Mi u manjim selima smo sasvim sigurni i u karantinu već godinama. Toliko se poznajemo da se ne rukujemo, čak većina nas i ne razgovara jedni sa drugim, zbog međe! Kafanu nemamo, poštar dođe tu i tamo. A zalihe kobasica, šunki, slanine itd. da ne pričam i naravno dezinficiensa koliko ti duša želi (rakije, ...)
PS. I nemojte vi iz grada da vam padne na pamet da dođete kod nas, jer vas na ulaz u selo čekaju psi koje ste vi pobacali kada ste se vraćali sa vikendica, a sada nas vjerno čuvaju.

Ne znam tko je autor, pa pišem izvor: Internet ;)