Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Dezinfekcija u pčelarstvu
  • 29.01.2022. 16:30

Dezinfekcija košnica i pčelarske opreme - kada i kako to uraditi?

Pčele su društveni insekti i rizik širenja epidemije bilo koje vrste je uvek veliki i prisutan. Za pravilno i uspešno vođenje i najmanjeg broja pčelinjih zajednica neophodno je dezinfikovati pribor i opremu

Foto: Depositphotos/Serg35
  • 3.020
  • 103
  • 0

Medonosne vrste pčela su sklone infekcijama, zarazama pa ih napadaju najrazličitije štetočine, mikroorganizmi i larve koje uzrokuju bolesti kao što su Evropska i Američka trulež legla.

One su društveni insekti i rizik širenja epidemije bilo koje vrste je uvek veliki i prisutan. U pčelarstvu je neophodno da pčelari ne samo prepoznaju znakove kod pojave štetočina i bolesti već je poželjno da znaju kako da smanje njihov uticaj i kako da ga spreče.

Za pravilno i uspešno vođenje i najmanjeg broja pčelinjih zajednica neophodno je dezinfikovati pribor i opremu. 

Dezinfekcija kaustičnom sodom

Natrijum hidroksid (NaOH) je korozivna bela kristalna čvrsta materija koja izuzetno dobro upija vlagu. Zbog toga se čuva na mestima bez vlage u dobro zatvorenim posudama. Obično se naziva kaustična soda ili alkalna, natrijum hidroksid i kao takva najčešće je korišćena industrijska supstanca u sredstvima za čišćenje. Veoma je korozivna za životinjsko i posebno biljno tkivo.

Rizik širenja epidemije bilo koje vrste je uvek prisutan (Foto: Depositphotos/bernardbodo)

Kad rastvorimo natrijum hidroksid u vodi dobijemo natrijum alkalnu supstancu koja je veoma opasna hemikalija. Ali, bez nje nije moguće napraviti kvalitetnu dezinfekciju na pčelinjaku ili sredstva za čišćenje u industriji.

Čišćenje i pranje nastavaka, bez "kuvanja" radi se sa 5% rastvorom (5 kg sode na 100 l vode). Napuni se posuda do 2/3 volumena ako nastavke umačemo u bure ili i više ako nam služi za samu dezinfekciju prskanjem i čišćenjem. Kaustičnu sodu rastvaramo pre zagrevanja, a ako je jednostavnije, može u posebnoj posudi pa dodati pripremljenu. Počnemo sa zagrevanjem i nakon što se tečnost približi tački ključanja, okviri i nastavci se ubacuju što diže sam volumen pa zato kod procesa treba paziti na nivo tečnosti.

Bure/posudu nakon upotrebe samo dobro isprati vodom.

Šta treba znati o dezinfekciji?

Nekoliko činjenica koje morate znati o dezinfekciji:

  1. Budite svesni da su čišćenje i dezinfekcija potrebni u pčelarstvu;
  2. Ponekad, posebno ukoliko se ne obavljaju redovno, to prelazi u težak fizički rad;
  3. Ranije, pre bilo kakvog početka morate pripremiti sav alat i pribor kao i sredstva za čišćenje i dezinfekciju;
  4. Nikad nemojte izbegavati da koristite zaštitnu opremu, ona se ne koristi samo na pčelinjaku već i van njega, posebno se to odnosi na prostor van pčelinjaka na zaštitne naočare, vodonepropusne rukavice, gumene čizme i kecelju;
  5. Ukoliko je moguće dogovorite sa nekim da to odradite zajedno;
  6. Uvek kod rada sa hemijskim sredstvima pročitajte 'uputstvo proizvođača';
Obavezno uradite dezinfekciju nakon uginuća pčelinje zajednice (Foto: Depositphotos/Eugene_R.)

Kada treba dezinfikovati pčelarski pribor i opremu?

  1. Kada želimo da ga skladištimo posle sezone;
  2. Kada zajednica ugine iz nekog nama poznatog ili nepoznatog razloga;
  3. Pre korišćenja kupljene ili pozajmljene polovne opreme na pčelinjaku;
  4. Kad je potrebno premeštati delove iz jedne u drugu zajednicu (podnice, hranilice, nastavci i slično);
  5. Čak i odokativno zdrave i jake zajednice mogu u košnici da imaju mikroorganizme koji uzrokuju lakše ili teže zdravstvene probleme kod pčela. Redovno menjajte staro izgrađeno saće, a ramove dobro dezinfikujte nakon pretapanja voska i to svakako na bilo koji način ponovite pre stavljanja satne ili u košnicu;
  6. Pribor što češće dezinfikujte rastvorom vode i kaustične sode, ratsvor neka vam je uvek tokom sezone pri ruci.

Pre svega obaviti mehaničko čišćenje

Pre dezinfikovanja se obavezno obavlja mehaničko čišćenje, bilo da ćete to raditi plamenom ili hemijskim sredstvom. Budite posebno oprezni prilikom čišćenja unutrašnjih uglova ramova i nastavaka, tamo se često štetočine dobro sakriju ili učaure. 

Štetočine se učaure u unutrašnjim uglovima rama (Foto: Depositphotos/Eugene_R.)

Sve takve nečistoće koje otpadnu prilikom struganja, najbolje je odmah spaliti brenerom. Prvo sa košnice treba povaditi sve pokretne delove, dakle sve što se može odvojiti.

Ukoliko je moguće, sitnije delove (ili cele nastavke) stavite na hladno, odnosno ako je moguće na -20°C ili više na dan ili dva. To će uništiti štetočine kao što je voskov moljac koji ne uništava samo vosak već i drvene delove. Što je moguće temeljnije očistite mehanički sve delove kako bi što je više moguće uklonili naslage voska i propolisa.

Cela dezinfekcija košnice ili njenog nastavka u slučajevima pojave kao što je Američka ili Evropska trulež legla je moguća samo uz određene uslove i neke dodatne termičke obrade ili pomoću visokih koncentracija pripremljenih rastvora. Kod pojave tih bolesti to se radi samo sa novim košnicama.

Kod upotrebe alkalnih tečnosti kada je moguće potapanje više delova odjednom iste bi trebalo poređati/naslagati po "cik-cak" sistemu pa ih na nekoliko mesta pričvrstiti.

Dezinfekcija opreme
Cik cak način dezinfikovanja pčelarske opreme

Termička obrada je uopšteno efikasna, ali spaljivanje drveta plamenom kod potvrđene bolesti koje imaju spore ne daju uvek potrebne rezultate. Spore se uništavaju samo na površini drveta dok najčešće ostaju u njegovoj unutrašnjosti. Uglovi često budu nezahvaćeni. Takva obrada dobra je kod nove opreme jer spaljeno drvo veoma efikasno preventivno odbija sve štetočine.

Treba napomenuti da se kaustična soda koristi i kao dezificijens kod objekata sa dezinfekscijskim barijerama, ali se mora paziti da ne deluje kontra na onaj kojim dezinfikujemo objekte. U nedostatku se može koristiti i tzv. kristalna soda koja je nešto blaža, ali se takođe primenjuje u industriji kod proizvodnje sredstava za čišćenje.

Može se koristiti za čišćenje prostorija, zemljanih terena ili preventivno za sprečavanje pojava/širenja zaraza. U pčelarstvu se još uspešno koristi za dezinfekciju košnica, pribora i ostale opreme. 

Važno je znati da je tokom dezinfekcije pad koncentracije rastvora normalan pa ga povremeno treba pojačati ili u zavisnosti od nečistoće napraviti nov. Prilikom čišćenja obavezno koristimo zaštitnu opremu jer se radi o alkalnom sredstvu, a ukoliko dođe do kontakta sa golom kožom, zahvaćene delove dobro isperemo čistom vodom. Delovi opreme se utapaju u pripremljeni rastvor koji se održava na tački ključanja na minut-dva.

Dezinfekciji se posvećuje malo pažnje

Zarazne bolesti su stalna pretnja pčelama i pčelinjacima, a njihovoj kontroli uz pomoć dezinfekcije opreme i pribora se još uvek posvećuje malo pažnje. Trebalo bi znati i da dezinfekcija ponekad ne daje pozitivan rezultat jer bez obzira koliko pčelar to pažljivo odradi, zbog nedovoljnog poznavanja problematike, na pčelinjaku treba pre svega početi tako da se stvara prirodno okruženje koje je štetno ili bar neprimereno za život štetočina.

Spore nekih zaraznih bolesti su vrlo otporne i mogu ostati i čekati povoljan trenutak za izbijanje zaraze više od 35 godina (Haseman 1961). Kada se to desi, postavlja se pitanje da li koristiti dozvoljene mere ili sve uništiti. Ovo poslednje se najčešće radi, kako zbog isplativosti tako i zbog još uvek nedovoljnih stopostotnih rešenja za dekontaminaciju.


Tagovi

Dezinfekcija u pčelarstvu Dezinfekcija košnice Dezinfekcija opreme Natrijum hidroksid Kaustična soda Kako


Autor

Antun Karlović

Više [+]

Pčelar praktičar, koji svakodnevno svojim poznanicima uporno dosađuje neprestano pričajući o pčelama i njihovoj korisnosti za životnu sredinu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Kompot od šljiva je obavezan ;D