Cvat lipe na Balkanu: Kakvi su rezultati vrcanja meda?

Fruška gora je samo jedan od lokaliteta u Srbiji za koji se može dobiti sertifikat geografskog porekla u mnogim sferama prehrambene industrije, a ovog puta pišemo o proizvodnji i kvalitetu lipovog meda sa planine u srcu Vojvodine. Slavko Hunjadi je iskusni domaćin koji se već preko 80 godina bavi pčelarstvom. Porodičnu tradiciju je preuzeo od svog oca još kao mladić, kada je pčelarstvom počeo da se bavi iz hobija. Znanja koja je sticao decenijama preneo je na svoju kćer Sanju.

"Trenutno u svojoj proizvodnji imam oko 200 košnica, a pored lipovog, u ponudi imam i ostale vrste meda - suncokret, bagrem, bagremac, uljana repica, i med voćne paše pošto nam se pčelinjak nalazi na Fruškoj gori koja je dobrim delom u voćnjacima", nabraja Hunjadi dodajući da lipov koji on skida poseduje sertifikat geografskog porekla.

"Ako niste znali, Fruška gora je jedno od omiljenih mesta za lipovu pašu, mnogo ljudi iz unutrašnjosti naše zemlje dolazi upravo ovde kako bi dobili najkvalitetniji lipov med. Toliko njih dolazi da je ponekad teško naći slobodno mesto za košnice. Neverovatno!"

Inače, to nije slučajno jer sremska planina ima najveću koncentraciju lipovih šuma u Evropi, a od 50 vrsta drveća najzastupljenija je srebrnolisna lipa sa čak 39 odsto.

Kako do sertifikata?

Što se tiče same proizvodnje meda, prošla godina je bila izuzetna, ocenjuje naš sagovornik.

"Imali smo skoro u potpunosti zatvorene ramove, a po košnici smo dobili u proseku oko 20 kg koliko je bilo i ove godine", zadovoljan je naš domaćin informišući naše čitaoce da je proces dobijanja sertifikata o geografskom poreklu i kvalitetu lipovog meda izuzetno dugotrajan te da je cena ovakvog nešto viša u odnosu na ostale vrste ali i one bez posedovanja dokumenta.

"Da bismo mi kao proizvođači dobili pomenuti sertifikat, prvo se mora odrediti procenat polena lipe u medu. To znači da u uzorku koji šaljemo na analizu mora biti bar 62% lipovog polena da bi naš med uopšte ušao u proces kvalitativnih analiza kao 'pravi lipov'. Da bi se odredilo da je naš podoban za takav sertifikat mora proći 60 hemijskih analiza", objašnjava Hunjadi dodajući da je njihovo gazdinstvo već poslalo uzorke na analizu a da će rezultate saznati tek u oktobru.

Sa papirom ili bez?

Takav se, zatim, prodaje kao sertifikovani tek kada su sve analize gotove, a dokument odobren.

"Lipov med sa 'ostrva Panonskog mora' ima i preko 90% polena ove biljke u svom sastavu. Primera radi, onaj u Nemačkoj ima svega 30% lipovog polena u svom sastavu." 

Dok čekaju da se ovogodišnji med vrati sa analiza, u ponudi imaju onaj od prošlogodišnje lipove paše koji prodaju na kućnom pragu takođe snabdevajući i jednu malu vinariju u Sremskim Karlovcima, a svoje proizvode prodaju i na Limanskoj i Ribljoj pijaci u Novom Sadu. Cena sa sertifikatom je 1.500 din dok je cena bez 1.200 din.

Radovi u pčelinjaku tokom avgusta - priprema pčela za zimovanje

Svaka tegla sertifikovanog ima svoj serijski broj i sve je propisno obeleženo, prodaja svake tegle se uredno beleži. Med bez oznake je domaćinima lakši za rukovanje zbog jednostavnosti. Kako kaže naš sagovornik, sve je to isti med. Pitanje je samo, kome koliko znači "papir" koji povrđuje prepoznatljivu aromu lipe u ovom pčelinjem proizvodu.

"Pored meda, proizvodimo i propolisove bombone koje su pre svega namenjene deci. Svaka je posebno upakovana, a 100 gr ovih bombona košta 150 din. Nisu skupe, a deca ih mnogo vole", završava petrovaradinski pčelar dodajući da takođe nude i propolisov vodeni rastvor kao i rastvor matičnog mleča.