Evropa očekuje najgore prinose meda u istoriji - pčelare i voćare spašava šećer?

Francuski pčelari očekuju najgore prinose meda u poslednjih nekoliko decenija jer je, kako piše reuters, neuobičajeno hladno i vlažno vreme zbog klimatskih promena sprečilo pčele da ga proizvedu.

Njihovo udruženje pčelara UNAF saopštilo je da na osnovu informacija dobijenih od regionalnih udruženja očekuje da će prinos za ovu godinu biti između 7.000 i 9.000 tona, odnosno oko trećine prikupljene količine u 2020. godini.

"Ovo će biti najgori prinosi u istoriji naše organizacije. Najgori u najmanje zadnjih 50 godina", napomenuo je predsednik UNAF-a, Kristijan Pons. Osvrnuo se i na to da pčelari širom Evrope imaju slične probleme zbog lošeg vremena i klimatskih promena koje će imati trajni uticaj na proizvodnju.

Od svih vrsta, najbolje prošao med od lavande

Iz ovog udruženja poručili da će ova godina biti katastrofalna za med jer su na području Francuske uslovi bili vrlo teški za pčele u proleće i leto, sa dugim razdobljima mraza, hladnoće, kiše i severnog vetra.

"Klimatske promene sa kojima se suočavamo već više od 15 godina, sada zaista uzimaju danak", poručili su iz UNAF-a dodavši da sezone cvetanja postaju sve ranije i kraće. U mnogim predelima te zemlje sezona ispaše završava već nakon jula, a pre je trajala nekoliko nedelja duže. 

Zbog kasnog mraza i kiše ove godine praktično neće biti bagremovog meda, drugu godinu zaredom, dok je proizvodnja onog od ruzmarina, majčine dušice i vreska, kao i onog od kestena i suncokreta, bila jako slaba. Berba šumskog, planinskog i borovog takođe je razočaravajuća jer je sezona cvetanja bila prekratka, a samo onaj od lavande na mediteranskom jugoistoku zemlje dao je dobar rod, saopštio je UNAF.

Ova organizacija procenjuje da Francuska troši oko 40.000 tona meda godišnje i uvozi više od 30.000 tona, dok će obim izvoza ove godine biti vrlo nizak.

"Malo po malo, klimatske promene štete našem poslovanju. Ovim tempom biće sve manje domaćeg", zaključio je Pons.

U Sloveniji prihrana šećerom

I pčelari iz Slovenije žale se na klimatske promene. Ova je zemlja dom najvećeg broja ovih oprašivača po glavi stanovnika u Evropi, sa njih više od 11.000 na populaciji od samo dva miliona. 

Med je tamo deo nacionalnog identiteta, ali ekstremno loše prolećno vreme nanelo je neviđenu štetu voćkama i kolonijama koje su proizvele samo 10 odsto od uobičajene količine, piše politico.eu.

"Bila je to jedna od najgorih godina", rekao je Aleša Mižigoj, izvršni direktor Medex-a opisavši situaciju depresivnom budući da firma planira da uvede više meda iz drugih zemalja nego inače.

Peter Kozmus iz Slovenskog saveza pčelara kaže da je godina jako loša i da gotovo 80 odsto njih nije imalo nikakve prinose. To je takođe uticalo i na oprašivanje useva.

"Pčele su u Sloveniji važne za sve", napomenula je poljoprivrednica Mari Erjavec u čijem se voćnjaku jabuka od dva hektara oslanjaju na pčele iz košnica lokalnih pčelara. Dodala je da joj vreme ove godine nije ostavilo nijedan plod.

U aprilu su temperature u toj zemlji dosegle istorijsko najniže nivoe dok su intenzivni pljuskovi u maju iscrpili izvore nektara, prisiljavajući pčelare da svaku koloniju veštački održavaju na životu sa 10 kilograma šećera.

Mašinsko oprašivanje kao alternativa pčelama: Kako izgleda?

U Italiji je situacija slična.

"Uzgajivači su povećali broj košnica kako bi preživeli", kazao je Dijego Pagani, predsednik italijanske pčelarske zadruge CONAPI, na obeležavanju Nedelje oprašivača u Evropskoj uniji.

I dok se evropske pčele i pčelari bore za egzistenciju, oni na istoku, tačnije u Kini već oprašuju voćnjake ručno.