• Pčelarstvo
  • 18.03.2019. 18:00

Izumiranje pčela sve veći problem za čovečanstvo

Pčele su najvažniji oprašivači voća i povrća i od njihovog oprašivanja zavisi trećina svetskih useva. Pčelama kako pokazuju istraživanja preti izumiranje, iako imaju izvanrednu prirodnu odbranu koja im čuva zdravlje i napredak preko 50 miliona godina. Postavljaju se pitanja: Zbog čega su pčele u opasnosti i kako ih sačuvati?

Foto: Bigstockphoto/ Sergo4
  • 1.129
  • 571
  • 0

Postoji preko 20.000 vrsta pčela na svetu. One provedu većinu svog životnog ciklusa skrivene u zemlji ili unutar šupljih stabala, i mali broj ovih vrsta je razvio visoko društveno ponašanje kao medonosne pčele. 

U proteklim godinama, zabeleženo je masovno izumiranje pčelinjih kolonija u Sjedinjenim Državama što je ukazivalo na to da se nešto loše dešava. Naučna istraživanja pokazuju da pčele umiru zbog mnogobrojnih međusobno povezanih uzroka, od toga da se ne sade kulture koje proizvode humus, da je eliminisano dosta cvetajućih biljki, do toga da bolest pčela nikako ne ide na ruku ovom sve ozbiljnijem problemu. 

Amerika u minusu za oko dva miliona pčelinjih košnica

Pretpostavlja se da je SAD u minusu za oko dva miliona pčelinjih košnica. Razlog je taj što je nakon Drugog svetskog rata promenjena poljoprivredna praksa i ne sade se biljke koje proizvode humus. Poljoprivrednici ne sade detelinu, koja je prirodno đubrivo koje reguliše nivo azota u tlu, a umesto toga, počeli su da koriste veštačka đubriva. 

Pčele imaju svoj skup bolesti i parazita (Foto: Bigstock/ VPales)

Detelina i lucerka su za pčele veoma hranjive biljke. Nakon Drugog svetskog rata, u SAD-u se koriste herbicidi kako bi se uništio korov na farmama. Mnogi od tih korova su biljke koje cvetaju, a pčelama su neophodne za preživljavanje. Takođe, počinju sa uzgajanjem sve veće i veće monokulture useva. "Danas govorimo o pustinjama hrane, mestima u našim gradovima, kvartovima koji nemaju prodavnice voća i povrća. Farme koje su nekad održavale pčele sada su poljoprivredne pustinje hrane, kojima dominiraju jedna ili dve biljne vrste poput kukuruza ili soje," navodi Marla Spivak , američka entomološkinja i profesorka Univerziteta u Minesoti, specijalizovana za pčelarstvo i insekte.

Više od 1,5 miliona pčela prevoze da bi oprašili jednu vrstu useva

Od Drugog svetskog rata, sistematski su eliminisane mnoge cvetajuće biljke koje su pčelama neophodne za preživljavanje. Ove monokulture se šire čak i do useva koji su dobri za pčele, kao što su bademi. Pre oko pedeset godina, pčelari bi postavili nekoliko kolonija pčelinjih košnica u voćnjake badema, radi oprašivanja, a takođe i zato što je polen bademovog cveta zaista bogat proteinima.

Danas, veličina monokulture badema zahteva da većina pčela, preko 1,5 miliona pčela, bude prevezena preko čitave zemlje da bi oprašila ovu jednu vrstu useva. Prevoze se kamionima, zatim se istovaraju, jer nakon cvetanja voćnjaci badema postaju ogromna područja bez cveća. "Pčele izumiru tokom poslednjih 50 godina, a mi sadimo više useva nego što nam je potrebno. Proizvodnja useva koja zahteva oprašivanje uz pomoć pčela povećala se za 300 posto," zaključuje prof. Spivak.

Povrh svega, pčele imaju svoj skup bolesti i parazita. Javni neprijatelj broj jedan za pčele se zove varoa razarač. To je veliki parazit koji isisava krv i kompromituje imuni sistem pčela i širi viruse. Sve divlje vrste pčela su u opasnosti, uključujući i bumbare, oprašivače paradajza. Ove pčele obezbeđuju rezervu za medonosne pčele. Obezbeđuju osiguranje oprašivanja paralelno sa medonosnim pčelama. 

Priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu

Pčelinje društvo nema centralni autoritet i niko nije glavni 

Medonosne pčele se mogu smatrati super-organizmom, gde je kolonija organizam koji se sastoji od 40.000 do 50.000 pojedinačnih pčelinjih organizama. Njihovo društvo nema centralni autoritet i niko nije glavni. Njihovo kolektivno društveno ponašanje je zapanjujuće kao i to kako one dolaze do zajedničkih odluka i kako dodeljuju zadatke i dele posao, kako komuniciraju o poziciji cvetova. 

Pčele su najvažniji oprašivači voća, povrća, cveća kao i biljaka poput deteline kojom se hrane domaće životinje. Više od jedne trećine svetske proizvodnje useva zavisi od pčelinjeg oprašivanja.

Interesantno je to što pčele ne oprašuju našu hranu namerno. One to rade jer moraju da jedu. Pčele dobijaju sve proteine koji su im potrebni u ishrani iz polena i sve ugljene hidrate koji su im potrebni iz nektara. One se hrane cvećem, i dok se kreću od cveta do cveta, pružaju vrednu uslugu oprašivanja.

Medonosne pčele se mogu smatrati super-organizmom (Foto: Bigstockphoto/Kosolovskyy)

Ljudi plaćeni za ručno oprašivanje biljaka

U delovima sveta gde nema pčela, ili gde rastu biljke koje nisu privlačne pčelama, ljudi su plaćeni da ručno vrše oprašivanje. Ovi ljudi prenose polen sa jednog cveta na drugi pomoću četke.

Bumbari su jedna od nekoliko vrsta pčela na svetu koje su sposobne da se drže za cvet i da ga pomeraju, a to rade trešenjem svojih mišića za letenje na frekvenciji koja je slična muzičkoj noti C. Dok pomeraju cvet, oni ga rastvore i to oslobađa polen, i polen se skuplja po čupavom telu bumbara i on ga odnosi kući kao hranu. Uzgajivači paradajza sada postavljaju kolonije bumbara unutar plastenika da bi oprašili paradajz i tako dobijaju mnogo efikasnije oprašivanje kada se vrši prirodnim putem kao i kvalitetnije plodove. 

Propolis prirodno sredstvo za dezinfekciju

Predmet dugogodišnjeg istraživanja profesorke Spivak je njihov sistem zdravstvene zaštite. Ona u svojoj laboratoriji proučava kako pčele održavaju svoje zdravlje i higijenu. Neke pčele su sposobne da lociraju i izdvoje bolesne jedinke iz kolonije i tako održavaju koloniju zdravom. Takođe, proučavala je i smolu koju pčele skupljaju sa biljaka. Pčele lete do određenih biljaka i stružu lepljivu smolu sa listova koju odnose nazad u košnicu, gde je ugrađuju u konstrukciju košnice, a mi to nazivamo propolisom.

Otkriće do kojih su naučnici došli jeste to da je propolis prirodno sredstvo za dezinfekciju. Prirodni je antibiotik. Ubija bakterije i gljivice i druge klice u koloniji, i tako podstiče zdravlje kolonije i zajednički imunitet pčela. "Ljudi poznaju moć propolisa od biblijskih vremena. Skupljali smo propolis iz pčelinjih kolonija za lečenje ljudi, ali nismo znali koliko je koristan za pčele. Pčele imaju izvanrednu prirodnu odbranu koja im čuva zdravlje i napredak preko 50 miliona godina“, iznela je profesorka Spivak.

Za opremanje pogona za prikupljanje i plasman meda nedostaje 250.000 evra

Svako može pomoći pčelama 

Svako od nas može pomoći pčelama na dva jednostavna načina. Potrebno je zasaditi cveće koje je domaće u području u kom živimo i koje je prijatelj pčelama. Može biti zasađeno u saksijama na kućnom pragu ili u dvorištu, na travnjaku ili ulici. Potrebna je raznovrsnost cveća koje cveta tokom cele sezone, od proleća do jeseni. Potrebni su prostori sa cvećem za pčele pored saobraćajnica, ali takođe i za migracije leptira i ptica i ostale prirodne vrste.

Takođe, trebalo bi pažljivo razmisliti o povratku biljaka koje proizvode humus kako bi negovale tlo i pčele. Kada pčele imaju pristup dobroj ishrani, sposobnije su da se angažuju u svojoj prirodnoj odbrani, svojoj zdravstvenoj zaštiti, na koju su se oslanjale milionima godina. "Lepota u pomaganju pčelama na ovaj način, je u tome što bi svako od nas trebalo da se ponaša malo više poput pčela u zajednici, u zajednici insekata, gde svaki od pojedinačnih postupaka može da doprinese velikom rešenju, organizovanom sistemu, koji je mnogo veći od prostog zbira naših pojedinačnih postupaka", zaključila je Spivak.

Više saznajte u video prilogu: 


Povezana stočna vrsta

Pčelarstvo

Pčelarstvo

Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su veliki... Pročitaj više »

Izvori

TED


Tagovi

Marla Spivak Pčelarstvo Pčele Oprašivanje Polen Propolis


Autorka

Mina Erić

Mina Erić

Mina je diplomirani filolog, zaljubljenik u novinarstvo, prirodu i zelenu boju. Životni moto: "All you need is faith, trust and a little bit of pixie dust"

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi