Svima nam je poznata sve učestalija pojava rezistentnosti korova na primenu herbicida iz grupe ALS inhibitora, kao i kako da je prevaziđemo.

Kako je uopšte došlo do ove pojave i koje probleme imamo?

Pored svih faktora, rezistentnost je najviše nastala iz same prakse poljoprivrednih proizvođača, iz dva razloga. Prvo, useve kao što su soja ili kukuruz proizvodili su u monokulturi ili eventualno u uskom plodoredu.

Drugo, za suzbijanje korova u njima koristili su herbicide iz ove hemijske grupe.

Od 2014. godine doktor Malidža sa saradnicima je mapirao lokalitete na kojima je potvrđena rezistentnost divljeg sirka iz rizoma u kukuruzu i divljeg štira, a poslednjih godina imamo i potvrdu rezistentnosti ambrozije.

Nažalost, ovde izazovima nije kraj jer sa uvođenjem novih tehnologija koje su zasnovane na primeni određenih herbicida iz iste grupe u perspektivi možemo očekivati pojavu novih rezstentnih korova, a samim tim i nove probleme.

Kako se boriti protiv korova rezistentnih na herbicide? 

Kompanija Bayer preuzela je odgovornost uzevši aktivnu ulogu u rešavanju ovih izazova i kao proizvod svega toga nastala je strategija integralnog suzbijanja korova. Ona podrazumeva da integracijom bioloških, mehaničkih i hemijskih mera borbe postignemo tri cilja.

A to je da:

1. umanjimo rezistentnost tamo gde je prisutna;
2. sprečimo da dođe do njene pojave u regionima gde je nema i
3. treće da sačuvamo nove tehnologije koje su nam veoma važne.

U video-prilogu pogledajte primer iz prakse i koji su to preporučeni preparati:

Foto: Bayer