• Pčelarski dani suncokreta
  • 19.07.2017. 10:15

Banatski suncokret spasao srpsko pčelarstvo

Savez pčelarskih organizacija Vojvodine zajedno sa Udruženjem pčelara "Milivoje Bugarski" iz Zrenjanina organizovali su u najvećem srednjobanatskom gradu manifestaciju pod nazivom "Pčelarski dan suncokreta 2017“. Ovom događaju prisustvovali su predstavnici SPOS-a i SPOV-a, predsednici i predstavnici pčelarskih društava sa teritorije AP Vojvodine i gosti iz Republike Srpske, Rumunije i Hrvatske.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 3.343
  • 302
  • 0

"Pčelarski dani suncokreta" je nova manifestacija, koja je prvi put održana prošle godine u Kikindi, a proteklog vikenda pčelari su se okupili u Zrenjaninu.

Poznato je da je suncokret glavno medobranje na području Banata i da pčelari iz svih krajeva Srbije sa svojim košnicama zaposedaju mesta oko parcela sa suncokretom u ovom regionu.

Ove godine loša paša

Cilj manifestacije je da se okupe pčelari sa ovih prostora i da kroz aktivnosti i predavanja u vezi sa suncokretom kao medonosnom biljkom podsete da je suncokretova paša jedna od glavnih u Banatu, a ove godine i u celoj Srbiji.

Radomir Vlačo ulaže nade u suncokret

"Osnovni razlog je loša paša. Uljana repica je malo zamedila, skoro nikako. Bagrema nije bilo, lipa je dala nešto nektara na obroncima Fruške gore, ali u gotovo zanemrljivim količinama. Od suncokreta ove godine očekujemo da zamedi i da dâ toliko meda da bi mogli da zazimimo pčelinja društva kako bi u narednoj godini imali što bolju produkciju pčela", rekao je Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV).

Sa njim se složio i Milutin Petrović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). On smatra da je banatski suncokret ove godine spasao srpsko pčelarstvo:

"Nismo imali ni uljanu repicu, ni kvalitetnog voća, vreme je bilo loše, bagrema kao velike paše u Srbiji nismo imali tako reći ni malo, lipa je bila jako loša sa svega 4-5 kg unosa što znači da za ceđenje nema gotovo ništa. Sve nade su bile uprte u suncokret i na sreću ova godina je raltivno prosečna i srpsko pčelarstvo će imati mogućnost da obezbedi zimnicu i da izvadi nekoliko kilograma meda i na taj način da pomogne sebi".

Razmena iskustava ima neprocenljiv značaj

Pal Kovač, predsednik Pčelarskog društva "Akac" iz Mužlje rekao je da vremenske prilike uvek imaju velikog uticaja na pčelarstvo. Tako su ove godine suviše visoke temperature vazduha i malo kiše u srednjem Banatu izuzetno uticali na medenje i nektarisanje suncokreta. Momentalna situacija pčelarima ne pogoduje mnogo, ali je zato razmena iskustava preko potrebna.

Pal Kovač

"Mi redovno ostvarujemo saradnju sa udruženjima iz drugih zemalja i uvek steknemo neka nova saznanja sa kojima na našem terenu nismo bili upoznati. Ovakvi skupovi su nam jako bitni, jer razmena iskustava mnogo doprinosi prevazilaženju nekih problema ili modernizaciji rada", rekao je Kovač.

Slična situacija i u regionu.

Suncokret je i dalje trajna, sigurna paša i u Hrvatskoj, kaže Stanko Čuljak, predsednik Pčelarske udruge "Nektar" iz Vinkovca:

"Recimo, bagrem u poslednje četiri godine podbaci, uljana repica ukoliko je jača zima je lošija ili ako su gubici veći ne možemo razviti pčelinje zajednice i onda nam veliki udeo u izvrcanom medu čini suncokret. Počeli smo govoriti da nam je on glavna paša, a ne bagrem. Iako sam protiv toga da se koristi šećer u pčelarstvu, dokazano je, a i na svom pčelinjaku sam se uverio da, posebno kada prođe suncokret, zbog nedostatka raznolikoga bilja koje je uništeno najčešće pesticidima, nemamo više paše. A pčelinja zajednica mora održati svoju vitalnost i snagu da bi mogla ući u zimu. Ne može prezimeti na šećernom sirupu ali može se pripremiti da dočeka period da koristi med, a ne samo da živi na šećeru".

Od čega zavisi prinos meda na suncokretovoj paši?

Pčelari su na ovoj manifestacji veoma pažljivo slušali predavanje Ilije Bejelića iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe. On je govorio o povezanosti proizvodnje suncokreta i pčelarstva. Objasnio je koja su četiri faktora koja najviše utiču na količinu meda koja se dobija po hektaru. Vremenski uslovi su ubedljivo najvažniji faktor, pa karakteristike zemljišta, primenjena agrotehnika na parceli i svojstva suncokreta.

"Pčele isto kao i suncokret zahtevaju da u vreme cvetanja zemljište ima odgovarajuću osrednju vlažnost, između 60 i 80 procenata, da nema suvih i toplih vetrova i da temperatura vazduha ne prelazi 30 stepeni. Optimalna temperatura je od 25-30 stepeni. Ono što odgovara suncokretu za oplodnju, to odgovara pčelama za sakupljanje meda i nektara. Ove godine vremenski uslovi su bili prilično nepovoljni u junu i u julu, ali pčelari se hvale dobrim prinosima meda. Mi u srednjem Banatu u junu imamo prosečnu količinu padavina od 80 litara po kvadratnom metru. Ove godine palo je između 20 i 25 litara kiše. Temperature vazduha često su bile između 35 i 40 stepeni, relativna vlažnost vazduha je u natoplijem delu dana dostizala 30 ili 40 procenata. Na osnovu svega ovoga trebalo bi se zaključiti da je ovo bila loša godina, ali valja imati u vidu da je u nekim mestima bilo mnogo više kiše i da je to zapravo bilo ključno za dobar prinos meda. Suvi i topli vetrovi kao i velika količina padavina ometaju kako suncokret da se kvalitetno oplodi, tako i pčele", rekao je Bjelić.

Suncokretova paša spasava godinu

Suncokret treba da je atraktivan pčeli

On je napomenuo da ostali faktori imaju daleko manji značaj za prinos meda po hektaru suncokreta. Među njima možda je najvažniji faktor - karakteristike suncokreta.

"U prvom redu to je količina nektara koju cvet stvara i njegov kvalitet, a tu mislim na sastav nektara. Zatim, količina polena, čak i njegov miris, boja cvetova (svetliji cvetovi su uvek privlačniji od tamnijih) i iz tog razloga se u selekciji ide na to da se sva ova svojstva poboljšaju, da hibrid bude što atraktivniji za pčele. Aromatične materije, ima ih oko 30, identifikovane su i tačno se zna u kojoj meri koja privlači pčele, a koja ih odbija. Ide se na to da se sadržaj tih poželjnih aromatičnih materija poveća. I na kraju da cvetovi stvaraju što manje smole, jer se pčele za nju zalepe, naročito kada lete prema košnici pa se ta smola stvrdne. Tako su pčele osuđene na propast", objasnio je naš sagovornik.

Na ritskim zemljištima ima više meda

Na predavanju Ilije Bjelića čuo se i podatak da ritska zemljišta Banata daju veću količinu meda od najplodnijih zemljišta, poput černozema. Razlog je verovatno u tome što ritska zemljišta ne sadrže preveliku količinu azota, koji izaziva bujnost. Poznato je da ne valja biljke previše đubriti azotom, jer je tada suncokret prebujan, oboljeva i ima manje nektara i polena. Takođe, ritovi više odgovaraju pčelama i pčelarima zbog toga što u njima ima mnogo samoniklih biljaka, a one su pomoćna paša.

I pčele pomažu suncokretu

Od naših sagovornika smo čuli da ove godine pčelarstvo u našoj zemlji zavisi od suncokreta. S obzirom na to da je srednji Banat "načičkan" košnicama, i ratari zbog prisustva pčela mogu očekivati dobrobit.

"Kada su pčele prisutne na jednoj parceli, prinos suncokreta se povećava najčešće za 20 do 30 procenata. Minimalne izmerene vrednosti su 10 odsto, a maksimalne 50 odsto. U jako toploj i suvoj godini dobija se najveće povećanje prinosa. Kada su visoke temperature vazduha, naročito iznad 35 stepeni, kada duvaju suvi i topli vetrovi, kada nema vlage u zemljištu, polen jako kratko živi i već nakon nekoliko sati se osuši. Tako da tu pčele pomažu da svi cvetovi budu oplođeni, a ne da recimo, sredina ostane neoplođena, jer se onda značajno smanjuje prinos", rekao je Bjelić.

Foto: Jasna Bajšanski


Povezana biljna vrsta

Uljana repica

Uljana repica

Sinonim: - | Engleski naziv: Swede rape, oilseed rape | Latinski naziv: Brassica napus L. (Partim)

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 %  ulja i oko 20 % belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo, a... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Pčelarstvo Suncokret Manifestacija Zrenjanin Banat Medonosna biljka Loša paša Bagrem Lipa Uljana repica Radomir Vlačo SPOS SPOV Milutin Petrović Razmena iskustava Pal Kovač Stanko Čuljak Prinos meda Suncokretova paša Pčele Košnice Vre


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin