Krmni grašak i tritikale: Na vreme planirati pripremu hrane za stoku

Visok sadržaj proteina, kalcijum, sirova celuloza slična lucerki, samo su neke od karakteristika koje poseduju krmni grašak i zbog toga predstavljaju najisplativiji i najkvalitetniji vid kabaste stočne hrane za sve domaće životinje. 

"I zrno i nadzemni deo biljke krmnog graška predstavljaju kvalitetnu stočnu hranu. Prednost gajenja je što stiže u rano proleće, i odmah se može uključiti u stočni obrok, a stočari znaju koliko je to važno posle zimskog perioda", kaže savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo Predrag Jokić.

Setva stočnog graška - ne traži velika ulaganja, a obogaćuje zemlju azotom

Krmni grašak se može koristiti na više načina, pre svega ispašom, kao zelena krma, silaža, seno ili kao zrelo zrno. Ova biljna kultura podnosi i veoma niske temperature, i do -20, što je slučaj sa ozimim sortama, dok jare forme neće izmrznuti na -4 stepena. Prinos može biti doveden u pitanje ako su visoke temperature i ako je sušni period u vreme cvetanja i nalivanja zrna.

Sejati sa nekom žitaricom

Nije zahtevan za uzgoj, kada je sastav zemljišta u pitanju i znatno bolje podnosi kisela nego alkalna. Na parceli se kao predusev mogu gajiti strna žita koja se rano skidaju, ali treba voditi računa da ne bude kao predusev drugim mahunarkama.

"Zemljište na kome će se saditi ozimi krmni grašak treba da se pripremi još u toku leta, a sejanje treba da se obavi u septembru i ono na šta treba obratiti pažnju je da to ne bude monokultura jer ova biljka dosta poleže, pa može doći do truljenja. Zato je treba sejati sa nekom žitaricom, kao što je ovas, ječam ili raž, jer će one služiti kao potpora. Dobro je i što ove žitarice imaju sličan period rasta i razvoja kao grašak što dodatno daje kvalitet u vreme košenja."

Kosi se u prvoj polovini maja, kada je pri kraju cvetanja i kada počinje formiranje prvih mahuna. Stručnjaci savetuju i da se vodi računa da u vreme košenja klas kod raži, ovsa ili ječma ne prestari, odnosno da bude u fazi formiranja klasa. Krmni grašak nije preporučljivo koristiti za senažu jer se sušenjem, list graška mrvi. Ukoliko se poljoprivrednik odluči za spravljanje silaže, onda treba voditi računa da se za košenje izabere period kada je mahuna foormirana dve trećine. Ozime sorte krmnog graška imaju dobar i stabilan prinos koji se kreće od 40 do 60 tona po hektaru. 

Tritikale bogata proteinima i aminokiselinama

U veoma kvalitetnu stočnu hranu ubraja se i tritikale, biljna kultura nastala ukrštanjem pšenice i raži. Predstavlja veoma vrednu stočnu hranu bogatu proteinima.

"Koristi se za proizvodnju zelene mase za ishranu domaćih životinja. Stočari je koriste za spravljanje senaži i silaže, ali se može koristiti i za ispašu. Tritikale nije zahtevna biljna kultura, pa zato uspeva na kiselim zemljištima, otporna je ukoliko je leto sušno ili jaka zima. Daje dobre prinose na kvalitetnom zemljištu, a ne zahteva ni puno vlage za gajenje. Jedino je kritičan period neposredno pred stvaranje klasa", kaže stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo Svetlana Jerinić. 

Stručnjaci kažu da se može gajiti na zemljištu na kome je prethodno bio posejan krompir, soja, grašak ili pasulj. 

"Ukoliko se poljoprivrednici odluče da gaje tritikale u njivi gde je bio kukuruz, to mora biti neki sa kraćim periodom vegetacije, kako bi se pripremilo zemljište. Setva ozimih sorti je početkom oktobra, dok jare sorte teba sejati krajem februara ili početkom marta. Biljka je spremna za žetvu na kraju voštane zrelosti, a veoma je važno da vlaga u zrnu ne bude iznad 14 procenata pre skladištenja", objašnjava Jerinićeva.