Bumbari - najbolji staklenički oprašivači!

Poput njihovih rođaka pčela, bumbari se, takođe, hrane nektarom koji skupljaju pomoću svojih dugih jezika. Bumbari nisu u svetu oprašivanja po brojnosti zastupljeni kao medonosne vrste pčela, ali isto tako igraju važnu ulogu u oprašivanju, i to naročito kod ciljanog stakleničkog uzgoja.

U zavisnosti od vrste, bumbari se razlikuju po izgledu, ali i veličini. Tako na primer rod Bombus sadrži preko 250 vrsta bumbara. Oni su žuto crne boje, ponekad i sa crvenkastim zadnjim delom. Njihova boja i veličina često u očima ljudi izazivaju strah i paniku, ali bumbari su po naravi vrlo nežni i neagresivni oprašivači.

Pad populacije bumbara

Bumbari su, kao i pčele, vrlo važni poljoprivredni oprašivači, tako da pad populacije, koji ni njih nije zaobišao, kao ni ostale oprašivače u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, u naučnim krugovima koji to prate, izaziva zabrinutost. Pad populacije bumbara uglavnom je uzrokovan gubitkom staništa, ali i sve većom upotrebom pesticida.

Pošto bumbari nemaju aktivnu odbranu, odnosno ne napadaju i ne ubadaju u blizini košnice, uspešno se koriste za potrebe oprašivanja u staklenicima. Sa velikim uspehom oni se upotrebljavaju u zimskom ili ranom prolećnom periodu, kada se njihove naseobine po mogućnosti smeštaju na osunčani deo staklenika da bi se podstakli na što raniji razvoj.

Primena kod ranocvetajućih voćaka

Uspešno se koriste za oprašivanje stakleničkih kultura poput paradajza, jagoda, krastavca, paprika, patlidžana, ali i ostalih stakleničkih poljoprivrednih kultura koje zahtevaju oprašivače. Međutim, bumbari se ne koriste kao oprašivači samo u staklenicima. Oni su izuzetno korisni i u oprašivanju na otvorenim prostorima, na primer kod ranocvetajućih voćaka jer poput solitarnih pčela izleću na mnogo nižim temperaturama od medonosnih pčela.

U Holandiji se tako bumbari koriste u ciljanom uzgoju od 1988. godine kada su bili zastupljeni na samo 3% površina useva paradajza, da bi već 1991. godine oprašivali čak na 95%, a 1992. godine tu brojku zaokružuju na za naše pojmove i dalje neverovatnih 100% površina useva paradajza. Danas u Evropi nema države u kojoj je oprašivanje zasada pomoću bumbara nepoznanica.