Šta je bitno kod prihrane pšenice i ostalih strnih žita?

Ukoliko je agrohemijskom analizom zemljišta utvrđena prirodna plodnost zemljišta, na kome se može ostvariti prinos od tri t/ha zrna pšenice, za planirani prinos od šest t/ha zrna potrebno je obezbediti vodorastvorljivih NPK hraniva: N = 94 kg/ha, P2O5 = 47 kg/ha i K2O = 75 kg/ha. Ovo samo u slučaju korišćenja vodorastvorljivih mineralnih hraniva, čiji je koeficijent iskorišćavanja 95 do 97 odsto.

U slučaju korišćenja klasičnih mineralnih NPK hraniva za pšenicu prosečan koeficijent iskorišćavanja je "po Lorchu": 50 - 80 odsto za azot, 25 - 30 odsto za fosfor i 55 - 70 odsto za kalijum. U tom slučaju stvarne količine NPK hraniva se proporcionalno uvećavaju. Na zemljištima vrlo dobro obezbeđenim pristupačnim kalijumom ili posle preduseva suncokreta, količine kalijumovih hraniva mogu da se smanje ili čak potpuno izostave.

Pravilnom prihranom pšenice mogu se izbeći nepotrebni gubici

Prihranjivanje i ostale radove (zaštitu i dr.) završiti do fenofaze porasta u stablo strnih žita (vlatanje), što je u normalnim ekološkim uslovima do početka aprila meseca. Prihranu obavljamo rasturačima mineralnih đubriva ili na većim kompleksima avionom. Ukoliko koristimo folijarna đubriva ili rastvor UREE (max. 20 - 25 odsto), obavezno folijanim đubrivima dodati neki od okvašivača.

Prihranu pšenice, kojoj je potrebno u fazi bokorenja do porasta u stablo dati više od 60 kg N (azota), obavezno vršiti u dva navrata. U prvom navratu dati obično UREU, dok 21 dan kasnije dodati KAN. To će reći, prvu treba obaviti krajem februara - početkom marta, dok drugu 21 dan kasnije ili krajem marta. Ukoliko je, na primer, potrebno za prihranu 81 kg azota, a zemljište je kiselo, u oba navrata dodati KAN i to po 150 kg/ha KAN-a.

Još nešto je jako bitno u prihrani pšenice kao useva, a to je da prvo đubrimo jače izbokorenu, odnosno onu koja je u boljem stanju jer je istrošila rezerve azota u zemljištu. Kasnije prihranjujemo pšenicu, koja je u relativno lošijem stanju jer još ima hraniva u zemljištu koja nije iskoristila.

Folijarna prihrana

Kada je reč o folijarnoj prihrani pšenice, u našim uslovima kada poljoprivrednici žele da uštede na azotnom đubrivu, ona preko lista može se izvesti i UREOM.

Prilikom folijarne primene UREE veoma bitno je voditi računa o koncentarciji rastvora. Za đubrenje kukuruza rastvor treba da je koncentracije tri do pet odsto, odnosno tri do pet kilograma UREE na 100 litara vode ili šest do 10 kg u 200 litara vode, dok pšenica i trave podnose veću koncentraciju UREE (max. 20 - 25 odsto).

UREA ima osobinu da kristališe, pa je prilikom pripreme rastvora poželjno UREU prvo rastvoriti u nekoj posudi, pa tek onda rastvor dodati u vodu bureta prskalice i obaviti mešanje rastvora, uz dodatak nekog okvašivača na kraju. Još bolji efekat se postiže kada se UREA daje u koncentraciji od 10 odsto, ali se prska dva puta sa navedenom koncentracijom. Veoma je bitno da se radi o kvalitetnoj UREI, jer u protivnom nema efekta ili dolazi do začepljenja dizni prskalice.

Kako đubriti pivski, a kako krmni ječam?

Kada je u pitanju prihrana ozimog pivskog ječma, potrebno je obaviti isključivo amonijum-nitratom neposredno pre početka prolećnog porasta. Prihrana UREOM može za posledicu da ima produženo usvajanje azota i povećanje sadržaja proteina, što za posledicu ima lošiji kvalitet ječma kao sirovine za pivsku industriju.

Kada je reč o krmnom ječmu, prvu prihranu izvodimo u početku vegetacije sa 150 kg/ha KAN-a, dok drugu obavljamo krajem marta sa 100 kg/ha KAN-a.

Đubrenje jarih strnina azotom vrši se tako da se celokupna količina azotnih đubriva da predsetveno, a prihrana se ne preporučuje zbog kratke vegetacije i nemogućnosti iskorišćavanja hraniva iz đubriva.

Đubrenje tritikalea u osnovi je isto kao za pšenicu, s tim što se daju za 10 odsto niže količine azotnih đubriva. U praksi, trebalo bi prihaniti tritikale početkom marta meseca sa 150 kg/ha KAN-a.

Krmni grašak i tritikale: Na vreme planirati pripremu hrane za stoku

Ovas prihranjujemo dok je još u bokorenju (pre porasta u stablo), orijentaciono sa 200 kg/ha KAN-a i to samo jednom. Međutim, raž đubrimo u jednom navratu i to krajem zime, takođe sa 200 kg/ha KAN-a.