novembra. Blagoje Kova... Više [+]

Setva pšenice u Šumadiji još nije počela zbog dugotrajne suše i nedovoljne vlažnosti zemljišta. Iako je nedavno bilo padavina, kiše nisu bile dovoljne, pa se ulazak traktora u njive očekuje krajem oktobra ili početkom novembra. Blagoje Kovačević iz Centra za strna žita i razvoj sela navodi da u poslednja dva meseca nije bilo ozbiljnijih padavina i da će ovogodišnja setva biti otežana. Poljoprivrednici u Šumadiji sve više povećavaju površine pod strnim žitima, jer ona bolje podnose sušne godine od kukuruza i suncokreta. Prema rečima stručnjaka, prinosi pšenice poslednjih godina iznosili su oko pet tona po hektaru, uz znatno manje oscilacije nego kod kukuruza. Domaće sorte pokazuju dobru prilagođenost visokim temperaturama i nedostatku padavina. #setvapsenice #sumadija

Evropske poljoprivredne organizacije COPA i COGECA odbacuju predlog dugoročnog budžeta EU za period 2028–2034, upozoravajući da predviđeno smanjenje sredstava za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) za više od 20 odsto, bez uračunate in... Više [+]

Evropske poljoprivredne organizacije COPA i COGECA odbacuju predlog dugoročnog budžeta EU za period 2028–2034, upozoravajući da predviđeno smanjenje sredstava za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) za više od 20 odsto, bez uračunate inflacije, ugrožava evropsku poljoprivredu. Posebno kritikuju izostanak garancija da će dodatna sredstva zaista biti usmerena poljoprivredi, a ne ostavljena na raspolaganje državama članicama. Organizacije ističu da proizvođači već trpe posledice klimatskih, ekonomskih i geopolitičkih kriza, dok regulatorni zahtevi rastu. Upozoravaju da bi slabljenje ZPP moglo dodatno da podstakne rast cena hrane i ugrozi sigurnost snabdevanja. #eubudzet #cap #zpp
Foto: Pexels

Posle tri do četiri godine slabijeg roda, šljiva je ove jeseni dobro rodila u Homolju, gde je pečenje rakije deo tradicije i porodičnog okupljanja. U selu Osanica domaćini objašnjavaju da šljiva fermentiše oko 21 dan, nakon čega sledi pečen... Više [+]

Posle tri do četiri godine slabijeg roda, šljiva je ove jeseni dobro rodila u Homolju, gde je pečenje rakije deo tradicije i porodičnog okupljanja. U selu Osanica domaćini objašnjavaju da šljiva fermentiše oko 21 dan, nakon čega sledi pečenje i prepek. Najbolje je da rakija odstoji najmanje godinu dana, mada se često koristi i ranije. Iako se pečenje rakije tradicionalno smatra muškim poslom, u homoljskim selima oko kazana ravnopravno stoje i žene. Smilja Milenković kaže da je zanat naučila još kao devojčica uz dedu, a posebno ističe kvalitet domaće sorte ranke.
Ove godine dobro su rodile i ranka i bugarka, ali je, prema njenim rečima, od ranke najbolja šljivovica. #pecenjerakije #homolje

Bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede Evropske unije porasla je za oko 58 odsto u periodu od 2015. do 2025. godine, sa 156,4 na približno 247 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata. Samo tokom 2025. zabeležen je nominalni rast od 10,... Više [+]

Bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede Evropske unije porasla je za oko 58 odsto u periodu od 2015. do 2025. godine, sa 156,4 na približno 247 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata. Samo tokom 2025. zabeležen je nominalni rast od 10,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za razliku od EU, poljoprivreda Srbije beleži znatno nepovoljnije rezultate. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDV domaćeg agrara u posmatranom periodu kumulativno je smanjen za 0,89 odsto. Srpsku poljoprivredu karakterišu velike godišnje oscilacije – od pada od 10,5 odsto u 2017. do rasta od 8,11 odsto u 2023. godini. U 2025. zabeležen je novi pad od 0,19 odsto, što ukazuje na izostanak stabilnog rasta sektora. #brutododatavrednost #poljoprivreda

Veliki požar u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“ zahvatio je ukupno 12.253,96 hektara, pokazala je detaljna analiza JP „Vojvodinašume“. Na području kojim gazduje ovo preduzeće opožareno je 11.394 hektara, dok je izvan njeg... Više [+]

Veliki požar u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“ zahvatio je ukupno 12.253,96 hektara, pokazala je detaljna analiza JP „Vojvodinašume“. Na području kojim gazduje ovo preduzeće opožareno je 11.394 hektara, dok je izvan njega stradalo još oko 860 hektara. Razmere štete utvrđene su pomoću satelitskih snimaka visoke rezolucije, vegetacionih indeksa i metoda mašinskog učenja, kojima su razdvojene očuvane, oštećene i potpuno izgorele površine. U narednom periodu planirana su dodatna terenska istraživanja i snimanja dronovima radi procene mogućnosti oporavka vegetacije. Rezultati će poslužiti za izradu plana sanacije i obnove šumskih ekosistema ovog zaštićenog područja, saopštile su ”Vojvodinašume“. #pozar #deliblatskapescara

Slovenačka Štajerska proglašena je najboljom vinskom regijom Evrope, prema rang-listi organizacije European Best Destinations, u konkurenciji više od 90 poznatih vinskih područja, uključujući regije Francuske, Italije i Španije. Prilikom oc... Više [+]

Slovenačka Štajerska proglašena je najboljom vinskom regijom Evrope, prema rang-listi organizacije European Best Destinations, u konkurenciji više od 90 poznatih vinskih područja, uključujući regije Francuske, Italije i Španije. Prilikom ocenjivanja uzeti su u obzir raznovrsnost sorti grožđa i vina, vinska tradicija, broj podruma i degustacionih prostora, pejzaži, održivost i dostupnost destinacije. Regija obuhvata Maribor, Ptuj, Jeruzalem, Haloze i Slovenske gorice, a posebno su istaknuti autentičnost i bogato vinogradarsko nasleđe. Među njenim znamenitostima su najstarija vinova loza na svetu u Mariboru, istorijski vinski podrumi Ptuja i brojni vinski putevi koji povezuju proizvođače i turističke destinacije. #stajerska #vinskaregijaevrope

Dunav je kod Novog Sada dostigao najniži vodostaj u poslednjih 120 godina, od minus 94 centimetra, dok je kod Bezdana nivo pao na gotovo minus 200 centimetara u odnosu na referentnu tačku. Povlačenje reke otkrilo je velike peščane sprudove... Više [+]

Dunav je kod Novog Sada dostigao najniži vodostaj u poslednjih 120 godina, od minus 94 centimetra, dok je kod Bezdana nivo pao na gotovo minus 200 centimetara u odnosu na referentnu tačku. Povlačenje reke otkrilo je velike peščane sprudove i ostatke nekadašnjih utvrđenja.
Zbog kritično niskog vodostaja, osam agregata neprekidno radi već više od 60 dana kako bi se obezbedio dotok vode i sačuvao hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav, važan za navodnjavanje poljoprivrednih površina i održavanje ekosistema. Meteorolog Marko Čubrilo upozorava da se značajnije padavine ne očekuju narednih sedam dana, dok bi postepeni porast vodostaja mogao da počne tek krajem oktobra, uz obilnije padavine u području Alpa. #vodostajdunava

Projekat Nostradamus, finansiran kroz Horizon Europe, otvorio je poziv za razvoj digitalnih aplikacija otvorenog koda namenjenih poljoprivredi i bezbednosti hrane. Na poziv mogu da konkurišu i firme iz Srbije, kao zemlje pridružene programu... Više [+]

Projekat Nostradamus, finansiran kroz Horizon Europe, otvorio je poziv za razvoj digitalnih aplikacija otvorenog koda namenjenih poljoprivredi i bezbednosti hrane. Na poziv mogu da konkurišu i firme iz Srbije, kao zemlje pridružene programu Horizon Europe. Biće podržano pet projekata, sa po do 50.000 evra bespovratnih sredstava, uz 12-mesečni program razvoja, validacije i mentorstva. Fokus je na rešenjima koja pomažu gazdinstvima da efikasnije koriste vodu, đubriva, pesticide i energiju, posebno u proizvodnji žitarica. Prijave su otvorene do 2. decembra 2026. u 17 časova, a konačni rezultati očekuju se do kraja marta 2027. godine. #projekatnostradamus

Zemlje Zapadnog Balkana usvojile su dva regionalna plana za zaštitu biodiverziteta i obnovu šumskih predela do 2030. godine, saopštila je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN). Dokumenti su usvojeni na ministarskom sastanku o Zelenoj... Više [+]

Zemlje Zapadnog Balkana usvojile su dva regionalna plana za zaštitu biodiverziteta i obnovu šumskih predela do 2030. godine, saopštila je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN). Dokumenti su usvojeni na ministarskom sastanku o Zelenoj agendi na Žabljaku. Ključni ciljevi su zaštita najmanje 30 odsto kopnenih, slatkovodnih, morskih i priobalnih područja i obnova 20 odsto degradiranih ekosistema. Planovi predviđaju i očuvanje ugroženih vrsta, održivo gazdovanje šumama i zaštitu zemljišta i voda. Poseban akcenat stavljen je na uključivanje zaštite prirode u poljoprivredu, šumarstvo, energetiku i infrastrukturni razvoj. Usvojeni dokumenti predstavljaju važan korak u sprovođenju Zelene agende i prilagođavanju regiona klimatskim promenama. #zastitabiodiverziteta #zapadnibalkan

Srpsko vinarstvo poslednjih godina napravilo je veliki iskorak, ali je za snažniji nastup na međunarodnom tržištu potrebno mnogo više kontinuirane promocije, smatra vinar Gvozden Radenković. Kvalitet domaćih vina raste, ali Srbija još nema... Više [+]

Srpsko vinarstvo poslednjih godina napravilo je veliki iskorak, ali je za snažniji nastup na međunarodnom tržištu potrebno mnogo više kontinuirane promocije, smatra vinar Gvozden Radenković. Kvalitet domaćih vina raste, ali Srbija još nema dovoljno prepoznatljiv vinski brend u svetu. Važnu ulogu u promociji ima Wine Vision by Open Balkan, koji okuplja veliki broj izlagača, kupaca i vinskih stručnjaka iz različitih zemalja. Ipak, Radenković ukazuje da predstavljanje srpskih vina ne bi smelo da se svodi samo na velike sajmove, već da mora da traje tokom cele godine i bude usmereno ka odabranim stranim tržištima. Dodatni podsticaj sektoru trebalo bi da donese i novi zakon o vinu. Najavljene izmene trebalo bi da pojednostave poslovanje manjih vinarija, uključujući lakšu prodaju manjih količina vina direktno sa gazdinstva, ali i da dodatno urede sistem geografskog porekla i izdvajanje najboljih vinogradarskih položaja. #srpskavina

Topola će od 9. do 11. oktobra biti domaćin 63. Oplenačke berbe grožđa, jedne od najpoznatijih privredno-turističkih manifestacija u Šumadiji, koja se održava još od 1962. godine. Uz vino i grožđe, program obuhvata i Sabor izvornog narodnog... Više [+]

Topola će od 9. do 11. oktobra biti domaćin 63. Oplenačke berbe grožđa, jedne od najpoznatijih privredno-turističkih manifestacija u Šumadiji, koja se održava još od 1962. godine. Uz vino i grožđe, program obuhvata i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva, sa tradicionalnom pesmom, igrom i sviranjem na narodnim instrumentima. Svečano otvaranje zakazano je za 9. oktobar u 13 časova u Karađorđevom gradu, a među sadržajima je i izložba grožđa, voća i drugih poljoprivrednih proizvoda. Manifestacija kroz vino, gastronomiju, običaje i domaće proizvode promoviše tradiciju Topole i šumadijskog kraja. Oplenačka berba svake jeseni okuplja proizvođače, vinare, izvođače i veliki broj posetilaca iz različitih krajeva Srbije. #oplenackaberbagrozdja

Suše, poplave, požari i štetočine sve češće istovremeno pogađaju više poljoprivrednih regiona, zbog čega su lanci snabdevanja hranom sve izloženiji klimatskim rizicima. Problem je što brojni modeli prinosa još ne uzimaju dovoljno u obzir sl... Više [+]

Suše, poplave, požari i štetočine sve češće istovremeno pogađaju više poljoprivrednih regiona, zbog čega su lanci snabdevanja hranom sve izloženiji klimatskim rizicima. Problem je što brojni modeli prinosa još ne uzimaju dovoljno u obzir složene i povezane rizike, pa kompanije mogu potceniti stvarnu izloženost. Posledice se prenose od njive do potrošača - kroz niže prinose, skuplju nabavku i rast cena hrane. Prema procenama Evropske investicione banke i Evropske komisije, nepovoljni vremenski događaji poljoprivredu EU već koštaju više od 28 milijardi evra godišnje, dok je osigurano svega 20-30 odsto tih gubitaka. #klimatskepromene #pozari

Srbija je dobila WFF Serbia Youth Chapter, nacionalni ogranak Svetskog foruma hrane namenjen povezivanju mladih koji žele da učestvuju u razvoju održivijih agroprehrambenih sistema. World Food Forum pokrenut je 2021. godine kao FAO platform... Više [+]

Srbija je dobila WFF Serbia Youth Chapter, nacionalni ogranak Svetskog foruma hrane namenjen povezivanju mladih koji žele da učestvuju u razvoju održivijih agroprehrambenih sistema. World Food Forum pokrenut je 2021. godine kao FAO platforma za uključivanje mladih u pitanja hrane, poljoprivrede i ruralnog razvoja. Srpski ogranak okupljaće mlade iz poljoprivrede, nauke, preduzetništva i javnih politika, a fokus će biti na dijalogu sa donosiocima odluka, konsultacijama sa mladima, inovacijama, preduzetništvu i povezivanju sa institucijama i međunarodnim partnerima. Cilj je da mladi ne budu samo učesnici u agroprehrambenom sistemu, već i aktivni pokretači promena. Srpski tim će se već naredne nedelje predstaviti na World Food Forumu u Rimu. #wffserbiayouthchapter

Kruška u Srbiji zauzima znatno manje površine od jabuke i šljive, ali ima važno mesto i na tržištu svežeg voća i u preradi. Ove godine rod je u pojedinim krajevima znatno smanjen, a posebno je podbacila viljamovka, jedna od najtraženijih so... Više [+]

Kruška u Srbiji zauzima znatno manje površine od jabuke i šljive, ali ima važno mesto i na tržištu svežeg voća i u preradi. Ove godine rod je u pojedinim krajevima znatno smanjen, a posebno je podbacila viljamovka, jedna od najtraženijih sorti za preradu i proizvodnju rakije. Prema poslednjim kompletnim podacima RZS, pod kruškom je oko 5.700 hektara, a godišnja proizvodnja iznosi približno 52.000 tona. Za 2026. još nema konačne procene, ali proizvođači iz čačanskog kraja navode da su mrazevi, grad i alternativna rodnost smanjili prinose, ponegde i na trećinu prošlogodišnjih. Manjak viljamovke posebno osećaju destilerije, pa pojedini kupci razmatraju i uvoz sirovine. Plodovi prve klase uglavnom završavaju u svežoj potrošnji, dok druga klasa ide u rakiju, sokove, kompote i džemove. Sezona je još jednom pokazala da ekonomski rezultat ne zavisi samo od roda i kvaliteta, već i od sigurnog plasmana. #kruska #vilijamovka

Uz dovoljno vlage i povoljno vreme, lisičarke mogu da se pronađu i tokom oktobra, ali jesenje branje zahteva dobro poznavanje vrsta. Jedna od njihovih otrovnih dvojnica je zavodnica. Važna razlika vidi se ispod šešira: lisičarka ima tupe, r... Više [+]

Uz dovoljno vlage i povoljno vreme, lisičarke mogu da se pronađu i tokom oktobra, ali jesenje branje zahteva dobro poznavanje vrsta.
Jedna od njihovih otrovnih dvojnica je zavodnica. Važna razlika vidi se ispod šešira: lisičarka ima tupe, razgranate nabore koji se spuštaju niz dršku, dok zavodnica ima jasno izražene listiće. Boja nije pouzdan znak, jer obe vrste mogu biti žute ili narandžaste. Lisičarke uglavnom rastu na šumskom tlu, a zavodnica na panjevima, korenju i ostacima drveta. Ubrane pečurke treba nositi u korpi, ne u plastičnoj kesi, a bez stručne potvrde vrstu ne treba konzumirati. Početnicima se preporučuje da u branje idu sa iskusnim gljivarima ili u okviru organizovanih šetnji gljivarskih društava. #lisicarke
Foto: Pexels

Vlada Srbije usvojila je Sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode ”Deliblatska peščara“, prvi takve vrste, sa ciljem obnove posledica požara. Plan predviđa formiranje stručnih timova, procenu štete, sanaciju i revitalizaciju... Više [+]

Vlada Srbije usvojila je Sanacioni plan za područje Specijalnog rezervata prirode ”Deliblatska peščara“, prvi takve vrste, sa ciljem obnove posledica požara. Plan predviđa formiranje stručnih timova, procenu štete, sanaciju i revitalizaciju šuma, zemljišta i staništa, kao i unapređenje prevencije i zaštite od požara. Za realizaciju mera u 2026. godini obezbeđeno je 50 miliona dinara. Sprovođenje plana povereno je ”Vojvodinašumama“, dok će Ministarstvo zaštite životne sredine i nadležna inspekcija pratiti realizaciju. Obnova će se zasnivati na stručnim procenama razmera štete, praćenju efekata sanacije i predlaganju dodatnih mera zaštite za naredni period. #deliblatskapescara #obnova

Srbija ima manje vinograda nego što bi njen potencijal dozvoljavao, ali ovogodišnja berba pokazala je paradoks - grožđe se teško prodaje, a pojedine sorte gotovo da nemaju kupca. Crne sorte uglavnom se plaćaju 60-80 dinara po kilogramu, bel... Više [+]

Srbija ima manje vinograda nego što bi njen potencijal dozvoljavao, ali ovogodišnja berba pokazala je paradoks - grožđe se teško prodaje, a pojedine sorte gotovo da nemaju kupca. Crne sorte uglavnom se plaćaju 60-80 dinara po kilogramu, bele 70-80, dok tamjanika dostiže 100-120 dinara. Branislav Anđelić iz organske vinarije Plavinci upozorava da mnogi vinari ove godine prodaju grožđe umesto da prave vino, dok je merlo posebno teško plasirati. Deo roda ostaje na čokotima ili završava kod proizvođača rakije po veoma niskim cenama. Na tržište utiču pad potrošnje vina, slabija kupovna moć, promena navika mlađih potrošača i konkurencija iz uvoza. Zbog nesigurnog plasmana teško je očekivati veće podizanje novih zasada. Jedan od pravaca razvoja može biti vinski turizam, koji povećava direktnu prodaju i povezuje vino sa gastronomijom i lokalnom ponudom. Zato ključ više nije samo povećanje površina, već i rast potrošnje, nova tržišta i jača pozicija domaćeg vina. #vinogradi #cenagrozdja