KAKO POSADITI ORAH ? Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava doma... Više [+]

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Simboli opasnih pesticida po čoveka i životnu sredinu! Nazivaju se i osnovni piktogrami. Stanko Nekić.

Prašničke cvasti, ženske cvasti i njihovi elementi, kupule (ježice) i plodovi kestena na letorastima sa listovima. Obrada, dipl. ing.
Stanko Nekić, 2017.

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde niske temperature imaju vrednost ispod - 15oC i niže, obavlja se potpuno ili delimično zagrtanje vinove loze i starijih čokota. Zagrtanje mla... Više [+]

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde niske temperature imaju vrednost ispod - 15oC i niže, obavlja se potpuno ili delimično zagrtanje vinove loze i starijih čokota. Zagrtanje mladih vinograda je obavezno u svim vinogradarskim rejonima naše zemlje. Stanko Nekić.

Ženke crne repičine pipe (Ceutorhynchus picitarsis) polažu jaja, pojedinačno ili u grupicama od 2-5, u otvore koje progrizu u lisnim drškama ili korenovom vratu mladih biljaka uljane repice. Stanko Nekić.

Orezano stablo kajsije, uzgojnog oblika "Vaze". Nastavak je na portalu Agrokluba.rs. Stanko Nekić.

Repičina lisna osa - Athalia rosae L. (Athalia colibri Christ.) i njeno suzbijanje u jesen. Ova štetočine rasprostranjena je u čitavoj našoj zemlji, a naročito u rejonima gde se uljana repica intenzivno gaji. Jedna je od najvažnijih štetoči... Više [+]

Repičina lisna osa - Athalia rosae L. (Athalia colibri Christ.) i njeno suzbijanje u jesen.

Ova štetočine rasprostranjena je u čitavoj našoj zemlji, a naročito u rejonima gde se uljana repica intenzivno gaji. Jedna je od najvažnijih štetočina ozime uljane repice u jesen, koja u pojedinim godinama za kratko vreme uništi lisnu masu, prouzrokujući golobrst.
Opis, način života i štetnost. Odrasla osa je veličine oko 8 mm, narandžastožute boje i sa crnom glavom. Raspon krila je 15 - 18 mm, a krila su prozirna, sa tamnom mrljom na prednjem rubu. Larva je tipa pagusenice - ima 3 para grudnih i 8 pari trbušnih (lažnih) nogu. U mlađim uzrastima je zelenkastosiva, a u starijim tamnosiva, na leđima skoro crna, duga do 20 mm. U toku godine ima 2-3 generacije, dok prezimljava odrasla larva u kokonu u zemljištu, na dubini od 10-20 cm.
Rasprostranjena je u čitavoj našoj zemlji, a naročito u rejonima gde se uljana repica intenzivno gaji. Jedna je od najvažnijih štetočina ozime uljane repice u jesen, koja u pojedinim godinama za kratko vreme uništi lisnu masu, prouzrokujući golobrst.
Imago se krajem aprila i tokom maja hrani dopunski nektarom korova, a zatim polaže jaja na lišće krstašica (uljane repice, gorušice i drugih, uglavnom korovskih biljaka). Prva generacija obično nije toliko brojna ni štetna za uljanu repicu, jer je ona tada već odrasla. Ose druge generacije lete tokom avgusta i septembra, polažu jaja u parenhim listova, po rubovima liski mlade ozime uljane repice, te pagusenice nanose velike štete izgrizanjem, tada još veoma oskudne lisne mase. U uslovima toplog i suvog vremena u septembru i oktobru, prouzrokuju golobrst na velikim površinama, naročito starije larve.
Mere suzbijanja. Na isto polje uljana repica se može vratiti nakon četiri godine, uz korišćenje prostorne i vremenske izolacije između starih i novih polja, na udaljenosti ne manjoj od 1 km i prekid proizvodnje na jednom gazdinstvu od najmanje jedne godine.
Smanjenju gubitaka doprinosi gajenje prinosnih sorti, kao i sorti uljane repice koje imaju osobinu da se brzo razvijaju i regenerišu posle golobrsta, odgovarajuće đubrenje, kvalitetna priprema zemljišta, blagovremena setva i suzbijanje korova iz porodice krstašica.
U najbolje preduseve uljanoj repici ubrajaju se grašak, krompir, rano povrće, ozimi ječam i pšenica. Setva lovnih biljaka (uljana rotkva) na ivičnim delovima parcela ima za cilj koncentraciju osa i suzbijanje na ivici parcela pod uljanom repicom.
Ako se na svakoj drugoj biljci mlade uljane repice nađe u proseku do jedna larva (manja od 10 mm), opravdano je izvoditi hemijsko suzbijanje.
Preporuka za suzbijanje pagusenica repičine lisne ose: Kako su biljke uljane repice u osetljivoj fazi, a po postizanju praga štetnosti koristiti insekticide na bazi piretroida: deltametrin 0,3 l/ha, lambda-cihalotrin 0,25 l/ha, alfa-cipermetrin 0,1 l/ha, bifentrin 0,15 l/ha;
Ovim tretmanom se suzbijaju i vaši na ozimoj uljanoj repici.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REDUKOVANA OBRADA ZEMLJIŠTA. Redukovana obrada sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je moguće zbog omogućene primene herbicida, jačeg đubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinov... Više [+]

REDUKOVANA OBRADA ZEMLJIŠTA.

Redukovana obrada sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je moguće zbog omogućene primene herbicida, jačeg đubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati obrade i kombinovana oruđa - setvospremač, npr.).
Ova obrada omogućuje ne samo pliću osnovnu obradu u periodu dok fenomen produžnog delovanja duboke obrade traje, nego i napuštanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha uništenje korova ili stimulacija procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida u ovoj obradi, predvegetacijsko uništavanje korova više nije potrebno.
Redukovanjem obrade se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida:
- Redukovanje dubine zahvata je na minimum uz obrađivanje pojasa na proizvodnoj površini.
- Minimalizacija broja zahvata obrade svedena je na jedan jedini. Često su oba vida minimalizacije obrade spojena u jedan (strip tillage).
Minimalizacija obrade zemljišta je počela u kukuruznom pojasu SAD i ušla u literaturu pod nazivom “minimum tillage”.
Minimalnom obradom zemljišta se redukuje zapremina obrađenog zemljišta na minimum, obrada se svodi na jedan zahvat, čuva humus i struktura zemljišta, sprečava erozija na proizvodnoj površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne, a seme korova u nepovoljne uslove.
Milojić (1968) je predložio naziv “minimum obrade” i dao definiciju po kojoj je “sistem minimum obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, površini, tj. masi obrađenog zemljišta i broju radnih operacija”.
Redukovana obrada je uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade zemljišta. Fabrika John Deere proizvodi veći broj tipova kombinovanih oruđa i mašina za minimalnu obradu zemljišta.
Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade, unosi đubriva, herbicide i seje, mada ima i nepotpunih rešenja (oranje+drljanje na težim zemljištima ili oranje+setva na lakšim zemljištima).
Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti da se obrađuje cela površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova, odnosno širokorednih useva.
Redukovana obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim i živim mulčem.
U područjima sa manje padavina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje se varijanta minimalne obrade u mrtvi mulč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi mulč služi kao zaštita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom, te potiskivanje korova. Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojaseve u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u mrtvi malč su 50 do 100 cm. Nakon nekoliko godina, primena mrtvog mulča se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka treba zaorati.
U predelima sa godišnjom količinom padavina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se varijanta redukovane obrade u "živi mulč", dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine vlage ne dovode u konkurentne odnose "živi mulč" i useva za vodu, ali može doći do konkurencije za hraniva, naročito za azot. Radi toga se kao "živi mulč" koriste leguminoze, iako u početnom stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za usvajanje azota između gajenih biljaka i leguminoza.
Pri ovome sistemu redukovane obrade, obrađuje se pojas od 37 do 50 cm širine i u njih seju usevi, redovno kukuruz. Živi mulč odlično štiti zemljište od erozije i atmosferilija, a čuva i humus zemljišta. On se vrlo često koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi sprečavanja vodene erozije.
Redukovana obrada zemljišta pogodna je na lakšim, plodnim zemljištima i u povoljnoj klimi. Nadalje, redukovana obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu širokog razmaka setve (soja, kukuruz, pamuk). Lošija je na težim zemljištima, niže plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima, kao što su trave, deteline, šećerna repa.
Redukovanom obradom zemljišta se ne mogu rešiti krupni agrotehnički zahvati kao što su meliorativna obrada, meliorativno đubrenje ili đubrenje na zalihu, niti se ne može primeniti za drvenaste useve pre podizanja zasada.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Bakterija A. tumefaciens na vinovoj lozi najčešće infekciju ostvaruje putem ozleda nastalih mehaničkim putem, štetočinama, zamrzavanjem stabla i druge načine. Fitopatogena bakterija se širi u zasadu vinove loze. Štete na vinovoj lozi mogu b... Više [+]

Bakterija A. tumefaciens na vinovoj lozi najčešće infekciju ostvaruje putem ozleda nastalih mehaničkim putem, štetočinama, zamrzavanjem stabla i druge načine. Fitopatogena bakterija se širi u zasadu vinove loze. Štete na vinovoj lozi mogu biti velike, a često se moraju vinogradi krčiti. Stanko Nekić.

Sorta šljive Čačanska rana sazreva u prvoj dekadi jula. Plod krupan (40 g) do vrlo krupan (do 65 g), jajast, ljubičastoplav, slatkonakiseo. Koštica se odvaja od mesa. Transportabilna je. Stablo srednje bujno. Dobro je oprašuju Čačanska lepo... Više [+]

Sorta šljive Čačanska rana sazreva u prvoj dekadi jula. Plod krupan (40 g) do vrlo krupan (do 65 g), jajast, ljubičastoplav, slatkonakiseo. Koštica se odvaja od mesa. Transportabilna je. Stablo srednje bujno. Dobro je oprašuju Čačanska lepotica, Čačanska najbolja i Stenlej. Vrlo rana i rodna stona sorta šljive.

Pojedini sistemi gajenja maline, sa potporom i žicom. Stanko Nekić.

Ariljski sistem gajenja maline sa naslonom od stubova i poprečnih prečki.

Plodovi vinogradarske breskve, mase oko 250 g. Stanko Nekić.

Okalemljeni spavajući pupoljak na izrez slova "T". Stanko Nekić.

Rodna stabla trešnje u gustom sklopu treba orezivati isključivo leti, u prvoj polovini jula, a po nekim autorima krajem jula i početkom avgusta. U uslovima suše i sušnim rejonima za preporuku je rezidbu obavljati svake godine, jer se time š... Više [+]

Rodna stabla trešnje u gustom sklopu treba orezivati isključivo leti, u prvoj polovini jula, a po nekim autorima krajem jula i početkom avgusta. U uslovima suše i sušnim rejonima za preporuku je rezidbu obavljati svake godine, jer se time štedi voda za pojačanu transpiraciju (isparavanje od strane biljke) i obezbeđuje bolja diferencijacija (obrazovanje) cvetnih pupoljaka, prvenstveno na majskim kiticama, odnosno povećava otpornost na zimske i kasne prolećne mrazeve. Stanko Nekić. Nastavak sledi.

Prekraćivanje svih lastara u špaliru vinove loze: a) prekraćeni lastari za zamenu, b) prekraćeni rodni lastari, c) položaj grozdova na lastarima, d) stablo čokota. Nastavak sledi, Stanko Nekić.

Kada i kako protiv Sive truleži grožđa (prouzrokovač: Botrytis cinerea). Siva trulež predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja vinove loze. Gubici prinosa koje prouzrokuje iznose 20 - 50%. Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, a pos... Više [+]

Kada i kako protiv Sive truleži grožđa (prouzrokovač: Botrytis cinerea).

Siva trulež predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja vinove loze. Gubici prinosa koje prouzrokuje iznose 20 - 50%. Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, a posebno u predelima sa kišnim vremenom i visokom vlažnošću vazduha od fenofaze šarka pa do berbe grožđa. Siva trulež u povoljnim uslovima može imati poguban efekat na prinos i kvalitet grožđa. Osnovna zaštita je od završetka cvetanja do zatvaranja grozdova.
Simptomi. Najznačajnije zaraze dešavaju se u fazi cvetanja loze. Ove zaraze ostaju pritajene do sazrevanja grožđa kada počinje njihova trulež. Direktna zaraza bobica ostvaruje se kroz ozlede ili direktno kroz epidermis. Na zareženim bobicama belih sorti formiraju se mrke pege, dok su kod crnih sorti pege crvenkaste boje. Pokožica u okviru pega se lako odvaja od mesa ploda, pege se šire i zahvataju celu bobicu. U sušnim uslovima, dolazi do smežuravanja bobica, dok u uslovima vlage dolazi do pojave pepeljastosive prevlake na bobicama. Siva trulež lako prelazi sa bobice na bobicu, posebno kod sorti sa zbijenim grozdovima, i zahvata čitav grozd.
Patogen predstavlja problem i posle berbe. U hladnjači se simptomi manifestuju u vidu vlažne truleži na šepurini na kojoj se formira micelijska prevlaka. Na bobicama dolazi do formiranja okruglih, mrkih pega koje se šire i zahvataju celu bobicu usled čega dolazi do ljušćenja bobica.
Na lastarima dolazi do izbeljivanja kore i sušenja vršnih delova. Na površini lastara dolazi do sporulacije, dok se u unutrašnjosti formiraju crne sklerocije (tkivo prožeto micelijom patogena).
Životni ciklus gljivice. Patogen se održava micelijom i sklerocijama u drvenastim lastarima, biljnim ostacima i različitim domaćinima bilo na divljim biljkama ili na susednim gajenim biljkama. Micelija i sklerocije u proleće obilno sporulišu dajući konidije koje predstavljaju primarni izvor inokuluma. Optimalna temperatura za klijanje sklerocija je 20 - 25 ºC. U retkim slučajevima se na sklerocijama mogu formirati apotecije koje, kao primarni izvor inokuluma, oslobađaju askospore. Konidije se raznose kišnim kapima i vetrom i vrlo je verovatno da su, usled obilne sporulacije, konidije od ranog proleća konstantno prisutne u vazduhu. Najveća brojnost konidija u vazduhu je u toplim danima nakon obilnih kiša. Konidije klijaju i vrše infekciju prodirući u biljno tkivo direktno mehanički, formirajući apresorijum mada sam prodor direktno u biljno tkivo nije jedino već i dejstvom različitih enzima. Pored direktnog prodora i enzima, zaraza se ostvaruje kroz prirodne otvore, kao i kroz ozlede, posebno na plodovima. Za klijanje konidija potrebna je slobodna voda u trajanju od 15 sati pri temperaturi od 15 do 20ºC. Konidije mogu klijati i pri nižim temperaturama, ali tada je potrebno duže vlaženje. Najintenzivnije primarne zaraze cvetova ostvaruje se pri temperaturi od 20ºC. Na zaraženim listovima i cvetovima dolazi do sporulacije i formiranja konidija koje predstavljaju izvor sekundarnih infekcija kojih može biti više u toku vegetacije.
Suzbijanje. Osnovni pristup u suzbijanju sive truleži podrazumeva kombinaciju agrotehničkih i hemijskih mera. Vinograde je poželjno zasnivati na vetrovitim mestima, sa orijentacijom redova u pravcu dominanatnih vetrova. Budući da primarni izvor inokuluma predstavljaju konidije koje se formiraju na prezimelim sklerocijama ili miceliji u biljnom materijalu, sanitarne mere imaju veliki značaj. Adekvatna rezidba u fazi mirovanja obezbeđuje značajno smanjenje infektivnog potencijala, dok zelena rezidba obezbeđuje bolje provetravanje i time sprečava uspostavljanje povoljne vlažnosti za ostvarivanje zaraze.
U vinogradima sa osetljivim sortama, prisutnim inokulumom, i u uslovima povoljnim za razvoj oboljenja, specifični tretmani, usmereni ka zaštiti od sive truleži sprovode se 4 do 5 puta u toku vegetacije specifičnim botricidima (fenfeksamid 1,5 l/ha; boskalid 1,2 kg/ha; ciprodinil+fludioksonil 0,8 kg/ha; pirimetanil 2,5l/ha ) - pri cvetanju, zatvaranju grozdova bobicama (2), na početku zrenja (fenofaza šarka) i pre berbe. Ukoliko se sprovodi tretman pre berbe, neophodno je voditi računa o izboru preparata čija karenca omogućava bezbednu primenu. Međutim, biološka zaštita od sive truleži dobija sve više na značaju. U literaturi se navodi zadovoljavajuća efikasnost bioloških preparata na bazi različitih korisnih mikroorganizama kao što su Bacillus ili Trichoderma vrste i sojevi, Aureobasidium pullulans, Metschnikowia fructicola i Pythium oligandrum u slučaju njihove primene u fazi sazrevanja bobica.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije