Aleksandar Aleksić iz sela Uzići kaže da u pčelinjem društvu, nema demokratije ali nema ni socijale. Savetuje početnicima da se ne zaleću i da je između 10 i 30 košnica sasvim dovoljno za početak.
Aleksandar Aleksić iz sela Uzići kraj Požege pčelarstvom se bavi ceo svoj život. Pune 62 godine. Još kao trogodišnji dečak trčao je među košnicama i nije se plašio pčela. Već sa 13 godina imao je svoje košnice. U početku su mu pčele bile hobi, a kasnije je počeo da zarađuje. Proizvodnja meda je vekovna tradicija porodice Aleksić. Aleksandru su se dedovi i sa očeve i sa majčine strane bavili pčelarstvom.
Zavšio je srednju elektrotehničku školu a zatim i ekonomiju. Bio je zaposlen do 1996. godine a zatim se okrenuo medu i pravljenju preparata od meda za koje poseduje sertfikat Ministarstva zdravlja.
Dugogodišnji je član Udruženja pčelara iz Požege, koje je jedno od najstarijih udruženja, osnovano davne 1893. godine. Dobitnik je brojnih priznanja SPOS-a. Kvalitet njegovog meda i ostalih pčelinjih proizvoda je potvrđen i višestruko nagrađivan na Beogradskom i Novosadskom sajmu.
"Imam svojih 80 i sinovljevih 20 košnica. Ranije sam pčelario sa Dadan-Blatovim košnicama, ali poslednjih desetak godina sam prešao na Dadan-Blatovu košnicu, desetku ne dvanaesticu, gde radim sa polunastavkom i LR nastavkom. To je iz raloga da bih dobio klasirani med, da mogu da odvojim voćni od bagremovog meda. Zato imam polunastavak, jer u voćnoj kaši bude par kilograma viška za vrcanje, a pošto je bagremov med najtraženiji i nasjkuplji, on mora biti čist. Tehnologija je prilagođena tako da odvojimo voćne medove od bagremovog i zbog toga mi je u selu Uzići zimovnik. Pčele su tu od septembra do maja. U preostalom periodu godine imam četiri do pet selidbi. Na jednom mestu imamo eventualno dve paše, ne bi mogli pčelariti intenzivno, niti dobiti veće količine meda", kaže Aleksandar.
Aleksandar poštuje pčelu i zna mnogo o tom neverovatnom insektu. Iznosi nam podatak da matica u vreme rojenja, negde u maju, dnevno nosi oko 2.000 jaja. To bi, objašnava, bilo kao kada bi svakog dana žena od 65 kilograma porađala bebu od 35 kilograma. Pčelin iskonski nagon je da se roji, a to je uglavnom u maju, kada u superkošnicama zna da bude i do 65.000 pčela. Normalno je da se postigne 50.000 pčela po košnici da bi se očekivalo dobro medobranje.
Aleksić ističe da prethodne dve godine nisu bile medne, ali od ove dosta očekuje. Zima je bila blaga i vlažna i pogodovala je razvoju biljne flore i dobrih cvetova.
"Prethodne dve godine nismo imali viška meda, bilo je ispod 10 kg po košnici, a inače u normalnim godinama zna da bude i 40 kg po košnici. Nadam se da će ove godina biti, samo je važno da u trećoj dekadi aprila ne bude mraza. Još nije krenulo voće da cveta, tek je ovih dana dženerika počela da cveta u našem kraju, u toplim krajevima breskva je već cvetala ali koliko sam čuo nije ni nju sneg oštetio", kaže pčelar.
Kako bi godina bila dobra, važno je i da pčele sezonu dočekaju u dobroj kondiciji nakon zime. Aleksandar dodaje da je najosnovnije pripremiti dovoljno hrane pčelama u jesen.
"Najbolja hrana je med, te tako treba ostaviti 18 kilograma po košnici da pčele zazime na medu. Mnogi se odlučuju da koriste šećer, ali posle takve prihrane ne dočekaju proleće sa živim pčelama. Ovako može da prezimi i da živi još šest do osam meseci, koliko joj je životni vek", napominje.
Med je, podseća, biomedicina iz košnice, koju je stvorila pčela, a koja se nije menjala 30 miliona godina, kao i njeni proizvod: polen, perga, propolis. Deda Aca se od 1986. godine aktivno bavi apiterapijom. On ima recimo Deda Acine Mag kapi. To je tinktura koja se sastoji od ekstrakta gloga u alkoholu i matičnog mleča. Koristi se kod funkcionalnih poremećaja rada srca, angine pektoris, nesanice, hipertenzije, arteroskleroze. Njegov med sa aronijom je tek nešto posebno.
Naš sagovornik kaže da su i danas veliki izazovi u pčelarstvu, ali se Savez pčelarskih organizacija Srbije izborio da se stvari promene. Uticao je da Ministarstvo poljoprivrede strogo kontroliše da li se veštački medovi sklanjaju sa tržišta i sa polica velikih supermarketa. Veštački med po novim propisima mora biti propisno obeležen.
Resorno ministarstvo je dosta pomoglo i u vezi zaštite. Voćari ne bi smeli da prskaju voće u cvetu. Zakon je to izričito zabranio, ali kako se kontroliše primena u praksi, to je drugo pitanje. Ima često i sporova u praksi gde se obično spor završi u korist pčelara, ako pouzdano znaju gde je došlo do trovanja.
"Teško je proizvesti čist organski med, jer jednostavno sve inspekcije da se okupe - građevinske i ekološke, ne mogu da spreče to što je zagađivača na sve strane. Mnogo je objekata napravljeno bez građevinske dozvole, a tu otpad mora da se uništava na poseban način. Nema čak ni deponija gde bi se odlagao opasan otpad", ističe Aleksandar Aleksić.
Naš sagovornik ima reči hvale za to u kakvom je položaju pčelar danas, u odnosu na to kakav mu je položaj bio pre nekoliko godina: "Koristim subvencije, koje su 720 dinara po košnici. Znači nam to, s obzirom na to da godinama nismo ništa imali, pokrijemo bar troškove seljenja pčela. S obzirom na to da moramo da selimo na više paša, troškovi su veliki, mada se dobar deo subvencija vrati veterinarskim stanicama, kojima plaćamo preglede i izdavanje uverenja za seljenje i za transport".
Obaveza je veterinarskih stanica da imaju stručnjaka iz oblasti pčalarstva, koji obiđe dva puta godišnje pčelara, izvrši popis i na osnovu vođenja Dobre pčelarske prakse, evidencije koja je obaveza svih članova SPOS-a - dobijaju neophodne papire. Svako ko želi da računa na subvencije mora da vodi ovu evidenciju.
Cena meda se kreće od 600 do 700 dinara, koliko košta suncokretov med, livadski 800 dinara, bagremov 1.000 dinara i zlatiborski med 1.000 dinara. Pošto se bavi apiterapijom, Aleksandar svoje količine meda uglavnom tržištu isporuči putem preparata. Najbolja reklama za njega je "čovek - čoveku"!
"Mnogi se samo preračunaju - toliko kila meda će dobiti po košnici, cena će biti ta, pa se zalete, uzmu kredite i propadnu. Mladi čovek koji razmišlja o ovom poslu mora da zna da ovaj posao zahteva posvećenost, mora imati znanje, čitati dosta literature i imati mentora. Imati pčelara za prijatelja. Treba da izvrši dobru analizu gde će košnice da postavi, da odredi tipove košnica, da se ne zaleće sa velikim brojem. Za početak dovoljno je od 10 do 30 košnica. I nema hoću danas na utakmicu ili na ribolov, već pravo u pčelinjak", kaže Aca.
Pčela je za njega - jednostavno savršena. U pčelinjem društvu, primetio je, nema demokratije ali nema ni socijale. Znao je da odgovori prvoborcima koji su se vraćali sa Golog Otoka: "Ako bi poštovali pčelino ustrojstvo, mi bi se vas penzionera morali osloboditi". Naime, kako je objasnio, pčele uništavaju bolesne pčele. Trutove drže samo dok ima paše. Čim je nema, izbuše im krila i izbace ih napolje da ne mogu da ulete unutra u košnicu. Nema ni demokratije, jer unutra vlada savršeni red u slušanju kraljice matice.
A kraljica matica je tek posebna. Dok je bila jaje, hranjena je matičnim mlečom. Trutovi i pčele radilice imale su drugu hranu. Matični mleč je upravo taj koji je čini snažnom i jakom i omogućio joj je njene reproduktivne sposobnosti. Ona ima do 300 pari jajnih cevovoda i izleže do 2.000 jaja dnevno. Zahvaljujući matičnoj mleči može da živi čak i do osam godina, za razliku od drugih pčela, koje žive maksimalno do devet meseci u zimskom periodu, a leti svega šest nedelja.
Povezana stočna vrsta
Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su veliki... Više [+]
Tagovi
Autorka