Kako će prolećni mrazevi uticati na različite voćke?

Osetljivost cvetova prema mrazu različita je zavisno od fenofaze. Najosetljiviji su otvoreni i tek oplođeni cvetovi, a od delova cveta najosetljivija na mraz je jajna ćelija, tako da može doći do cvetanja, ali nema oplođenja. U slučaju pojave mrazeva po zametanju plodova voćaka može doći do njihovog većeg ili manjeg oštećenja, crnjenja ploda i njegovog otpadanja.

Različite voćke različito reaguju na pozne prolećne mrazeve, te od vrste voćaka, sorte i pripreme za period mirovanja, umnogome zavisi izmrzavanje rasplodnih organa voćaka u slučaju mraza.

Jabuka

Pozni prolećni mrazevi oštećuju cvetne pupoljke, cvetove i tek zametnute plodove. Cvetni pupoljci u bubrenju izdržavaju i - 4,5^oC do - 5^oC. U "balon" stanju pupoljaka nastaju oštećenja na - 3,8^oC ili nižim, otvorenih cvetova na - 2,2^oC ili nižim, a mladih, zametnutih plodova na - 1,7^oC ili nižim temperaturama.

Kod zasnivanja voćnjaka zbog oprašivanja, a i zbog mogućih šteta od mraza, saditi minimalno tri sorte.

Kruška

U fazi pupoljanja u zavisnosti od sorte, kritična temperatura se kreće od -1,7 do -4,2°C, u fazi punog cvetanja, od -1,6 do -1,2°C, u fazi zametnutih plodića od -1,0 do -1,7°C. Pojava poznih prolećnih mrazeva po cvetanju može da uništi plodove ili da im znatno umanji komercijalnu vrednost zbog pojave mraznih prstenova (spotting), obično na donjem delu ploda. Snižene temperature u vreme cvetanja mogu značajno da ometu oplodnju i zbog smanjenog kretanja insekata.

Dunja

Oštećenja cveta dunje nastaju već na temperaturama od -1°C, ali obzirom da dunja kasno cveta pozni prolećni mrazevi nemaju značaja. Plodovi dunje sazrevaju relativno kasno, pa se dešava da ponekad budu izloženi dejstvu ranih jesenjih mrazeva. Oni počinju da izmrzavaju na -2,2°C.

Šljiva

Početkom vegetacije pupoljak šljive može izmrznuti na temperaturi - 4 do -5°C, u "balon" stanju na -2 do - 2,5°C. Otpornost cveta zavisi od sorte. Niske temperature podnosi od -1,5 do -1,9°C. Požegača kasnije cveta, te je otporna na niske temperature.

Breskva

Pri kretanju vegetacije na -6 do -7°C javljaju se oštećenja pupoljaka breskve. U fazi "roze" pupoljka izdrži temperaturu do -5°C, a u "balon" stanju pupoljaka -2 do -4°C i u fazi cvetanja -1,8 do -2,2°C. Plod breskve izmrzava na -1°C.

Kajsija

Zatvoren cvet kajsije u čašičnim listićima izdrži kratkotrajne temperature -3,5 do -4°C. Kada je pupoljak u "balon" stanju oštećenja su na -2,5 do -3°C, a kada se pupoljak otvori oštećenja su na -1,8 do -2,5°C, a u vreme oplodnje na -1,2 do -1,5°C. U početku cvetanja ako potraju temperature nekoliko dana od -0,5°C dolazi do opadanja i 50 odsto cvetova. Sa zametanjem plodova temperatura od -1°C je štetna.

Trešnja

Kritična temperatura za trešnju pri bubrenju pupoljaka je -4°C, a u punom otvaranju cveta -2,5 do -2,8°C. Pri kastraciji, kada su uklonjeni i krunični listići, cvetovi izmrzavaju na nula do -1°C. Tek zametnuti plodići izmrzavaju na -1,1°C.

Višnja

U bubrenju pupoljaka višnja može izdržati -4,5 do -5°C, u "balon" stanju pupoljaka -3 do -4°C, a u vreme cvetanja -1,8 do -1,9°C. Dakle, višnja je otporna na niske zimske temperature, ali je osetljiva na pozne prolećne mrazeve.

Orah

Orah je osetljiv prema poznim prolećnim mrazevima kada mu pupoljci nabubre i kada počnu da se otvaraju. Kod ranih sorti temperatura od -2,5°C može oštetiti cvetni pupoljak. Pozni prolećni mrazevi ispod -1,1°C oštećuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga sorte i tipovi oraha koji docnije kreću, listaju i cvetaju manje su izloženi ovim oštećenjima.

Pri zametanju plodova temperatura od -1°C je štetna. Zato, u reonima gde se javljaju pozni prolećni mrazevi gajiti kasnocvetne sorte oraha.

Leska

Leski više škode niske temperature u periodu cvetanja. Niže temperature od -6°C za vreme cvetanja se nepovoljno odražavaju na zametanje plodova, zato što izmrzavaju cvetni elementi. Ako za vreme cvetanja ženskih cvetova padne temperatura na -5 do -6°C, dolazi do opadanja prinosa.

Interesantno je da ženski cvetovi posle oplodnje mogu da podnesu dosta niske temperature.

Badem

Cvet badema izdržava do -3°C, a mladi plodovi temperaturu -0,5 do -1,8°C. Nepodesno vreme (kiša, vetar, magla) u periodu cvetanja onemogućava uspešno oprašivanje i oplođavanje, što se vrlo loše ispoljava na rodnost badema.

Jagoda

U toku zime jagoda može da izdrži nisku temperaturu -15 do -18^oC, a pod snežnim pokrivačem čak do - 45^oC, prema nekim autorima samo do -30^oC. Cvet izmrzava na -2^oC, a zametnuti plod od -1,6 do - 1,8^oC.

Malina

Prodori toplih vazdušnih masa u prinudnom periodu mirovanja, koji se smenjuju s prodorima hladnih vazdušnih masa nepovoljni su za malinu. Smenjivanje temperature iznad 6^oC i ispod -7^oC (od januara do aprila) izaziva oštećenje izdanaka maline.

Kupina

Kolebljive temperature koje se javljaju krajem zime i početkom proleća, takođe, mogu da nanesu znatne štete izdancima kupine, osobito sortama koje se odlikuju ranim kretanjem vegetacije (na primer, sorta komanč) i kada se smenjuju temperature iznad 6^oC i ispod -7^oC.

Ribizla

Severna i severoistočna ekspozicija za ribizlu je više za preporuku. Ovo važi naročito za niže terene, jer su ovi položaji hladniji od južnih, pa su zaštićeni od ranijeg kretanja vegetacije i eventualnih šteta od ranih mrazeva. Na višim položajima možemo odstupiti od severnih i severo - istočnih ekspozicija.

Crna, bela i crvena ribizla sve traženija - kako se uzgaja?

Borovnica

Pozni prolećni mrazevi mogu dovesti do stradanja otvorenog cveta borovnice na - 3,1^oC što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja), znatno kasnije od šumske borovnice. Pri kraju cvetanja mladi plodići stradaju na - 2^oC, a formirana bobica i na nula stepeni. Mnogo su štetniji rani jesenji mrazevi koji nanose štetu nedozrelim letorastima koji zbog jakog dejstva azotnih đubriva dugo ostaju zeleni.

Aktinidija (Kivi)

Početkom marta, kada krenu sokovi za samo nekoliko dana naglog zahlađenja, kada se temperatura spusti na - 2 do - 3^oC proizvodnja aktinidije (kivija) može biti uništena. Ako se temperatura spusti na -7 do - 8^oC i traje duži period, može doći do potpunog uništenja biljaka. Oštećenja mladih lastara se javljaju već na -2 do - 3^oC, znatno manje cvetova jer aktinidija cveta kasno.