Da li pčele znaju da prepoznaju strah kod ljudi?

Životinje često mogu da osete agresiju ili paniku kod drugih stvorenja, ali da li mogu pčele stvarno da osete strah? Evo šta treba da znate.

Kada su ljudi ili druge životinje uplašeni, oslobađaju tzv. feromon straha. Nekim pčelama ljudi su baš privlačni jer ih poput malih pčela samica jednostavno privlači ljudski znoj. Ove male pčele ne proizvode med, žive u zemlji, rupicama na drvetu ili nekom objektu i prilično su male. Nisu poznate po tome da su agresivne prema ljudima.

U svetu ovih životinjica vredi ona narodna: "Ako vidiš pčelara da beži, ne pitaj zašto, beži odmah i ti". S druge strane medonosne pčele ponekad, približite li se njihovim staništima mogu da budu poprilično agresivne. Istraživanje njihove sposobnosti da osete ljudske emocije, kao što su strah i nervoza uvek je bilo izazovno i zanimljivo područje i za naučnike, ali i pčelare. 

Najistraživaniji insekti

Ti vredni mali i nezamenjivi insekti koji nam proizvode med i vrše oprašivanje biljaka, često su predmet čuđenja i mnogobrojnih svetskih istraživanja. Spadaju kao takve u najistraživanije insekte. 

Uznemirene pčele tako prema jednom istraživanju pokazuju povećano očekivanje loših ishoda, nivoa hemolimfe dopamina, oktopamina i serotonina im se smanjuje kod uznemirenosti. One tada pokazuju emocionalno stanje kao ono koje pokazuje čovek (Curr Biol. 2011.).

Osetljivost na ljudske emocije

Neki pčelari tvrde da medonosne pčele mogu da osete njihov strah ili nervozu, ako se nađu u pčelinjaku ljudi koji se jako boje pčela tvrde da njihova trenutna reakcija i ubadanje može da bude uzrokovana uticajem ljudskih emocija. Međutim, naučna istraživanja u svetu o ovoj temi još uvek nisu dovela do jasnih dokaza o emocionalnoj osetljivosti pčela na ljudske emocije.

One su gluve, ali imaju svoj vrlo kompleksan sistem komunikacije i percepcije koji se temelji na mirisima, vibracijama i ostalim faktorima okoline.

Agresivno ponašanje medonosnih vrsta pčela može da se javi sasvim neočekivano i to iz više razloga:

1. Kada osete pretnju košnici u kojoj se nalazi njihovo leglo i zalihe hrane, kao što su prisutnost nekih grabežljivaca koji su se previše približili, mogu postati agresivne s ciljem da zaštite svoj dom.
2. Gladne pčele mogu da postanu nervozne i agresivne. Nedostatak hrane u prirodi, ali i unutar košnice može da dovede do povećane odbrambene reakcije i borbe za golo preživljavanje.
3. Iritacije poput jakih mirisa, jakih boja ili ubrzanih pokreta u blizini same košnice mogu da izazovu reakciju agresivnosti kod tzv. pčela stražarica.
4. Nepovoljni vremenski uslovi, kao što su nagle promene vremena, vetra ili naglog zahlađenja, takođe prema nekim istraživanjima mogu da utiču na neočekivano agresivno ponašanje ovih insekata.

Osetljive su na promene u okruženju

Promenljivo ponašanje može da bude rezultat kombinacije spoljnih faktora i unutarnjih uslova unutar same košnice. Pčele pre ljudi mogu da osete i vrlo su osetljive na promene u okruženju, pa i manji poremećaji mogu da utiču na njihovu burnu reakciju. Često se smatra da i sam miris neke osobe, njeno ponašanje i pokreti koji se pčelama ne sviđaju mogu da utiču na samo agresivno ponašanje pčela.

Iako postoje mnoge teorije o osetljivosti pčela na ljudske emocije, čvrsti nepobitni naučni dokazi i dalje su nedostatni kako bi se ova tvrdnja sa sigurnošću i potvrdila. U osnovi, pčele ne mogu bukvalno da osete ili "namirišu" strah, ali sa druge strane ako se bojite, vaše telo će da oslobodi određene feromone koje mogu osetiti i koje tada pčele mogu da prepoznaju kao pretnju.

Agresivnost i promenljivo ponašanje onih medonosnih često su posledica nekih spoljnih faktora, kao što je odbrana košnice od predatora ili zbog uticaja same sredine. Kako bismo bolje razumeli njihovo ponašanje, pričekaćemo nastavak naučnih svetskih istraživanja o njihovoj percepciji i komunikaciji koji će da budu od ključnog značaja u toj zanimljivoj temi.

U međuvremenu, pčelari će i dalje pažljivo da prate ponašanje pčela, uticaj sredine, vremenskih uslova pritom osiguravajući adekvatne humane uslove utemeljene na "Dobroj pčelarskoj praksi" a sve kako bi obezbedili zdravlje i dobrobit svojih košnica.