Apisens: Šta će pčelari time dobiti, a od čega strahuju?

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dogovorio je još pre nekoliko godina saradnju s Institutom "Biosens" u Novom Sadu u izradi takozvanog "katastra pčelinjih paša" pod nazivom Apisens. Zadatak u pribavljanju podataka imaju oni kojih se ovo i najviše tiče. Kako je ranije pisano, postoje satelitski snimci za paše suncokreta, uljane repice, ali je neophodno da se definiše i gde se nalaze ostale. Danas je na nivou Saveza prošla javna rasprava o proširenim mogućnostima pomenute platforme, koje su potekle od ideje predsednika Skupštine SPOS-a Đorđa Mrkića.

"Ljudi sa Biosensa su krenuli da rade istraživanja. Javili su se meni i zamolili da dođu na pčelinjak da uzmu neke uzorke. Pošto uzorkovanje zna da potraje, mi smo krenuli priču o mojim idejama za platformu. Iako je Apisens već postojao shvatili smo da tu ima prostora za mnogo više", kaže za Agroklub Mrkić i otkriva da će to biti digitalna platforma kojom će se upravljati pčelarstvom, vršiti kontrola i sve ostalo bez nekih administrativnih procedura.

Kako bi izledala rezervacija stajališta?

Jednostavnije rečeno, ovaj digitalni katastar će omogućiti pčelarima da besplatno putem platforme, izaberu željenu lokaciju za selidbu košnica i dobiju informaciju o tome koliko u krugu od kilometar, dva ili više ima pčelinjaka i da li tu mogu da postave svoj. A da bismo znali koje lokacije i obiluju različitim pašama, proizvođači su mogli da slikaju određene lokacije i tako unesu ih u aplikaciju, međutim odziv je bio jako mali.

"Kolege, izgleda, nisu to shvatile na pravi način, mislili su da ako slikaju svoje okruženje da će tako dovući druge pčelare. Ali, ovom aplikacijom ćemo znati koliko je koja lokacija opterećena, a to će im pomoći da pomeranjem svojih košnica napravimo što ravnomernije korišćenje paša, što će u velikoj meri uticati na povećanje prinosa meda u Srbiji."

Upravo je to cilj pokretanja ove platforme, povećanje prinosa meda po košnici i utvrđivanje tačnog broja istih, čime će se budžetska izdvajanja smanjiti ili subvencije po košnici povećati.

Rezervacija privremenih stajališta na Apisensu, bilo bi biranje lokacije na mapi koja će biti višeslojna.

"Ukoliko ne postoje razlozi zašto tu ne bi moglo da bude stajalište, pojavio bi se zeleni signal. S obzirom da se privremena stajališta koriste u određenom dobu godine, postojaće opcije da se unese i vremenski period za koji rezervišemo", objašnjava Mrkić i dodaje da će podaci o korisniku već biti uneti, jer svaki pčelar mora da bude registrovan kod Uprave za veterinu sa HID brojem.

"Postoje ljudi koji sele i koji imaju lokacije koje koriste svake godine i vrlo često imamo slučajeve da su ih uredili na određen način, nasipali puteve i slično. Pa, da ne bismo to narušili, predlog je da januar mesec bude samo za rezervaciju pčelara koji su prethodnih godina koristili određena stajališta. Po isteku januara, sve ono što nije rezervisano je slobodno i tu će biti po sistemu 'ko pre devojci, njegova devojka'."

Ko će imati pristup podacima?

Kako data ideja podrazumeva skup svih podataka proizvođača na jednom mestu, poput eAgara, postavlja se pitanje ko će imati pristup istim? Naš sagovornik objašnjava da će postojati nivoi ovlašćenja pristupa za korišćenje, a Uprava za veterinu će imati sva.

"Ali će i inspekcije koje imaju potrebe za tim podacima imati određen nivo ovlašćenja. Poslednji nivo će biti bilo koji građanin koji će moći da skine aplikaciju na svoj telefon, kada naiđe na neki pčelinjak koji mu se čini da nije regularno postavljen, dovoljno je da ga uslika i putem opcije 'prijava' pošalje automatski svim inspekcijama", kaže Mrkić, potvrđujući da će ti nivoi ovlašćenja značiti da neće doći do zloupotrebe pristupa podacima.

Na javnoj raspravi SPOS-a o ovoj ideji, ali i na društvenim mrežama usledili su mnogi komentari, od toga da će biti odustajanja od seoba, pa i pčelarstva do straha od diskriminacije i zloupotrebe podataka, pa i žalbi onih starijih koji sebe opisuju kao digitalno nepismene. Postavilo se pitanje sistema dozvola pristupa određenim parcelama pored kojih se nalazi na primer šuma bagrema, njiva sa uljanom repicom ili suncokretom.

"Što se tiče mesta za pčelinjak, i sada je potrebna usmena saglasnost vlasnika parcele za privremeno stajalište košnica, i da veterinaru, koji će vam registrovati privremeno stajalište, odgovarate moralno i materijalno da imate saglasnost. Kad su zimovnici u pitanju, onda treba da imate i pisanu izjavu vlasnika parcele. Međutim, veći problem od privatnih parcela su državne", predočio je Mrkić i objasnio da često ne možete da doprete do institucija koje upravljaju njima.

"Da bismo izbegli taj problem, upravljači treba da obeleže parcele koji su njima neophodne za upravljanje njihove delatnosti, da tu ne mogu da se stave pčele, te onaj koji pokuša da rezerviše stajalište - pokazivaće mu crveno. Sve ostalo što je državna svojina treba da je dostupno nama."

Šta su mane platforme?

Pojedini pčelari koji se bave kako konvencionalnom, tako i organskom proizvodnjom vide u Apisensu prednosti poput uređenaj seoba košnica, kako je to do sada bilo samo "običajno pravo".

"Mane mogu biti sa više strana; pošto se uvodi potpuno nov i netestiran sistem, svaki mora da preleži dečije bolesti, pošto nigde nije primenjen. Takođe je problem, što seobu koja predstavlja jedan od najzahtevnijih momenata u pčelarstvu koji je već opterećen vremenskim uslovima, dogovorima sa agronomima, opterećujemo sa dodatnim uslovima", kaže Darko Batinić iz Zrenjanina koji poseduje oko 100 košnica u organskoj proizvodnji. 

"Sa aplikacijom je sve u redu dok to funkcioniše po šablonu, ali prvi događaj 'out of box' predstavlja veliki problem. Naročito kad vam treba nešto netipično, a sa tim sam se često susretao u organskom pčelarenju."

Otvoreno za predloge i sugestije

Međutim, Mrkić kaže da je otvoren za predloge i sugestije, kako bi prva verzija bila najbolja moguća.

"Ja sam pozvao ljude koji imaju registrovanu organsku proizvodnju da daju nekakve predloge i iznesu svoj stav. A tražio sam predlog i za urbano pčelarenje. Mada, nema tu nekih ozbiljnih i velikih razlika u odnosu na konvencionalno u slučaju Apisensa", kaže predsednik Skupštine SPOS-a.

Ova ideja, za koju je Ministarstvo poljoprivrede dalo reč, prema rečima Mrkića, da će je finansirati, trebalo bi da se nađe u primeni sledeće ili verovatnije 2025. godine. Kako je istaknuto na sajtu Saveza, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je "obećala da će, nakon punog usaglašavanja sa nadležnima, ovaj digitalni sistem postati deo eAgrara i instrument države i pčelara koji će predstavljati pravu planetarnu avangardu."

"Sad sledi da se usaglasimo sa pojedinim državnim organima, onda ćemo uraditi finalni projektni zadatak koji ćemo predati Institutu Biosens da izradi aplikaciju."

Kako su za Agroklub potvrdili u Institutu, u planu je izrada tehničkog rešenja alata koji bi pomogao pčelarima, ali još uvek nije "potpisan nikakav ugovor", te sa radom nije još početo. Ipak na Google Play-u može se naći pomenuta aplikacija koja do sada ima više od 500 preuzimanja, ali sa ocenom od svega 2,8.

Međutim, naš sagovornik je determinisan da sa svojim kolegama ovu ideju sprovede u delo.

"Apisens će biti obavezujuć za svakog pčelara, jer ako to ne uradimo 'džaba smo krečili'", narodski se izrazio Mrkić.

Šta vi mislite o ovoj platformi, glasajte u anketi ispod teksta.