BELA LEPTIRASTA VAŠ NA POVRĆU (PARADAJZ, PAPRIKA, PATLIDŽAN I DR.). I) Vaš naseljava pretežno vršne delove biljaka i to sa donje strane lišća. Pored sisanja sokova luči veliku količinu "medne rose" koja se razliva po lišću i plodovima, te u... Više [+]

BELA LEPTIRASTA VAŠ NA POVRĆU (PARADAJZ, PAPRIKA, PATLIDŽAN I DR.).

I) Vaš naseljava pretežno vršne delove biljaka i to sa donje strane lišća. Pored sisanja sokova luči veliku količinu "medne rose" koja se razliva po lišću i plodovima, te usled gljive čađavice oni postaju prljavi i neugledni. Lišće žuti, suši se i otpada. Prinos, recimo paradajza, se smanjuje i do 40 %.
- Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum).
- Telo i oba para krila leptirića prekriveni su finim belim prahom. Dužine je do 2 mm. Jaje - malo, ovalno, pričvršćeno za list. Mušica godišnje daje 8 - 10 generacija. Ženke nakon parenja polažu jaja sa naličja lista, najčešće po 4 zajedno.
- Zaštita stakleničkih kultura od ove štetočine je vrlo teška. Budući da se u vreme tretiranja insekticidima nalaze svi stadijumi bele mušice, to neprekinut razvoj štetočine zahteva češća prskanja. U letnjim mesecima ti razmaci su često 2 - 3 - 5 dana, zavisno od temperature, relativne vlage vazduha i jačine zaraze. Prvo prskanje treba obaviti sa pojavom prvih leptirića. Preparati: Confidor (0,05-0,07 %), Talstar 10 - EC (0,02 - 0,05 %); Karate zeon (0,02 %); Mospilan 20 - SP (0,125 - 0,25 kg/ha); Actellic - 50 (0,05 - 0,1 %); Fastac 10 % SC (0,02 - 0,025 %); Decis EC - 25 (0,05 %, uz dodatak okvašivača); Danitol 10 - EC (0,03 - 0,05 %); Nudrin L - 20 (0,15 - 0,20 %); Vidate - L (0,1 - 0,2 %); preparati sa kratkom karencom na bazi a.m.: sulfoksaflor (Closer 120-SC), buprofezin (Elisa) i dr.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

MOMENAT JE ZA SUZBIJANJE LUKOVE MUVE. I) Larve se ubušuju i razvijaju u središnjem delu mladih biljaka ili u lukovici. Na mladim biljkama larve su smeštene pri osnovi srednjeg lišća - koje usled oštećenja vene i pri povlačenju prekida, a bi... Više [+]

MOMENAT JE ZA SUZBIJANJE LUKOVE MUVE.

I) Larve se ubušuju i razvijaju u središnjem delu mladih biljaka ili u lukovici. Na mladim biljkama larve su smeštene pri osnovi srednjeg lišća - koje usled oštećenja vene i pri povlačenju prekida, a biljke se suše i propadaju. Na odraslim biljkama larve se nalaze u glavici, što dovodi do truljenja.
- Lukova muva (Hylemya antiqua).
- Odrasli slični domaćoj muvi, sivožute boje. Jaja beličasta, vretenasta, duga 1,2 mm. Larve žućkastobele, cilindrične, sužene prema vrhu, dužine do 10 mm. Štetočina ima 2 - 3 generacije godišnje. Odrasli se obično pojavljuje sredinom maja. Muve polažu jaja pojedinačno ili u grupama (4 - 9) pri osnovi lišća luka na vratnom delu, lukovici ili na samoj zemlji oko biljaka. Nakon piljenja larve prave štete.
- Potrebno je izvesti duboku obradu zemljišta nakon berbe luka, a u toku vegetacije oštećene biljke treba čupati i uništavati dok se u njima nalaze larve. Sigurna zaštita postiže se intervencijom insekticidima, vezanom za praćenje leta muve i odlaganje jaja. Obično su dovoljna 2 tretiranja, prvo obično sredinom maja, a sledeće oko dve nedelje kasnije. Preparati na bazi aktivnih materija: acetamiprida - Volley, Tonus i dr. sistemici, zatim na bazi cijantaniliprola (Exirel); Suzbijanje je moguće i unošenjem granuliranih insekticida u zemljište pre ili istovremeno sa setvom - sadnjom. Preparati na bazi aktivnih materija: teflutrina (Force 1.5 G i dr.) ili sistemika na bazi imidakloprida (Warrant 70-WG i dr.) ili neki drugi odgovarajući zemljišni granulirani insekticid. Ukoliko se upotrebljavaju sistemični insekticidi, bilo folijarni ili granulirani zemljišni, luk se ne upotrebljava za ishranu kao mladi luk već kao zrele glavice. U protivnom, ako se radi o nesistemicima strogo voditi računa o karenci preparata.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA. I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki p... Više [+]

NE PONAVLJATI GREŠKE U SUZBIJANJU MONILOZE KOŠTIČAVIH VOĆAKA.

I) Još u završetku cvetanja mnogi mladari zajedno sa cvetom suvi, kao da ih je uništio mraz. Plodovi posmeđe, meso protrune i na površini ploda javljaju se sivi jastučići. Neki plodovi otpadnu, drugi, suvi, ostanu preko zime na stablu ("mumije").
- Sušenje cvetova i grančica i trulež plodova (Monilinia laxa i M. fructigena).
- Napadnute su, pored breskve, i druge vrste koštičavih voćaka (šljiva, višnja, trešnja i dr.), ali i jabučastih voćaka. Duži kišni periodi u proleće omogućavaju formiranje konidija, njihovo rasejavanje, klijanje i zaražavanje cvetova i grančica osetljivih sorata voćaka. U vlažnim uslovima se količina inokuluma tokom vegetacije povećava zbog čega se redovno može očekivati jača pojava truleži plodova. Oštećenje na plodovima, od insekata, insolacije, hemikalija i drugih faktora doprinose intezivnijem razvoju moniloza. Ovo stoga, jer konidije klijaju u hifu koja prodire u plod putem rana, mada je dokazano da gljivica (hifa) luči hemijsku materiju koja oštećuje pokožicu ploda i tako prodire u plod voćke (obrada, S. Nekić, 2011).
- Protiv monilije cveta i grančica prskati u fazi "belih kokica" ("balona") i 5 - 6 dana kasnije, fungicidima: Chorus 75-WG, Saprol, Oktave, Bravo, Alert, Ronilan DF, Konker, Kidan, Lupo, Signum, Sumilex, 50 FL, Teldor SC 500, Zino, Folicur WP-25 i drugi. Prema nekim autorima, zadovoljavajuće suzbijanje moniloze cvetova i grančica može se ostvariti sa dva i više prskanja mešavinom sistemičnih i preventivnih fungicida od bubrenja pupoljaka do precvetavanja voćaka. "Mumije" sa zemlje i sa voćke sakupiti i spaliti (zakopati). Suzbijati sve štetočine koje ranjavaju plodove (breskvin moljac i dr.). Natrule plodove skinuti čim se uoče. Prorediti plodove, naročito gde se dva ploda dodiruju. Voćku ne đubriti preterano. Breskve, šljive, višnje, trešnje i druge voćke ne smeju biti preguste - prorediti ih u zimskoj i zelenoj rezidbi, a leti vršiti pinciranje.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA. Već sam pisao o smeđoj mramorastoj stenici i način kako da se suzbije. Ovde ću izneti u kratkim crtama njen opis, značaj, štete i mere zaštite. Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom... Više [+]

SUZBIJANJE SMRDLJIVIH STENICA NA VOĆKAMA.

Već sam pisao o smeđoj mramorastoj stenici i način kako da se suzbije. Ovde ću izneti u kratkim crtama njen opis, značaj, štete i mere zaštite.

Smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys) poreklom je iz Azije i kod nas ima 1 - 2 generacije godišnje. Odrasle jedinke stenice H. halys su duge 12 - 17 mm, široke 7 - 10 mm, štitastog oblika tela. Obojene su različitim nijansama smeđe boje na leđima i na trbuhu, sa sivim, prljavo-belim, crnim, bakarnim i plavičastim tačkicama, zbog čega izgledaju kao da su mramorne. Larve, prolaze kroz pet razvojnih stadijuma. Polifagna je štetočina koja napada više od 170 biljaka domaćina, uključujući veliki broj vrsta voćaka, povrtarskih i ratarskih kultura, šumsko i ukrasno drveće. Direktne štete čini odrasli oblik (imago) i larve bodenjem i sisanjem na biljnim organima, u koje ubrizgavaju probavne enzime tokom hranjenja što dovodi do različitih deformacija biljnoga tkiva. Indirektne štete nastaju kada se tokom ishrane (ubadanjem rila), prenose prouzrokovači biljnih bolesti, bakterije ili gljivice, koji mogu prouzrokovati trulež plodova, nekroze ispod epidermisa i deformacije plodova voća.
M e r e z a š t i t e
Pojedini podaci ukazuju da je moguće suzbijati mramorastu smrdljivu stenicu na voćkama sledećim preparatima:
1. Aktara (VDG). Sredstvo neonikatinoidne grupe na bazi tiametoksama (250 g/kg), u obliku granula disperzibilnih u vodi. Pogodan preparat za suzbijanje smdrljivih stenica voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
2. Tanrek. Neonikotinoidni vodorastvorljivi koncentrat na bazi imidakloprida (200 g/l). Pogodan za suzbijanje smdrljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
3. Calypso. Koncentrat suspenzije grupe neonikotinoda, sa aktivnom materijom tiakloprid (480 g/l). Pogodan za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 %. Karenca 21 dana, jabuka i kruška.
4. Mido 20 % SL. Na bazi je imidakloprida. Koristi se za suzbijanje smrdljivih stenica kod voćaka u koncentraciji 0,02 - 0,025 %. Karenca 14 dana, jabuka i kruška.
5. Confidor 200 SL. Koncentrat za rastvor, neonikotinoidne grupe, dok je aktivna materija imidakloprid (200 g/l). Preporučuje se za suzbijanje smrdljivih stenica, u koncentraciji 0,03 %. Karenca za jabuku je 14 dana.
Smrdljive stenice pokazuju anabiozu i pri uznemiravanju imaga i nimfe padaju na zemlju i simuliraju smrt. Kasnije se vraćaju na biljke hraniteljke. Insekticidi koji se koriste moraju prekinuti anabiozu i sprečiti njihovo vraćanje na ishranu. Pri suzbijanju koriste se dve vrste insekticida, prvi folijarni, da izazove padanje i drugi da deluje na njih na zemlji. Može se tretirati folijarno na stablima voćki, a zatim tretirati zemljište ispod voćki. Zbog anabioze, smdrljive stenice teško su pokretljive u nepovoljnim uslovima (hladnoća), te tretmane insekticidima izvesti u ranim jutarnjim časovima. Tako se sprečavaju da padnu na zemlju i ponovo vrate na biljku hraniteljku, odnosno voćku. Da bi došle u kontakt sa insekticidom, suzbijanje se izvodi ujutro od 4 - 8 časova.
Uginjavanje adulta Halyomorpha halys (smeđe mramoraste stenice), kao prava mera efikasnosti i prekidanja anabioze, utvrđeno je nekim ispitivanjima u tretmanima sintetičkih insekticida. Između insekticida pokazala se razlika u efikasnosti delovanja, kao i osetljivosti nimfi i imaga, jer su nifme osetljivije od imaga. Najbolju efikasnost pokazala je kombinacija Plures EW (a.m. deltametrin) 0,05 % + Imidan 50-WP (organofosfat) 0,2 %, zatim Plures EW (a.m. deltametrin) 0,1 % i Corona SP (a.m. acetamiprid) 0,05 %.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE ŽUTE RĐE PŠENICE. I) Uredopustule se nalaze najviše na lišću, ali i klasovima, plevicama i zrnu pšenice. Pustule su sitne, izduženo - prugaste i žute boje. Dugo su pokrivene epidermisom, koji se kasnije raspukne uz oslobađanje na... Više [+]

SUZBIJANJE ŽUTE RĐE PŠENICE.

I) Uredopustule se nalaze najviše na lišću, ali i klasovima, plevicama i zrnu pšenice. Pustule su sitne, izduženo - prugaste i žute boje. Dugo su pokrivene epidermisom, koji se kasnije raspukne uz oslobađanje narandžasto - žutih uredospora. Crne teleutopustule formiraju se na naličju lista, ređe na rukavcima i stabljici i ostaju pokrivene epidermisom.
- Žuta rđa pšenice (Puccinia striiformis).
- Žuta rđa napada pšenicu, ječam, raž, ovas i mnogobrojne trave. Specijalizovane su forme za pojedine domaćine i veći broj patotipova, naročito za pšenicu i ječam. Bolest se posle žetve prenosi uredosporama koje zaražavaju samoniklu pšenicu, ali i onu već posejanu u jesen.
A) Intezitet napada žute rđe u vreme cvetanja pšenice, u korelaciji je sa tri puta većim gubicima prinosa. Kvalitet i kvantitet prinosa pšenice može biti smanjen u uslovima visoke vlage i temperature 8 - 15 oC, do 80 %.
B) Suzbijanje se vrši tretiranjem fungicidima širokog spektra delovanja, u vreme kraja bokorenja i početka vlatanja pa do pojave poslednjeg lista pre izbijanje klasa, sledećim preparatima: Falcon forte (spiroksamin+tebukonazol+protiokonazol) 0,7-1 l/ha ili Teatar plus (azoksistrobin+difenokonazol) 0,6-1 l/ha ili Amistar extra (azoksistrobin + ciprokonazol) 0,5-0,75 l/ha ili Pylon plus (protiokonazol + azoksistrobin + trifloksistrobin) 0,5-0,7 l/ha ili Zantara (tebukonazol + biksafen) 1-1,25 l/ha ili Prosaro (tebukonazol + protiokonazol) 0,75-1 l/ha ili neki drugi registrovani fungicid.
Za razliku od azotnih, kalijumova i fosforna đubriva povećavaju otpornost biljaka. Zaoravanje strnjišta doprinosi smanjenju zaraze.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

KAKO REŠITI PROBLEM KRUŠKINE GRINJE. I) Na lišću zelenkaste ili tamne nabrekline najviše uz glavnu žilu, list kržlja i otpada. Kod jače zaraze zakržlja čitav izboj. Nabrekline su sa obe strane lista, koji deformira, pocrni i opada. - Kruški... Više [+]

KAKO REŠITI PROBLEM KRUŠKINE GRINJE.

I) Na lišću zelenkaste ili tamne nabrekline najviše uz glavnu žilu, list kržlja i otpada. Kod jače zaraze zakržlja čitav izboj. Nabrekline su sa obe strane lista, koji deformira, pocrni i opada.
- Kruškina grinja (Eriophyes piri).
- Ova štetočina nije insekt, već spada u pauke, veličine do 0,2 mm. Prezimi u pupoljku i rano u proleće počinje odlagati jaja u tkivo lista. Ima više generacija godišnje.
a) Kasno zimsko prskanje: Dast oil (0,3 %);
b) Nakon kretanja vegetacije i tokom vegetacije kada je zaraženo 5 % listova: Movento 100 SC (0,15 %); Verimec 018-EC, Ivert, Vertigo (0,075 %), Envidor (0,06 %); Amon 020 EW (pre ubušivanja u list 0,1 %); sistemin 40, grom 40 - EC, dimin, fosfamid 40 - EC, perfekthion, zorat EC - 40 (0,075 - 0,10 %) i dr.; u spremljeni radni rastvor dodati Silwet ili neki drugi okvašivač, recimo Nu-film 17; u toku vegetacije suzbijanje se izvodi prema potrebi, jer je grinja često lokalizovana na pojedinim stablima kruške.

SUZBIJANJE LISNIH VAŠIJU NA VOĆKAMA. I) Lišće na vrhovima grana i mladara se kovrdža ili deformiše, žuti, a katkada pocrveni. Na naličju lišća brojni sitni 2 - 3 mm veliki insekti u skupinama - kolonijama, katkada pokriveni voštanom prevlak... Više [+]

SUZBIJANJE LISNIH VAŠIJU NA VOĆKAMA.

I) Lišće na vrhovima grana i mladara se kovrdža ili deformiše, žuti, a katkada pocrveni. Na naličju lišća brojni sitni 2 - 3 mm veliki insekti u skupinama - kolonijama, katkada pokriveni voštanom prevlakom. Lišće zaraženih voćaka je često lepljivo zbog slatke tečnosti (medne rose), koju izlučuju ovi insekti. Na mednu rosu naseljuju se gljive čađavice, pa lišće poprima prljavi tamni izgled.
- Lisne vaši (Aphididae)
- Postoje mnoge vrste lisnih vaši. Neke napadaju samo pojedine vrste voćaka, a druge mogu zaraziti više vrsta. Najčešće su na breskvi, trešnji, višnji, jabuci, kruški, šljivi i ribizli. Lisne vaši prezime kao crna sjajna jaja na deblu i granama. Jajašca su veličine oko 0,5 mm. Od aprila pa tokom cele vegetacije, no kod nekih vrsta samo do leta, vaši sišu na lišću voćaka praveći štete. Mogu imati 10 - 15 generacije godišnje. Neke vrste prenose i virusne bolesti voćaka. Lisnim vašima se hrane mnogi korisni insekti, pa tako i buba mare.
a) Zimsko prskanje kada se primete brojna jaja: Belo ulje, Belol, Galmin (3 - 4 %), Crveno ulje (2 - 3 %); Eos (10 L/ha za svaki metar visine zasada); Vektafid S (2,5 - 3 % ili 10 L/ha za svaki metar visine stabla);
b) Kasno zimsko prskanje (do fenofaze "mišje uši"): Dast oil (0,3 %); Belol, belo ulje, galmin (5 %), Crveno ulje (1 - 1,5 %); Vektafid S (2,5 - 3 % ili 10 L/ha za svaki metar visine stabla);
c) Za vreme vegetacije, kada se primeti da je zaraženo preko 5 % vrhova ili grana vašima: Actara; acelan; congo; boxer; rapid; magnum; confidor; chromgor; konzul; zatim mospilan 20-SP, tonus (0,020-0,025 %); vantex 60 SC (0,004-0,005 %); aztec (0,05 %); volley 20-SP (0,020-0,025 %); calypso SC-480 (0,01-0,03 %); zatim talstar 10 - EC (0,02 %); decis 2,5-EC (0,03 - 0,05 %); lannate 25 - WP (0,15 %), lannate - 90 (0,04 - 0,05 %), methomex SL - 20 (0,15 - 0,20 %); folimat LC - 50 (0,10 - 0,15 %); sistemin 40, rogor 40, perfekthion, fosfamid 40 - EC, dimin, zorat EC - 40, grom 40 - EC (0,10 %); hostaquick EC - 50 (0,05 - 0,1 %); etiol tečni (0,15-0,25 %); metasystox EC - 250, i m. i. (0,1 %) i dr.; pirimor WP - 50 (0,04 - 0,06 %); Pirimor je specifični aficid, koji suzbija samo lisne vaši.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

KAKO SUZBITI ČAĐAVU KRASTAVOST I PEPELNICU JABUKE. I) Na listovima mrko ili maslinastozelene pege, pretežno na gornjoj strani, čiji se broj stalno povećava. Listovi žute, otpadaju. Iste pege su i na plodovima; neki propadaju, a većina ostaj... Više [+]

KAKO SUZBITI ČAĐAVU KRASTAVOST I PEPELNICU JABUKE.

I) Na listovima mrko ili maslinastozelene pege, pretežno na gornjoj strani, čiji se broj stalno povećava. Listovi žute, otpadaju. Iste pege su i na plodovima; neki propadaju, a većina ostaje, poprima krastav izgled, gubi na kvalitetu, a pojedini plodovi trunu, jer ih napada monilija.
- Čađava krastavost (Venturia inaequalis).
- Gljiva prezimljava u zaraženom, otpalom lišću, iz kojeg se u proleće razvijaju spore, koje nošene vetrom vrše prvu zarazu čim voćka prolista. Na prvim mrljama na lišću nastaju masovno letnje spore, koje dalje šire zarazu i na lišće i na već zametnute plodove. Širi se za vreme čitave vegetacije, sve do jeseni, leti nešto manje.
a) Zimsko prskanje je da se kora očisti od mahovina i lišajeva, a osim toga kod kruške prouzrokovač krastavosti prezimljava i na letorastima, te se jabuke i kruške prskaju "plavo" neposredno pred kretanje vegetacije. Preparati: Blauvit (0,7 %); bordovska čorba S - 20, plavi kamen (1,5 %); bakrocid - 50, bakarni oksihlorid S - 50, bakarni kreč - 50 (0,5 - 0,75 %); kupragrin (0,5 - 0,75 %); cuproxat (0,5 - 0,6 %) i dr.;
b) Prvo prskanje pred cvetanje, kada se iz pupoljaka razviju listići - fenofaza "mišje uši".
c) Drugo prskanje pred cvetanje, pred otvaranje cvetova - fenofaza "roze pupoljka".
d) Treće prskanje iza cvetanja, čim latice otpadnu, odnosno u fenofazi "precvetavanja".
e) Četvrto prskanje 10 - 14 dana iza prethodnog.
f) Iza ovih 4 - 5 osnovnih i najvažnijih prskanja, slede po potrebi 4 - 5 prskanja, u razmacima 12 - 14 dana. Posle svake jače kiše obnoviti tretman protiv prouzrokovača čađave krastavosti!
(a) Izbor preparata: Systhane - MZ (0,2 - 0,3 %); score 250 - EC (0,013 - 0,020 %); anvil (0,05 %); delan SC - 750 (0,035 - 0,05 %); melprex S - 65 (0,06 - 0,1 % ); punch 40 - EC (0,005 - 0,0075 %); olymp 10 - EC (0,024 %); rubigan (0,03 - 0,04 %); clarinet (0,1 - 0,15 % u zasadu jabuke); saprol (0,1 - 0,125 % u fazi roze pupoljka i precvetavanja); chorus 75 - WG (0,02 % do završetka cvetanja jabuke); stroby - DF (0,02 % tokom trajanja perioda primarnih infekcija u jabuke); zato (0,01 % tokom trajanja perioda primarnih zaraza u jabuke) i dr.; Navedeni preparati mogu se koristiti za preventivno i kurativno tretiranje. Od tipično preventivnih zaštitnih sredstava u upotrebi su: Mankogal - 80, dithane M - 45 (0,2 - 0,25 %); venturin S - 50, kaptaflon, kaptan - V, kaptan 48 - SC, captan WP - 50 (0,3 %); folpan WP - 50 (0,2 %); antracol (0,2 %); ciram S - 75 (0,20 - 0,25 %); cecineb S - 65 (0,25 - 0,30 %) i dr.;
(b) Praktični preventivni zahvati: Ne saditi voćke pregusto. Krošnju prorediti. U jesen sakupiti i spaliti ili zaorati otpalo lišće u voćnjaku. Uzgajati i stare otpornije sorte, naročito kalemljene na divlju jabuku (bobovec i sl.), a ima i novih otpornijih sorti.

II) Iz zaraženih pupoljaka izbijaju "beli mladari". Tokom vegetacije na naličju pojedinačnih listova, najpre duž glavnog nerva, pepeljastobela prevlaka, koja se širi zahvatajući čitav list. Na licu lišća hlorotične zone, list gubi zelenu boju, uvrće se i suši. Pojedini cvetovi bez latica, vodenasti, zakržljali, sterilni.
- Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha).
- Pepelnica, uz čađavu krastavost, najopasnija je bolest danas uzgajanih sorti jabuke. Vrlo se brzo širi, lišće se suši, pa je krošnja retka, slaba je ishrana, plodovi su sitni, a i otpadaju. Gljiva prezimljava u pupoljcima. Takvi se pupoljci prepoznaju jer su nakostrešeni i poluotvoreni. Pepelnica se naročito javlja posle blage zime, jer zaraženi pupoljci ne izmrzavaju. Iz pupoljaka se razvija bolestan mladar. Leti se širi sporama, kojima za zarazu ne treba kap vode (kiša, rosa). Kritični period za zaraze poklapa se sa fenofazom intezivnog porasta lista i mladara, od fenofaze cvetanja do formiranja plodova veličine oraha.
- Suzbija se u prvom redu sumpornim preparatima: Cosan, kolosul, kvašljivi sumpor (0,5 - 0,6 % pre cvetanja, 0,3 - 0,4 % posle cvetanja). Kod osetljivih sorata obavezna je primena sistemičnih fungicida: Punch 40 - EC (0,005 - 0,0075 %), olymp 10 - EC (0,03 %); anvil (0,05 %); score 250 (0,13 %); rubigan (0,03 - 0,04 %); systhane - MZ (0,2 - 0,3 %); trifmine 30 - WP (0,04 - 0,05 %); topas 100 - EC (0,025 %); afugan, poljogan (0,075 - 0,10 %); saprol (0,125 %); stroby - DF (0,2 kg/ha); clarinet (0,15 %); webeton (0,05 - 0,1 %); zato (150 g/ha); folicur EM 50 - WP (0,075 %); ostali organski fungicidi: karathane FN - 57 (0,09 - 0,12 %); pallitop (0,05 - 0,075 %) i dr.; plan prskanja kao kod krastavosti (5 - 10 puta); posle svake jače kiše obnoviti tretman!;
Treba rezati zaražene letoraste zimi (izrazito su dlakavi i prekriveni sivom pervlakom), kao i u toku proleća.
🞂Svakom tretmanu protiv čađave krastavosti i pepelnice (kombinovati preparate dozvoljene uputstvom) dodati neki od okvašivača, bez obzira što ih preparati sadrže!

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ŠTA URADITI PO POJAVI KOVRDŽAVOSTI LIŠĆA BRESKVE (Taphrina deformans). Na prolistaloj breskvi veliki broj listova kovrdžav, mehurav, zadebljao i zakržljao. Sa porastom lišće dobija ljubičastocrvenu boju. Obolelo lišće brzo otpada, voćka ost... Više [+]

ŠTA URADITI PO POJAVI KOVRDŽAVOSTI LIŠĆA BRESKVE (Taphrina deformans).

Na prolistaloj breskvi veliki broj listova kovrdžav, mehurav, zadebljao i zakržljao. Sa porastom lišće dobija ljubičastocrvenu boju. Obolelo lišće brzo otpada, voćka ostaje bez lišća u maju - junu, pa i plodovi otpadnu ili sasuše. Voćka potera drugi list, ali zbog toga jako oslabi. Mnogi nedozreli mladari izmrznu. Voćke, često napadnute, osuše se.
Kada se bolest pojavi prskanja ne pomažu. Izgubi li breskva list, valja je pođubriti i po potrebi zalivati. Upotrebljavati azotna đubriva, recimo KAN ili SAN. Nikako ne upotrebljavati UREU, jer zakišeljava već kisela zemljišta. Obavezno je okopavanje zemljišta, kako se ne bi stvarala pokorica. Sekundarnog širenja bolesti nema, ali će doći do retrovegetacije, odnosno do pojave novog lišća breskve. To iscrpljuje voćke napadnute prouzrokovačem kovrdžavosti lišća. Iz tog razloga je bitno navedeno đubrenje i navodnjavanje breskvika. U protivnom, ukoliko se kovrdžavost lišća javi vezano 2 do 3 godine može doći do sušenja stabala breskve.
Uz navedene mere, breskvu štititi od najznačajnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

OBAVEZAN TRETMAN VINOVE LOZE PRE CVETANJA. Pre cvetanja, je važna zaštita vinove loze od plamenjače, crne pegavosti, pepelnice (primarni izvor zaraze) i eriofidnih grinja. Mogu da se koriste preparati: - Mikal flash, Vinner 0,3 % ili Mankog... Više [+]

OBAVEZAN TRETMAN VINOVE LOZE PRE CVETANJA.

Pre cvetanja, je važna zaštita vinove loze od plamenjače, crne pegavosti, pepelnice (primarni izvor zaraze) i eriofidnih grinja. Mogu da se koriste preparati:
- Mikal flash, Vinner 0,3 % ili Mankogal 80 0,2 % +
- Akord 0,04 % +
- Abastate 0,075 %, uz dodatak okvašivača Nu film 17 0,15 %;
Mogu se koristiti i drugi preparati za zaštitu vinove loze na bazi različitih aktivnih materija. Naveo sam samo jedan od primera zaštite vinove loze koji nam prestoji.
Tačno vreme primene je najčešće široko definisano. Često se oslanja na prepruke prognozno-izveštajne službe i treba da obuhvati vreme kada se primenom preparata može sprečiti razvoj bolesti, odnosno štete na bilju !
Posle svake jače kiše obnoviti tretman vinove loze !
Od patogena vinove loze u rodu ekonomski najznačajniji su: Uncinula necator - prouzrokovač Pepelnice, Plazmopara viticola - prouzrokovač Plamenjače, Phomopsis viticola - prouzrokovač Eskorioze ili Crne pegavosti i Botritis cinerea - prouzrokovač Sive truleži; sve navedene prouzrokovače bolesti vinove loze suzbijamo navedenim tretmanom, osim prouzrokovača sive truleži, koju suzbijamo od formiranja bobica pa do zatvaranja grozda;
Mešanje sredstava za zaštitu bilja je sledećim redom:
1) insekticid, 2) akaricid, 3) fungicid, 4) ađuvant ili okvašivač, 5) folijarno đubrivo;
Kada je potrebno pomešati dva ili više sredstva, a u uputstvu nema podataka o mešanju, potrebno je pridržavati se sledećih pravila:
1. uvek treba mešati istovrsne formulacije, npr. WP + WP, EC + EC i dr.,
2. kod mešanja različitih oblika formulacija valja poštovati redosled mešanja, naprimer: vodotopive kesice, prašivo za suspenziju (WP), dispergujuće granule (WG), koncentrati za suspenziju (SC), koncentrati za emulziju (EC), koncentrati za rastvor (SL), pomoćna sredstva za poboljšanje učinka sredstava za zaštitu bilja,
3. okvašivači, sredstva za poboljšanje prijanjanja, folijarna đubriva, dodaju se u rezervoar prskalice/atomizera na kraju.

Takođe, veoma je bitna kompatibilnost preparata za zaštitu bilja, te se strogo držati uputstva preparata koja se koriste !

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REŠAVANJE PROBLEMA ŠUPLJIKAVOSTI LISTA KOŠTIČAVIH VOĆAKA. Na listovima okrugle crvenomrke pege - oivičene hlorotičnom zonom, koja kasnije postaje smeđa. U okviru pega tkivo izumire i ispada, ostavljajući na lišću kružne šupljine - list izgl... Više [+]

REŠAVANJE PROBLEMA ŠUPLJIKAVOSTI LISTA KOŠTIČAVIH VOĆAKA.

Na listovima okrugle crvenomrke pege - oivičene hlorotičnom zonom, koja kasnije postaje smeđa. U okviru pega tkivo izumire i ispada, ostavljajući na lišću kružne šupljine - list izgleda izrešetan. Na plodovima pege iste boje, udubljene, plod gubi na kvalitetu ili čak propada, jer ga preko pega - rana napada trulež ploda. Na kori mladara veće ili manje rak ranice i mladari se suše.
- Prouzrokovač je Rešetavosti (rupičavosti) lišća Stigmina carpophila.
- Napada sve vrste koštičavih voćaka (trešnju, višnju, breskvu, šljivu i dr. vrste). Gljiva prezimljava u zaraženim grančicama i smolastim eksudatima na rak ranama, ali i u otpalom lišću.
- Kako prezimljava i u otpalom lišću treba ga sakupiti i spaliti (zakopati). Voćku kod rezidbe pažljivo očistiti od zaraženih i suvih grančica i grana.
Prvo prskanje treba obaviti odmah posle opadanja lišća i to fungicidima na bazi bakra (kao kod kovrdžavosti lišća breskve). Drugo prskanje je proletnje i njega izvesti odmah po kretanju vegetacije, a najkasnije do početka cvetanja. Treće prskanje obaviti po precvetavanju, a četvrto 10 - 15 dana posle trećeg u fazi zametnutih plodova.
Pošto su u vreme vegetacije sorte breskve, trešnje, višnje, šljive i drugih koštičavih vrsta osetljive na bakarne preparate (odbacivanje lista, palež), to se ovi ne koriste. Koriste se organski fungicidi: Stoper; euparen multi WG-50; champion; zatim cecineb S - 65 (0,25 - 0,30 %); dithane M - 45, dithane (R) plavi (0,15-0,25 %); dithane M-70, caiman, penncozeb (0,25 %); mankogal-80 (0,15-0,25 %); delan 700-WG (0,075 % od precvetavanja do završenog rasta mladara); captan WP-50, venturion-50 i SC, kaptazor 50-WP, merpan 50-WP (0,2-0,3 %); polyram combi (0,2 %); melprex S-65 (0,06-0,1 %); fitociram S-75 (0,2 %, samo za šljivu, višnju i trešnju);

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

POSTUPANJE U SLUČAJU PRIJAVE MASOVNOG UGINUĆA PČELA. Preventivno obavestite lokalne pčelare, najmanje 48 sati pre planiranog prskanja u cilju zaštite poljoprivrednih kultura i načinite dogovor sa njima. Ovo je veoma važno učiniti jer se mož... Više [+]

POSTUPANJE U SLUČAJU PRIJAVE MASOVNOG UGINUĆA PČELA.

Preventivno obavestite lokalne pčelare, najmanje 48 sati pre planiranog prskanja u cilju zaštite poljoprivrednih kultura i načinite dogovor sa njima. Ovo je veoma važno učiniti jer se može desiti da se u blizini Vaše parcele i poljoprivrednih kultura koji nisu u cvetu nalaze košnice i druge kulture koje su u cvetu.
U slučaju prijave masovnog uginuća pčelinjih društava kada se sumnja da je uzrok uginuća nesavesno korišćenje sredstva za zaštitu bilja, šef odseka fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja određuje nadležnog fitosanitarnog inspektora za službenu kontrolu prijave uginuća pčelinjih društava. Nadležni inspektor obavlja službenu kontrolu, u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja. Uzorkovanje bilja i biljnog materijala koje se nalazi u blizini pčelinjih društava na prisustvo sredstava za zaštitu bilja i prikupljanje podataka o vlasnicima parcela koji se nalaze u blizini pčelinjih društava, obavlja nadležni fitosanitarni inspektor koji sačinjava inspekcijski zapisnik i nalog za laboratorijsku analizu.
Uzorkovanje uginulih pčela i prikupljanje podataka o vlasniku pčelinjeg društva obavlja nadležni veterinarski inspektor. Primerak zapisnika fitosanitarnog inspektora dostavlja se nadležnom veterinarskom inspektoru i obrnuto. Prema Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, kazna za tretiranje biljaka u cvetanju sredstvima za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele, za fizičko lice iznosi od 35.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od 300.000 do 500.000, a za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara. Ovo su relativni iznosi, koji se menjaju u zavisnosti od izmena i dopuna navedenog Zakona i Pravilnika.
Međutim, nije rešenje kažnjavanje ni nadoknada štete već odgovorno postupanje i uspostavljanje dobre saradnje jer samo dobrom saradnjom pčelara i korisnika sredstava za zaštitu bilja moguće je podizanje prinosa zahvaljujući aktivnosti pčela, očuvanje useva od bolesti i štetočina i uvećanje roda uz istovremeno očuvanje zdravlja pčela i poboljšanje biodiverziteta.
Zatvaranje pčela, ventilacija, obezbeđivanje vode, dislokacija košnica pri aviotretiranju za zaštitu bilja i suzbijanje komaraca iz vazduha i sa zemlje, tabla sa adresom i brojem telefona pčelara su obaveze svakog pčelara, a kao pomoć pčelama je neophodnost stalnog pregleda košnica, ali i prihranjivanje pčela, spajanje košnica i usaglašeno prskanje među voćarima, te obaveštenje pčelara o vremenu tretiranja pesticidima. Dakle, dobra saradnja voćara i pčelara i adekvatna hemijska zaštita daju dobar prinos voćaka, a pčele ostaju zaštićene.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE RUTAVE BUBE (TROPINOTA HIRTA). Rutava buba ima jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto - žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su u... Više [+]

SUZBIJANJE RUTAVE BUBE (TROPINOTA HIRTA).

Rutava buba ima jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto - žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su ukrašeni sa velikim brojem belih, simetrično raspoređenih pega.
U proleće se prvi insekti sreću na cvetovima maslačka, a potom se sele na razne vrste voćaka, ukrasnog drveća i šiblja, zatim na razne vrste povrća u cvetu, a na kraju proleća sreću se i na usevima žita. Osim cvetova i cvetnih pupoljaka, može se hraniti i mladim lišćem. Ozbiljne štete rutava buba može naneti kruškama, jabukama, trešnjama, bademu, jagodama, dunjama, aroniji, kajsijama i breskvama.
Problem hemijskog suzbijanja rutave bube je u tome što se ova štetočina javlja u vreme cvetanja biljaka, kada su prisutne pčele, te bi primena insekticida dovela do nekontrolisanog uginjavanja i tih veoma korisnih insekata. Stoga kao mera suzbijanja rutave bube preporučuje se postavljanje odgovarajućih posuda bele, žute ili plave boje po obodima voćnjaka u što većem broju u kojima se nalazi deterdžent ili voda sa sa raznim dodacima koji privlače rutavu bubu, sirup od jabuke, jagode, pivo i dr. Od insekticida koji nisu otrovni za pčele, a mogu se koristiti za suzbijanje rutave bube može se koristiti Mavrik EW 0,3 l/ha na bazi a.m. fluvinata i to posle zalaska sunca.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

KAKO SE REŠITI OBIČNOG PAUČINARA NA MALINI I JAGODI Obični paučinar (Tetranychus urticae Koch) je poznat i pod nazivom obična grinja ili koprivina grinja. Napada veliki broj biljaka, ratarskih, povrtarskih, voćarskih i vinovu lozu. Poznata... Više [+]

KAKO SE REŠITI OBIČNOG PAUČINARA NA MALINI I JAGODI

Obični paučinar (Tetranychus urticae Koch) je poznat i pod nazivom obična grinja ili koprivina grinja. Napada veliki broj biljaka, ratarskih, povrtarskih, voćarskih i vinovu lozu. Poznata je i pod nazivom obična koprivina grinja, baštenska grinja, običan paučinar.
Štetu pravi tako što se hrani na naličju biljaka sisajući biljne sokove. Nakon toga se na na licu listova vide sivo-bele male mrlje, te nakon nekog vremena list počinje da žuti i osuši se. Ukoliko je velika populacija običnog paučinara na biljci ona se može osušiti. Grinje se ne mogu jasno videti jer su veličine do oko 0,3 mm, međutim paučinasta struktura na naličju listova je dovoljan znak da su prisutne.
Obični paučinar (obična grinja) zimu provodi u stadijumu zimske ženke. Insekti se u tom periodu uglavnom grupišu na gomilama opalog lišća ili u pukotinama na kori drveća. U toku proleća, koprivina grinja pojavljuje se tokom aprila meseca ili ako je hladno, onda tek u maju. U tom prvom periodu grinje se hrane na korovima i na mladim izdancima gajenih biljaka. Ženke jaja polažu nakon nekoliko dana provedenih napolju, pošto su se dobro nahranile i što su se stvorili povoljni uslovi. Najbitniji uslov za početak polaganja jaja običnog paučinara jeste temperatura. Čak i kada se polože jaja, od temperature zavisi koliko će se brzo izleći larve. Prilikom polaganja jaja njihov broj je obično oko 90 komada.
Ovaj insekt od trenutka izleganja larve pa do razvića odraslog paučinara prođe kroz osam faza. Tokom tih 8 faza se ne mogu videti neke spektakularne promene na grinjama. Kako na ceo razvoj utiče dosta temperatura, optimalna je oko 30 0C kada se iz jaja najbrže izlegu larve. Broj generacija u toku jedne godine takođe zna oscilirati između 7 i 12. Neki prosečan broj generacija ovog štetnog pauka godišnje je 9.
Na naličju listova gde borave i hrane se vremenom se raširi paučinasta struktura, a grinje su uglavnom toliko sitne da treba lupa da bi se mogle dobro videti i prebrojati. Boja mladih jedinki može da varira kao žućkasta, zelenkasta ili crvekasta u zavisnosti od toga čime se hrane, dok su odrasle grinje tamno narandžaste ili crvene boje. Često običnog paučinara mešaju sa crvenim voćnim paukom. Zato i manje uspeha u zaštiti protiv grinja, jer cveni voćni pauk se umnogome drugačije suzbija.
Paučina koju prave, osim na naličju listova, nalazi se razvučena između susednih listova i olakšava im kretanje po biljci. Pored kretanja, grinje dosta se šire nošene vetrom na druge biljke u blizini. Obični paučinar može da se hrani na oko 300 biljnih vrsta, te zato lako opstaje i širi se. Obični paučinar (obična grinja) može dosta štete napraviti u zasadima jagode i maline, a od ratarskih kultura na zasadima soje.
Zimskim prskanjem postiže se samo delimičan uspeh: Belo ulje, Belol, galmin (3 - 4 %), Crveno ulje (2 - 3 %), Plavo ulje (2 - 3 %), Eos, Vektafid (2,5 - 3 %), sa napomenom da je Belol efikasniji u fazi bubrenja pupoljaka. Kasno zimsko prskanje sprovodi se pred sam početak vegetacije istim sredstvima, stim da se može upotrebiti i Dast oil (0,3 %).
Sa pojavom pokretnih formi grinja, najčešće u aprilu mesecu, sprovodi se najvažnije prskanje preparatima: Kraft, Acarstin, kontaktnim i sistemičnim organofosfatima, te specifičnim akaricidima: ***Omite 57-E (0,10 - 0,15 %), ***Milbenock (0,1 %) Apollo 50-SC (0,04 %), Envidor (0,04 - 0,06 %), Kingbo (0,2 %) i mnogi drugi. Kasniji tretmani su pri pojavi pokretnih formi običnog paučinara, a na malini do početka cvetanja.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Post scriptum: Tekst nije objavljen ni na jednoj društvenoj mreži. Imao sam potrebu da napišem tekst o običnom paučinaru (koprivinoj grinji) jer dolazi često do mešanja ovog pauka sa crvenom voćnom grinjom (Panonychus ulmi), te najčešće u suzbijanju običnog pauka (paučinara) dolazi do neuspeha i velikih šteta, naročito na jagodi i malini.

PRELAZAK IZ ZIMSKOG MIROVANJA U VEGETACIJU. U periodu prinudnog mirovanja dešavaju se procesi suprotni procesu kaljenja, odnosno fiziološkim tokovima koji su prethodili pripremi voćke za mirovanje. Povećava se količina vode u ćelijama, poči... Više [+]

PRELAZAK IZ ZIMSKOG MIROVANJA U VEGETACIJU.

U periodu prinudnog mirovanja dešavaju se procesi suprotni procesu kaljenja, odnosno fiziološkim tokovima koji su prethodili pripremi voćke za mirovanje. Povećava se količina vode u ćelijama, počinje kretanje sokova od korena i starijih delova stabla prema mlađim delovima. Proces raskaljivanja teče postepeno i ne mora da se istovremeno javlja na celom stablu. On je intezivniji u delovima stabla koji su izloženi jačem zagrevanju. Proces raskaljivanja, koji nastaje pod uticajem povećanih temperatura vazduha i zemljišta, ne može se zaustaviti trenutnim ili kraćim smanjenjem temperatura. Zbog toga, u godinama kada su ispoljena veća temperaturna kolebanja, dolazi do oštećenja delova stabla, koja su izložena jačem temperaturnom zagrevanju, u vidu pucanja kore na deblu i skeletni granama. Ova pojava je česta na južnim stranama, gde usled intezivnijeg zagrevanja i velikih oscilacija u dnevnim i noćnim temperaturama dolazi do pucanja kore na deblu, što može izazvati u krajnjem slučaju sušenja voćke. Ovoj pojavi naročito su izloženi jugozapadni položaji debla voćke.
Kasnije, sa prolaskom većih temperaturnih kolebanja, dolazi do prolaska organogeneze voćaka, te tako voćka ulazi u rast i razvitak generativnih organa voćke.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

OTPADANJE CVETOVA ILI TEK ZAMETNUTIH PLODOVA VOĆAKA. Ova pojava u voćaka se javlja radi svođenja plodova na određeni broj prema snazi same voćke. Od ukupnog broja cvetova dovoljno je da se kod jabuka razvije u plodove 3 - 4 %, a kod krušaka... Više [+]

OTPADANJE CVETOVA ILI TEK ZAMETNUTIH PLODOVA VOĆAKA.

Ova pojava u voćaka se javlja radi svođenja plodova na određeni broj prema snazi same voćke. Od ukupnog broja cvetova dovoljno je da se kod jabuka razvije u plodove 3 - 4 %, a kod krušaka 3 - 8 % cvetova, u zavisnosti od krupnoće plodova. Kod koštičavih voćaka, zbog znatno sitnijih plodova, potrebno je da se veći broj cvetova razvije u plodove, 12 - 25 %. Tako u bresaka, kajsija i šljiva 12 - 15 %, u trešanja i višanja 15 - 25 %, a u oblačinske višnje čak i preko 30 %, jer su njeni plodovi teški svega 2 grama.
Cvetovi najčešće otpadaju zbog odsustva oplođenja. Tek zametnuti plodovi, pak, otpadaju bilo zbog uginjavanja ili malog broja embriona u plodu, a često i zbog pojave biljnih bolesti i štetočina ili zbog prohladnog vremena.
Često usled vrlo slabog stanja ishrane može se desiti da svi tek zametnuti plodovi otpadnu, iako ih je većina oplođeno. Čest je slučaj da pri dobrom stanju ishrane voćke svi plodovi ostanu i počnu dobro da se razvijaju, a delimično ili masovno otpadaju kasnije, 15 - 30 dana posle cvetanja. To znači da se otpadanje plodova odvija u talasima: kod jabučastih voćaka u dva, a kod koštičavih u tri talasa. Ali i u jabučastih voćaka je moguć talas otpadanja plodova nakon cvetanja usled "lažnih" oplođenja, slabije ishranjenosti voćaka, hladnog vremena, padavina ili suše u vreme cvetanja (dipl. ing. S. Nekić, 2012.).

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUŠENJE IZDANAKA MALINE (NEKROTIČNA PRSTENASTA PEGAVOST). Sušenje izdanaka maline - nekrotičnu pegavost prouzrokuje fitopatogena gljiva Leptosphareia coniothyrium. Neposredno iznad površine zemljišta kora izbojka poprimi crnkastu boju, te b... Više [+]

SUŠENJE IZDANAKA MALINE (NEKROTIČNA PRSTENASTA PEGAVOST).

Sušenje izdanaka maline - nekrotičnu pegavost prouzrokuje fitopatogena gljiva Leptosphareia coniothyrium. Neposredno iznad površine zemljišta kora izbojka poprimi crnkastu boju, te brzo brzo raspuca. Takvi izbojci protrunu i lako se lome, što je tipičan znak za ovu bolest. Zaraženi izbojci eventualno i krenu sa početkom vegetacije, ali se onda osuše u cvetanju ili iza cvetanja. Simptomi se ispoljavaju u vidu nekrotičnih pega na izdancima koji su nepravilnog oblika. Nekroza često prstenasto obuhvata izdanke i izaziva njihovo sušenje. Često se zbog sličnih simptoma ova bolest poistovećuje sa didimelom. Ova gljiva izaziva pucanje kore i skoro čitavog tkiva izdanka, njeno ljuštenje, a napada prizemne delove izdanka do 20 cm visine, ali i više. U proleće kora zaraženih izdanaka dobija srebrnastu boju. Ovaj parazit oštećuje sprovodna tkiva maline. Najčešće se zaraza javlja na mestima gde su izdanci povređeni, a koji su nastali agrotehničkim merama ili ubodima insekata.
Pojavi ove bolesti pogoduju obilne kiše u fazi porasta, pred ili u toku berbe. Suzbijanju ove gljive pomažu preventivne mere, a posebno orezivanje, uklanjanje i spaljivanje dvogodišnjih sasušenih i polomljenih izdanaka. Od hemijskih mera preporučuje se upotreba fungicida, koji se koriste kod Didimele maline (nakon berbe do početka kretanja vegetacije bakarni preparati), a hemijske mere protiv Didimele štite malinu protiv ovog prouzrokovača bolesti. Tretmani su od pojave pupoljaka na izdancima maline, pa nadalje (Sygnum, Quadris, Teldor i dr.).

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije