BERLIN DAN 1. - Let je kasnio zbog jutarnjeg snega u Berlinu gde nas je sačekalo lepo ali hladno vreme i vozač Mohamad. Odmah po sletanju sam odjurio na sajam zbog zakazanog intervjua finskoj novinarki (Eija Mansikkamaki) za poljoprivredne novine u vlasništvu Udruženja farmera Finske. Slušali smo i devojački kvartet sa neobičnim instrumentima. Bukvalno sam "otpao" od ono malo sajma što sam video samo od 17-18 časova u svega dve hale (od 22). Mogu samo zamisliti šta nas čeka sutra. Na svakom "državnom" štandu je veselo i bogato uz muziku.
Kod Holanđana naravno lale u svim bojama. Tu sam naleteo i na muzičare iz Mađarske koje sam odmah osvojio replikom "előre Újvidék" na tečnom mađarskom. Konstatovali smo da nema izlagača iz Srbije i da sam ja JEDINI registrovani učesnik iz Srbije!?
Prijatno sam iznenađen lepotama Berlina (Brandenburška kapija, Parlament, Opera, spomenik pobede...) i neverovatnom količinom restorana na svakom koraku (završili smo u jednom italijanskom koji drže Indusi, a u Nemačkoj?). Ovde je i generalni direktor "Scarybird"-a g. Sebastien LEBRE koji je doputovao iz Liona. Za osveženje pivo, zna se, pošto smo u Nemačkoj!

BERLIN DAN 2. - Neviđen broj posetilaca, gužva svuda, verujem da je unutra više desetina hiljada ljudi. Svi bukvalno milimo. Neverovatne količine hrane i pića svuda. Hit je tip sa maslinama. Hala sa jelkama i cvećem nije normalna. U Mađarskoj čardi ni igla ne može da padne. Muzika svuda. Litvanac svira na neobičnom instrumentu. Krećemo od dogovorenog susreta sa Dr Emerich VACEK-om, predstavnikom Ministarstva poljoprivrede Češke Republike (točeno pivo), Maroko, pa onda kod braće Makedonaca (jako meze, Šardone), tu je i Grk Nikos (poziva nas na njihov sajam). Prelazimo na štand Azerbejdžana i potom Qatara, srdačni prijemi, dobri kontakti. Nailazimo i na ekipu sa Kosova, prijatan razgovor. Nakon Gruzije završavamo sa Slovačkom i ljubaznom Zuzanom iz Ministarstva poljoprivrede i razvoja. Povratak u hotel, lagana supica, salatica, UNDERBERG i spavanje.

BERLIN DAN 3. - Što se tiče posete i gužve sve je isto - neviđeno za naše pojmove!? Danas smo obišli drugo krilo ogromnog sajamskog prostranstva. Najpre smo naleteli na nemačkog proizvođača silosa koje uglavnom ekspeduje u Afriku. Dočekali su nas dvojica afričkih momaka (Zimbabve i Tanzanija) koji rade prodaju i montažu. Zimbabveanac ima devojku iz Srbije i odmah je počeo sa "kako si brate" (umalo da se srušim u sred Berlina).
Prolazimo kroz nekoliko nemačkih paviljona - što kažu današnji klinci "bruka brate"! Bogato, ukusno sa posetom iznad svih očekivanja (verujem i za njih). Na bugarskom paviljonu srdačno nas je primio "bratko" Венцислав, a na hrvatskom nemački Splićanin, vinar Mario, te proizvođač testenina Sokić kraj Gradiške. Novi šok usledio je na nivou ispod gde su smešteni prebogati i prelepi paviljoni Italije, Švajcarske i Austrije, postavljeni po sistemu "ima se, može se". Polako hvatamo pravac ka južnom izlazu i posećujemo Ukrajinu, Jermeniju, Uzbekistan i Rusiju koja dominira svojim velikim štandom. Nakon slike sa vešticom, imao sam čast da se slikam i sa Misicom, a muzičare sa neobičnim instrumentima ne propuštam. Sve u svemu, dobro je bilo!